Literatura iz školske klupe

[freakns]

Najveci missmatch sto se tice lektire u nasem obrazovnom sistemu je Tihi Don u cca drugom razredu srednje.Honorable mention goes to Ana Karenjina.

najveci missmatch lektire je... paaaaaa, lektira.

Bez zezanja, Antigona u prvoj godini je kretenizam teski! Treba deca od 15 godina da skapiraju tamo neku katarzu i sta ti ja znam. Da ne pricam da su sad Romea i Juliju prebacili u osmi razred osnovne. I jos nesto od lektire koja je do skoro bila za prvi srednje, ali ne znam sta tacno. A Stranac i Proces se rade u cetvrtoj, bar u moje vreme™ (a to je bilo pre 5 godina :D ).

jebemliga, mozda je bila i 4. znam samo da ih nista nisam skapirao.ne secam se vise, moje vreme je bilo pre 15 godina...

[Tale]

..

Edited August 4, 2011 by cika tale

[Tale]

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=11958&view=findpost&p=1412464edit: (ne radi mi dobro Reply i MultiQuote"???)e, tu si u pravu. primetio sam da se mnogo toga ne setjam, ali onda legnem da porazmislim o situaciji, i odjednom mi svashta nadodje iz mojih pet mozgova, gde je ko zna od kada bilo arhivirano i prekriveno gustom prashinom. tako mi jednom, rano izjutra, niotkuda iskochila pesma 'shvalja', chika jove zmaja. ne setjam se ni da sam je uchio, kamo li da se setjam neke strofe ili stiha. i eto nje, ravno iz crne rupe. (poklon) celu notj je jadna shila, oh ta znamo, znamo, sirotinja shto zaradi - to je njeno samo. otac joj je poginuo dok je bila vojna, sutra treba kutji hleba, a majka je bolna. pos'o mora gotov biti do sutrashnjeg danka, sirotinjo, golotinjo, tebi nema sanka. pos'o mora gotov biti, htela bi da hiti, al' su ruke malaksale a zora vetj sviti. preko puta dvorac sjajan, i tu su josh budni. tanac, svirka, chashe pune, od toga su trudni. uzhivajte, dobri ljudi, vashu radost velju, nisam dosho smetati vas u vashem veselju. al' da znate kako blizu sirotinja strada, da iznesem ovu sliku pred vas iznenada, da vam kazhe ova slika bol golemih muka, smesta bi vam punu chashu ispustila ruka. (poklon) Sanatorijum, u 26. januar 2007 17:57:00

[Аврам Гојић]

ja se i dalje userem kada ovo procitam i sve dlake mi se na telu podignuOko deset i po sahata mi smo svi ležali u postelji, samo mati što je sedela s rukama u krilu i beznačajnim pogledom gledala u sveću. U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet.Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima.Vrata se otvoriše i moj otac uđe. Obrte se jednom-dva po sobi, pa onda, ne paleći sveće, skide se i leže. Dugo sam još slušao kako se prevrće po krevetu, pa sam posle zaspao.Ne znam koliko sam tako spavao, kad osetih nešto mokro na čelu. Otvorim oči i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a njegov paučinast zrak pao na lice moje majke. Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu.Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. Dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa:

— Spavaju! — Ali se trže od svog šapata i kao da se oka meni nasred sobe. Dugo je tako stajao ne mičući se, samo što opazim pokatkad kako mu se'nu oči, gledajući čas na nas čas na mater.

Ali mi nijedno ni uvom da maknusmo!Onda on pođe porebarke na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube natuče fes na oči, pa brzo i celom nogom stupajući iziđe napolje.Ali tek što se vrata pritvoriše, a moja se mati ispravi u krevetu. Za njom se diže i sestra. Kao kakvi dusi!Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima; za njom prista i seša.

— Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje. Ja skočih pa i sam pođoh na vrata. Seša me uhvati za ruku, ali ja se otrgoh i rekoh joj:

— Ostani kod dece!

Kad iziđoh napolje, pritrčim plotu, pa sve pored plota a ispod višanja dovučem se do bunara i čučnem iza njega.Noć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče. Onda videh babu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara, pa izvadi pištolj.Ali u istih mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega.Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji.

— Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono.

— Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao!

Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! Što govoriš tako!...

— Sve sam dao! — reče on pa raširi ruke.

— Pa ako si, brate, ti si i stekao! Moj otac ustuknu jedan korak, pa blene u moju mater.

— Ama sve, — reče on — sve, sve!

— Ako će! — reče moja mati.

— I konja! — reče on.

— Kljusinu! — kaže moja mati.

— I livadu!

— Pustolinu!

On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac.

— I kuću! — reče on, pa razrogači oči.

— Ako će! — reče moja mati. — Da si ti živ i zdrav!

— Marice!

— Mitre!

— Šta ti to veliš, Marice?

— Velim: da Bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš! Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ nama!

Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino.

— Marice, — poče on — zar ti?... — Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.

Majka ga uhvati za ruku:

— Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva-tri korita, a danas, hvala Bogu, puna kuća!

Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu spram mesečine.

— Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke?

— Pun je! — kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku.

— Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac? Uzmi ga u trgovinu!

— Uložićemo u žito!

— Pa zar smo mi neki prestari ljudi? Zdravi smo, hvala Bogu, a zdrava su nam dečica. Molićemo se Bogu, pa raditi.

— Kao pošteni ljudi!

— Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je još onoliki!

— Pa ćemo opet steći kuću!

— Izvešćemo našu decu na put — kaže mati.

— Pa me neće mrtvog kleti... Otkad ih nisam video!

— Hodi da ih vidiš! — reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku.

Ali ja u tri koraka već u sobi. Samo što prišaptah mojoj sestri: „Lezi!”, pa povukoh jorgan na glavu.Upravo njih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunuše zvona na jutrenje. Gromko se razleže kroz tihu noć i potrese se duša hrišćanska. I kao talas suvo granje, tako njihov zvuk odnosi bolju i pečal, kida uze taštine, a skrušena duša razgovara se s nebom...

— Sine, ustani da idemo u crkvu!...

Kad sam išao lane u Beograd po espap, video sam u Topčideru Peru Zelembaća u robijaškim haljinama. — Tuca kamen!

Edited August 4, 2011 by Marko M. Dabovic

[3opge]

LKL je mahatma

[garcia]

odličan je topik.ja sam kao dete istinski voleo da čitam. radovao sam se raspustima kako bih na selu, neopterećen idiotskim domaćim zadacima mogao na miru da čitam.bio sam u nižim razredima kada sam u očevoj rodnoj kući našao njegovu lektiru za 7. razred i to Nolitovu "Mladog pokolenja" sa zelenim koricama.Robinzon Kruso, Hajduk Stanko, Oliver Tvist, Zvezda Kec... uživao sam u svakoj i "obrnuo" ih više puta....kasnije sam kod drugog dede, koji je bio učitelj, nalazio metre i metre lektire za niže razrede.sećam se "Doživljaja jednog Čarlija" ali i "Tata ti si lud" Vilijema Sarojana.u srednjoj se sećam da smo "Majstora i margaritu" obrađivali na jednom času i da smo samo ja i još jedan drug pročitali delo te odgovarali kako bismo izvukli odeljenje. 2 od tridesetak učenika.i da, prozu sam obožavao a poezija mi je bila opterećenje.tako bih voleo da imam ceo komplet "Plave ptice" :(

Edited August 5, 2011 by garcia

[Tihajeza]

Pitanje:Kom uzrastu je namenjen roman "Haklberi Fin"?

[garcia]

12+

[Hamlet Strašni]

ма најбоље би било гроздана олујић до трећег средње, па после полако... пунолетан човек да одлучи шта ће како ће.

Ja imam knjigu grozdane olujic sa potpisom autorke

[pt 2.0]

odličan je topik.ja sam kao dete istinski voleo da čitam. radovao sam se raspustima kako bih na selu, neopterećen idiotskim domaćim zadacima mogao na miru da čitam.bio sam u nižim razredima kada sam u očevoj rodnoj kući našao njegovu lektiru za 7. razred i to Nolitovu "Mladog pokolenja" sa zelenim koricama.Robinzon Kruso, Hajduk Stanko, Oliver Tvist, Zvezda Kec... uživao sam u svakoj i "obrnuo" ih više puta....kasnije sam kod drugog dede, koji je bio učitelj, nalazio metre i metre lektire za niže razrede.sećam se "Doživljaja jednog Čarlija" ali i "Tata ti si lud" Vilijema Sarojana....tako bih voleo da imam ceo komplet "Plave ptice"

joj, ovo ko da sam ja pisala :) najgotivnije mi je bilo kad odem u goste u neku kuću gde nisam pre bila, ali onako, na duže, pa onda prekopam tavane i neke zabačene police pune tih knjiga... neke su mi posle i poklanjali.plavu pticu imam 3 kola, vidim po slici da imamo nekih istih knjiga... :)eh, vesele godine, srećni dani...

[garcia]

plavu pticu imam 3 kola, vidim po slici da imamo nekih istih knjiga... :)

na žalost, nije to moja kolekcija. sliku sam iskopao na netu.na ovom strip-forumu su neki dobri ljudi pravili spiskove knjiga iz raznih kola 'plave ptice'.ima dosta toga na Limundu/Kupindu i kad prištedim malo krenuću da kupujem. Edited August 10, 2011 by garcia

[badenac]

odličan je topik.ja sam kao dete istinski voleo da čitam. radovao sam se raspustima kako bih na selu, neopterećen idiotskim domaćim zadacima mogao na miru da čitam.bio sam u nižim razredima kada sam u očevoj rodnoj kući našao njegovu lektiru za 7. razred i to Nolitovu "Mladog pokolenja" sa zelenim koricama.Robinzon Kruso, Hajduk Stanko, Oliver Tvist, Zvezda Kec... uživao sam u svakoj i "obrnuo" ih više puta....kasnije sam kod drugog dede, koji je bio učitelj, nalazio metre i metre lektire za niže razrede.sećam se "Doživljaja jednog Čarlija" ali i "Tata ti si lud" Vilijema Sarojana.u srednjoj se sećam da smo "Majstora i margaritu" obrađivali na jednom času i da smo samo ja i još jedan drug pročitali delo te odgovarali kako bismo izvukli odeljenje. 2 od tridesetak učenika.i da, prozu sam obožavao a poezija mi je bila opterećenje.tako bih voleo da imam ceo komplet "Plave ptice" :(

Eh,Plava ptica...jedinstvena edicija koja je mnogo klinaca "vezala" za knjigu.

[pt 2.0]

na žalost, nije to moja kolekcija. sliku sam iskopao na netu.na ovom strip-forumu su neki dobri ljudi pravili spiskove knjiga iz raznih kola 'plave ptice'.ima dosta toga na Limundu/Kupindu i kad prištedim malo krenuću da kupujem.

:) oh, okej, nisam ukapirala - kako si s ljubavlju pričao o knjigama, bilo mi logično da su tvoje.moje knjige su ostale u roditeljskom stanu, i nadam se da će ih jednog dana čitati moja deca, ko ja što sam ih čitala.dobijala sam ih na poklon od mame, kao relativno malo dete - 8-9 godina. znala je da se knjigama najviše radujem, i to mi je kupovala.i da - ljubav prema knjizi i odlasci u biblioteku obeležili su moje detinjstvo. sada ne čitam beletristiku gotovo uopšte. nemam koncentraciju ili imam grižu savesti što ne čitam stručne knjige... loše stanje, radim na tome da ga se oslobodim.

[Halvard]

Kad je već pomenut Oliver Tvist, malo šta me je u životu toliko užasnulo kao scena ubistva Nensi u toj knjizi. Stigao sam dotle i dalje nisam mogao da čitam, nikada nisam pročitao tu knjigu do kraja. Verovatno je to imalo veze sa uzrastom u kom sam čitao, ali ipak, mislim da ni sada ne bih mogao da pročitam taj deo.

[Kelt]

Konrad poče da broji spratove na obližnjoj zgradi. Nabrojao ih je do četrdeset i šest. Tada je morao prestati jer je vrh kuće bio u oblacima. Na jednom je oblaku bio projektovan natpis :ELEKTROPOLIS,GRAD AUTOMAT..."A nigde žive duše! Ništa osim stoke!" uzvikne stric. "Sve na elektriku! Sve automatski!"Tek što je to izrekao, pristupi im preko fabričkog dvorišta čovek, pozdravi ih i reče: "Ja sam danas u službi. Svakoga meseca jedanput. Dvanaest dana u godini. Nadgledam mašine.""Jedno pitanje, susede", reče stric. "Šta vi, zapravo, radite u ostala trista pedeset i tri dana u godini?""Ne brinite o tome", reče čovek zadovoljno. "Imam povrtnjak. Osim toga rado igram nogomet. Učim i da slikam. Ponekad čitam istroijske knjige. Veoma je zanimljivo kako su ljudi ranije bili nepraktični!".Erih KestnerŠteta što nisu izdvojili čitavu SF ediciju, Jevgenij Zamjatin bi lepo upao pored Zvezde Kec.

Edited August 11, 2011 by Kelt