Malo se zezam, malo prenosim...inače vest je od januara, nisam išao davno tim putem i ne znam stanje, ali znam jednu deonicu u istom kraju sa istim problemima. I želeo bih da ih iseku jer ne praštaju grešku. A volim i ja da gledam orlušine i ostale ptičurine kraj puta sad dok ne zazleleni, čak razmišljam da nosim fotoaparat u kolima.No, vratimo se beogradskim platanima, to je epicentar dešavanja.

Interesantno.Prolazio sam bulevarom večeras, kraj svežih panjeva. Primetio sam da prolaznici se saginju i uzimaju po komadić strugotine

Interesantno.Prolazio sam bulevarom večeras, kraj svežih panjeva. Primetio sam da prolaznici se saginju i uzimaju po komadić strugotine

  On 2. 3. 2010. at 22:18, Vapad said:

Volim da gledam orlušine i ostale ptičurine kako sa njih kreću u lov.

za posmatranje ptica.

  On 2. 3. 2010. at 22:42, kapetanm said:

Prolazio sam bulevarom večeras, kraj svežih panjeva. Primetio sam da prolaznici se saginju i uzimaju po komadić strugotine

Ja sam videla da pale sveće na panjevima preko puta Đeram pijace.

  On 2. 3. 2010. at 21:10, Hartmann said:

A šta ćemo sa dudovima?Vršac - Drvored stogodišnjih dudova pored puteva Vršac-Straža i Uljma-Izbište već godinama je neobeležena crna tačka. Ljudi ginu bilo da je u pitanju greška vozača ili kvar na vozilu, materijalna šteta je uvek totalna i to usred ravnice gde bi ovakvi slučajevi trebalo da se završavaju bez posledica. Većina Vrščana zato smatra da stabla treba ukloniti, dok drugi smatraju da su dudovi korisni i da ih obavezno treba sačuvati.Poslednji u nizu žrtava bio je Kamenko Bakić (31) iz Vršca. Njegov trogodišnji sin Darko je posle saobraćajne nesreće prerano izgubio oca. Jedan od retkih koji su preživeli sudar sa stogodišnjim dudovima, Ivan Pavlović (34) iz Vršca, apeluje na nadležne da se drvored ukloni. On je jula 2008. godine prilikom udarca u drvo i pored šest otvorenih er begova u „pežou 307“ zadobio teške povrede. U Urgentnom centru u Beogradu doktori su mu rekli da je čudom preživeo. Ožiljak preko celog lica doživotno će ga podsećati na nesreću.- Imao sam prelom čeone kosti, skočnog zgloba i teške povrede po celom telu. Oporavljao sam se mesecima, a posledice su trajne. Vozio sam 80 kilometara na čas, a od automobila nije ostalo ništa iako je bio besprekorno bezbedan. Da sam imao lošiji auto, poginuo bih. Apelujem na nadležne da uklone drvorede. Dudovi su pre više od 100 godina posađeni iz industrijskih razloga, zbog potreba svilara i drvne industrije. Sađeni su neposredno pored kolskog puta radi lakše eksploatacije. Razloge njihovog postojanja vreme je prevazišlo i sada su suviše opasni. U mom slučaju, da nije bilo dudova završio bih u oranicama, verovatno bez ogrebotine - kaže Pavlović.Zamenik komandira stanice saobraćajne policije u Vršcu Luka Roman kaže da je samo prošle godine na deonici Vršac-Straža bilo 11 saobraćajnih nezgoda. Tri udesa su bila sa povređenima, a osam sa velikom materijalnom štetom.- Godinama ova deonica uzima krvav danak. Setite se samo saobraćajne nesreće od pre nekoliko godina, na krivini pre Straže, u kojoj su se odjednom ugasila četiri života - rekao je Roman.Drvoredi dudova nalaze se i na putu Uljma-Izbište. Iako kraća od kilometra ova deonica bila je kobna za 13 ljudi. Mesna kancelarija u Izbištu je još 2005. godine zatražila da se dudovi uklone. Tadašnji predsednik Saveta MZ Jovan Kolar kaže da su drvoredi pored puta svojevrsni anahronizam.- Meštani Izbišta radije se opredeljuju za smetove na putu, nego za nepotrebne, uzaludne žrtve. Svako odlaganje uklanjanja dudova uzeće nove živote, a sve one koji pred ovim velikim problemom zatvaraju oči pred nesrećama - čini saučesnicima - rekao je Kolar i dodao da je prošle godine bilo desetka udesa.Predsednik Prirodnjačkog društva GEA Dejan Maksimović kaže da je drveće pored puta zasađeno sa razlogom i ima vetrozaštitnu funkciju.- Drvoredi štite put od vetra i snežnih nanosa. Protivimo se uklanjanju dudova. Smatramo da ljudi stradaju jer se ne pridržavaju propisa. Naravno da saosećamo sa porodicama poginulih, naravno da nam je žao gubitka svakog života, svake povrede. Ali, apelujemo na vozače da povedu računa i da vožnju prilagode uslovima puta. Nisu dudovi krivi. I kanal pored puta je potencijalna opasnost, ali ima funkciju kao što je ima i drvored - kaže Maksimović.

koliko je montipajtonovski ovaj clanak, jebote. drvad ubice vrebaju.srecom, sezona lova na drvad je otvorena...edit: sad vidim da se kanda sprdas, al kako god, jabi bestije posjeko...

Edited March 2, 201015 yr by ToniAdams

moj deda beše dudoubica. poseko je crni dud u dvorištu još 1992. bio je avangarda Ratka Mladića. nervirao me je taj dud, pošto dudinje strahovito umrljaju okolinu. uspešno je uništio dvaes metara visok dud združenom akcijom odabranih ubica. komšija se malo više zapio, pa je stalno upadao u drop zonu. "Beži, Raco, beži, bre, pizda ti materina!". bio je to dobar dan. rado bi posekli i dud u susednom dvorištu, ali komšija ne da. iz inata. joj kako mrzim dud.

  On 2. 3. 2010. at 21:10, Hartmann said:

A šta ćemo sa dudovima?Vršac - Drvored stogodišnjih dudova pored puteva Vršac-Straža i Uljma-Izbište već godinama je neobeležena crna tačka. Ljudi ginu bilo da je u pitanju greška vozača ili kvar na vozilu, materijalna šteta je uvek totalna i to usred ravnice gde bi ovakvi slučajevi trebalo da se završavaju bez posledica. Većina Vrščana zato smatra da stabla treba ukloniti, dok drugi smatraju da su dudovi korisni i da ih obavezno treba sačuvati.

Obzirom da barem dva puta nedeljno prolazim putem između Vršca i Bele Crkve, smatram da je ovaj primer neuporediv sa Bulevarom. Taj "drvored" dudova pored puta je gomila kvrgavih polumrtvih i mrtvih stabala i ostataka stabala, posađenih za vreme Austrougarske, koja samo naružuju okolinu i ne služe apsolutno ničemu - niti bacaju hlad leti na put, niti štite od košave i snega zimi, jer košava duva duž puta, a ne udara bočno u njega (i košava i put idu pravcem jugoistok - severozapad). Pored toga, taj deo puta je pogodan za velike brzine (ravan kao lenjir i ne prolazi kroz naselja) što se obilato koristi, pa se izletanja često završavaju fatalno. Drvoredi pored magistralnih puteva možda jesu imali svoju namenu u nekom drugom vremenu, kada se tim putevima išlo znatno sporije, ali sada predstavljaju samo nepotreban rizik. Platani u Bulevaru su sto puta lepši drvored, a uz to je i u pitanju gradska ulica, koja je presečena semaforima i pešačkim prelazima, i kojom se ide znatno manjom prosečnom brzinom (ako izuzmemo neiživljene majmune, koji pokušavaju da pokažu veličinu svog penisa tako što besnim kolima noću jurcaju po Bulevaru).Uzgred, ja u Beogradu živim 100 metara od Bulevara i 200 metara od Vukovog spomenika, a moja majka je i predsednik Skupštine stanara poslednjih 10 godina. Nas u zgradi niko nikad nije zvao na nekakav sastanak, niti nas je obaveštavao o tome da će biti seče, kao što Luba navodi. Otuda i ta gorčina.

  On 3. 3. 2010. at 11:17, Ayatollah said:

Uzgred, ja u Beogradu živim 100 metara od Bulevara i 200 metara od Vukovog spomenika, a moja majka je i predsednik Skupštine stanara poslednjih 10 godina. Nas u zgradi niko nikad nije zvao na nekakav sastanak, niti nas je obaveštavao o tome da će biti seče, kao što Luba navodi. Otuda i ta gorčina.

Ako se bar dve godine po medijima ne piše o rekonstrukciji bulevara ja ću lično da pojedem svaki isečeni platan.

  On 3. 3. 2010. at 11:31, Idioteque said:

Ako se bar dve godine po medijima ne piše o rekonstrukciji bulevara ja ću lično da pojedem svaki isečeni platan.

Još dok je Bogdanović bio živ i aktivan pisalo se o rekonstrukciji i velikim zahvatima koje treba sprovesti na bulevaru.

  On 3. 3. 2010. at 11:35, Zabalujev said:

Još dok je Bogdanović bio živ i aktivan pisalo se o rekonstrukciji i velikim zahvatima koje treba sprovesti na bulevaru.

Pa u njegovo vreme je i proširen od Batutove do Cvetka, nakon rušenja Precizne mehanike

  On 3. 3. 2010. at 11:35, Zabalujev said:

Još dok je Bogdanović bio živ i aktivan pisalo se o rekonstrukciji i velikim zahvatima koje treba sprovesti na bulevaru.

  On 3. 3. 2010. at 11:39, kapetanm said:

Pa u njegovo vreme je i proširen od Batutove do Cvetka, nakon rušenja Precizne mehanike

da se razumemo, kapetan misli na bogdana, a mislim da je zabalujev mislio na nenada bogdanovica.

  On 3. 3. 2010. at 12:00, Tihajeza said:

da se razumemo, kapetan misli na bogdana, a mislim da je zabalujev mislio na nenada bogdanovica.

Pa da, ja baš prebiram po glavi, živeo sam godinu dana početkom dveiljaditih kod Cvetka, pokušavao da se setim gde su to još mogli da ga prošire. :)

  On 3. 3. 2010. at 12:00, Tihajeza said:

da se razumemo, kapetan misli na bogdana, a mislim da je zabalujev mislio na nenada bogdanovica.

jeste, nesporazum, u pravu si.

  On 3. 3. 2010. at 11:31, Idioteque said:

Ako se bar dve godine po medijima ne piše o rekonstrukciji bulevara ja ću lično da pojedem svaki isečeni platan.

O medijima se pisalo svasta ukljucujuci kako tu treba da prodje i "laki metro" ali je tek nedavno u medije izasao podatak da ce se ceo drvored seci.

Kratak fitilj zločinca s testeromMoj prvi susret sa Đilas Draganom (na njegov poziv) bio je u nedelju 25. novembra 2007. Više od jednog sata govorio sam mu o urbanizmu Beograda, o legendarnom gradonačelniku Branku Pešiću i njegovim zaslugama za izgradnju „Mostarske petlje“, izradu GUP-BGD 1972, formiranje „Sektora za Metro“ i projekte prve etape Metro-sistema, za izgradnju mostova i saobraćajne infrastrukture... Govorio sam Đilasu o urbanističkom prevratu 1982. i „automobilsko-tramvajskom“ Beogradu samoupravljača iz Rakovice, Radoja Stefanovića, koji je u ulici generala Ždanova trasirao „Tramvaj za 21.vek“...

Reveal hidden contents

Pričao sam o Zoranu Đinđiću, koji je prve nedelje kao gradonačelnik Beograda (1997) posetio „Sektor za Metro“ i dao nalog da se ažuriraju projekti Metro-sistema i glavni projekat Metro-mosta na poziciji Nemanjine ulice; objasnio sam mu da su zbog bombardovanja 1999. prekinute pripreme za izgradnju Metro-mosta... Govorio sam Đilasu o samoupravljaču sa Bežanije Nenadu Bogdanoviću, koji se 2000, umesto Beograda sa Metro-sistemom i Metro-mosta Zorana Đinđića, odlučio za „automobilsko-tramvajsko ludilo“ iz vremena samoupravljanja. Pomenuo sam most na Adi, most interesne grupe DS pod imenom „sedmorica nedodirljivih“; nisam preskočio ni priču o tramvaju „španskih prijatelja“ koji treba da ide sredinom Bulevara Kralja Aleksandra i sredinom Bulevara Zorana Đinđića na Novom Beogradu.Posle mog izlaganja, kandidat DS za gradonačelnika, Đilas Dragan mi je rekao: „Ja sam sto posto za metro... Ja nemam moralno pravo da pravim most na Adi kad tim novcima mogu da se naprave dva mosta “.Ali, već 19. avgusta 2008. kada je Đilas Dragan „postao“ gradonačelnik (nisu ga glasanjem izabrali Beograđani), uzbuđeno je poručio: „Posebno sam srećan što ću u toku svog mandata realizovati započete projekte mog prethodnika – najboljeg gradonačelnika Beograda svih vremena“. I, stvarno, krajem 2008. povodom svečanosti „sto dana gradonačelnika“, pritiskom na „zeleno dugme“, počeo je da gradi faraonski most-spomenik DS na Adi.Istovremeno, Đilas je odbio ponuđeni ruski kredit, pola milijarde dolara, za metro (inače, metro je 19. novembra 2008. proglašen za Razvojni projekat Srbije), jer “španski prijatelji” još nisu završili dokumentaciju za tramvaj Nenada Bogdanovića, tačnije: ako se gradi Metro, onda novcima raspolaže država; ali, ako se gradi tramvaj onda o “tokovima novca” odlučuje lično Đilas Dragan. Krajem 2009. Đilas izdaje nalog da započne „Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra“, što je sinonim za izgradnju „tramvaja španskih prijatelja prethodnog gradonačelnika“. Praktično, bila je to naredba za izgradnju 520 parking mesta „Žike Pauka“, uz naredbu za masovno i ekspresno „testero-klanje“ 431 „na smrt bolesnih“ platana, koje ovih dana, uz masovno prisustvo i zaštitu kordona policije, obavljaju „iskusni stručnjaci“ dovedeni iz Republike Srpske... Na video-zapisima i na više od hiljadu fotografija, očigledno je da su svi do sad posečeni platani bili - apsolutno zrdavi!. U međuvremenu, „klanje platana“ se nastavlja.***Moj poslednji susret sa Đilas Draganom (na njegov poziv) bio je u četvrtak, 16. oktobra 2008. Sastanak u maloj sali Skupštine grada odigrao se povodom prezentacije „Metro – Tramvaj“. Kad sam odbio da u nedelju dođem na nastavak sastanka na kome je moje prisustvo trebalo da bude pokriće da se od tramvaja „španskih prijatelja“ Nenada Bogdanovića i Metro-sistema Zorana Đinđića, napravi monstrum: Tramvajski-Metro Dragana Đilasa - gradonačelnik je ustao sa stolice, počeo histerično da viče na mene i napustio sastanak tako što je rukom otvorio unutrašnja vrata, a nogom spoljna!Isto veče ovo sam ispričao našem poznatom neuropsihijatru koji mi je rekao: „Mi takvima postavljamo staratelja, a ne da takav odlučuje o sudbini, životu i smrti dva miliona Beograđana“. Elem, da je predsednik DS Boris Tadić, kad je 2008. imenovao Đilas Dragana za gradonačelnika Beograda - imenovao i njegovog „staratelja“ - jer se za „kratak fitilj“ znalo i pre 2008, danas bi se uveliko gradio Metro-most gradonačelnika Zorana Đinđića, a platani u Bulevaru bi spokojno čekali proleće da ponovo, svojim velikim listovina, ukrase najlepšu i najdužu beogradsku ulicu, kao što su je ukrašavali prethodnih osamdeset godina.Za sve što se od 2008. do danas dogodilo Beogradu i Beograđanima, pre svih, odgovoran je predsednik DS Boris Tadić. Zašto? Zato što mu je Akademija arhitekture, tokom kampanje za izbore 2008. pismeno dostavila sve o Metro-sistemu Zorana Đinđića, tramvaju Nenada Bogdanovića, o mostu na Adi sa imenima „sedmorice nedodirljivih“... Mada je Boris Tadić sve to znao, imenovao je Đilas Dragana za gradonačelnika Beograda sa „partijskim zadatkom“ da realizuje „viziju“ prethodnog gradonačelnika. Imenovao je Đilas Dragana, vojnika partije s dvostrukim moralom i kratkim fitiljom koji nogom otvara vrata. Postavio je čelo prestonice egzekutora koji motornom testerom trasira tramvaj „španskih prijatelja“ i imenuje njihovog ambasadora za počasnog građanina Beograda! Naravno, od Đilas Dragana ovo nije sve: još će nam taj mnogo toga urbicidnog i eko-zločinačkog demonstrirati, jer Borisu Tadiću ni na kraj pameti nije da smeni lojalnog, bogatog i bahatog partijskog poslušnika.* Autor je arhitekta-urbanista, član Akademije arhitekture Srbije

(klik, od istog autora o vezanim zahvatima u bgdu)