Seča platana u Bulevaru Kralja Aleksandra

[Аврам Гојић]

I to bi imalo neizvestan ishod i, cak i u slucaju uspeha, drvored nejednake visine i obima, sto ne bi licilo ni na sta.Ljudi vi ne razumete. Oni hoce da drvored ostane ovakav kakav je, bez diranja, dok se ne srusi, i za to su spremni da se bore do poslednjeg entera. Izlazak iz kuce, na Bulevar, vec je prevelika zrtva.

[stoka]

Udba je vešta, vežbala je decenijama. Ona je kontrolisala i rok scenu u SFR Jugoslaviji. Rok je bio jedna vrsta strogo kontrolisanog izliva socijalnog i političkog nezadovoljstva ... Nešto kao ventili na ekspres loncu ...Među braniocima platana ima mnogo dobrih ali i naivnih ljudi. Ne shvataju da se početna dobra namera pretvorila u Udbino manipulisanje narodnim nezadovoljstvom, sve u cilju smanjenja rejtinga postojeće vlasti i instaliranja poslušničke, marioneteske vlade - novi kradikali, DSS, NS, ako bude trebalo i SPS i stari kradikali ... Udba koristi svaki nemir - od protesta taksista do štrajka poštara, da ubaci svoje elemente koji će da kanališu i organizuju ...Projekti rekonstrukcije Bulevara su fantastični - proširenje ulice, nove šine, nova mladice drveća ... Biće to najlepša ulica ... Ali avaj, 90 odsto onih koji protestuju protiv rušenja platana, do skora nisu znali da li je platan nova vrsta igre na sreću ili prezime napadača Nanta ... Kada se demokratija pretvori u tiraniju jednog mišljenja, treba reagovati ... Trebalo bi na Fejsbuku oformiti nove grupe: "Za rušenje platana u Bulevaru", "Za lepši Bulevar sa novim drvećem", "Stop tiraniji platanima!" i "Neće platan leba da ti kupi!"

Edited February 27, 2010 by stoka

[Muwan]

Jeste, svi koji ponekad upute neku reč kritike na adresu milog nam i dragog gradonačelnika i njegove ekipe, zapravo su agenti Udbe koja je i dalje svuda oko nas. Ako i nisu agenti, onda su naivno zavedeni od strane agenata Udbe koja je svuda oko nas. Gradska vlast (bolju ni od samog Boga ne bismo dobili) sve čini da Beograd pretvori u najlepši grad u Evropi ali ne vredi, ne da Udba...

Edited February 27, 2010 by beowl

[Hamlet Strašni]

Jeste, svi koji ponekad upute neku reč kritike na adresu milog nam i dragog gradonačelnika i njegove ekipe, zapravo su agenti Udbe koja je i dalje svuda oko nas. Ako i nisu agenti, onda su naivno zavedeni od strane agenata Udbe koja je svuda oko nas. Gradska vlast (bolju ni od samog Boga ne bismo dobili) sve čini da Beograd pretvori u najlepši grad u Evropi ali ne vredi, ne da Udba...

Amin!

:)

[mioba]

Should Trees Have Standing?Vesna Rakić-Vodinelić 24.02.2010.Vest o seči platana na Bulevaru doživela je neočekivanu medijsku promociju. Registrovano je mnogo. Najviše - reakcija protiv i za, sa botaničkom, kvazi-botaničkom, političkom, a naročito neuverljivo odigranom brižno-političkom argumentacijom. Potom, pročitali smo i čuli tvrdnje da je zapravo reč o genocidu (arboricidu?) nad platanima. Najzad, značajna su zapažanja da građanin, svojim protestom, ipak osvaja javni prostor, doskora rezervisan samo za nad-građane (tzv. javne ličnosti).

Setila sam se tada davno pročitanog eseja Kristofera D. Stouna (Christopher D. Stone), profesora prava na Univerzitetu Južna Kalifornija, čiji je pun naziv Should Trees Have Standing? Towards Legal Rights for Natural Objects. (Da li drveće treba da ima pravnu sposobnost? Ka subjektivnim pravima objekata prirode.) Objavljen je prvi put 1972. godine. Najkraće i sasvim uprošćeno – Stoun kroz istoriju, počev od rimskog prava, prati razvoj pravnog položaja obespravljenih ličnosti, da bi na takvoj perspektivi zasnovao svoju tezu da tzv. objektima prirode treba priznati pravnu sposobnost. Podseća na pravni položaj dece nad kojima je otac imao apsolutno pravo, na pravni položaj žena, posebno udatih, robova, pripadnika manjina, ističući i to da je ne tako davno (1858. godine) američki sud jasno izrekao da “rob nije ličnost, nego stvar”. Danas svi ovi ranije obespravljeni imaju (ili treba da imaju, tj. retko ko to javno negira) pravni subjektivitet, a time politička, građanska i druga subjektivna prava. Prisetila sam se i jednog svog profesora koji je imao običaj da zapita šta vidimo oko nas. Tačan odgovor je trebalo da glasi: Pravne subjekte i pravne objekte. Pravni subjekti su ljudi, pravni objekti – sve ostalo. Pravni subjekti gospodare pravnim objektima – na primer, imaju ih. Prekretnica u dotadašnjem pojednostavljenom posmatranju sveta očima pravnika pripisuje se Kristoferu Stounu, a mogla bi se pripisati i Aldu Leopoldu, rodonačelniku etike prirode. Valja podsetiti na često osporavanu Leopoldovu misao da je etika, u ekološkom smislu reči, zapravo ograničenje slobode delanja čoveka u borbi za opstanak. To je Stounu poslužilo kao osnova da načini razliku između objekata koji nisu delovi prirode i onih koji jesu, tj. razliku između neživih i živih objekata. Zagovarajući etički odnos čoveka prema prirodi, izneo je niz pravnih argumenata o tome da priroda ima pravnu vrednost po sebi, a ne samo ukoliko služi čoveku – ona ne postoji samo zbog čoveka, već čovek postoji zato što su mu priroda i evolucija u datom prirodnom okruženju to omogućile. Predložio je da se, umesto do tada vladajućeg antropocentričnog koncepta ekološkog prava, u zakonodavstvu, doktrini i sudskom tumačenju razvije ekocentrični koncept. Otuda i njegova teza da prirodi, čiji je simbol u ovom eseju drvo, treba priznati pravni subjektivitet i omogućiti joj efikasnu pravnu zaštitu. Gotovo čitave dve decenije tekla je rasprava o ova dva koncepta i ne može se tvrditi da Stounove teze, ma kako idealistički zvučale, nisu donekle dobile svoju potvrdu u važećem pravu. Brojne države (i Srbija) donele su zakone o zaštiti (dobrobiti) životinja, priznavši im status bar u sivoj zoni između pravnih subjekata i pravnih objekata. Ipak, ekološko pravo je nastavilo da se razvija u okviru antropocentričnog koncepta, a Stoun je tu realnost priznao u svom obnovljenom eseju o pravnoj sposobnosti drveća (1996), da bi nedavno objavio blago rezignirani tekst Is Environmentalism Dead?, 38 Environmental Law 19 (2008), u kome gotovo da priznaje poraz svoje originalne ideje (dopuštajući ipak, opet na osnovu istorijskog pregleda, da stanje mogu popraviti ekološki obrazovani građani, pre nego država).Zašto je Stounova teza danas važna u Srbiji? Ne samo zbog filozofskog koncepta na kome (treba da) počiva ekološko pravo. Izgleda da se siva zona između pravnih subjekata i pravnih objekata u Srbiji danas proširuje. Isti oni koji su brutalno raselili romska naselja oko Gazele, danas brutalno i bez dovoljnog objašnjenja seku platane na Bulevaru, stavljajući obespravljene pravne subjekte (Rome) i obespravljene pravne objekte (platane) u isti rang sopstvene političke obrade. Naglasak je na brutalnosti, a ne na negiranju potrebe da se nehigijenska naselja uklone i ne na negiranju uklanjanja stabala koja bi dokazano predstavljala izvor opšte opasnosti. Brutalnost je to što je u prošlosti negiralo ljudskom biću pravni subjektivitet, brutalnost je to što je sve oko čoveka svodilo na objekt čovekovog posedovanja. Nova srpska politička brutalnost (NSPB) izjednačuje određene subjekte (koje doživljava kao pravno manje važne) i objekte (koji su, veruje, pravno po sebi bez važnosti), svodeći ih na predmet svoje političke moći, a ova se od uređene političke vlasti razlikuje time što veruje da nije ograničena ničim. Naročito ne pravom.

[Аврам Гојић]

Neko se najzad setio da pomene brutalnost nad Romima. Nego, izvestaj sa Bulevara: na potezu od Djerma do Pravnog nisam ni na jednom panju uocio pojavu centralne trulezi. Mozda se ta trulez pojavljuje na vecoj visini debla, ne znam...ali znam da je prvog dana sece pokazano deblo kod Djerma sa potpuno trulim presekom, i receno da to tako izgleda. Ne izgleda.Odjavljujem se na vjeki vjekov iz ove price o drvecu posto vise nemam dovoljno parametara za obradu.

[sherman]

ja bogami necu odstupiti sa prve linije odbrane!danas nam seku platane na par kilometara od gajbe, sutra ce nam seci marihuanu koju sadimo na terasi. drzmo se zelena braco!

[stoka]

Ako zaista želite da sprečite seču platana, bolje se organizujte. Ono što prvo treba da uradite je da po dvoje zagrlite svaki platan u Bulevaru i uhvatite se rukama, tako da čike sa testerama ne mogu da seču ...

[Alphons]

Ako zaista želite da sprečite seču platana, bolje se organizujte. Ono što prvo treba da uradite je da po dvoje zagrlite svaki platan u Bulevaru i uhvatite se rukama, tako da čike sa testerama ne mogu da seču ...

to zapravo i ne pomaže.u petak popodne se okupila grupica da spreči seču negde na sredini bulevara. Radnici gradskog zelenila su komotno sekli grane i puštali ih da padaju dole, iako je postojala jaka šansa da nekoga pogodi. pritom su neke grane prečnika 15cm.tolko o tome da će prestati sa sečom ako se bilo ko pojavi.

[onamonamo]

neki bi ovde hteli da prekinu plemenitu pobunu protiv ubistva nevinih platana!!!ova vlast nam UBIJA PLATANE!!!OVA VLAST MORA DA ODE!!!

[hazard]

hoće da budu u centru pažnje, a da pri tom ispadnu jako pametni. jasno je meni to, ali mi nije jasno kako se ta priča i dalje održava aktuelnom kad je postala apsoluto besmislena još pre deset dana kad je obećano da će biti postavljen novi drvored.

Prica se odrzava aktuelnom jer postaje jasno da platani nisu uopste toliko bolesni koliko se tvrdi, cak ta naucna studija je oznacila 50tak stabla kao bolesne (a ne 300).Cela prica o tome da se platani seku zbog bolesti je ocigledno cista laz. I taj novi drvored, prvo su hteli da uvale 'cackalice' kao u Kralja Milana, a sada pricaju o 10 vrsti raznoraznog drveca ali nigde nove platane ne spominju. I gle cuda sece se samo se seku platani od Vuka do Liona (Batutove) - tj. samo na onom potezu gde na Bulevaru imamo udzerice. Tamo gde nema prostora za neku buducu novogradnju, tamo se ne sece. Slucajnost?Ispada da je istina da se platani seku zbog parking mesta i zbog pristupa buducim gradilistima (i omogucavanju pravljenja velikoj broja garaza na bulevaru, garaze su neophodne u svakoj vecoj novoj zgradi po zakonu), a novi drvored se sadi tako da bude mesta za parking i za garaze i pristup gradilistima. I to je ocigledno glavni razlog, a ne bolest platana ili sigurnost gradjana koja se prodaje kao prica. Kad te tako ocigledno lazu, kako da se ne pobunis?Isto tako su poseceni platani (navodno na potezu gde su kao zdravi) na sred Bulevara izmedju Batutove i Cvetka - zasto? Jer se prebacuju sine na sredinu (to je jedini razlog) i tako je lakse, umesto da tramvaj tuda prolazi sa strane drvoreda (ima mesta, jer su i pre bile tu 2 trake + tramvajska bastica + ostrvo sa drvecem u sredini), ili da je to drvece bar presadjeno negde (isto vazi za zdrava stabla duz bulevara).Ovde se radi o samo jos jednom bahatom pristupu gradskih vlasti i urbanista u nizu, potpunom zanemarivanju ekologije i zelenila zarad otvaranja jos par parcela za investitore ($$$). Ovo nije prvi drvored koji je posecen, imali smo onu pricu o 5. parku (koji nije izolovan slucaj), sada hoce umesto da renoviraju zgradu gradske bolnice izmedju VI beogradske i D. Tucovica da raskrce koji hektar Zvezdarske sume i tamo presele sadrzaj te zgrade, pa da se onda - bas cudno - ta parcela (tj. njih nekoliko) otvori za investitore. Edited March 1, 2010 by hazard

[Isis]

hvala bogu da neko razumom presece ovo ludilo

[prima]

nisam u toku, sta se desava sa tim protestima? da li su ljudi pokusali da ih brane svojim telima pa su ovi sekli i pored njih?

[Indy]

Ovde se radi o samo jos jednom bahatom pristupu gradskih vlasti i urbanista u nizu, potpunom zanemarivanju ekologije i zelenila zarad otvaranja jos par parcela za investitore ($$$).

Srbiji treba još mnogo više investitora i $$$, a za zelenilo, eno Tara, Divčibare, Kop...Meni ovo pre liči na privilegovano gerijatrijsko društvance koje bi da može i dalje da "uživa u pogledu", dok 25% (ili 50%) omladine ne može da se zaposli i nema nikakvu perspektivu. Ko ih jebe, neka emigriraju, važno da drvorede niko ne dira.

[Indy]

hvala bogu da neko razumom presece ovo ludilo

Interesantno. Meni je gornja vasudevina poruka mnogo razumnija.Stoput sam imao prilike da se uverim da zeleni, u svim nijansama, više vole prirodu (kitove, mačke, pse, drveće, whatever) nego ljude. E, to je ludilo.