Sta citate?

[Moća]

Idemo na Zagreb, interesantan osvrt na pocetak rata i nesnadjenost svih aktera.

[ultra plasticni]

gorki limunovi kipra lorensa darela

 

jako dobro i duhovito

[Sundance Kid]

11 hours ago, ultra plasticni said:

gorki limunovi kipra lorensa darela

 

jako dobro i duhovito

 

sad si me podsetio na jedan od najboljih putopisa koje sam čitao, Kolos iz Marusija, koji je btw. napisao Darelov pajtos Henri Miler i koji uvek nosim kad odem u Grčku.

[Profesionalac]

Posle morskog čitanja Smajlijevih ljudi i Čarobnjaka iz Lublina, uzeo Kolekcionara - Dzon Fauls

 

Davno sam čitao Maga (Čarobnjak) koji mi je ostao u jakom sećanju dosta dugo, sad je počelo da bledi pa obnavljam ceo opus 

[Milošica]

3 hours ago, Profesionalac said:

Posle morskog čitanja Smajlijevih ljudi i Čarobnjaka iz Lublina, uzeo Kolekcionara - Dzon Fauls

 

Davno sam čitao Maga (Čarobnjak) koji mi je ostao u jakom sećanju dosta dugo, sad je počelo da bledi pa obnavljam ceo opus 

Kakav je?

[Profesionalac]

On 10. 7. 2023. at 13:19, Milošica said:

Kakav je?

Vrcav i duhovit stil, lak za čitanje, ali nije lako štivo - pokreće pitanje verovanja, čovekove slobode u odlučivanju, kazne i iskupljenja, čovekove borbe između Dobra i Zla.

 

Videh jedan komentar - jevrejski Zločin i kazna. Ima elemenata da mogu da se povežu ta dva dela

[kud u maglu Simoviću]

 

 

jako lep stil gaji serjanović, ali mnogo mračno

[Stela]

Bekim pogadja u centar..meni je favorit Tvoj sin, Huckleberry Finn, ali ni druga dela ne zaostaju.

 

Ja citam Otpor od Sabata, utisak je kao da je neke moje diskusije sa  bliskim ljudima o covekovoj egzistenciji neko pretocio u knjigu

[makaronee]

Никто не станет смеяться / Милан Кундера, 2001.

Nikdo se nebude smát, 1963.

 

Uvek je korisno prečitavati snažno zaboravljenu literaturu. Postaje vidljivo toliko nevidljivog.

[đorđe geprat]

vrlo zanimljiva knjiga

 

Quote

Roman „Dva gospodina na obali“ je posvećen prijateljstvu Čarlija Čaplina i Vinstona Čerčila. U proleće 1927. godine njih dvojica se sreću na jednoj zabavi i odlučuju da pođu u šetnju. Ona će biti krunisana prijateljskim savezom i obećanjem da će jedan drugom pomoći svaki put kad ih napadne „crni pas“. Ta opasna zver je depresija od koje obojica pate od najranijeg detinjstva. U nastavku romana Mihael Kelmajer ispisuje pripovest o njihovim životima, ali i o prijateljstvu koje se hvata u koštac sa bolešću.
Ukoliko bismo pokušali da žanrovski odredimo ovaj roman, to nikako ne bi bio lak zadatak. Potka romana je istinita, Čaplin i Čerčil su zaista bili prijatelji, biografije junaka su isto tako oslonjene na istorijske izvore, ali sam sadržaj romana je potpuna fikcija. Kao da to nije dovoljno, autor u roman uvodi i druge biografe Čerčila i Čaplina, koji dokumentima, podjednako fikcijskim i istinitim, podupiru potku romana. Kelmajer koristi postmodernu tehniku pripovedanja – ako tražimo pandan to bi bilo stvaralaštvo Umberta Eka, razume se, samo tehnika je u pitanju – gde se istorijski izvori u romanesknoj viziji preklapaju sa fikcijom stvarajući potpuno novu realnost.

 

[James Marshall]

 

Blagi gospode koliko je ovo divno napisano, koliko ljepote u stilu, onako vanvremenski, iako je ako sam dobro skapirao ovo druga ruka prevoda, Flavio Rigonat sa engleskog.

 

Nije sad da će ljubitelji dobrog zapleta pasti na dupe, ali ovdje treba uživati u čitanju. Nije ni nešto pretjerano "japanska" knjiga, prosto je onako sva svilenkasta. 

[đorđe geprat]

mene je "golmanov strah" toliko zabenavio, nisam uopšte shvatio šta je pisac hteo da kaže. da proste poštovaoci, valjda jedina knjiga koju sam pročitao da da joj nisam pronašao smisao. a trudio sam se.

[John Coltrane]

3 hours ago, djordje geprat said:

mene je "golmanov strah" toliko zabenavio, nisam uopšte shvatio šta je pisac hteo da kaže. da proste poštovaoci, valjda jedina knjiga koju sam pročitao da da joj nisam pronašao smisao. a trudio sam se.

 

Isti utisak sam imao. Posle sam čitao recenzije ne bih li shvatio o čemu je reč, kad ono Handke je izmišljao rupu na saskiji stilom koji nema veze sa konvencionalnim romanom koji ima neku radnju. Puko nabacivanje slika par dana jednog običnog čoveka.

 

Ako niste pročitali uzmite Nesreća bez želja ili Levoruka žena.

 

Trenutno čitam Kratko pismo za dugi rastanak.

[Katikon]

Čita mi se neki spori lep letnji krimić, na moru sam pročitala Smrt u Pont Avenu, pa bih još nešto tog tipa. Ima neko predlog? 

[garcia]

@Katikon možda: