RIP: Momo Kapor

[assück]

da li su vasudeva i kim dva oka u glavi?

[kapetanm]

da li su vasudeva i kim dva oka u glavi?

Nokat i meso^tm

[slepa živana]

evo od vase iz kazamata. potpisuje se kao jergovic ali ne dajte da vas to zavara.

aj ga pitaj molim te, ko mu je dragan živković tozovac... ništa mi sad nije jasno.

[harper lee]

aj ga pitaj molim te, ko mu je dragan živković tozovac... ništa mi sad nije jasno.

To ti je brat blizanac Dragana Gojkovica Cuneta.

[woodooinstalater]

bio je to 1 kafanski pisac i kafanski politicar.nek pociva u miru, kojem nije bas nesto doprinosio.

Koji je karijeru pisca za siroke narodne mase zapoceo tacno tamo gde treba:pripovetkom objavljenom u nekadasnjem (Politikinom) Bazaru koja se zvalaAna Voli Milovanai koja je postala poznata po tome sto se naslov cita isto i od napred i od pozadi.I zapamcena. Bas kao sto se i ostala njegova dela pamte po naslovima.Lopovisao je maksimalno, krao od stare garde, i bukvalno, pokojni Dzumhur je najsveziji primer, mislim da jos traje neki sudski spor oko Zelene coje Montenegra.I kao slikar je liniju i manir ukrao od Dzumhura, samo malo prilagodio modernom i novonastaloj situaciji. I konjunkturi naravno.A kako se propada moze se videti, anatomski precizno, na primeru NIN-a, Kapora i NIN-ove nagrade. Poznavatelji, bese li je on dobio? I to bas u vreme kada su se ONI kako se ono bese kaze, konsolidovali, diferencirali?Sto se ostalog sto se o pokojniku ima reci tice, hteo sam ali nisam smeo, pojavio bi se vec neko k'o onomad na temi o blazenopocivsem Mihajlu Markovicu da popuje i drzi slovo o svojoj hrabrosti i kukavicluku nas ostalih koji nismo smeli da za zivota kazemo pokojniku sta mu sleduje.U to ime, potpisujem svaku rec koju je Hella o Kaporu rekao/napisao.

[slepa živana]

To ti je brat blizanac Dragana Gojkovica Cuneta.

... ali onda nije uredu da se napada njihova etika i estetika. to su ipak dva fina gospodina.

[John Coltrane]

Lopovisao je maksimalno, krao od stare garde, i bukvalno, pokojni Dzumhur je najsveziji primer, mislim da jos traje neki sudski spor oko Zelene coje Montenegra.I kao slikar je liniju i manir ukrao od Dzumhura, samo malo prilagodio modernom i novonastaloj situaciji. I konjunkturi naravno.

to sam i ja chuo da je cherka Zuke Dzumhura tuzhila Kapora...

[woodooinstalater]

to sam i ja chuo da je cherka Zuke Dzumhura tuzhila Kapora...

Smatraj proverenim/potvrdjenim.Samo, tuzba je onako.Interesantnija je bila odbrana optuzenog. Od prisipetlje koja je bila srecna i kojoj je bila cast da je pokojni Dzumhur pusti da sedne za sto i slusa, ili ga povede sa sobom na put i pokaze mu tu istu Hercegovinu o kojoj je sve i naucio od Dzumhura, spao je na odbranu koja je otprilike isla pravcem 'ma sta hoce ti Turci, malo li je sto ih uopste trpimo'. Jednom recju odvratno.Dzumhuru, rodjenom i odraslom na Dorcolu. Kome je ukrao sve sto se moglo ukrasti.

[harper lee]

... ali onda nije uredu da se napada njihova etika i estetika. to su ipak dva fina gospodina.

Finiji od Kapora, u svakom slucaju. A i Jergovic bi mogao malo da se informise umesto sto lupa okolo. Izgleda smesno.

[kapetanm]

Nije za verovati da bi neko posle 35 knjiga odlučio da 36 ukrade. Pre je reč o drugim stvarima

Drugi čas anatomijeSlobodan Perović Treći opštinski sud u Beogradu odbacio je krivičnu tužbu protiv pisca Mome Kapora za navodni plagijat teksta "Zelena čoja Montenegra". Ovu tužbu protiv Kapora, krajem prošle godine, podnela je Donizada Džumhur, ćerka pokojnog Zuke Džumhura. Tim povodom Slobodan Perović, jedan od advokata Mome Kapora, kaže za NIN: "Za mene je slučaj 'Zelene čoje Montenegra' bio jasan od samog početka. Sud je samo potvrdio piščevo pravo da svoje delo označava po svojoj volji, pa i da ga prepravlja i preinačava u kasnijim izdanjima. Neke novine, pak, požurile su da Momu Kapora proglase gramzivim prisvajačem Džumhurovog scenarija. Sve to podseća me na svojevremenu hajku na Danila Kiša koji je takođe ocrnjen u nekim medijima za krađu tuđih rukopisa. I tada sam, kao mlad advokat, bio na Kišovoj strani. Savetujući Danila Kiša kako da izbegne pravne zamke, od njega sam, za uzvrat, naučio šta znači umetničko delo, šta je roman, a šta sloboda pisca da sa delom postupa po svojoj inspiraciji." Na kraju, advokat Perović dodaje: "Mislim da je spor oko 'Zelene čoje Montenegra' dobar povod da se u novinama ponovo pokrene tema krađe rukopisa, to jest da neko, umesto Kiša, održi drugi čas anatomije."

[woodooinstalater]

Nije za verovati da bi neko posle 35 knjiga odlučio da 36 ukrade. Pre je reč o drugim stvarima

Drugi čas anatomijeSlobodan Perović Treći opštinski sud u Beogradu odbacio je krivičnu tužbu protiv pisca Mome Kapora za navodni plagijat teksta "Zelena čoja Montenegra". Ovu tužbu protiv Kapora, krajem prošle godine, podnela je Donizada Džumhur, ćerka pokojnog Zuke Džumhura. Tim povodom Slobodan Perović, jedan od advokata Mome Kapora, kaže za NIN: "Za mene je slučaj 'Zelene čoje Montenegra' bio jasan od samog početka. Sud je samo potvrdio piščevo pravo da svoje delo označava po svojoj volji, pa i da ga prepravlja i preinačava u kasnijim izdanjima. Neke novine, pak, požurile su da Momu Kapora proglase gramzivim prisvajačem Džumhurovog scenarija. Sve to podseća me na svojevremenu hajku na Danila Kiša koji je takođe ocrnjen u nekim medijima za krađu tuđih rukopisa. I tada sam, kao mlad advokat, bio na Kišovoj strani. Savetujući Danila Kiša kako da izbegne pravne zamke, od njega sam, za uzvrat, naučio šta znači umetničko delo, šta je roman, a šta sloboda pisca da sa delom postupa po svojoj inspiraciji." Na kraju, advokat Perović dodaje: "Mislim da je spor oko 'Zelene čoje Montenegra' dobar povod da se u novinama ponovo pokrene tema krađe rukopisa, to jest da neko, umesto Kiša, održi drugi čas anatomije."

Pusto tursko. I beogradski advokati. Sa sve preporukom da se nadje neki Kis...Znas sta nije (bilo) za verovati: da ce, na primer, covek koji je stranice i stranice ispisao o espreso kafama u (zagrebackoj) Esplanadi, od koga je Hit biblioteka napravila visokotiraznog pisca i prosledila ga Beogradu, samo koju godinu da sedne i krene da objasnjava da je oduvek znao da u Zagrebu sede ustase i samo ustase...Covek koji je o Sarajevu pisao kako je pisao, kraduci od Dzumhura usput budi receno, koji je POSLE napisao da je sve vreme znao da muslimani potuljeno i zlobno svo vreme gledaju i PLANIRAJU..Covek koji je, ma kako los pisac bio - o ukusima se ne raspravlja - predstavljao sansu generacijama da udju u nesto sto bi se moglo nazvati urbana knjizevnost, sve to zamenio za - gusle.Koji je isao devedesetih okolo i srao o srpstvu, cojstvu i junastvu, sve terajuci srpsku omladinu da krene stopama predaka i uhvati se puske umesto da se ugleda na truli i dekadentni Zapad, a koji je o Njujorku pisao ode na primer. I tih istih devedesetih skolovao/izdrzavao cerkicu u Rimu.Koji, uostalom, uz sve svoje mesanje u politiku, obletanje oko Sarajeva, druzenje sa Karadzicem i ostalim likovima sa kojima normalan covek tramvaj ne bi cekao, nije ni jednom recju izneo svoj stav o temi svih tema tih godina: Milosevicu i koleginici mu po peru - gospodja Miri.Sve mu to dodje nemoguce, pa se, eto, dogadja. Dogodilo, tacnije.I znas sta: tih godina Kapor je bio 'intelektualni' grebator koji je obletao oko stolova u par kafana u centru Beograda. U poredjenju s njim, jedan tadasnji Seselj deluje kudikamo postenije: on je barem, iduci od stola do stola nudio na prodaju svoje - knjige.Toliko o centru Beograda.Ostatak posla su zavrsile mudre cike iz Akademije.Koja je takodje u centru.

[April]

za svakog ko je citao poslednji let za sarajevo pisac kapor nas je napustio jos tada. ovo sada je otisao neki covek koji nije mogao biti pisac foliranata i koji je vise mrzeo jedan drugi grad nego sto je voleo beograd. ne zive ljudi dok ne umru.

Ovo je negde najtacnije. Posebno sto ja smatram da umetnost ima svoj zivot, nezavisan od autora i njegovih demona. U ranim tinejdzerskim godinama sa Kaporovim junacima sam mogao da se identifikujem nista manje nego sa junacima stripova, jer su mi bili bliski i mogao sam da ih razumem - ali to nije bitno. Bitnije je da nam je Kapor uz zanimljive price prodavao briljantnu recenicu kakvu samo Hercegovac ume da nakiti i fokusirao detalje koje drugi nisu primecivali. Umeo je da primeti nase navike i sitne rituale bez pametovanja i dosadne ironije, umeo je da bude duhovit i bez cinizma i zato je bio citan u jednoj vecoj i kulturnijoj zemlji od ove i u vreme dok su se knjige jos citale, kupovale, dozivljavale i prezivljavale. Tada je citanje bilo VAZNO i to mi sa ove distance izgleda skroz romanticno i svakako korisnije od demonstriranja mrzovolje po internet forumima.Dok ga je drzao bistar mozak, to je donosilo plodove koji su do danas svezi. Hercegovacki koreni, devedesete, alkohol i sluzbe bezbednosti su ga progutale kao i mnoge talentovane ljude slabih karaktera. Kim je percipirao Poslednji let za Sarajevo kao granicu iza koje ne zeli da se seca Kapora, ja bih je podigao nekih pet godina ranije, mislim da je na Istok - Zapad istrosio poslednje mrve svog talenta i kao za inat, bas tada krenuo u hiperprodukciju i totalnu rasprodaju: do tad je napisao nekih desetak knjiga, od tad do smrti cak 24. To me, medjutim, nece spreciti da svojoj kcerki preporucim Provincijalca kao vredno i lagano štivo za letnji raspust. I da budem siguran da ce joj bolje drzati paznju od video igara; mega filozofi koji se gade Kaporove jeftine patetike neka svojoj deci daju, recimo, Fukoovo klatno; ili im preporuce da procitaju komentare na forumima, to je valjda dovoljno kulture za danasnje standarde.

[assück]

@poslednji pasus: no need to get personala nije da nema i mnogo boljih knjiga koje cu predloziti za citanje svojim buducim potomcima

[porucnik vasic]

Капор никада није био моја шољица чаја. Описао је перфектно лојалног грађанина Титославије рођеног пред почетак или током засад последњег светског рата, његово одрастање, зрело доба, и донекле улазак у старост. У том смислу је незаобилазан за разумевање оне генерације која је имала свој биолошки и професионални врхунац између Брионског Пленума и Осме Седмице. Икона тог тоба као Џаја, Миљан, Чкаља, Смоки, Горан Милић...ма шта ја о том тобу и његовим вредностима мислио.О Сарајеву је ценим знао више од готово свих који му се овде спомињу мајке.Да га је мрзео не би написао сценарио за Валтера. То што је писао после 1990 писао тек није била моја шољица чаја. Но када видим како хијене у чопору нападају не могу а да не кажем да то не изазива осећај мучнине и гађења и некакву ирационалну жељу да се стане у одбрану, писца кога никада нисам ценио.Хело и Киме то се на вас не односи. Козистентност коју поседујете је за поштовање.

Edited March 4, 2010 by luba
licne uvrede nedopustive

[gospa buba]

ma idiocki smoje i tvoje tocke gledista.patku bi zaradio kucu u skadarskoj prodajuci, u najslucaju, prosecne knjizice i ispodprosecne slikice :)

ali onda taj ne moze biti 1 moralni etalon, a voleo je bash, pa mu se i namshetalo da moze. jedan od mnogih.tj. lako mi je shvatiti belosvecku vucibatinu, ko sto su bili oni neki francuzi, ko-fol-filosofi, sto su kao pravednichki odabrali stranu, a onda se rasprodavali na kilo zive vage po srbiji i ratnom okruzenju. teshko mi je shvatiti nashe ljude, mnogo teshko. narochito one, za smo chije pravo da laprdaju senilne doskochice, rasprodali sve ostalo... u stvari i prodavce i korisnike. sve mi je i dalje neshvatljivo. Edited March 4, 2010 by thermal bug