RIP: Momo Kapor

[Hella]

meni je momo kapow bash bio supew i kada sam chula da je umwo, mislila sam da tje mi swce putji. neka mu je laka swpska cwna zemlja i wecna mu slawa & hwala. weliki patwiota, chowek i swbin. jedino mu vvaltew bwani sawajewo mawo wusi ugled, ali je swe ostalo mnogo koool. WIP! :( :( :(

Edited March 4, 2010 by Hella

[Caligula]

Nek pociva u miru.Zao mi je. Prvo sto mi padne na pamet kada na njega pomislim je: sharm. Drugo: mangupluk. Osrednji slikar, pisac lake i setne proze. Cini mi se da je najvece i najvrednije njegovo delo imidz koji je izgradio.@Hella: da, vole ga srpski wanabe ljubitelji knjizevnosti i slikarstva, i stari i mladi. Takodje, vole ga i oni koje Momo podseca na neko "srecno" vreme, Beogradsko i Jugoslovensko.A politicko opredeljenje? Citao neki njegov interviju, cini mi se da je sve sto se tce politike za njega i ljude sa kojima se druzio vezano za jednu rec: povrsnost. Uglavnom su gledali svoja velegradska dupeta kada su birali stranu. Sam je izjavio: "Milosevica smo voleli jer nas nije jurio i zabranjivao kao oni pre njega". Oprosteno mu. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog Aprilovog(inog?) citata sa prethodne strane.

[mojo]

meni je momo kapow bash bio supew i kada sam chula da je umwo, mislila sam da tje mi swce putji. neka mu je laka swpska cwna zemlja i wecna mu slawa & hwala. weliki patwiota, chowek i swbin. jedino mu vvaltew bwani sawajewo mawo wusi ugled, ali je swe ostalo mnogo koool. WIP! :( :( :(

Care!

[*edited by mod]

Dobar pisac. U njegove politicke stavove nisam bio upucen niti su me zanimali. Neka pociva u miru.

[Anonymous]

Loš pisac. Jeftina patetika. Podnošljiv slikar. I fašista pride.

[bus]

Oooooooo. Još jedan Majkl Đekson posmrtni topik.

[čekmeže]

Čujem juče vest i pomislim omg sad kad krene pljuvačina na forumu. Mada je Tošetov topik bio jači.

[Tinkerbell]

RIP :(

[braca]

Meni, kad sve saberem, ipak ostaje utisak da je bio djubre od coveka.Indy gresis, ne radi se o bezazlenim politickim stavovima. Nisu bile u pitanju politicke finese, pogledi na svet, poreske stope ni zakonske zackoljice, nego zivoti ljudi, bukvalno. Jel treba sad da postavljamo citate pokojnika da bi se neki setili?

[henrik larsson]

A politicko opredeljenje? Citao neki njegov interviju, cini mi se da je sve sto se tce politike za njega i ljude sa kojima se druzio vezano za jednu rec: povrsnost.

Не бих се баш сложио са том дефиницијом. Човека који је (због свог дупета или како год) макар индиректно утицао на све оно што се дешавало деведесетих, као и на судбине појединаца, тешко могу назвати површним. Мислим да је прикладнији израз себично ђубре и гад.Наравно, ако се водимо према сувој статистици, није гори од Хитлера.

[Caligula]

Не бих се баш сложио са том дефиницијом. Човека који је (због свог дупета или како год) макар индиректно утицао на све оно што се дешавало деведесетих, као и на судбине појединаца, тешко могу назвати површним. Мислим да је прикладнији израз себично ђубре и гад.

Moze i tako. Narocito ako se ima u vidu u sta se izrodila ta sloboda izrazavanja. On je rodjen u Sarajevu, prezime mu je (zar ne?) hrvatsko, ziveo je dugo u Beogradu - nije posao stopama Irfana Mensura, npr, vec se konformisticki opredelio za povladjivanje srpskom mainstrimu.Ono "povrsan" sam napisao zato sto mislim da najbolje ilustruje odnos tadasnje beogradske "elite" prema politici: nije tu bilo strasti i Vere u Ideju, vec se sve svelo na balansiranje. Bas kao sto su i pre Milosevica morali da balansiraju da bi opstali kao "elita".I, da budem iskren, ne znam za neko njegovo tvrdo politicko angazovanje (hint: za razliku od Brane Crncevica, Dragosa Kalajica). A ako je izjave davao kao javna licnost, to je bio trend i u Zagrebu. Dakle, opet jalovi konformizam, koji nas je i vodio od cetrdesetih do tih famoznih devedesetih.Hocu reci, slazem se: moze "povrsan" a moze i "sebicni gad".edit: a ono sto sam gore napisao vise se odnosi na njegove svakidasnje ljudske osobine, onako kako sam ih ja prepoznavao iz nekih snimaka, emisija i intervijua.edit edit: eh, ovo na primer nisam znao: He was a member of the "Committee to Protect the Truth of Radovan Karadžić"[3] and was a defence witness at Slobodan Milošević's trial at the ICTY Tribunal.... dakle, ipak je bilo i otvorenog politickog angazmana. U tom slucaju, svetlo koje pada na Momoa je sada nesto drugacije. Edited March 4, 2010 by CowBoy

[teacher]

Pa nisam siguran da bi se to moglo nazvati "balansiranje"...Pre će biti da je predvodio kolonu, a bez greške je uvek bio na "pogrešnoj" strani...

[Marvin (Paranoid Android)]

Ono "povrsan" sam napisao zato sto mislim da najbolje ilustruje odnos tadasnje beogradske "elite" prema politici: nije tu bilo strasti i Vere u Ideju, vec se sve svelo na balansiranje. Bas kao sto su i pre Milosevica morali da balansiraju da bi opstali kao "elita".

Ja baš imao drugačije mišljenje o njemu. Od početka raspada pa do Dejtona i '95-te, on je pisao kolumne za "Politiku", koju je napustio kada je došlo do raskola Milošević-Karadžić (oko Dejtona), i kad je Milošević otero Radovana u majčinu i zaveo one sankcije Srpskoj. Tad je demonstrativno napustio "Politiku" i imao nimalo pohvalne izjave za Miloševića. Da bi se valjda vratio pri eskalaciji Kosova. Meni je to baš stvaralo utisak da je on baš imao više iskrene Vere nego što je u pitanju bilo dodvoravanje vođi.

[braca]

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/35416-Umro-Momo-Kapor.html

KAPOR, Momo (Sarajevo, 8. IV 1937), pisac i slikar, nekada predstavnik „proze u trapericama“, a potom promoter literature u maskirnoj uniformi. Napisao je nekoliko zapaženih romana kao što su Foliranti, Provincijalac, Una. Omiljeni pisac tinejdžerki ranih osamdesetih, a zatim najtiražniji ratni autor u Srbiji, preteča fenomena Ljiljane Habjanović Đurović. Tokom ratova Kapor se otvoreno stavlja na „branik otadžbine“ nastavljajući svoju karijeru kao ratni izveštač iz Hrvatske i Bosne. Kao kolumnista Politike („011“) i JAT-ove revije godinama ispisuje svoje teze o ratu, srpstvu, Beogradu, ajvaru, sankcijama, čorbastom pasulju, Vuku Bojoviću i perfidnom Zapadu. Jedan je od aktivnih promotera i podržavalaca „borbe za stvaranje i održanje Republike Srpske“. S Radovanom Karadžićem, koji ga je fascinirao jedne davne zime kada je Sarajevom prošao noseći badnjak, ne deli samo političke aspiracije, već i specifičnu mržnju prema tom gradu koju je uobličio u svojoj Sarajevskoj trilogiji (Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada i Čuvar adrese). Inače, Hroniku smatra svojom molitvom za izgubljeni grad Sarajevo. Pomenuti roman je napisao, kako priznaje, pod uticajem svog boravka na Hilandaru tokom 1997. Ovo nije usamljeni, ali je svakako markantniji primer književnog povezivanja turbo pravoslavlja s ratom u Bosni, tj. crkve i opsade. Moglo bi se reći da je Kapor tokom devedesetih percipiran kao nacionalistički trendseter koji je ukazivao kako na važne turističke i ratne destinacije, tako i na teme u književnosti i novinarstvu. Jedan je od generatora antievropskog diskursa u Srbiji. Zagovornik je „Blut-und-Boden“ ideologije koju u svojim tekstovima estetizuje i plasira kao etnički ekskluzivitet.Kapor je nedavno u izdanju Derete objavio knjigu pod naslovom A Guide to the Serbian Mentality, nastojeći da na jeftinoj kvaziantropološkoj priči o ćevapčićima, opancima i kajmaku još jednom demonstrira srpsku superiornost. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada. Član je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Uzgred, Karadžića poredi sa Solženjicinom i Brodskim, dok Milorada Ulemeka Legiju i njegov Gvozdeni rov, čiji stil toliko podseća na Kaporov, stavlja u rang Paunda i Vijona. U jednom od Oktoihovih izdanja Zelene čoje Montenegra osporio je koautorstvo svom nekadašnjem prijatelju Zuki Džumhuru izbacivši njegovo ime s korica ove knjige. Živi i radi u Beogradu. Slike, ipak, izlaže u inostranstvu. Sarajevo i dalje, s Pala, posmatra kroz durbin.

[gospa buba]

Ja baš imao drugačije mišljenje o njemu. Od početka raspada pa do Dejtona i '95-te, on je pisao kolumne za "Politiku", koju je napustio kada je došlo do raskola Milošević-Karadžić (oko Dejtona), i kad je Milošević otero Radovana u majčinu i zaveo one sankcije Srpskoj. Tad je demonstrativno napustio "Politiku" i imao nimalo pohvalne izjave za Miloševića. Da bi se valjda vratio pri eskalaciji Kosova. Meni je to baš stvaralo utisak da je on baš imao više iskrene Vere nego što je u pitanju bilo dodvoravanje vođi.

imao je vere da tudja deca treba da odrade posao, dok njegova sede u inostranstvu, jedan od mnogih. bolje da je cutao.u tinejdzersko vreme knjige su bile inspirativne, tek posle posle saznala da je bio (kao) disident. jel bar robijao? :unsure:disidentstvo poznog socijalizma mi je uvek bilo krajnje nejasna stvar (dobrica, vuk, itd)...