Raspad SFRJ

[steins]

Steins ... ovo:Plus, albanci su na balkanu su sve do sada /i u srbiji i u makedoniji/ dobili upravo korišćenjem oružja tako da nema razloga da menjaju recept koji pali. Red palamudjevine o ugnjetenosti, red oružanih akcija i, uz prstohvat dobrog lobiranja, eto im željenog cilja.**da me se ne shvati pogrešno, smatram da je ovo odličan recept. Da su srbi imali imalo mozga da ga primene početkom 90tih ko zna kako bi se deoba lešine zvane SFRJ odvijala.Umesto toga mi smo izabrali najgoru opciju autistične samozadovoljštine krunisane nikakvom spoljnom politikom.i gore boldovano nije isto. Ne da nije isto vec, kada prochitam i dole boldovano, sasvim mi je jasno da ako bih nastavio pisati samo bih mogao da se posluzhim nekom od kinikovih tirada na konto tvoga pisanja u ovih par poslednjih postova, iako niukom sluchaju nisam pristalica takovog obracanja sagovornicima. Drugim rechima ... saspem sholju flegmine kafe na ledja svakome tko se divi nacionalnoj svesti i noshenju nacionalne ideje ... a posebno onako kako to rade Hrvati.

vidiš svidelo ti se to ili ne, to je ustrojstvo na Balkanu. Svaka država nastala iz SFRJ je čista nacionalna država./ a ruku na srce i ostale Balkanske države nisu daleko/. I takva će ostati makar do nekog novog Sveckog Rata. Ako ti se nije svidelo ono što pišem kog si me djavola prozivao da objašnjavam? / i pored svesrdnog Andrijinog ubedjivanja da sam ja samo turkofilni nacionalista./ Ako nismo istomišljenici, žalim. Ali nije neophodno da budemo. Prodji me se i sve u redu. No greška je ipak moja, jer sam pokušao na brzinu da ti odgovorim poštujući formu a ne suštinu. Otud imaš svo pravo da budeš zbunjen.ajdmo još jednom....tvoje pitanje

Mozhda je pravo pitanje ... da li smatrash da je (bilo)moguce ostvariti svoje ciljeve (mozhesh i da interpretirash sa "odbraniti se", ako ti je blizhe) i bez militaristichke komponente?

moj odgovor

naravno da je bilo moguće ostvariti svoje ciljeve i bez oružja, ali ne brzo i ne ireverzibilno.A tadašnjim poglavicama je itekako trebalo i jedno i drugo da ne bi izgubili statuse Founding Fathers-a.

tvoje pitanje

Znachi, da budem sasvim precizan, moje vidjenje tvog posta jeste da ti nemash nishta protiv "reda oruzhanih akcija", sve dok donosi rezultate, a o tome mi se nisi ochitovao u ovome odgovoru. Imash li?

moj odgovor

A ono moje oko oružanih akcija se odnosilo na trenutak kada je sve već bilo gotovo i kada je postalo jasno da je rat neizbežan.

pošto vidim da ti je ovo potonje napravilo problem, ajd da probam da pojasnim - naravno da imam svašta protiv oružanih akcija. Ali kad je došlo do sranja /u SFRJ/ recept koji sam opisao je bio idealan za rešavanje svojih državotvornih pitanja. Srbi nisu taj recept poštovali. Zato su krajnje neslavno propali.

Imash li ishta drugo na shta mozhesh da se ugledash i chemu mozhesh skinuti kapu Hrvatima osim na hrvatsko noshenje nacionalne ideje ... shta je to shto te fascinira i zashto mislish da je to neshto dobro?

kad se radi o raspadu SFRJ.....ama baš ništa drugo. Vidiš dok su srbi ko upišano dete skakutali izmedju ideje srpstva i jugoslovenstva, bošnjaci kukali o vekovnoj ugroženosti muslimana na balkanu, propagirali džihad i kezili se na nadimak "hrvatsko cvijeće" u isto vreme, a Albanci se skupljali po inostranstvu usput ustupajući glasove na korišćenje SMu, Rvati su imali jednu ideju - dobiti Domovinski Rat i rešiti Srpsko pitanje u lijepoj njihovoj jednom zauvek. I dok svi ostali manje ili više debelo oneredili motku jedino su braća po materi uspeli kompletno da iznesu plan koji su imali od recimo 90te naovamo, sa najmanje kompromisa. Oni su uspeli da eliminišu čitavu jednu nacionalnu manjinu sa svoje mape, i to državotvornu manjinu, a bez da ih iko i popreko pogleda. Srbi su u tom pokušaju epski propali. Zato me fascinira. A mislim da je dobro jer generalno mislim da je koncept nacionalne države jedini koncept države koji može da opstane. Što se ovih dana vidi ko na dlanu diljem Evrope. PS e sad cedo, ako ti imaš neko svoje vidjenje cele situacije oko postavljanja srbije u raspadu SFRJ, daj ga iznesi /ja tvrdo verujem da imaš, ali me mrzi da brljam po celom forumu da bih došao do njega/. Rado ću promeniti svoje stavove ako imam rašta. Ovo tvoje propitivanje me malko da prostiš, smara. A ako baš imaš želju da kreneš all Kinik on me,..... bring it on. Ćerao sam se sa njim, ćeraću se i sa tobom, dok mi bude interesantno.

[cedo]

vidiš svidelo ti se to ili ne, to je ustrojstvo na Balkanu. Svaka država nastala iz SFRJ je čista nacionalna država./ a ruku na srce i ostale Balkanske države nisu daleko/. I takva će ostati makar do nekog novog Sveckog Rata. Ako ti se nije svidelo ono što pišem kog si me djavola prozivao da objašnjavam? / i pored svesrdnog Andrijinog ubedjivanja da sam ja samo turkofilni nacionalista./ Ako nismo istomišljenici, žalim. Ali nije neophodno da budemo. Prodji me se i sve u redu. No greška je ipak moja, jer sam pokušao na brzinu da ti odgovorim poštujući formu a ne suštinu. Otud imaš svo pravo da budeš zbunjen.

Jel to neshto dobro?Ja obichno kada pricham o politici pricham sa neistomishljenicima ... sa drugima se razumem posle dve tri rechenice.Zbunjen nisam, tvoji odgovori su nesuvisli i pokushavash da ublazhish napisano u postu koji sam inicijalno citirao.

ajdmo još jednom....tvoje pitanjemoj odgovortvoje pitanjemoj odgovorpošto vidim da ti je ovo potonje napravilo problem, ajd da probam da pojasnim - naravno da imam svašta protiv oružanih akcija. Ali kad je došlo do sranja /u SFRJ/ recept koji sam opisao je bio idealan za rešavanje svojih državotvornih pitanja. Srbi nisu taj recept poštovali. Zato su krajnje neslavno propali.

Ajde josh jednom ... torta za koju kazhesh da je dala rezultate Hrvatima i Albancima nije torta o kojoj sada pishesh ... zato shto su dve mlade demokratije koristile i provocirale oruzhane sukobe i u vreme mira te samim tim ono shto sada pishesh/krechish

A ono moje oko oružanih akcija se odnosilo na trenutak kada je sve već bilo gotovo i kada je postalo jasno da je rat neizbežan.

nije isto sa potonjim

Red palamudjevine o ugnjetenosti, red oružanih akcija i, uz prstohvat dobrog lobiranja, eto im željenog cilja.**da me se ne shvati pogrešno, smatram da je ovo odličan recept. Da su srbi imali imalo mozga da ga primene početkom 90tih ko zna kako bi se deoba lešine zvane SFRJ odvijala.Umesto toga mi smo izabrali najgoru opciju autistične samozadovoljštine krunisane nikakvom spoljnom politikom.

Elem ... zhal za loshim i divljenje loshem i tebe pravi loshim.

kad se radi o raspadu SFRJ.....ama baš ništa drugo. Vidiš dok su srbi ko upišano dete skakutali izmedju ideje srpstva i jugoslovenstva, bošnjaci kukali o vekovnoj ugroženosti muslimana na balkanu, propagirali džihad i kezili se na nadimak "hrvatsko cvijeće" u isto vreme, a Albanci se skupljali po inostranstvu usput ustupajući glasove na korišćenje SMu, Rvati su imali jednu ideju - dobiti Domovinski Rat i rešiti Srpsko pitanje u lijepoj njihovoj jednom zauvek. I dok svi ostali manje ili više debelo oneredili motku jedino su braća po materi uspeli kompletno da iznesu plan koji su imali od recimo 90te naovamo, sa najmanje kompromisa. Oni su uspeli da eliminišu čitavu jednu nacionalnu manjinu sa svoje mape, i to državotvornu manjinu, a bez da ih iko i popreko pogleda. Srbi su u tom pokušaju epski propali. Zato me fascinira. A mislim da je dobro jer generalno mislim da je koncept nacionalne države jedini koncept države koji može da opstane. Što se ovih dana vidi ko na dlanu diljem Evrope.

To jednostavno nije istina. Amerika, Kanada ... novi svet, svet koji vlada svetom ... a Evropa, Evropa se transformishe u Ameriku, gde ce se svi jednoga dana zvati Evropljani ... Tko zna, mozhda se to jednoga dana pretvori u Orvela. Ja mislim, ne.

PS e sad cedo, ako ti imaš neko svoje vidjenje cele situacije oko postavljanja srbije u raspadu SFRJ, daj ga iznesi /ja tvrdo verujem da imaš, ali me mrzi da brljam po celom forumu da bih došao do njega/. Rado ću promeniti svoje stavove ako imam rašta. Ovo tvoje propitivanje me malko da prostiš, smara. A ako baš imaš želju da kreneš all Kinik on me,..... bring it on. Ćerao sam se sa njim, ćeraću se i sa tobom, dok mi bude interesantno.

Srbija je trebala da insistira na Jugoslaviji, iskreno ... razlog, samo u Jugoslaviji je bilo obezbedjen opstanak rasejanog naroda (ne samo srpskog) na njihovim kucnim pragovima. I bilo je shansi, napretek.Ako to vec nije bilo moguce, ... trebalo je ukazivati na polozhaj i oduzimanje prava Srbima u Hrvatkoj, trazhiti sva dostupna i civilizovanom svetu poznata prava jedne manjine ... trebalo je insistirati na smirivanju tenzija u Bosni, mada to je vec zaista tezhak zadatak ... Bosna bez Jugoslavije teshko mozhe da postoji ... no, ako postoji danas, pa josh ako opstane, videcemo da je i to bilo moguce ... Zashto je trebao rat? ... mozhda ti mozhesh reci kao zastupnik teze da su jedino nacionalne drzhave, dobre drzhave. Negde to kao shto vidish, prosto nije primenjljivo.Ovde, opet, mora da se dotakne i Kosovo i Metohija ... ono shto bi zheljeli za Srbe u Hrvatskoj, morali bi dati i Albancima na Kosovu i Metohiji ... ukoliko to njih ne zadovoljava, malo toga mozhe da se uchini ... Treba istaci i to da Srbija, ovakova kakva je, i kakva je bila devedesetih ... nije bila dobra ni mnogim Srbima, te su oni morali otici, verujem da ih je dosta i na ovom forumu ... kako bi ochekivao da bude dobra Albancima. Zato, da se Srbija umesto ratu i razaranjima, okrenula sebi i stvarala bolje mesto za zhivot, mozhda bi i broj Albanaca (a i svih drugih) koji ne zhele da zhive u toj Srbiji bio manji te bi se lakshe izashlo na kraj sa separatistichkim tezhnjama na svojoj teritoriji. Edited November 5, 2010 by cedo

[Roger Sanchez]

Fascinatno kako krilnik Pilsel uvijek prikazuje koliko je glup. Totalno se izgubio... Fenomenalni rašomon na RTSu.edit: Evo, Milojko Budimir objasnio, Mile Martić i Milan Babić su biološki sačuvali Srbe u Hrvatskoj! Hadžića je zaboravio...Stanimirović glumi bespomoćnost, ali zato kao bivši po Tuđmanu imenovani zastupnik u Saboru baja priču o tome ko je legalistički imao pravo rokati po Vukovaru..Idemo dalje..

uhvatio sam juche oko 21 (samo nekih 10ak poslednjih minuta) na B92 neku emisiju gde su govorili o leshevima koji su iz Paulin Dvora 1997. prenesheni negde u Liku/Gorki Kotar ... rekli su da su neka dvojica procesuirana zbog tog zlochina, ali da istraga o tome tko je uredio prebacivanje nije sprovedena ... znash li o chemu se radi?

Za najdetaljnije guglaj Dragu Hedla, on je detaljno upoznat sa slučajem. Osuđena je kolike se sjećam 1 osoba iz te brigade (130., možda i exHOSovci su bili tamo). Tko je prebacio leševe u jamu Rizvanušu 1997. neće se najvjerojatnije nikad znati.**ako ne progovori Glavaš, ili još nevjerojatnije, Šeks. Edited November 5, 2010 by Roger Sanchez

[dillinger]

Fascinatno kako krilnik Pilsel uvijek prikazuje koliko je glup. Totalno se izgubio...

Pa čoveka iznenadila praznoglavost ovog (Budimir?) kome su Martić i Milošević život spasili. Retko ko bi tu došao sebi brzo.A ne znam de je još pokazao se glupim, ustvari ovu emisiju jedino ću po njemu pamtiti.

[Roger Sanchez]

Pa čoveka iznenadila praznoglavost ovog (Budimir?) kome su Martić i Milošević život spasili. Retko ko bi tu došao sebi brzo.A ne znam de je još pokazao se glupim, ustvari ovu emisiju jedino ću po njemu pamtiti.

Pa ne znam, Milojko Budimir se tu prikazao kao akademik. Jer kad nesuđeni stožerni savjetnik našeg drPrezidentea kaže da se 5. 8. slavi zato jer je 'prestalo ubijanje', onda se nesuđeni stožerni savjetnik namjestio na volej koji bi mu i ja s guštom sprašio, mada sam Hrvatina, a kamoli da to ne bi napravio 1 Budimir.Da ne govorim o Pilselovom preispitivanju svog siromašnog thesaurusa o tome jel je ili nije velikosrpska agresija, pa bi preformulirao spomenik na Ovčari, ček - je bila agresija, ček, bila je i velikosrpska..da možda ne. Možda da. Ne? Možda bez veliko?Osim niza izanđanih novinoloških fraza i dijelova članaka te teološkog mambo-đamboa, glava tog reformiranog ustaše je fenomenalno, blago rečeno, konfuzna, da ne kažem prazna. Kad se pogubi u svojoj gluposti, onda uteče Ali Babi i 40 sastanaka, crvenoj liniji i Karađorđevu. I teološkom laprdanju. I pregalaštvu na postOlujnom pregledu Krajine. Tja, jaka stvar, pa tu u toj ekspediciji je bio i Ivan Zvonimir 'Dis not Terazije' Čičak.

[steins]

Jel to neshto dobro?Ja obichno kada pricham o politici pricham sa neistomishljenicima ... sa drugima se razumem posle dve tri rechenice.Zbunjen nisam, tvoji odgovori su nesuvisli i pokushavash da ublazhish napisano u postu koji sam inicijalno citirao.Ajde josh jednom ... torta za koju kazhesh da je dala rezultate Hrvatima i Albancima nije torta o kojoj sada pishesh ... zato shto su dve mlade demokratije koristile i provocirale oruzhane sukobe i u vreme mira te samim tim ono shto sada pishesh/krechish nije isto sa potonjim

uf potpuno izgubih nit ovoga....nije ni mnogo bitno, eto neka bude da si ti u pravu a ja u krivu. ono što sam hteo reći ovim je da je Recept odlično odradio posao u vremenu raspada SFRGJ i da mi je žao što ga srbi tada nisu u potpunosti iskopirali. To je sve. Moguće da sam loše pojasnio.

Elem ... zhal za loshim i divljenje loshem i tebe pravi loshim.

Point of view. Ono što je za tebe loše za mene nije. I obratno, naravno. Nema potrebe za epitetima /nadam se/

To jednostavno nije istina. Amerika, Kanada ... novi svet, svet koji vlada svetom ... a Evropa, Evropa se transformishe u Ameriku, gde ce se svi jednoga dana zvati Evropljani ... Tko zna, mozhda se to jednoga dana pretvori u Orvela. Ja mislim, ne.

po meni će pre evropa da se transformiše u hitlerovu Nemačku nego u Ameriku. Osim ako ti nedavne političke poteze u Francuskoj Nemačkoj i Švajcarskoj ne vidiš kao pomak napred.

Srbija je trebala da insistira na Jugoslaviji, iskreno ... razlog, samo u Jugoslaviji je bilo obezbedjen opstanak rasejanog naroda (ne samo srpskog) na njihovim kucnim pragovima. I bilo je shansi, napretek.Ako to vec nije bilo moguce, ... trebalo je ukazivati na polozhaj i oduzimanje prava Srbima u Hrvatkoj, trazhiti sva dostupna i civilizovanom svetu poznata prava jedne manjine ... trebalo je insistirati na smirivanju tenzija u Bosni, mada to je vec zaista tezhak zadatak ... Bosna bez Jugoslavije teshko mozhe da postoji ... no, ako postoji danas, pa josh ako opstane, videcemo da je i to bilo moguce ... Zashto je trebao rat? ... mozhda ti mozhesh reci kao zastupnik teze da su jedino nacionalne drzhave, dobre drzhave. Negde to kao shto vidish, prosto nije primenjljivo.Ovde, opet, mora da se dotakne i Kosovo i Metohija ... ono shto bi zheljeli za Srbe u Hrvatskoj, morali bi dati i Albancima na Kosovu i Metohiji ... ukoliko to njih ne zadovoljava, malo toga mozhe da se uchini ... Treba istaci i to da Srbija, ovakova kakva je, i kakva je bila devedesetih ... nije bila dobra ni mnogim Srbima, te su oni morali otici, verujem da ih je dosta i na ovom forumu ... kako bi ochekivao da bude dobra Albancima. Zato, da se Srbija umesto ratu i razaranjima, okrenula sebi i stvarala bolje mesto za zhivot, mozhda bi i broj Albanaca (a i svih drugih) koji ne zhele da zhive u toj Srbiji bio manji te bi se lakshe izashlo na kraj sa separatistichkim tezhnjama na svojoj teritoriji.

hm, pa koliko ja znam Srbija jeste insistirala na Jugoslaviji. Ostali su mrsomudili o nekakvim prelaznim konfederacijama, asimetričnim federacijama ili jednostavno tražili ocepljenje.E sad dal je takva SFRJ u kojoj je SM politikantskim sredstvima prigrabio većinu moći bila po volji baš svima ili ne, ne znam, ali znam da ni slovenci, ni hrvati ni albanci nisu imali ni želju ni volju da se s tim bakću. Ruku na srcu Slovenci su želeli van iz Juge još od 79te, albanci tu negde /oni su beše negde 91,2 imali i onaj referendum o ocepljenju/....Hrvati su po običaju mešetarili i čekali pogodan trenutak. Sve mnogo pre /ili paralelno sa usponom/ mučenog Požarevačkog vampira. Nadam se da ti je poznato da je recimo Hrvatski Vidovdan bio organizovan cigla 2 nedelje pre orginalnog na nekom zagrebačkom stadionu. SM i društvo su počeli širenje ideje o "srpskim zemljama" manje više kad je postalo jasno da sve ide pravo u vržiju mater jer su se nadali da će sebi u opštem metežu prigrabiti istorijske titule ujedinitelja. Tu su postojala dva problema. Prvi, što su i ostale poglavice imale želju i volju da uz svoje ime dodaju nekakve titule /tipa Otac Nacije, Osloboditelj itd itd/, a drugi, mnogo veći po Srbe, što su morali da koketiraju sa komunizmom ne bi li stekli dovoljnu vojnu moć da krenu u ratovanje.Rekoh ti da je rat bio potreban kao katalizator secesije. DA se obezbedi da taj proces ide brzo i ireverzibilno. Bez njega je postojala ogromna opasnost da narod /rulja, raja, pučanstvo/ stane uz JNA /kakvu takvu/ i rastera poglavice govnjivom motkom.izvini al ovaj poslednji pasos /boldovani/ je teško političmarenje. Priča o tome da su albanci hteli van iz Srbije zbog SMa je teška glupost. Jer se njom nikako ne objašnjava recimo kaos 81ve. /godinama pre Referenduma i deceniju pre SMa/

[cedo]

Za najdetaljnije guglaj Dragu Hedla, on je detaljno upoznat sa slučajem. Osuđena je kolike se sjećam 1 osoba iz te brigade (130., možda i exHOSovci su bili tamo). Tko je prebacio leševe u jamu Rizvanušu 1997. neće se najvjerojatnije nikad znati.**ako ne progovori Glavaš, ili još nevjerojatnije, Šeks.

Au ... ovo nisam znao ...

Priznali HrvatskuMještani Paulin Dvora, u kojem je do početka rata živjelo 168 stanovnika (147 Srba, devet Jugoslavena, četvero Hrvata i osam “ostalih”), nisu se željeli pridružiti srpskoj pobuni u Hrvatskoj i prihvatiti oružje koje je ilegalnim kanalima, ali i od strane JNA, dolazilo iz Srbije. Prihvatili su hrvatsku državu kao svoju i nisu se protivili kada je u njihovo selo ušla Hrvatska vojska. Ipak, slijedeći pisanu zapovijed Karla Gorinšeka, u to vrijeme zapovjednika Operativne zone Osijek u kojoj je naredio da se srpska sela stave pod “maksimalni nadzor”, te da se izvrši “oduzimanje oružja, a poznate ekstremiste uhiti”, postrojba Hrvatske vojske u Paulin Dvoru stavila je tamošnje preostale Srbe u svojevrsni kućni pritvor. Nitko ih nije ni diraosve do te kobne noći između 11. i 12. prosinca 1991.

Jesi li ti onomad, uzimajuci primer Srpskih Moravica, pokushao da pokazhesh kako su Srbi trebali prihvatiti Hrvatsku kao svoju drzhavu i nema problema ... mislim mrtvih ... problema bi svakako bilo? Ili je to bio Eraserhead?

uf potpuno izgubih nit ovoga....nije ni mnogo bitno, eto neka bude da si ti u pravu a ja u krivu. ono što sam hteo reći ovim je da je Recept odlično odradio posao u vremenu raspada SFRGJ i da mi je žao što ga srbi tada nisu u potpunosti iskopirali. To je sve. Moguće da sam loše pojasnio.Point of view. Ono što je za tebe loše za mene nije. I obratno, naravno. Nema potrebe za epitetima /nadam se/

Ja volim da sam u pravu ... ako ne verujesh, pitaj Rodjera :)Nema tu point of view ... nacionalizam jeste losh ... nacionalisti su nezrele osobe ... ta nezrelost je utoliko veca koliko ta osoba svoj nacionalizam/kolektivitet vishe istiche, i koliko je njegov osecaj pripadnosti naciji/kolektivu iznad svih ostalih odrednica koje ga determinishu kao lichnost.

po meni će pre evropa da se transformiše u hitlerovu Nemačku nego u Ameriku. Osim ako ti nedavne političke poteze u Francuskoj Nemačkoj i Švajcarskoj ne vidiš kao pomak napred.hm, pa koliko ja znam Srbija jeste insistirala na Jugoslaviji. Ostali su mrsomudili o nekakvim prelaznim konfederacijama, asimetričnim federacijama ili jednostavno tražili ocepljenje.E sad dal je takva SFRJ u kojoj je SM politikantskim sredstvima prigrabio većinu moći bila po volji baš svima ili ne, ne znam, ali znam da ni slovenci, ni hrvati ni albanci nisu imali ni želju ni volju da se s tim bakću. Ruku na srcu Slovenci su želeli van iz Juge još od 79te, albanci tu negde /oni su beše negde 91,2 imali i onaj referendum o ocepljenju/....Hrvati su po običaju mešetarili i čekali pogodan trenutak. Sve mnogo pre /ili paralelno sa usponom/ mučenog Požarevačkog vampira. Nadam se da ti je poznato da je recimo Hrvatski Vidovdan bio organizovan cigla 2 nedelje pre orginalnog na nekom zagrebačkom stadionu. SM i društvo su počeli širenje ideje o "srpskim zemljama" manje više kad je postalo jasno da sve ide pravo u vržiju mater jer su se nadali da će sebi u opštem metežu prigrabiti istorijske titule ujedinitelja. Tu su postojala dva problema. Prvi, što su i ostale poglavice imale želju i volju da uz svoje ime dodaju nekakve titule /tipa Otac Nacije, Osloboditelj itd itd/, a drugi, mnogo veći po Srbe, što su morali da koketiraju sa komunizmom ne bi li stekli dovoljnu vojnu moć da krenu u ratovanje.Rekoh ti da je rat bio potreban kao katalizator secesije. DA se obezbedi da taj proces ide brzo i ireverzibilno. Bez njega je postojala ogromna opasnost da narod /rulja, raja, pučanstvo/ stane uz JNA /kakvu takvu/ i rastera poglavice govnjivom motkom.

Miloshevic, to smo kasnije saznali, nije bash hteo Jugoslaviju ... mislim, mozhda i jeste, chak vishe od drugih ... no, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da nije vazhna velichina drzhave sve dok je on na njenom chelu ... tako da, kao shto je uspeo i mene da obmane, vidim da je i kod tebe to imalo zavidnog uspeha ... samo shto ti i dalje verujesh da je on bio za Jugoslaviju. A ja napisah, iskreno za Jugoslaviju.

izvini al ovaj poslednji pasos /boldovani/ je teško političmarenje. Priča o tome da su albanci hteli van iz Srbije zbog SMa je teška glupost. Jer se njom nikako ne objašnjava recimo kaos 81ve. /godinama pre Referenduma i deceniju pre SMa/

To ja nisam napisao.

[Roger Sanchez]

Au ... ovo nisam znao ...

Priznali HrvatskuMještani Paulin Dvora, u kojem je do početka rata živjelo 168 stanovnika (147 Srba, devet Jugoslavena, četvero Hrvata i osam “ostalih”), nisu se željeli pridružiti srpskoj pobuni u Hrvatskoj i prihvatiti oružje koje je ilegalnim kanalima, ali i od strane JNA, dolazilo iz Srbije. Prihvatili su hrvatsku državu kao svoju i nisu se protivili kada je u njihovo selo ušla Hrvatska vojska. Ipak, slijedeći pisanu zapovijed Karla Gorinšeka, u to vrijeme zapovjednika Operativne zone Osijek u kojoj je naredio da se srpska sela stave pod “maksimalni nadzor”, te da se izvrši “oduzimanje oružja, a poznate ekstremiste uhiti”, postrojba Hrvatske vojske u Paulin Dvoru stavila je tamošnje preostale Srbe u svojevrsni kućni pritvor. Nitko ih nije ni diraosve do te kobne noći između 11. i 12. prosinca 1991.

Jesi li ti onomad, uzimajuci primer Srpskih Moravica, pokushao da pokazhesh kako su Srbi trebali prihvatiti Hrvatsku kao svoju drzhavu i nema problema ... mislim mrtvih ... problema bi svakako bilo? Ili je to bio Eraserhead?

Ne sjećam se ko je bio, mogao sam biti ja jer u Kotaru od Drežnice do Moravica je bilo tako, za to čak i ovaj trupac Pilsel zna.Paulin Dvor nikako ne spada u tu kategoriju, jer ćeš pažljivim iščitavanjem teksta shvatiti da je bio na samom rubu (napredujućem) najdirektnije metastaze Slobine Srbije, koja ga je uskoro i preplavila (poznate kao Oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem)..

Miloshevic, to smo kasnije saznali, nije bash hteo Jugoslaviju ... mislim, mozhda i jeste, chak vishe od drugih ... no, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da nije vazhna velichina drzhave sve dok je on na njenom chelu ... tako da, kao shto je uspeo i mene da obmane, vidim da je i kod tebe to imalo zavidnog uspeha ... samo shto ti i dalje verujesh da je on bio za Jugoslaviju. A ja napisah, iskreno za Jugoslaviju. To ja nisam napisao.

Milošević je htio veliku objedinjenu srpsku državu, a da on bude taj heroj, jednog dana izvajareni, koji je ispravio katastrofalnu Pašićevu i Aleksandrovu grešku. Zvanje te države Jugoslavijom bio je samo taktički potez, koji je trajao dok se pokušavalo a) prodavati priču, b) pokupiti baštinu, od UN stolice do vaskolike imovine. Da se rat nekom srpskom srećom i pomanjkanjem gluposti zaustavio 1993., koloplet srpskih zemalja bi se posložio u brendirani™ oblik što si reko kex, ko onaj terminator od tekućeg metala.E sad, pitanje je koliko kasnije ste to 'vi' saznali. Edited November 6, 2010 by Roger Sanchez

[cedo]

Ne sjećam se ko je bio, mogao sam biti ja jer u Kotaru od Drežnice do Moravica je bilo tako, za to čak i ovaj trupac Pilsel zna.Paulin Dvor nikako ne spada u tu kategoriju, jer ćeš pažljivim iščitavanjem teksta shvatiti da je bio na samom rubu (napredujućem) najdirektnije metastaze Slobine Srbije, koja ga je uskoro i preplavila (poznate kao Oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem)..

:) ... ischitao sam ja tekst ... i shta kazhesh, izgledi da ostanu zhivi oni Srbi koji su priznali Hrvatsku kao svoju drzhavu se smanjivala kako su bili blizhe ratnoj zoni. To je bre jedna moderna Hrvatska u svom punom sjaju, otvorena za sve one koji je priznaju kao drzhavu.

Milošević je htio veliku objedinjenu srpsku državu, a da on bude taj heroj, jednog dana izvajareni, koji je ispravio katastrofalnu Pašićevu i Aleksandrovu grešku. Zvanje te države Jugoslavijom bio je samo taktički potez, koji je trajao dok se pokušavalo a) prodavati priču, b) pokupiti baštinu, od UN stolice do vaskolike imovine. Da se rat nekom srpskom srećom i pomanjkanjem gluposti zaustavio 1993., koloplet srpskih zemalja bi se posložio u brendirani™ oblik što si reko kex, ko onaj terminator od tekućeg metala.E sad, pitanje je koliko kasnije ste to 'vi' saznali.

Ajd ne zajebavaj ... kada moram to tako da kazhem.

[Muwan]

Miloshevic, to smo kasnije saznali, nije bash hteo Jugoslaviju ... mislim, mozhda i jeste, chak vishe od drugih ... no, kako je vreme odmicalo, uvideli smo da nije vazhna velichina drzhave sve dok je on na njenom chelu ... tako da, kao shto je uspeo i mene da obmane, vidim da je i kod tebe to imalo zavidnog uspeha ... samo shto ti i dalje verujesh da je on bio za Jugoslaviju. A ja napisah, iskreno za Jugoslaviju.

Bold: Pa šta konkretno zameraš nekom, što nije imao kristalnu kuglu da vidi u šta će se zapravo pretvoriti Zloboleonova priča u Jugoslaviji?Tokom čitave 1989-te i 1990-te, Drugi dnevnik (najmoćnije oružje koje je Zloboleon ikada imao na raspolaganju) je neprekidno ponavljao: "Avnojska, Titova Jugoslavija... Avnojska, Titova Jugoslavija... Avnojska, Titova Jugoslavija..." Baš tako, tim rečima. Ništa skraćena Jugoslavija, ništa Jugoslavija po meri Srba, ništa Srboslavija, nego Avnojska Titova Jugoslavija. Nemilice su lučili pljuvačne žlezde po svima koji su ugrožavali tekovine iste. "Svi Srbi u jednoj državi" je došlo nakon toga.Bez veze je Srbima spočitavati zadnje namere kada je u pitanju SFRJ. Možda jedini koji su je više hteli od Srba bili su Bosanci. Slovence to uopšte nije zanimalo, Hrvati su imali svoje planove, Albance da ne pominjem. Ne možeš da tvrdiš da su Srbi isterali nekog iz Jugoslavije jer su Slovenci, Hrvati i Albanci imali ozbiljne planove i nisu bili blesavi da im čitav nacionalni koncept zavisi od toga šta će Srbija da uradi. Slovenci bi otišli kako god da okreneš, Hrvati bi pročišćavali svoju zemlju od nepodobnih kako god da okreneš, Albanci bi se borili za Kosovo kako god da okreneš. Priče o iznuđenim reakcijama na politiku Srbije lepo zvuče ali im fali jedna sitnica a to je veza sa realnošću.

[harper]

Milošević je htio veliku objedinjenu srpsku državu...

Nisam ja siguran da je Milosevic sve vreme hteo objedinjenu srpsku drzavu, mislim da je nekoliko puta menjao ono sto je hteo u zavisnosti od toga na koliko prostora je mogao sebi da obezbedi apsolutnu vlast. Sto je, zapravo, jedino sto je zaista hteo sve vreme. Pretpostavljam da bi u ranoj fazi pregovora o reformi SFRJ bio sasvim zadovoljan i jugoslovenskom federacijom u kojoj bi vazio princip "jedan covek - jedan glas". To je glavni problem sa tim ratovima (osim sto su se uopste desili), oni se iz ugla Srbije nikad nisu vodili zbog onoga zbog cega je RTS tvrdio da se vode pa su se samim tim i strategije menjale od prilike do prilike (citaj: u zavisnosti od toga sta je Milosevicu u tom trenutku licno bilo najpovoljnije).Teorija da se sa Tudjmanom moglo dogovarati oko polozaja hrvatskih Srba po meni je besmislena ali posto to nije ni pokusano ne moze se ni dokazati. Ono sto mislim da bi se desilo da je Milosevic prihvatio asimetricnu federaciju je da bi se Slovenija i Hrvatska brzo osamostalile, delom zato sto su to htele a delom zato sto bi njihova pozicija u toj asimetricnoj federaciji bila toliko nesrazmerno povoljnija u odnosu na druge da bi Srbija jedva docekala da im vidi ledja. Hrvatski Srbi bi bili neko vreme sikanirani na najkreativnije moguce nacine (hrvatski trademark) sto bi ucinilo da se jedan deo odatle odseli a drugi bi drzao low profile dok Hrvatskoj ne dosadi da ih sikanira, sto bi se pre ili kasnije i desilo. Zatim bi se sve smirilo osim Kosova koje bi ostalo trajni problem dok se Albancima tamo ne dodeli nezavisnost. Sad svi znamo da bi taj scenario za sve, pa i za hrvatske Srbe, bio neuporedivo povoljniji od onoga sto se zaista i desilo ali posle bitke svaki je general pametan.

[Roger Sanchez]

Nisam ja siguran da je Milosevic sve vreme hteo objedinjenu srpsku drzavu, mislim da je nekoliko puta menjao ono sto je hteo u zavisnosti od toga na koliko prostora je mogao sebi da obezbedi apsolutnu vlast. Sto je, zapravo, jedino sto je zaista hteo sve vreme. Pretpostavljam da bi u ranoj fazi pregovora o reformi SFRJ bio sasvim zadovoljan i jugoslovenskom federacijom u kojoj bi vazio princip "jedan covek - jedan glas". To je glavni problem sa tim ratovima (osim sto su se uopste desili), oni se iz ugla Srbije nikad nisu vodili zbog onoga zbog cega je RTS tvrdio da se vode pa su se samim tim i strategije menjale od prilike do prilike (citaj: u zavisnosti od toga sta je Milosevicu u tom trenutku licno bilo najpovoljnije).

Pa bjelodano je od samog početka, otkad je miropomazan za Vožda da je apsolutnu vlast mogao imati samo na teritorijama gdje su živjeli Srbi (+drugo oko u glavi). Imaš li ikakvih prisjećanja ili referenci na Slobo fan clubove među ikojim drugim narodom u Jugoslaviji? Nije li bezveze ovako skakati oko plota oko potencijala za realizaciju tih reformi, kad je the man naišao na veliki problem kad je trebalo podjarmiti bilo koji lokal-SK osim crnogorskog? Da ne govorimo o vremenu kad je rat počinjao, a zatim i išao, transmisija Milošević-Blagoje Adžić radila je vrlo precizno i planski, znajući što je krajnji cilj i što se hoće, i odradila sve bitne poslove dok nije došao čas da se krene u outsorceing, na Mladića i ove manje bitne krajiške generalisimuse počevši sa Miletom Novakovićem.

Teorija da se sa Tudjmanom moglo dogovarati oko polozaja hrvatskih Srba po meni je besmislena ali posto to nije ni pokusano ne moze se ni dokazati. Ono sto mislim da bi se desilo da je Milosevic prihvatio asimetricnu federaciju je da bi se Slovenija i Hrvatska brzo osamostalile, delom zato sto su to htele a delom zato sto bi njihova pozicija u toj asimetricnoj federaciji bila toliko nesrazmerno povoljnija u odnosu na druge da bi Srbija jedva docekala da im vidi ledja. Hrvatski Srbi bi bili neko vreme sikanirani na najkreativnije moguce nacine (hrvatski trademark) sto bi ucinilo da se jedan deo odatle odseli a drugi bi drzao low profile dok Hrvatskoj ne dosadi da ih sikanira, sto bi se pre ili kasnije i desilo. Zatim bi se sve smirilo osim Kosova koje bi ostalo trajni problem dok se Albancima tamo ne dodeli nezavisnost. Sad svi znamo da bi taj scenario za sve, pa i za hrvatske Srbe, bio neuporedivo povoljniji od onoga sto se zaista i desilo ali posle bitke svaki je general pametan.

Jest, teško je hipotetizirati ali da pokušam kontrapunktirati tamo gdje se može. Tuđman nije bio u sjajnoj poziciji 1990., i ostvarenje svih njegovih planova i vizija ovisilo je o tome da li će se Slobo složiti sa njim. Koliko bi se moglo iskoristiti Tuđmanovu poziciju s puno slabosti? Mislim da dosta (Rambouillet), mada je čovjek imao neke crvene linije kao i Slobo u Rambouillletu. Što se tiče hrvatskog potencijala za šikaniranje, on je mogao davati dobre rezultate u Zagrebu, ali teško u Kninu. Zanimljivo će biti pogledati rezultate popisa 2011. i vidjeti kretanja u odnosu na 2001., kad se krenulo u ova regionalna pomirenja. Pogotovo treba usporediti Istočnu Slavoniju, jer je ona ogledalo, bar što se srpske strane tiče, mogućnosti (biološkog/političkog) opstanka Srba u Hrvatskoj u mikrokozmosima gdje su oni u većini, a na mjestu gdje nije došlo do vojnog poraza i ratnog terora (ovog uzvratnog, budući da govorimo o Srbima nećemo računati 1991, ali te usput potičem da usporediš podatke popisa 1991. i 2001. za broj Hrvata u Istočnoj Slavoniji, u mjestima gdje su u većini. Vratili su se, ali to nisu više iste apsolutne brojke).Sva ova diskusiju je teško voditi s ove zapadne strane, budući da je u okvirima Avnojske Hrvatske Hrvati dominiraju, ali meni kao intelektualna vježba pomaže da si zamislim situaciju u kojoj Krajina i dalje postoji, i ja tu vama tupim, bez kompromisa, o svim dimenzijama srpske zloće, opstrukcije i šikanacije, i kako je to bio plan od samog početka (OK, to tupim ionako ). Da sam recimo Bošnjak, tupio bi o tome kako je Republika Srpska velikim dijelom zemlja ratom zauzeta, dok bi neki diskutanti na PPPu lako prelazili preko toga i uzimali ju kao bogom & sudbom danu činjenicu, od Tvrdoša do Novog Grada, koja jednostavno postoji, kul je i točka (ček, to se i zbiva tute).Da ne duljim...

[harper]

Jest, teško je hipotetizirati ali da pokušam kontrapunktirati tamo gdje se može. Tuđman nije bio u sjajnoj poziciji 1990., i ostvarenje svih njegovih planova i vizija ovisilo je o tome da li će se Slobo složiti sa njim. Koliko bi se moglo iskoristiti Tuđmanovu poziciju s puno slabosti? Mislim da dosta (Rambouillet), mada je čovjek imao neke crvene linije kao i Slobo u Rambouillletu. Što se tiče hrvatskog potencijala za šikaniranje, on je mogao davati dobre rezultate u Zagrebu, ali teško u Kninu. Zanimljivo će biti pogledati rezultate popisa 2011. i vidjeti kretanja u odnosu na 2001., kad se krenulo u ova regionalna pomirenja. Pogotovo treba usporediti Istočnu Slavoniju, jer je ona ogledalo, bar što se srpske strane tiče, mogućnosti (biološkog/političkog) opstanka Srba u Hrvatskoj u mikrokozmosima gdje su oni u većini, a na mjestu gdje nije došlo do vojnog poraza i ratnog terora (ovog uzvratnog, budući da govorimo o Srbima nećemo računati 1991, ali te usput potičem da usporediš podatke popisa 1991. i 2001. za broj Hrvata u Istočnoj Slavoniji, u mjestima gdje su u većini. Vratili su se, ali to nisu više iste apsolutne brojke).Sva ova diskusiju je teško voditi s ove zapadne strane, budući da je u okvirima Avnojske Hrvatske Hrvati dominiraju, ali meni kao intelektualna vježba pomaže da si zamislim situaciju u kojoj Krajina i dalje postoji, i ja tu vama tupim, bez kompromisa, o svim dimenzijama srpske zloće, opstrukcije i šikanacije, i kako je to bio plan od samog početka (OK, to tupim ionako ). Da sam recimo Bošnjak, tupio bi o tome kako je Republika Srpska velikim dijelom zemlja ratom zauzeta, dok bi neki diskutanti na PPPu lako prelazili preko toga i uzimali ju kao bogom & sudbom danu činjenicu, od Tvrdoša do Novog Grada, koja jednostavno postoji, kul je i točka (ček, to se i zbiva tute).Da ne duljim...

Ne znam, sad mozemo samo da teoretisemo oko svega i to da li cemo se sloziti ili ne je potpuno nebitno. Ja sam potpuno uveren da Srbi u Hrvatskoj, da su bili prepusteni sami sebi, ne bi u prvo vreme imali bas nikakvu autonomiju, narocito ne teritorijalnu. A u tom slucaju malo bi pomoglo to sto su negde vecina ili nisu, drzava ce uvek naci nacina da ih jebe kao sansku kozu ako hoce. Sad, da li hoce, to jest da li bi htela, to vec nije pitanje za mene. Tamosnji Srbi koliko sam ja video u nacelu ne veruju Hrvatima (u stvari ne toliko Hrvatima koliko hrvatskoj drzavi) i smatraju da imaju jako dobre razloge zasto im ne veruju, zato ih je bilo toliko lako i navuci na ovu budalastinu od rata. Sto se tice danasnje Hrvatske, to jednostavno nije za poredjenje sa onom Hrvatskom iz 1990. godine. Rekao bih da nema vise te histerije a i samostalnost Hrvatske da se bavi kako sama hoce tim manjinskim pitanjima je umnogome okrnjena "evropskim" obavezama. To vreme bi docekalo otprilike onoliko Srba koliko je i inace docekalo, mozda nesto malo vise po Krajini i to je to. Edited November 6, 2010 by harper lee

[Tribun_Populi]

U republičko/pokrajinskim rukovodstvima svest o prolaznom karakteru SFRJ je nastupila još amandmanima na Ustav iz 1963 (amXII-XIX), a kao razrada zaključaka Osmog kongresa SKJ. Otprilike tada je započeo eksperiment uređenja federacije, vrhovni sudovi x 8 , i sve ostalo, nacionalne manjine su nazvane narodnost, i delimično definisan konstitutivan karakter svake članice, uključiv i pokrajina.Što reče neki maštoviti teoretičar - do tada su granice izmedju republika bile žilice u mermeru,a posle pukotine.Sve dalje je bilo politički očekivano. Logično je da će se različiti politički interesi razvijati vremenom, sve u kombinaciji sa ambiciozniim partijskim birokratama druge generacije, neopterećenim partizanskom prošlošću. Pojava Miloševića, Tuđmana, Alije se može lakše razumeti ,ako se ceo proces gleda od starta, i zabluda je da je Jugoslavija rastočena krajem osamdesetih - šerpa je stavljena u rernu znatno ranije

Da se nadovežem...

Polemika Ćosić-Pirjevac o socijalističkom jugoslovenstvuRSE: Kao dugogodišnji vojvođanski politički funkcioner bili ste u prilici da iz dana u dan pratite stalne sukobe unutar Srbije, sukobe koji su nastajali na izvesnoj konstitucionalnoj dvosmislici posle ustava iz 1974. godine, po kojoj su Vojvodina i Kosovo bile autonomne pokrajine u sastavu Srbije, ali su istovremeno bile i konstitutivni delovi federacije, što će reći federalne jedinice "sa sopstvenom odgovornošću za razvoj". Kada ste shvatili da će zahtev Srbije za "redefinisanje odnosa unutar republike" prerasti u političku akciju za "redefinisanje Jugoslavije" po gotovo imperijalnoj, staroj koncepciji povređenog srpskog nacionalizma? Ili, opreznije rečeno, da li se u vreme ustavnih rasprava u Srbiji polovinom osamdesetih, pa i ranijih rasprava o "Plavoj knjizi" srpskog rukovodstva o odnosima unutar Srbije, mogao osetiti pritisak za drugačiju koncepciju jugoslovenskog federalizma od onog koji je uspostavljen Titovom "decentralizacijom" početkom osamdesetih? Major: Srbijansko rukovodstvo u ime ravnopravnosti Srbije s ostalim republikama neprekidno je težilo ka sužavanju autonomija pokrajina, ali u raspravama o ustavnim odnosima unutar Srbije nikada nije zahtevana drugačija koncepcija jugoslovenskog federalizma. U privatnim razgovorima, dakako, bilo je često i takvih zalaganja. Međutim, i na osnovu žestoke javne kritike da je vlast u zemlji navodno dospela u ruke nacionalne oligarhije, instalirane u republikama i pokrajinama, te povika protiv ustanove međurepubličkog dogovaranja i sistema veta, moglo se zaključiti da se razmišlja i o redefinisanje Jugoslavije. Naime, u drugim republikama iste pojave nisu izložene tako žestokoj kritici i animozitetu kao u Srbiji. Znam samo za jedan slučaj kada je federacija iz Rankovićevih vremena javno veličana kao "jugoslovenski socijalizam", odnosno "socijalizam XX veka", a ona iz ustava 1974. godine kuđena kao "regionalistički socijalizam", odnosno "socijalizam XIX veka", pa je zagovaran povratak na socijalizam od pre 1966. godine. Tako se izjasnio Sreten Petrović, tada predsednik ideološke komisije srbijanske državne partije, u jednom intervjuu datom omladinskom listu u Vojvodini, u martu 1984. godine. Zvučao je kao prethodnica budućeg Memoranduma SANU. Niko mu - sem mene - nije uputio javnu kritiku. Pokušaću da razjasnim šta je karakterisalo federaciju koja je ovde povezana s imenom Rankovića. Počeću s time da je Titova Jugoslavija sa stanovišta razvoja državnog uređenja imala tri perioda. U prvom, do početka pedesetih godina, uprkos tome što je zemlja bila federacija, sva je moć bila koncentrisana u rukama centralne vlasti, kao i u svim staljinskim zemljama. U drugom, od početka pedesetih godina, državna vlast je i dalje koncentrisana na federalnom vrhu, ali - da bi se razlikovalo od sovjeta - stvorene su komune u kojima bi građani oblicima neposredne demokratije sami upravljali u domenu zadovoljavanja svakodnevnih potreba. Višepartijski sistem pod Titom nije dolazio u obzir, pa su korišćeni oblici neposredne demokratije. Komunisti su imali iluzije o njenim stvarnim vrednostima. Naravno, i ja sam gajio iste iluzije. Dugo je izgledalo da će komuna biti osnovni oblik zajednice u Jugoslaviji. U čitavom periodu sve do sredine šezdesetih godina izgledalo je da će srednji oblici između federacije i komuna, naime republike i pokrajine, stagnirati. Možda će se čak i unazaditi. Položaj pokrajine je, naprimjer, iz ustava u ustav, 1946., 1953. i 1965. godine sve više slabio. Postojali su i ideološki razlozi za blago potiskivanje srednjih oblika organizovanosti. Naime, proleterski internacionalizam je kao imperijalno sredstvo sovjetske države odbačen, tačnije, zamenjen domaćim internacionalizmom, naime socijalističkim jugoslovenstvom. Razvijanju tog socijalističkog jugoslovenstva služili su sve raznovrsniji oblici međurepubličke kulturne saradnje i sve više forsirano međusobno prožimanje nacija i njihovih kultura. Kada se sve to spoji sa maglovitom pretpostavkom o odumiranju država, rađa se vizija o prirodnom stapanju svih u to socijalističko jugoslovenstvo, navodno radi savladavanja nacionalne isključivosti. Tako se počela širiti zamisao da će se Jugoslavija razvijati u pravcu preobražaja iz federacije republika u federaciju komuna. Dileme i protivrečnosti te ideje otkrivene su u čuvenoj polemici izmedu Dobrice Ćosića, tadašnjeg ideologa socijalističkog jugoslovensta, kome je u jednom intervjuu omakla izjava da će međurepubličke saradnje biti sve dotle dok bude republika, i Dušana Pirjevca, književnika iz Slovenije početkom šezdesetih godina. Pirjevec je zamerao da se socijalističko jugoslovenstvo shvata kao nadnacionalna integracija u kojoj se, kao prvi korak, Slovenci i Makedonci imaju stopiti u srpsko-hrvatsku jezičku zajednicu. Međutim, prema Pirjevcu, socijalističko jugoslovenstvo kao nadnacionalna integracija potpuno je izlišna, s obzirom da se sve nacije neposredno integrišu u procese čovečanstva i sveta. Zato Slovenci nemaju potrebu da se preko tog jugoslovenstva integrišu u čovečanstvo. Pirjevec je socijalističko jugoslovenstvo izjednačio sa tzv. integralnim jugoslovenstvom iz doba stvaranja prve Jugoslavije, jer su obe trebale da posluže kao sredstvo asimilacije u korist najbrojnije nacije. Prema Pirjevcu, razlika između ta dva pojma sastoji se u tome da prema integralnom jugoslovenstvu troimeni jedinstveni narod već postoji, dočim prema socijalističkom jugoslovenstvu, nova, stopljena nacija treba tek da se stvori. Prema Pirjevcu, ako jugoslovenstvo išta znači, značiće uvek ono u šta će se republike i pokrajine dogovoriti. Tada je Ćosić odbacio Pirjevčevu interpretaciju socijalističkog jugoslovenstva, ali kada je došlo do napuštanja centralizma, Ćosić se, zbog položaja Srba na Kosovu, sukobio sa državnom partijom. Prema sopstvenom kasnijem priznanju, Ćosić se oprostio od jugoslovenstva upravo onda kada je shvatio da ga Kardelj, navodno, tumači ne kao novi i trajni vid - i kvalitet - u integraciji, nego kao trenutnu i prolaznu stanicu. Njega takvo jugoslovenstvo nije interesovalo. Prema tome, glavne karakteristike jugoslovenske federacije rankovićevskog tipa predstavljaju socijalističko jugoslovenstvo i vizija o federaciji komuna. Bio je to hod ka dvopolnoj državi: na vrhu ostaje centralizovana državna vlast, a u bazi je široka samouprava. U sredini je nešto prolazno: republike i pokrajine. U Srbiji je uvek preferirana federacija koja se približava ovom tipu državne organizacije. I restauracija koju je Milošević krajem osamdesetih godina nagovestio stremila je u istom pravcu. U trećoj fazi Titove Jugoslavije, u suprotnosti s drugom fazom, najjaču poziciju su imale republike i pokrajine; one su, s jedne strane, zatvarale u sebe komune, a s druge strane, iz republika i pokrajina je izvedena federacija, koja je, ipak, bila zamišljena kao država. To nije bilo daleko od toga za šta se Pirjevec zalagao.

Nandor Major: Ne treba preterivati oko značaja Osme sednice

[hazard]

Smesna mi je prica da je Milosevic tamo negde recimo 1989. hteo objedinjenu srpsku drzavu...ili da je uopste imao bilo kakav jasan koncept drzavnog preuredjenja.Milosevic je 1989., 1991., 1993., 1995., 1999. i 2000. hteo samo jednu stvar - vlast. Jedina konstanta u Milosevicevom delovanju bila je zelja da se odrzi na vlasti, a sve ostalo bili su samo nacini da se taj cilj ispuni.Prica "Sloba razbijac Jugoslavije" je smesna - sluzi samo kao alibi da se ne bi previse pricalo o separatistickim teznjama Slovenije i Hrvatske pre Milosevica (a i tokom njegove vlasti) kao razlozima za raspad SFRJ.Milosevic je jednostavno radio ono sto je njemu izgledalo kao najbolje u datom trenutku da odrzi svoju vlast - pa je tako otisao od ohrabrivanja pobune Srba u Hrvatskoj i podrsci formiranju RSK do njenog ostavljanja na cedilu 1995., od finansiranja RS u Bosni do uvodjenja sankcija protiv iste, od opste mobilizacije vojske (JNA) do VJ koja se svojih 100.000 redovnih vojnika sedi na guzici u Srbiji i CG od 1992. do 1995. ne radeci nista.Sve je radjeno kalkulantski, ziheraski, polovicno, i svuda se vidi samo jedan cilj - odrzavanje vlasti.E sad, to sto su se uz Milosevica u raznoraznim periodima prisljamcili mnogi koji jesu imali neku ideju i neki koncept preuredjenja drzave, to je vec druga stvar. Oni su uticali na politiku, ali su bili sporedni igraci - njih je Milosevic koristio onoliko koliko su mu bili korisni za njegovo odrzavanje na vlasti.