Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[ajgor]

omašio sam za 1 dan, valjda me yoda neće banovati :)

 

Tek sada vidim ovo podsećanje. Mislim da je zanavek ostala do kraja neistražena mogućnost da je Milivojevića zapravo ubio hitac nekog od "slučajno prisutnih službenih lica" u parku, 

[vathra]

Upotrebio si izraz 'znati posao': ne sumnjam da ga znaju u smislu da mogu zatvorenih ociju da sklope/rasklope mitraljez ili neku slicnu budalastinu; poznavao sam coveka, podoficira, specijalistu za mitraljeze, ne puskomitraljeze, koji je umeo da sa sarcem postavljenim na postolje (yu verzija onog nemackog MG-42, valjda mu je oznaka bila M-53, ne secam se) skine niz od 5 litarskih boca sa 10 metaka i to na daljini od 600 metara.

Uvek ce mi ostati prirodniji i drazi, onako musav i podoficirast, cesto pijan, nego hiljade ovih koje pomenusmo.

 

Наравно да не у том смислу.

Зна посао у смислу да уме да се бави далеко компликованијим стварима, попут дизање буне нпр.

Или попут тога да ће можда кроз коју годину и њега неко reenact-овати.

[Parsons]

na danasnji dan pre 30 godina je ronald regan objavio da bombardovanje sovjetskog saveza pocinje za 5 minuta. :ziga:

 

(iz zajebancije pred konferenciju za stampu, ali je mic bio ukljucen) :)

[Drug Chabor]

Radio je bio u pitanju, tonska proba pred intervju :)

[namenski]

Na danasnji dan, negde bas u ovo doba, u Vrhovnoj komandi srpske vojske konacno bili nacisto su da se dogadja nesto cudno, neplanirano, i da Svaba nece da udara sa severa odakle ga se ocekivalo.

Jeste da stizu vesti da su Svabe pre podne istog dana, neprikupljeni, dolinom Jadra krenule ka Valljevu, ali jeste i da preko Save stoji cela 2. armija, jeste da Pocorek zna da ona 18. avgusta treba putuje za Galiciju, jeste da mu se i zbog toga zuri; Putnik to ne zna i mora da ceka.

Oko tri popodne naredjeno je da se 1. i 2. armija pomere na severozapad za jedan do dva dana marsa: Putnik tokom popodneva ide dalje i donosi jednu od onih odluka od kojih sve zavisi, kako mu je bilo ne zna i nikad niko nece znati, tek da se zajebao ne bi valjalo, kaze 2. armiji da Sumadijsku 1 uputi ka Sapcu, a da sa Moravskom 1, Kombinovanom i Konjickom oko Uba napravi rezervu za slucaj da Svaba sa linije Obrenovac - Sabac krene ka Valjevu.

Uzickoj vojsci kaze da napada ka Visegradu ne bi li privukla na sebe sto se od neprijatelja privuci moze.

Ideja jos nije zrela, ali kolebanja nema, dok se ove mere preduzimaju jos uvek se pogleduje ka severu, preko Save, jer nije sala, poceo je napad jedne od tadasnjih velesila.
Posle ce da sve ovo zovu strategijski docek, te ovo, te ono, tek na danasnji dan, po avgustovskoj vrucini, jedan covek po imenu Radomir, morao je da prelomi, dok su neki ljudi, psujuci kako Srbijanci vec psuju i ogovarajuci na sva usta vlast , kretali ka jugozapadu.

Za Cer jos niko cuo nije, ni Putnika ta planina jos uvek ne zanima.

Cuce, koliko prekosutra.

Edited August 12, 2014 by namenski

[namenski]

Nastavlja se, Svabe definitivno dolaze od preko Drine, ne ide to bas po planu kao da je ikad i igde islo, erste kolonne marschiert, zweite kolonne marschiert...

Ali, ovog 13. avgusta, u srpsku Vrhovnu komandu stize telegram, dva telegrama tacnije, jad i beda od telegrama, dokaz koliko su Srbiju voleli i koliko joj bili saveznici, koliko im je do Srbije stalo i koliko bi za Srbiju izginuli do poslednjeg Srbina.

Ruska vrhovna komanda pita, strogo i ostro, zasto srpska vojska ne prelazi u ofanzivu, sta se ceka...

Isto to, samo malo finije, po francuski, pita i francuska vrhovna komanda.

Pitaju, traze da napada vojska jedne zemlje koja je, nema ni godinu dana, izasla iz dva uzastopna rata i evo se obrela u trecem.

Vojska koja je suocena sa jednom od najvecih vojnih sila svog doba, manja od ruskog ili francuskog armijskog korpusa.

 

Ruse, one iste generale koje ce za koju godinu pisari da love po stepi i presudjuju im iz Nagana sa korak razdaljine, boli i interesuje samo jedno: sta i kako god, samo vezati sto vise Austrougara koji bi, nevezani, otisli pravo u Galiciju, na rusku granicu.

Naravno, ne nude nista, cak ni moralnu podrsku.

Nju cuvaju za popularne ilustracije i razglednice, jedan od evropskih modnih hitova tog leta.

 

Sta radi i misli Putnik, ne zna se, nikad se nece ni znati: vidi, sada mu je jasno, da je Pocorek krenuo divergentnim pravcima i to frisko mobilisanim trupama; zna da se zbog tako neceg pada na ispitima u vojnim akademijama, ne zna da ce koliko sutra, 14. avgusta, Konrad Pocoreku da da napismeno da se s tim slaze i da preuzima odgovornost.

 

 

[namenski]

 

A samo 30 godina posle, dok, kako bi losi novinari rekli, u Varsavi bukti ustanak, i pocinju prva kukumavcenja i podmetanja da Sovjeti eto mogu da pomognu, ali nece, nekih 60 kilometara juzno od Varsave bije se jedno od najzescih bivenja WW2, po opsegu vece od i kod Homera opevane Ardenske ofanzive.

Sovjeti koji su postali majstori brzog bijenja su 1. avgusta, istog dana kad su u Varsavi neki odlucili da su oni i niko drugi odgovarajuca postava koja ce da doceka Sovjete, u naletu, jasuci na ledjima Nemaca, prelaze Vislu i noktima se drze za obalu.

Uradili su to na vise mesta, na nekima se drze po nekoliko dana, s nekih su primorani da se povuku; radi se o vojsci koja je naucila i itekako dobro zna svoj posao, a uz to je mnogo ljuta i opaka.

Znaju i jedni i drugi koliko vredi mostobran na zapadnoj obali Visle, Nemci znaju jos bolje i reaguju zestoko: mozda poslednji put u ratu Luftwaffe ima i po 600 aviona u vazduhu.

8. gardijsku armiju, naslednicu 62. one staljingradske, kojom komanduje staljingradski Cujkov i ciji su delovi prvi presli Vislu, pojacavaju kako i koliko mogu; s druge strane okupljaju se nemacke oklopne i ostale divizije, ne one Panzer divizije za slikanje, nego opasne i smrtonosne prave panzer divizije.

Cujkova gura, pozuruje i koliko moze potpomaze glavni i odgovorni za taj deo bijenja, 1 marsal koji se odaziva na prezime Rokosovski i koji zna.

 

Biju se, itekako, sve do duboko u septembar.

Nije se moglo dalje, morao je da se ceka januar, sto ne smeta takozvanim istoricarima od svake fele da po pravilu precutkuju Magnusevski mostobran, Магну́шевский плацдарм, kad god opletu o tragediji Varsavskog ustanka.

Ne pominju ni Radomski ni Sandomirski, nesto juznije kojih su se dokopali na isti nacin: sa oba tri Sovjeti tog avgusta nisu napredovali sve nastojeci da zajebu vodje ustanka u Varsavi.

[namenski]

Miran dan u srpskoj VK.

Tacnije bio bi, da se u protekla dva dana nisu sa raznih strana culi glasovi, onako ispotiha, ali i neki sa visokih mesta kako to vec ide, da mozda i ipak ostaje mogucnost da je napad preko Drine samo diverzija, a da ce pravi napad da usledi iz Srema: otud tolika frka oko Sapca.

Sreca je za Putnika i njegovu vise nego desnu ruku, jednog danas potpuno zaboravljenog velikog coveka, Zivka Pavlovica, sto je glavnina vec angazovana na severozapadu.

 

 

Svabe su jos uvek u setnji ili se barem tako ponasaju: 5. armija, doduse uz dobro sibanje, izgurava Loznicki i Ljesnicki odred nekih desetak kilometara, a 21. pesadijska divizija se dohvatila obronaka jedne planine po imenu Cer, ime koje ne znaci jos nista, koje za vreme same bitke nije znacilo opet skoro nista i koje ce danasnje znacenje da dobije poprilicno kasnije, kad sve bude gotovo.

Isticu se cetnici: protiv 21. divizije dolaze na svoje i ostace zasluzeno zapamceni narocito kod mnogih Svaba, bas kako je i red: za Svabe u neposrednom dodiru sa srpskom vojskom pocinje da biva jasno da je protivnik zajeban i da nema nista od veselog ratovanja, sto naravno visim oficirima i stabovima po defaultu ne ide u glavu. Za razliku od Srba, sa sve svezim iskustvima iz dva prava pravcata balkanska ratovanja, koliko onomad, oni iskustva koja pocinju da sticu nemaju s cim da uporede.

Sabacki odred pojacan sa dva bataljona Sumadijske 1 potiskuje Svabe skoro pa u Sabac, na sta komandant 2. armije naredjuje da se cele 2 pesadijske divizije upute tamo.

 

Predvece, srpska VK naredjuje da se ono sto se ima rasporedi na sledeci nacin: 2. armija na reku Dobravu odakle se ima da napadne Sabac, 3. armija cela na Drinu, definitivno, dok 1. armija ima da stoji sto kod Uba, sto kod Valjeva.

Izgleda na prvi pogled da je Putnik podlegao pritiscima da promeni misljenje o pravcu glavnog svapskog napada, odluka koju je prelomio jos 12. avgusta: ovakav raspored u stvari je pokusaj da se odgovori na jos uvek nejasno svapsko razdvajanje snaga. Putnika na oklevanje i cekanje ne tera strah od napada iz Srema - s tim je nacisto - tera ga nemogucnost da uvidi sta u stvari Svabe hoce, kuda bi oni kad su vec presli Drinu.

Obe strane su deca vojne doktrine 19. veka sa kojom je Evropa usla u rat: ofanziva i trazenje takozvane resavajuce bitke po svaku cenu; kad i kako ce neko da se namesti, koje ce to brdo, koja bezimena ili do tada samo lokalcima poznata cuka da postane mesto dogadjaja ne zna niko niti ce ikad moci da sa sigurnoscu utvrdi u vestini kojom se ljudi uzajamno istrebljuju, a koji neki vole da zovu ratna vestina.

Srpska VK ce vec naredne noci, u gluvo doba, par sati posle ponoci, dakle vec 15. avgusta da izda naredjenja prema kojima ce glavnina da napada u bok snaga koje napreduju dolinom Jadra.

Te snage su procenjene kao neprijateljska glavnina i na nju se ima da udari iz sve snage: prvi put se u tom naredjenju, ali onako usput, pominje Tekeris, jer one koji su ga te noci izdali, odlucili, napisali i potpisali muci nesto drugo: pozornica koja se te noci pocela da postavlja i u cemu srpska strana ima inicijativu, ne izgleda bas onako kako knjige nalazu.

Izmedju Sapca i Cera ima jedva 30-ak kilometara: premali prostor sa obe strane ugrozen nadmocnim neprijateljskim snagama, idealno da se izlozi opasnosti od okruzenja u slucaju da stvari podju naopako.

Uz svo pouzdanje u sopstvene snage, trebalo je bogami stisnuti petlju.

 

 

Inace, sad mi pade na um, interesantno je i zabavno kako takozvana moderna srpska istoriografija preskace cinjenicu da se Putnik Radomir u trenutku izbijanja rata nalazio na lecenju u jednoj svapskoj banji, da je razmatrana mogucnost da ga se u Svabiji zadrzi, i da mu je ipak - viteska vremena jos zive u nekim glavama - dozvoljeno da se vrati u Srbiju.

Doduse, u tadasnjoj Evropi su jos uvek zene i deca imala prednost, ne samo u redovima za gasne komore: to ce tek da donesu moderna vremena.

[apostata]

(...)

 

A samo 30 godina posle, dok, kako bi losi novinari rekli, u Varsavi bukti ustanak, i pocinju prva kukumavcenja i podmetanja da Sovjeti eto mogu da pomognu, ali nece, 

 

(...)

 

Ne pominju ni Radomski ni Sandomirski, nesto juznije kojih su se dokopali na isti nacin: sa oba tri Sovjeti tog avgusta nisu napredovali sve nastojeci da zajebu vodje ustanka u Varsavi.

[Prospero]

 

Inace, sad mi pade na um, interesantno je i zabavno kako takozvana moderna srpska istoriografija preskace cinjenicu da se Putnik Radomir u trenutku izbijanja rata nalazio na lecenju u jednoj svapskoj banji, da je razmatrana mogucnost da ga se u Svabiji zadrzi, i da mu je ipak - viteska vremena jos zive u nekim glavama - dozvoljeno da se vrati u Srbiju.

Doduse, u tadasnjoj Evropi su jos uvek zene i deca imala prednost, ne samo u redovima za gasne komore: to ce tek da donesu moderna vremena.

 

Odakle ti ovo, to je prilično redovna crtica u monografijama, od Skoka i Opačića naovamo.

[namenski]

Odakle ti ovo, to je prilično redovna crtica u monografijama, od Skoka i Opačića naovamo.

:)

 

Imao sam na umu siroku obnarodovanost, ne pamtim da sam to zakacio u sredstvima javnog informisanja.

Skoka i Opacica preskacem, namenski 

[namenski]

Zamalo da se ne obelezi: dan kada je stara dobra Evropa bila nadigrana u sopstvenoj igri i naravno odmah pocela da moralise i kukumavci.

 

 

 

 

 

 

Naravno, svim protivnicima totalitarizama cestitamo Evropski dan secanja na zrtve staljinizma i nacizma.

Edited August 24, 2014 by namenski

[namenski]

Na danasnju noc, samo sto je poceo 29. avgust 1940, oko 150 NM severozapadno od obale Irske, mesta koje se zove Bloody Foreland:

 

00.23 Hartismere, parobrod, 5,498 GRT, pogodak, ostecen

 

00.23 Dalblair, parobrod, 4,608 GRT, pogodak, 4 poginulo, od 37 prezivelih, 17 pokupio jedan brod iz pratnje, ostale, njih 20 pokupio sapatnik, svedski parobrod Alida Gorthon;

 

01.40 Astra II, parobrod, 2,393 GRT, bivsi danski, utekao od Nemaca, preuzet od Britanaca, 5 poginulo, 20 prezivelih pokupio jedan brod iz pratnje;

 

03.36 Alida Gorthon, parobrod, 2,373 GRT, svedska zastava, Straggler, onaj koji zaostane za konvojem, tako nekako, tesko prevodivo, najtuznija sudbina koja je mogla da zadesi teretni brod, ostati sam dok ostali polako odmicu.

Promasen u 03.18, ponovo gadjan, 31poginuo, medju njima i svi pokupljeni sa onog gore Dalblair-a, 13 prezivelih.

 

04.27 Empire Moose, parobrod, 6,103 GRT, svi preziveli, uspeli da se dokopaju Irske. Straggler, onaj koji zaostane za konvojem, tako nekako, tesko prevodivo, najtuznija sudbina koja je mogla da zadesi teretni brod, ostati sam dok ostali polako odmicu.

 

Svi u balastu, znaci prazni, konvoj OA-204, oznaka koja je u ta jos rana konvojska vremena oznacavala konvoje prikupljene sa juznog coska britanskih ostrva i upucivane na zapad, Southend – Outward, po jos materijala.

 

 

Izvrsilac radova Gustav Wilhelm Joachim Schepke, rodjen 1912, imao je tog dana 28 godina i cin Kapitänleutnant-a sa sve raznim krstovima i pripadajucom florom.

Sin pomorskog oficira i sam se upisao u mornaricu 1930. godine.

Jedan od trojice najvecih nemackih podmornickih asova, po opstem misljenju najarogantniji, po sopstvenom ‘dar bozji za svaku zenu’, imao je i nadimak: Ihrer Majestät bestaussehender Offizier, sto bi se na siromasni srpski najtacnije prevelo kao ‘Лепи Шепке’.

 

Pun samopouzdanja i agresivan, tako kazu, ovaj covek je bio i ubedjeni nacista, srcem i dusom sto kazu.

Sa svim kvalitetima koje je posedovao, dusu dao za eksploataciju od strane za takve stvari nadleznog ministarstva, onog doktora Gebelsa.

 

Svega par nedelja pred smrt, u cuvenom berlinskom Sportpalast-u, pred preko 10,000 osnovnoskolske dece, u organizaciji pomenutog ministarstva, dugo je pricao o drazima podmornickog ratovanja.

 

Sve do 17. marta naredne, 1941. godine, negde jugoistocno od Islanda, nocu i u gustoj magli, brod njenog kraljevskog velicanstva, razarac Vanoc, otkrivsi radarom Sepkeovu podmornicu U-100 zaleteo se i pregazio je.

Prezivelo je 6 clanova posade, Sepke se nije nalazio medju njima: svi se slazu da je vidjen na mostu podmornice, ima nepotvrdjenih izjava da su ga culi da uzvikuje nesto kao ‘ne bojte se, ovaj ce nas promasiti’ pre nego ga je sustigao neki komad metala.

36 potopljenih brodova, skoro 160,000 GRT, 4 ostecena; nije dobio opkladu da ce da dostigne 250,000 tona.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=QIhqkWgMM30

Edited August 29, 2014 by namenski

[namenski]

[nautilus]

Athenia?

 

edit: Debil, pise na papiru :D