Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

Anduril pokusava da se pripitomi^tm… 

3 minutes ago, Anduril said:

a tako nesto nije moguce izvrsiti tako lako kao pod Staljinom ili Titom.

Zaboravio si Milosevica i Vucica 

Mada mene vise fenomenoloski^tm zanimaju koreni tvog revizionizma pretpostavljajuci da nisi podvrgnut nikakvom politickom pritisku kao jadan ja.

I da budemo nacisto: nema, ne postoji ONO NESTO sto ja nazivam revizionizmom: postoji ziv, drustveno i politicki generisan revizionizam, po nekad manje, po nekad vise prikriven, sve cesce otvoren i - da ne bude zabune - ti si ovde jedan od glavnih, ako ne i glavnih promotera.

Da li to radis iz mode, neznanja ili nekih drugih pobuda nije ni vazno, ali lakoca kojom delis etikete naokolo jednostavno svaku pricu s tobom cini nemogucom i besmislenom.

 

I, zaboravio si da odgovoris na pitanje o Glancovom Smolensku, dakle jesi ili nisi?

Znas kako, uleteti na post cija je tema bila pokusaj da se podvuce cinjenica da su se Sovjeti od prvog dana rata zestoko tukli sa Nemcima sa sve napomenom da je Smolensk skoro zaboravljen, kao sto i jeste

[namenski]

15 minutes ago, apostata said:

….

Vraticemo se na to, nego daj da se obelezi dan mozda najjaceg nabijanja u novijoj diplomatskoj istoriji na onu stvar onih koji su se nadali da ce Adolf moci da se ako vec ne zaustavi, a ono barem okrene na drugu stranu.

Dakle, 23. avgust 1939:

 

 

Ili, kako su demokratije, u svom slepilu i kalkulacijama zavijanim u zelju za mirom u nase vreme, prepustile saveznika koji ih je godinama molio i jurio da im bude saveznik ne bi li se zajedno suprotstavili nacistickoj Nemackoj, saveznika teskog 200 miliona ljudi, samom sebi i trazenju nacina da se osigura.

Dakle, kako je Zapad sebi natovario na vrat, nasao se oci u oci sa Hitlerom koji ih je docekao na zicer i napravio majmunima i to ne po prvi put.

 

 

Edited August 23, 2018 by namenski

[Anduril]

15 minutes ago, namenski said:

Anduril pokusava da se pripitomi^tm… 

Zaboravio si Milosevica i Vucica 

Mada mene vise fenomenoloski^tm zanimaju koreni tvog revizionizma pretpostavljajuci da nisi podvrgnut nikakvom politickom pritisku kao jadan ja.

I da budemo nacisto: nema, ne postoji ONO NESTO sto ja nazivam revizionizmom: postoji ziv, drustveno i politicki generisan revizionizam, po nekad manje, po nekad vise prikriven, sve cesce otvoren i - da ne bude zabune - ti si ovde jedan od glavnih, ako ne i glavnih promotera.

Da li to radis iz mode, neznanja ili nekih drugih pobuda nije ni vazno, ali lakoca kojom delis etikete naokolo jednostavno svaku pricu s tobom cini nemogucom i besmislenom.

I, zaboravio si da odgovoris na pitanje o Glancovom Smolensku, dakle jesi ili nisi?

Znas kako, uleteti na post cija je tema bila pokusaj da se podvuce cinjenica da su se Sovjeti od prvog dana rata zestoko tukli sa Nemcima sa sve napomenom da je Smolensk skoro zaboravljen, kao sto i jeste

 

Nemoj samo o delenju etiketa. Da, citao sam delove pre nekih 5 godina - i da, nema 3 knjige nego 4, sa atlasom. 

[namenski]

4 minutes ago, Anduril said:

Nemoj samo o delenju etiketa. Da, citao sam delove pre nekih 5 godina - i da, nema 3 knjige nego 4, sa atlasom. 

Ma necu, nema problema, ti ces to bolje.

Nego, koje izdanje Glanca?

 

4 minutes ago, Anduril said:

citao sam delove

Ti si i inace sto se znanja tice covek iz delova 

Edited August 23, 2018 by namenski

[apostata]

15 minutes ago, namenski said:

Dakle, 23. avgust 1939

Pa da patak te 'ebo, danas je taj dan.

[apostata]

17 minutes ago, namenski said:

Ili, kako su demokratije, u svom slepilu i kalkulacijama zavijanim u zelju za mirom u nase vreme, prepustile saveznika koji ih je godinama molio i jurio da im bude saveznik ne bi li se zajedno suprotstavili nacistickoj Nemackoj, saveznika teskog 200 miliona ljudi, samom sebi i trazenju nacina da se osigura.

Zamjenik engleskog ministra vanjskih poslova ser Aleksander Kadogan 20. maja '39. u svom dnevniku  (The Diaries of Sir Alexander Cadogan. 1938 — 1945)  je zapisao:"Premijer je izjavio da će prije dati ostavku nego napraviti savez sa Sovjetima."

 

A sam premijer (po К. Fеiling The Life of Neville Chamberlain) 30. jula piše:"Anglo-sovjetski pregovori su osuđeni na propast, no prekidati se ne smiju, naprotiv, radi pritiska na Njemačku, potrebno je stvoriti privid uspješnosti."

[namenski]

A tek zapisnici sa sednica sa britanskom i francuskom vojnom misijom... 

[apostata]

Tuga.

[pasha]

Da danasnji dan 1914 zavrsena Cerska bitka, prva pobeda Antante u Prvom svetskom ratu,

 

 

[Hamlet Strašni]

Srpska mitomanija.

[namenski]

Sta si se veceras navrzo na mene  

Nije mitomanija, nego je istinska pobeda jedne male opasne zemlje protiv nemerljivo nadmocnog neprijatelja.

Na stranu mitovi gradjeni oko Cera i srpskog WW1 devedesetih, Srbija je tih godina za KuK monarhiju bila - ne budi mi zamereno na poredjenju - otprilike ono sto je Izrael bio do kraja 60-ih.

Mlada, drcna i opasna zemlja, nadmocna u svakom smislu, i vojnom i tehnoloskom, a pre svega moralnom pogledu od jedne matore monarhije koja je - cak i takva - bila istinska tadasnja velesila.

[Hamlet Strašni]

Uključi detektor za ironiju.

 

Ja bre stanem mirno svaki put kad gledam ovo. Ja sam na tim mitovima odrastao (pre devedesetih), na tim i na partizanskim i nikako se ne isključuju.

[namenski]

 

 

Onda stvarno izvini.

Nimalo nisam sklon ironiji kada su istorijske teme poput ove u pitanju: toliko je bilo zaseravanja po sopstvenoj istoriji da se momentalno refleksno narogusim i na samu naznaku zna se vec cega...

[Roger Sanchez]

Kad se riješila loših komandanata kao Oskara Potioreka, išlo je bolje finoj austro-ugarskoj vojsci. Jbg, nije joj svaki Feldzeugmeister mogao biti kvalitetan kao plemeniti Krajišnik Svetozar Borojević.

[namenski]

On ‎12‎.‎8‎.‎2014‎. at 14:29, namenski said:

Na danasnji dan, negde bas u ovo doba, u Vrhovnoj komandi srpske vojske konacno bili nacisto su da se dogadja nesto cudno, neplanirano, i da Svaba nece da udara sa severa odakle ga se ocekivalo.

Jeste da stizu vesti da su Svabe pre podne istog dana, neprikupljeni, dolinom Jadra krenule ka Valljevu, ali jeste i da preko Save stoji cela 2. armija, jeste da Pocorek zna da ona 18. avgusta treba putuje za Galiciju, jeste da mu se i zbog toga zuri; Putnik to ne zna i mora da ceka.

Oko tri popodne naredjeno je da se 1. i 2. armija pomere na severozapad za jedan do dva dana marsa: Putnik tokom popodneva ide dalje i donosi jednu od onih odluka od kojih sve zavisi, kako mu je bilo ne zna i nikad niko nece znati, tek da se zajebao ne bi valjalo, kaze 2. armiji da Sumadijsku 1 uputi ka Sapcu, a da sa Moravskom 1, Kombinovanom i Konjickom oko Uba napravi rezervu za slucaj da Svaba sa linije Obrenovac - Sabac krene ka Valjevu.

Uzickoj vojsci kaze da napada ka Visegradu ne bi li privukla na sebe sto se od neprijatelja privuci moze.

Ideja jos nije zrela, ali kolebanja nema, dok se ove mere preduzimaju jos uvek se pogleduje ka severu, preko Save, jer nije sala, poceo je napad jedne od tadasnjih velesila.
Posle ce da sve ovo zovu strategijski docek, te ovo, te ono, tek na danasnji dan, po avgustovskoj vrucini, jedan covek po imenu Radomir, morao je da prelomi, dok su neki ljudi, psujuci kako Srbijanci vec psuju i ogovarajuci na sva usta vlast , kretali ka jugozapadu.

Za Cer jos niko cuo nije, ni Putnika ta planina jos uvek ne zanima.

Cuce, koliko prekosutra.

 

On ‎13‎.‎8‎.‎2014‎. at 12:40, namenski said:

Nastavlja se, Svabe definitivno dolaze od preko Drine, ne ide to bas po planu kao da je ikad i igde islo, erste kolonne marschiert, zweite kolonne marschiert...

Ali, ovog 13. avgusta, u srpsku Vrhovnu komandu stize telegram, dva telegrama tacnije, jad i beda od telegrama, dokaz koliko su Srbiju voleli i koliko joj bili saveznici, koliko im je do Srbije stalo i koliko bi za Srbiju izginuli do poslednjeg Srbina.

Ruska vrhovna komanda pita, strogo i ostro, zasto srpska vojska ne prelazi u ofanzivu, sta se ceka...

Isto to, samo malo finije, po francuski, pita i francuska vrhovna komanda.

Pitaju, traze da napada vojska jedne zemlje koja je, nema ni godinu dana, izasla iz dva uzastopna rata i evo se obrela u trecem.

Vojska koja je suocena sa jednom od najvecih vojnih sila svog doba, manja od ruskog ili francuskog armijskog korpusa.

 

Ruse, one iste generale koje ce za koju godinu pisari da love po stepi i presudjuju im iz Nagana sa korak razdaljine, boli i interesuje samo jedno: sta i kako god, samo vezati sto vise Austrougara koji bi, nevezani, otisli pravo u Galiciju, na rusku granicu.

Naravno, ne nude nista, cak ni moralnu podrsku.

Nju cuvaju za popularne ilustracije i razglednice, jedan od evropskih modnih hitova tog leta.

 

Sta radi i misli Putnik, ne zna se, nikad se nece ni znati: vidi, sada mu je jasno, da je Pocorek krenuo divergentnim pravcima i to frisko mobilisanim trupama; zna da se zbog tako neceg pada na ispitima u vojnim akademijama, ne zna da ce koliko sutra, 14. avgusta, Konrad Pocoreku da da napismeno da se s tim slaze i da preuzima odgovornost.

 

 

 

14. su me banovali