Sta citate?

[Katikon]

Hvala, može, probaću

[Meazza]

[decak Kejt]

knjige koje dobijemo na poklon obično nam dosta kažu, ćutke, o osobi od koje smo ih dobili. 
a zbog ove knjige osoba koja mi ju je poklonila mi je još draža, i ne samo to - potvrdila je da me instinkt u vezi sa ljudima još uvek nije napustio.  mala uteha, ali ipak znači.

[Frank Pembleton]

Ide glatko, ali ima trenutaka kad se zastane i kao "šta jbte??"





...shiit has hit the fan...

[Hamlet Strašni]

Po drugi put čitam…

[garcia]

On 30. 7. 2023. at 17:34, Frank Pembleton said:

...
Ide glatko, ali ima trenutaka kad se zastane i kao "šta jbte??"

 

kao kad...
 

Spoiler

kenja u reci ujutru

edit:


bukvalno me ništa n pogodi kao njegova proza.

Edited August 3, 2023 by garcia
dopuna posta

[Tihajeza]

Čitam biografiju Karađorđa, o kome znam otprilike ono što te nauče u 3.osnovne iz poznavanja društva.

Elem, prve tri strane, Karađorđe ubio već pet Turaka, narednih deset strana, još petnaest ljudi pobio. Kako se uhvatim za knjigu, ono neko strada, i Turci i Srbi, npr. momak koji mu je opalio šamar u kolu i izblamirao ga kod devojke. Sve dok nije i rođenog oca ubio jer mu se usprotivio oko nečeg.

 

Druga stvar koja mi je fascinantna je stepen na kome se nalazi ta naša teritorija, koju zovemo Srbija. Ni zakona, ni bilo kakvog uređenja, osim možda na papiru od Turske, koja se i sama raspada u to vreme. Ljudi se ubijaju, kolju, kradu, siluju, ne samo zulum nad domaćim stanovništvom, nego i domaći među sobom. Ludilo.

[makaronee]

Na Drini ćuprija / Ivo Andrić, 1945.

 

Počeo sam prvo* u prevodu na stranjski, e ne bih li izbegao tu lepljivu omorinu koju u_mene Andrić nepogrešivo pokrene. Tekst počinje da klizi, ali se ujedno i faktura istanji, izravnaju sinkope i isčile netragom tuđice našeg Jezika.

 

 

 

 

Edited August 8, 2023 by makaronee
*posle skoro pola veka, ponovo

[Frank Pembleton]

Čitam biografiju KaraÄ'orÄ'a, o kome znam otprilike ono Å¡to te nauče u 3.osnovne iz poznavanja druÅ¡tva.
Elem, prve tri strane, KaraÄ'orÄ'e ubio već pet Turaka, narednih deset strana, joÅ¡ petnaest ljudi pobio. Kako se uhvatim za knjigu, ono neko strada, i Turci i Srbi, npr. momak koji mu je opalio Å¡amar u kolu i izblamirao ga kod devojke. Sve dok nije i roÄ'enog oca ubio jer mu se usprotivio oko nečeg.
 
Druga stvar koja mi je fascinantna je stepen na kome se nalazi ta naÅ¡a teritorija, koju zovemo Srbija. Ni zakona, ni bilo kakvog ureÄ'enja, osim možda na papiru od Turske, koja se i sama raspada u to vreme. Ljudi se ubijaju, kolju, kradu, siluju, ne samo zulum nad domaćim stanovniÅ¡tvom, nego i domaći meÄ'u sobom. Ludilo.

Ne znam ko je pisao biografiju, ali taj "nivo" u kom je bila Srbija nije ništa specijalan ni različit za to vreme, od drugih teritorija...





...shiit has hit the fan...

[Hamlet Strašni]

Just now, Frank Pembleton said:

Ne znam ko je pisao biografiju, ali taj "nivo" u kom je bila Srbija nije niÅ¡ta specijalan ni razliÄit za to vreme, od drugih teritorija...





...shiit has hit the fan...

При томе је једаан од разлога устанака и било безакоње до кога је дошло јер су се дахије побуниле против султана и практично одметнуле. 

Рођеног оца је, колико се сећам, убио јер је хтео да се врате и предају Турцима када су бежали од њих у Аустрију. Отац је уносио пометњу и успоравао их што је довело до ризика да их Турци стигну и све побију. На неком од предавања на факултету је тај случај наведен као пример када се жртвује појединац због добра шире заједнице...

[Kampokei]

Podseca me na Vukove, Matavuljeve i Djilasove opise Crne Gore 19. veka. Sve to kao Srbija u vreme ustanika, samo sto se sve dogadja u kamenoj pustinji, a jedini zakon je krvna osveta. S jedne strane strasno, a sa druge je fascinantna brzina kojom su se i Srbija i Crna Gora ipak "unormalile" do pocetka 20. veka.

[Kampokei]

Citam Gospodinova, Vremensko skloniste. Kazu mi u knjizari da jedva da ljudi i traze nesto drugo ovih dana. Posle Vaska Zabate, Bugarin vec drugi put u godinu-dve sludeo Srbina.

[Tihajeza]

1 hour ago, Hamlet Strašni said:

При томе је једаан од разлога устанака и било безакоње до кога је дошло јер су се дахије побуниле против султана и практично одметнуле. 

Рођеног оца је, колико се сећам, убио јер је хтео да се врате и предају Турцима када су бежали од њих у Аустрију. Отац је уносио пометњу и успоравао их што је довело до ризика да их Турци стигну и све побију. На неком од предавања на факултету је тај случај наведен као пример када се жртвује појединац због добра шире заједнице...

 

Došla sam sad do dela gde je obesio rođenog brata, jer nije dobro čuvao imanje i jurio devojke po selu dok je bio odsutan u bitkama.

Tu je hteo da bude dosledan, sve je kažnjavao, neće da pravi razliku.

[Hamlet Strašni]

1 hour ago, Tihajeza said:

 

Došla sam sad do dela gde je obesio rođenog brata, jer nije dobro čuvao imanje i jurio devojke po selu dok je bio odsutan u bitkama.

Tu je hteo da bude dosledan, sve je kažnjavao, neće da pravi razliku.

Ako se dobro sećam, silovanje je bilo u pitanju

[Sundance Kid]

U Pensiju sam bio smešten u Osenburgerovom krilu nove zgrade. Tu su

bili samo juniori i seniori. Ja sam bio junior. Učenik sa kojim sam delio sobu

bio je senior. Naš deo zgrade dobio je ime po tom Osen-burgeru koji je

nekada išao u Pensi. Namlatio je silne pare kao pogrebnik, kad je izašao iz

Pensija. Šta je uradio - osnovao je lanac pogrebnih zavoda po čitavoj zemlji,

preko kojih čovek može da sahrani članove svoje porodice za jedno pet

dolara po komadu. Trebalo je videti starog Osenburgera. Verovamo ih je

samo trpao u džakove i bacao u prvu reku. Sve u svemu, poklonio je Pensiju

gomilu para, pa su našem delu zgrade dali njegovo ime. Kada je igran prvi

ragbi-meč u sezoni, on je stigao u svom monstruoznom 'kadilaku' pa smo svi

morali da ustanemo na tribinama i imitiramo lokomotivu - to je kao neki

pozdrav. Sledećeg jutra je u kapeli održao govor koji je trajao jedno deset

sati. Počeo je s pedesetak bajatih viceva, tek da nam pokaže kako je on neki

normalan tip. Jaka stvar. Onda nam je rekao kako se nikad nije stideo, kad se

nađe u nekoj nevolji ili negde, da klekne na kolena i pomoli se Bogu. Rekao

nam je kako bi uvek trebalo da se molimo Bogu - da razgovaramo s njim i

sve - gde god se nalazili. Rekao je kako bi trebalo da mislimo o Isusu kao da

nam je drugar. Izjavio je da on neprestano razgovara sa Isusom. Čak i kad

vozi auto. To me dotuklo. Lepo sam mogao da vidim tog debelog dvoličnog

skota kako ubacuje u prvu i moli Isusa da mu pošalje što više leševa. Jedino

što je vredelo u čitavom govoru bilo je baš na sredini. Hvalio nam se kakav

je on sjajan momak bio, kakva lafčina i sve, kada je lik koji je sedeo u redu

ispred mene, Edgar Maršala, iznenada odvalio taj gromoglasni prdež.

Prilično sirova fora, usred kapele i svega, ali komično je ispalo. Dobri stari

Maršala. Malo je falilo da razvali krov. Teško da se iko glasno smejao, a

stari Osenburger pravio se da ništa nije čuo, ali je stari Tarmer, naš direktor,

sedeo odmah do njega na podijumu i lepo se videlo da je on čuo. Ljudi moji,

kako je pobesneo. Ništa nije rekao, ali zato nas je predveče poslao u salu za

prinudno učenje, a onda došao i održao nam govor. Rekao je kako učenik

koji je izazvao nered u kapeli nije dostojan da pohađa Pensi. Pokušali smo

da ubedimo starog Maršalu da grune još jednom, baš usred tirade starog

Tarmera, ali nije bio adekvatno raspoložen. Sve u svemu, eto gde sam bio

smešten u Pensiju. U memorijalnom krilu starog Osenburgera, u novoj

zgradi.