Umro Momo KaporBEOGRAD - Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu danas je preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor, potvrdila je njegova porodica.Rođen je u Sarajevu 1937. godine, a odmah po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd gde je, uz povremena izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica. Od kako je 1975. godine objavio "Folirante" napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.

Zbog jedne Jovane sam ostao dozivotno emotivno vezan za `Unu`...RIP

RIP :(

Žao mi je.Dopadali su mi se Foliranti i njegovi crteži, imao je laku ruku.

Provincijalac - knjiga mojih 16 godina. Jos uvek joj se vracam povremeno i uvek je jednako dobra. Lina Koen i 'oci kao sefardska tajna'. Momo je bio recit covek i vrhunski ilustrator, toliko talentovan da sam uspevao da prevazidjem njegove politicke stavove. Putuj, majstore.

hvala mu za Valtera

:(

Slava mu!

Posmatrao je u pauzi njen ljupki profil i otkrio u njemu čežnjivo iznenađenje zbog otkrića sopstvene lepote koju je prepoznala u dečakovim zadivljenim očima. Herceg nije ni slutio da je već progutao otrov neodoljive jevrejske ženstvenosti. Nije ni sanjao šta je sve bilo potrebno da bi se baš na taj način oblikovale raširene nozdrve ove ljupke mlade životinje. Koliko stoleća progonstva, pogroma i potucanja, koliko nostalgije za starom španskom postojbinom, da bi se od mnogih generacija sefardskih žena nasledio taj bolno senzualni pogled očiju, u čijim zenicama još tinjaju odsevi davnih požara! I koliko tajno gomilanih bogatstava pod zemljom i u magazama, koliko bala plemenitog baršuna, svile i kadife, da bi se baš na taj nehajni način ponela jedna sasvim obična haljina od jeftinog ljubičastog materijala . . . Četiri stoleća prizivanja izgubljenog zavičaja kroz tminu, čulna mekota jevrejskih i mavarskih bajalica nad zanjihanim kolevkama njenih dedova i prade-dova - pepeo istorije, krvi i znoja, ljudske muke i poniženja, koliko rastanaka, krikova i smeha, da bi na kraju čitave te istorije, a na početku Hercegove, iz jedne sasvim obične sive sarajevske ulice procvetao jedan ovako nežan sefardski cvet?

Lino Koen, to je bilo 1953, i mogu ti još uvek tačno da opišem svaku dlačicu slepljenu uz tvoj oznojeni vrat dok si igrala, i da ponovim svaku reč koju sam po ko zna koliko puta ponavljao kao molitvu u kojoj je tvoje ime bilo refren: Lina kao luna, Koen kao sefardska tajna - ti govoriš najlepši ijekavski na svijetu, kako samo umeš da izgovoriš zvijezda, bijelo, svjetlost, nježnost - nežnije od nežnosti . . .

RIP laki piscu, laka ti zemlja

Njegovi politicki stavovi bili su za zaljenje, ali Provincijalac je sjajan roman. RIP

Mnogi stavovi nemalog broja forumasa su za zaljenje, no cisto sumnjam da imaju sta da pokazu da su uradili u zivotu.Uvek iste bezvezarije citamo kad umre neko, posto u stvari niko u Srbiji nema politicke stavove koji nisu za (necije) zaljenje. Za zaljenje je i tolika opsesija dnevnom politikom.

Mnogi stavovi nemalog broja forumasa su za zaljenje, no cisto sumnjam da imaju sta da pokazu da su uradili u zivotu.

Sushtina.

RIP