Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[Anduril]

Ovo gore - ne bi propala, pošto bi onda morala da sprovede reforme. 

 

Ovo dole - u redu je to, ali čisto da se zna da se ne spasavaju samo neodgovorni Grci, nego i neodgovorne banke. I to ne samo zbog Grka:

 

http://www.spiegel.de/international/business/the-state-s-silent-takeover-germany-s-big-banking-bailout-a-605044.html

 

A sada kao ne moraju? Imaju ogromne politicke pritiske i spolja i iznutra ali i dalje ne ubiru porez koji bi smanjio te pritiske.

Da li mozes prosto da zamislis mogucnost da Grcka ovakva kakva je prosto nije u stanju da sprovede strukturne reforme?

Da ce radije totalno da propadnu nego da prestanu sa izbegavanjem placanja poreza?

[Tribun_Populi]

U poslednjih 5 godina i dan danas taj evropski projekat i dalje garantuju pre svega tzv. bogate drzave EZ gde se radi, placaju porezi i vodi jos uvek koliko toliko odgovorna politika umesto ovog sto gledamo u Grckoj.

Da ce radije totalno da propadnu nego da prestanu sa izbegavanjem placanja poreza?

 

Tako je, tzv. bogate države EU garantuju projekat i od njega, sa svojim izvoznim privredama i nemanjem carine, ujednačenim propisima i regulatornim mehanizmima tržišta, od strane ovih siromašnih što ne plaćaju porez zarađuju ozbiljne pare. I njihova industrija i njihove banke.

 

A ovo drugo ti je ono, druga strana medalje od Nemca tlačitelja - Grk nesposobni neradnik. Jbg, Grk je mediteranac, nema protestantsku radnu etiku i trebaće mu mnogo vremena da državu dovede u red koliko-toliko, za to vreme će Švabo još više uznapredovati. Ali ipak zaslužuje šansu, dokle god u EU postoji trenutna agenda. Ako ne, onda će i unija morati na remont i to čim pre, dok si rek'o Brexit.

[MancMellow]

A sada kao ne moraju? Imaju ogromne politicke pritiske i spolja i iznutra ali i dalje ne ubiru porez koji bi smanjio te pritiske.

Da li mozes prosto da zamislis mogucnost da Grcka ovakva kakva je prosto nije u stanju da sprovede strukturne reforme?

Da ce radije totalno da propadnu nego da prestanu sa izbegavanjem placanja poreza?

 

Svako je u stanju da sprovede strukturne reforme sa dovoljno štapa i dovoljno šargarepe. EU, Brisel tj EZ morala da se postavi neprijateljski 2010-2012 prema grčkim političkim elitama, a ne prema zemlji tj narodu. Ako mi kažeš da je to nemoguće - evo kako su se odmah neprijateljski postavili prema Syrizi, momentalno. E tako, samo još mnogo oštrije. Jel nećete da prihvatite monitoring? Nema para, ćaozdravo. 

 

Grčka kakva je bila takva kakva je bila sa PASOKom i ND zaista nije bila u stanju da sprovede reforme. Sva je tragedija u tome što je Syriza prva vlast koja stvarno nije uvezana u te minimum 40 godina (a i duže) uvezane klanove i oligarhije.

 

Plaćanje poreza i njegova naplata nije pitanje za onog ko treba da ga plati, nego za onog ko treba da ga naplati. Ako Srbija može da se dovodi u red sa naplatom poreza onda vala može i Grčka. 

[Gricko]

Nista sladje od sutiranja komsijine crknute krave.

 

On je ponovio da će ekonomske reforme zasigurno pohvaliti i nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Beogradu.

"Biće verovatno mnogo primedbi na politički rad, na odnos sa Prištinom, ali videćemo šta će Merkel reći o tome šta Srbija radi. Da li su u Srbiji redovi penzionera koji se tuku da dodju do penzija. Jesu li kod nas zatvoreni bankomati", upitao je on dodajući da se to može videti u jednoj državi EU, a ne Srbiji.

 

[MancMellow]

jebemti život...

 

btw, što bi u Srbiji bili zatvoreni bankomati kad i kod nas penzioneri (lep broj) mogu da podignu samo 120 evra ali ne na dan, nego na dve nedelje.

Edited July 2, 2015 by MancMellow

[Tribun_Populi]

btw, što bi u Srbiji bili zatvoreni bankomati kad i kod nas penzioneri (lep broj) mogu da podignu samo 120 evra ali ne na dan, nego na dve četiri nedelje.

 

 

"Biće verovatno mnogo primedbi na politički rad, na odnos sa Prištinom, ali videćemo šta će Merkel reći o tome šta Srbija radi. Da li su u Srbiji redovi penzionera koji se tuku da dodju do penzija. Jesu li kod nas zatvoreni bankomati", upitao je on dodajući da se to može videti u jednoj državi EU, a ne Srbiji.

 

Yuck. Daće ti tetka 100 maraka, dobar si bio.

[Braća Strugacki]

svima po zasluzi

[Prospero]

https://twitter.com/cboylecnbc/status/616835753893568512

 

via TT

[boshoku]

"yes" dobija; sigurica

[Lord Protector]

Политика

 

 

 

Немачка је три пута банкротирала у 20. веку

Историчари кажу да је ова моћна земља, која из све снаге притиска Грчку, пример државе која никада у историји није исплатила своје дугове

Франфуркт: Европска централна банка чека расплет (Фото Бета)

Седам година од избијања финансијске кризе, високи државни дугови неких земаља постали су светски проблем и тема о којој се поодавно дебатује. Нарочито после стављања до знања Атине да је терет њеног дуга према страним повериоцима неподношљив. Према недавно објављеној анализи агенције Ројтерс, Грчка укупно дугује повериоцима 242,8 милијарди евра, а највећи појединачни кредитор те земље је Немачка.

– Грчки дуг је огроман, а њен девизни прилив је скроман, тако да је нови отпис неизбежан – тврди Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука. – Њени повериоци морају да плате цех олако одобраваних зајмова већ презадуженој земљи.

Невоља је у томе што опрост чекају и Украјина, Гана, Јамајка, Венецуела, до такође презадужених САД.

За британски „Телеграф” опрост дугова је уобичајена категорија односа поверилаца и дужника позната и примењивана од времена древне Вавилоније, Старог и Новог завета до данас. Владари су опраштали дугове потчињенима, али и државе другим државама – својим дужницима. Овај лист наводи да је вавилонски краљ Хамураби 1792. године пре наше ере наложио да се сународницима опросте сви њихови дугови према држави и званичницима.

„У временима великих недаћа, дугове треба пустити низ воду”, сматрао је давно краљ Хамураби.

Државни дугови су током антике и средњег века били поводи за ратове и многобројне сплетке, да би у време индустријске револуције постали предмет озбиљних теоријских проучавања.

Чувени британски економиста Адам Смит је 1776. године у књизи „Богатство нације” упозорио да „када државни дуг нарасте до одређеног (високог) нивоа, постоје мале шансе да ће бити фер и у потпуности отплаћен”. Просечни јавни дуг развијених земаља данас је достигао 108 одсто БДП-а, а ММФ сматра да би развијене земље требало да одрже јавни дуг испод 85 одсто БДП-а, док би државе у наглом економском развоју требало да га обуздају испод 70 одсто БДП. Јавни дуг Србије се приближава 80 одсто БДП.

Иначе, савремена светска историја врви од државних банкрота и опроста суверених дугова. У периоду 1820–2013. године 107 држава је 248 пута страним повериоцима објавило банкрот, резултат је истраживања економиста Мајкла Томца и Марка Рајта, пренео је лондонски „Фајненшал тајмс”.

Два светска рата у 20. веку, уз ненадокнадиве људске жртве, финансијски су скупо коштали већину европских држава. Европа је из Првог светског рата изашла презадужена и у рецесији. Средином тридесетих година прошлог века велики број држава напустио је златни стандард са намером да доштампавањем новца подстакну развој домаћих економија. У оквиру тог процеса, повериоци су – загледани у будуће профите оснажених индустрија – већини европских влада заувек отписали дужничке обавезе. Између 1932. и 1939. године повериоци су развијеним земљама у просеку отписали 19 одсто дугова, Француској при том чак половину, а ондашњој Грчкој у висини 40 одсто БДП-а.

„Немачка је прави пример земље која никада у историји није отплатила све своје дугове”, подсетио је Немце француски економиста Тома Пикети у разговору за тамошњи недељник „Цајт”. Та земља је у 20. веку најмање три пута банкротирала, тврди немачки историчар Алберт Ритшл.

Након првог банкрота тридесетих година, САД су 1953. године на Међународној конференцији у Лондону огласиле за опрост готово целокупног дуга од око 280 одсто БДП између 1947. и 1953. године. Лондонска конференција о дуговима завршена је уз клаузулу да у случају уједињења две послератне Немачке (западне и источне) споразум из 1953. године треба ревидирати у погледу додатне исплате минималних сума обештећења.

Немачки канцелар Хелмут Кол је затим 1990. године одбио да примени овај „анекс”. Сем компензација жртвама присилног рада, Немачка од 1990. није исплатила никакву репарацију, нити је отплаћивала кредите и трошкове земљама које је окупирала током Другог светског рата, тако ни Грчкој, наводи Ритшл.

Немачка је данас најјача привредна сила Европе.

--------------------------------------------------------------------------------

Опраштали су и нама

Париски клуб држава поверилаца одобрио је средином новембра 2001. години тадашњој СР Југославији отпис 66 одсто од 4,562 милијарде долара, колико је држава дуговала групи најбогатијих земаља, што је нешто више од три милијарде долара.

На почетку 2001. укупни дуг према страним повериоцима износио је 12,2 милијарде долара, а око 90 одсто доспео је за наплату. Земља је добила 22 године за отплату преосталих 1,8 милијарде долара дуга према овој групи земаља, уз почек од шест година.

Лондонски клуб поверилаца, у коме су комерцијалне банке, 1. јула 2004. године отписао је Србији 62 одсто дуга. Укупнa обавеза државе са 2,7 милијарди долара смањена је на милијарду и 80 милиона долара. Каматна стопа за враћање преосталих 38 одсто дуга у првих пет година била је 3,75 одсто, а од шесте до двадесете године износи 6,75 одсто.

 

А. Микавица

објављено: 03.07.2015.

Edited July 3, 2015 by slow

[Prospero]

02.07.2015  23:44

Referendum divides coalition partner

 

A serious rift appeared within the ranks of the junior coalition party Independent Greeks (ANEL) over the upcoming referendum on Thursday, with party leader Panos Kammenos ejecting one MP who said he would vote “yes” to proposals by creditors in defiance of a SYRIZA-led “no” campaign.

 

Costas Damavolitis, an ANEL MP for Iraklio on Crete, was removed from the right-wing party’s parliamentary group and asked to hand over his seat. He conceded and his seat went to Grigoris Makaronas, the runner-up in last January’s general elections in his constituency, meaning that the party kept its presence in Parliament intact.

 

Damavolitis was one of five of the junior coalition partner’s lawmakers to break ranks with the government line on Thursday. Vassilis Kokkalis, Dimitris Kammenos, Nikos Mavraganis and Thanassis Papachristopoulos also called for the referendum to be called off, with some hinting they would vote “yes” if it goes ahead.

 

Damavolitis’s statement was the most vehement as he challenged the party leadership to eject him.

 

Kammenos, who immediately slashed him from ANEL’s list of MPs, is said to have told the other lawmakers: “We’re at war and there are no exceptions. Whoever can’t handle the war should leave.”

 

A rupture already appeared to be forming between ANEL and leftist SYRIZA on Wednesday after Kammenos, who is also defense minister, reportedly threatened to resign over a pledge by Prime Minister Alexis Tsipras to creditors to cut defense spending. The promise was revoked in a statement from the premier’s office later that day.

 

[ducca]

Inace, ne znam da li je bilo, tek bankomati se pune iskljucivo novcanicama od 50e, tako da onih 60 sluzi samo za vesti. 

[vememah]

Normalno, pa nisu valjda ludi da dozvole da bankomati prestanu da izbacuju keš na dan referenduma.

 

Samo za Manča - Letonija se iščupala jer su odmah drastično srezali državne troškove, nisu se razvlačili dodatne 3 godine koliko je Grcima trebalo za isto smanjenje.

Edited July 3, 2015 by vememah

[Shan Jan]

Latvija se izvukla najvise jer je imala nenormalnu bezaniju nakon sto je kriza udarila. Mislim da je u pitanju odlazak 20% populacije. Tako mogu i ja da sredim unemployment rate i spending.

 

Ako uporedis Grcku sa ostalim zemljama, ispada, na osnovu grafik-logike, da je Grcka greska sto su nastavili da rezu troskove.

[akibono]

Latvija se izvukla najvise jer je imala nenormalnu bezaniju nakon sto je kriza udarila. Mislim da je u pitanju odlazak 20% populacije. Tako mogu i ja da sredim unemployment rate i spending.

 

Ako uporedis Grcku sa ostalim zemljama, ispada, na osnovu grafik-logike, da je Grcka greska sto su nastavili da rezu troskove.

 

Nije li se i Irska 'čupala' na sličan način, ogromnom bežanijom?

Nedavno sam na BBCju ili CNNu video prilog oko Irskog izlaska iz krize gde su baš to navodili kao glavni razlog. Otišla gomila ljudi, koji usput i šalju nazad nešto para.