Колонизација или colony-zacija?

[Lrd]

И даље расправа око различитих ствари? Или ја и даље погрешно капирам?Ер некоме стварно не сметају, на пример: "у овој фирми важи дрес код", "школа bowling-a", "дистрибуција лифлета" и сл.Паће, ер теби стварно сметају, на пример: "ископирани фајлови"?

[Indy]

И ја бих волео да ме ово прође.

U prolazu nas, ne sveta, rasejahe.Inace, zabavno je sto ove konstrukcije sto je iznad izneo Lrd uznemiravaju bas tebe kome srpski odavno vise i ne treba. Osim za drzanje casova po forumima, ofkors. ;)

[Аврам Гојић]

Jezik ce se razvijati tacno onom zakonomernoscu koju mu zivot nametne, i tu nikakve zalbe i protesti ne pomazu. Engleski je lingua franca ovog sveta isto kao sto je to nekada bio latinski i ono sto danas zvuci rogobatno sutra ce biti deo norme. 

[расејан]

Паће, ер теби стварно сметају, на пример: "ископирани фајлови"?

Не, јер и сам тако кажем, мада понекад преписујем фајлове са једног диска на други, или их премештам (а не мувам). Али никад нећу (осим сад, примера ради) да напишем ис-copy-рани file-ови. И остаће ми мало криво што нисмо смислили свој глагол за копирање, као што су то урадили Мађари; дао би се превести као удвојити (másolni), можда још тачније као подругити.Накнадно: видим да српски превод Мозиле има "исеци-умножи-налепи" за стевку(рж), није лоше. И фотокопирање се често води као "умножавање докумената", што да не.

И даље расправа око различитих ствари? Или ја и даље погрешно капирам?Ер некоме стварно не сметају, на пример: "у овој фирми важи дрес код", "школа bowling-a", "дистрибуција лифлета" и сл.

О томе причам од првог вагона. Ствари које су постојале али се више нико не сећа јер су их истиснули појмови из енглеског (и англосаксонског модела капитализма, који се свуда натура - видети тзв. европски устав). То би се некад рекло "ова фирма (твртка!) прописује облачење", "школа куглања", "распачавање летака".Паде ми на ум да питам, да ли код нас још постоје ауторска права, или сад та агенција за интелектуалну својину (што је опет појам из англосаксонског права) пази на копирајт?

Jezik ce se razvijati tacno onom zakonomernoscu koju mu zivot nametne, i tu nikakve zalbe i protesti ne pomazu. Engleski je lingua franca ovog sveta isto kao sto je to nekada bio latinski i ono sto danas zvuci rogobatno sutra ce biti deo norme.

Постоји жестока разлика између присвајања и прилагођавања страних речи свом језику, и оберучке прилагођавања свега свога страном господару; о разликама бих могао три фртаља сата (а не три фиртла сахата, како би било да је овакво радодајство важило претходних векова). Одупирање томе је такође део тог живота који намеће.Накнадно: "ono sto danas zvuci rogobatno sutra ce biti deo norme. " - ово ми улива наду. Данас многима превод звучи рогобатно, док им ориџинел звучи нормално <_<.

расејан, on 06 February 2010 - 13:00:43, said:И ја бих волео да ме ово прође.

U prolazu nas, ne sveta, rasejahe.

Знам да може и тако да се схвати... ал' ако само пролазимо, што смо уопште ишли?

Inace, zabavno je sto ove konstrukcije sto je iznad izneo Lrd uznemiravaju bas tebe kome srpski odavno vise i ne treba. Osim za drzanje casova po forumima, ofkors.;)

Нисмо та врста усељеника. Тај синдром скакања главачке у лонац за топљење, то "нисам више ~~~анац, сад сам Американац, и у овој кући има да се говори америчански" је можда палио до средине прошлог века, и сигурно сам срео неке чији су родитељи или дедебабе били такви. Данас, међутим, траже баш разноврсност, да Америка буде конгрес сакупљених култура. Овде у месту своје заједнице имају Филипинци (купују куће близу, канда се сви познају), Јапанци (имају и свој парк), Корејанци (имају свој дућан заједно са Латинима, имају и новине на корејском), Кинези (шурнаес дућана, ресторана, перионица и аутобуских линија, све породичне радње) који се нимало не труде да забораве свој језик и културу. Дућани су им двојезични - називи артикала на ингришу и у идеограмима. Претпостављам да је тако и у твојој покрајини.И онда испада да је цела та прича о томе како треба што више личити на њих да би нас они примили скроз погрешна, јер се нуди имитација, нужно неуспешна. Уместо тога, гледа се пртљаг, шта нам ти доносиш. Одоговор "имам све то исто као ваше само из друге руке" може да изгледа симпатично и дирљиво, али је суштински усран. Шта своје имаш да донесеш? Шта смо то увезли?Мени српски треба не само да бих говорио са својом породицом и пријатељима (ако ниси приметио, интернет је измишљен и ја никако нисам прекидао везе са својима тамо), него и да бих задржао оба начина размишљања у глави, што ми треба за посао. Англосаксонска култура напросто сузбија аналитичко и апстрактно мишљење; за њих је уопштавање нека врста менталног склека са слоном на леђима, док је нама то так нормално. Има ту и других кола која ми вуку Ворф и Сапир, колико већ могу, и мислим да нисам овде овако добро прошао зато што сам одлично опонашао њихово (знам да нисам, било је више за 3+), него пре зато што сам научио да им лепо сервирам (преведем, објасним, уденем у разговор, улетим са нечим што им никад не би пало на ум) оно што сам донео.Е, зато ми треба. Edited February 7, 2010 by расејан

[Delija67]

Samo za pacejaha vesti iz kosarke

Србија – Француска 85:82 (17:24, 14:12, 24:24, 30:22)Србија: Ђорђевић, Пот 4, Чворовић 11, Мицић 14 (9 асист), Кнежевић, Анђушић 8, Радичевић 17, Никола Јанковић 16 (12 ск), Милош Јанковић 4, Милутинов, Ристић, Мајић 11 (6 ск).Француска: Пинда 5, Рацине 19, Марауx 14, Сене 6, Басилеу, Инглис 15, Цхассанг 2, Далло 9, Мендез, Бинвигнат, Јаитех10, Тхомас 2.

[bus]

Paće, meni je jasno da ti imaš taj jaki refleks samoodržanja, jer se bukvalno daviš u engleskom jeziku i u američkoj kulturi. Na sve strane su rašireni i sve ti se više približavaju, zar ne? Deca ti verovatno sve više govore engleski (nagađam) a manje srpski, unuci će svakako samo da natucaju jezik Đedova. Mislim, jasno mi je da se osećaš kao da si na barikadama i da imaš tu knee-jerk reakciju (već predosećam da će u tvom odgovoru negde stajati kolenodrkošku^rž :D ) prema svemu američkom. Ali meni je mnogo razumljivije da ljudima u Srbiji to sve ne izgleda baš tako strašno. Oni su duboko uronjeni u srpsku zbilju i ne verujem da imaju osećaj da je ista ugrožena i da je na ivici nestanka (jer nije). Meni se čini da bi mnogi od njih (ako išta) hteli malo više američkog, modernog, i zapadnog, a ne manje. Makar u domenima ekonomije, javne administracije, i tako tih stvari koje tamo baš nikako ne funkcionišu. Na kraju, ni svi emi/imigranti se ne osećaju kao da su sa svih strana opkoljeni i da su na ivici kulturnog opstanka. Meni je, na primer, fascinantno to što se dešava s mojim srpskim (značenja nekih reči su mi ponekad nedostupna, a sećam se oblika, ili se sećam značenja, a ne mogu da se setim oblika; kad mi se ukaže prilika da govorim srpski, desi se da padeški sistem pogrešno opali, što neretko odmah primetim, pa se ispravim; jako često koristim engleske kalkovane izraze tipa gledaj za umesto traži, organske hrane umesto hm, kako li se organic foods uopšte kaže na srpskom itd.). Ali nemam osećaj da će moj srpski propasti ili da ću ga izgubiti, čak i ako ga skoro isključivo koristim na ovom forumu. A ako neće da propadne moj srpski, a ni tvoj, mislim da nemamo šta da se brinemo ti i ja, sa ogromne udaljenosti i iz severnoameričkih komfora i sigurnosti, da li će opstati nekakav ideal čistog srpskog u zemlji gde ljudi moraju da misle o tome kako da napabirče dovoljno para za sledeći račun za struju i planiraju takve banalnosti kao kupovinu novih cipela ili odlazak na sedmodnevni odmor godinu unapred. Hoću reći, mislim da njih baš i ne zaokupljaju ovakva де лухе pitanja. Lako je boriti se protiv sveprisutnog uticaja kapitalističkog gospodara kad živiš u standardu i u udobnosti istog, ali bojim se^rž da to nije borba koja je Srbima u Srbiji sada visoko na agendi.

Edited February 7, 2010 by crveni autobus

[pacey defender]

uzeto sa bloga novinarke RTS.

Рита Гримсли Џонсон (Rheta Grimsley Johnson) је дугогодишњи амерички новинар и колумниста чији радови су одликовани неким од највећих признања америчког новинарства. Пишући преко три деценије за "Јунајтед прес Интернешнел" (United Press International), "Комершал Апил" (Commercial Appeal) из Мемфиса, "Атланта журнал конститјушн" (Atlanta Journal Constitution) и бројне друге новине, добитница је високих националних признања као што су Меморијална награда Ернија Пула (Ernie Pule Memorial Award) и Награда Удружења новинских уредника за изузетно писање (American Society of Newspaper Editors' Distinguished Writing Award). 1991. године била је један од троје финалиста за Пулицерову награду. Данас њена колумна излази у око 50 америчких новина.

Šta znam, mene smara pri čitanju ovo navođenje u zagradama. Nepregledno je, a fokus sa sadržaja se pomera ka formalnostima.

[MancMellow]

A ako neće da propadne moj srpski, a ni tvoj, mislim da nemamo šta da se brinemo ti i ja, sa ogromne udaljenosti i iz severnoameričkih komfora i sigurnosti, da li će opstati nekakav ideal čistog srpskog u zemlji gde ljudi moraju misle o tome kako da napabirče dovoljno para za sledeći račun za struju i planiraju takve banalnosti kao kupovinu novih cipela ili odlazak na sedmodnevni odmor godinu unapred. Hoću reći, mislim da njih baš i ne zaokupljaju ovakva де лухеpitanja. Lako je boriti se protiv sveprisutnog uticaja kapitalističkog gospodara kad živiš u standardu i u udobnosti istog.

I to bi bilo to. Plus, da probam da iz svoje struke dodam ono što znam. Menjanja jezika i primanja reči(a ponekad se primalo i nešto mnogo bitnije od samih reči) je uvek bilo i biće. Biće uvek primanja reči iz kulturno, ne razvijenijih(jer to je relativno), nego dominantnijih sredina, biće prilagođavanja, itd. Ono što se danas piše je jaaako različito od jezika kojim su pisani državni dokumenti, recimo, prve polovine XIX veka. A koliko je tu samo bilo rusizamaaaa... A to što se tada pisalo se svetlosnim godinama razlikovalo od onoga što je u Srbiji pisano u XV veku, a ovo opet veoma od onoga što je ostalo iz XII, itd, itsl. Svi su primali ponekad ruske, ponekad turske, ponekad nemačke, ponekad italijanske/latinske, ponekad grčke reči, a i iz mnogih drugih jezika. Ta naša ideja da, eto, sad postoji nacija, sad postoji organizovan način da se nešto standardizuje, sad to treba da se čuva jer je sad to važnije nego što je bilo, to je, priznajem, zavodljivo, ali na rok od 200, 300, 500 godina-ne znači ništa. A sa ovim novim komunikacijama tipa interneta i svega ostalog-i neizvodljivo je.

[hazard]

Meni se čini da bi mnogi od njih (ako išta) hteli malo više američkog, modernog, i zapadnog, a ne manje. Makar u domenima ekonomije, javne administracije, i tako tih stvari koje tamo baš nikako ne funkcionišu.

U tome je delom i problem. Ponekad imam utisak da se raznorazne strane reci usvajaju da bi to zvucalo moderno, evropski, zapadno, stagod, i da ako obrazovanje i obuku nazovemo edukacijom a celovitost zemlje teritorijalnim integritetom i da sve zvanicno proglasimo za oficijelno da ce onda sve biti ok. Ali u sustini desava se puko sminkanje. I rekao bih, da mnoge od tih stvari koje bi valjalo uvesti sa Zapada i ne mozemo razumeti kako treba dok ih ne prevedemo, prvo lingvisticki, a onda u svojim glavama. Cesto se ta modernizacija svodi na uvodjenje fraza i recepata, a promene koje su potrebne su dubinske, sustinske.

[radisa]

U tome je delom i problem. Ponekad imam utisak da se raznorazne strane reci usvajaju da bi to zvucalo moderno, evropski, zapadno, stagod, i da ako obrazovanje i obuku nazovemo edukacijom a celovitost zemlje teritorijalnim integritetom i da sve zvanicno proglasimo za oficijelno da ce onda sve biti ok. Ali u sustini desava se puko sminkanje. I rekao bih, da mnoge od tih stvari koje bi valjalo uvesti sa Zapada i ne mozemo razumeti kako treba dok ih ne prevedemo, prvo lingvisticki, a onda u svojim glavama. Cesto se ta modernizacija svodi na uvodjenje fraza i recepata, a promene koje su potrebne su dubinske, sustinske.

Eh, da se samo u jezički šminka, gde bi nam bio kraj... Šminka se gde god se stigne, jezik je samo pomoćno sredstvo da se (loše) stvari prikažu što lepše i bolje (i progresivnije i zapadnije)...

[hazard]

Jezik ce se razvijati tacno onom zakonomernoscu koju mu zivot nametne, i tu nikakve zalbe i protesti ne pomazu.

ali na rok od 200, 300, 500 godina-ne znači ništa. A sa ovim novim komunikacijama tipa interneta i svega ostalog-i neizvodljivo je.

To su sve lepe hipi-teze o slobodi jezika, ljudi i prirodnim tokovima, kao i ona Indyeva kako smo mi samo homo sapiensi koji se, eto, nekako sporazumevaju, samo postoji jedan problem: nemaju veze s mozgom.Pored svih tih globalnih komunikacija i novoostvarene slobode u medjusobnim odnosima u modernom svetu zapravo postoji vrlo mali broj centara moci kroz koje jezik moze da se oblikuje, narocito u malim zemljama kao sto je Srbija. Kljucan je recnik koji1) se koristi u zvanicnim dokumentima2) u skolskim udzbenicima3) u strucnim udzbenicima (na fakultetu, itd.)4) u novinama5) na televiziji.Onako odokativno bi se onda reklo da u Srbiji mozda ima 1000 ljudi koji mogu, kroz svoje odluke, da kljucno uticu na oblik jezika, narocito na primanje/neprimanje stranih reci, bilo da su profesionalni lingvisti ili prevodioci na uticajnim pozicijama, lektori u izdavackim kucama ili urednici dnevnih listova ili TV redakcija...i za neko normalnije stanje bilo bi potrebno jedino da ti ljudi ukljuce mozak, te rade svoj posao, umesto da ga otaljavaju, i onda ne bi bilo mnogo toga sto rasejanom(rz) smeta.Postoje tri razloga za prosirenost stranih izraza i fraza u poslednje vreme:1) pomodarstvo2) prodavanje magle3) lenjost.Mislim da je kljucni problem ovo trece.90ih smo se smejali Hrvatima i njihovom izmisljanju reci, ali oni u principu rade pravu stvar kada je to u pitanju. I sada, kada vise nema tudjmanovske hrvato-presije, oni domaci novoprevodi koji nisu rogobatni i koji odgovoraju duhu jezika i govora se prime, a umesto onih koji ipak zvuce suvise glupo se primi strana rec.

[Indy]

To su sve lepe hipi-teze o slobodi jezika, ljudi i prirodnim tokovima, kao i ona Indyeva kako smo mi samo homo sapiensi koji se, eto, nekako sporazumevaju, samo postoji jedan problem: nemaju veze s mozgom.

O, hvala lepo na komplimentu. :oSva sreca, pa na forumu mogu da pisem srpski kako god hocu, osim ako nesto Miralemu ne zasmeta.Srbija je prepuna strucnjaka, sigurno je zato tako napredna u svakom pogledu.

[Lrd]

U tome je delom i problem. Ponekad imam utisak da se raznorazne strane reci usvajaju da bi to zvucalo moderno, evropski, zapadno, stagod, i da ako obrazovanje i obuku nazovemo edukacijom a celovitost zemlje teritorijalnim integritetom i da sve zvanicno proglasimo za oficijelno da ce onda sve biti ok. Ali u sustini desava se puko sminkanje. I rekao bih, da mnoge od tih stvari koje bi valjalo uvesti sa Zapada i ne mozemo razumeti kako treba dok ih ne prevedemo, prvo lingvisticki, a onda u svojim glavama. Cesto se ta modernizacija svodi na uvodjenje fraza i recepata, a promene koje su potrebne su dubinske, sustinske.

E, jeste. :) Odma' mi na pamet padnu Milova "Studija o fizibilnosti" i Dačićevo nabrajanje "benefita". :)

[Lrd]

O, hvala lepo na komplimentu. :oSva sreca, pa na forumu mogu da pisem srpski kako god hocu, osim ako nesto Miralemu ne zasmeta.Srbija je prepuna strucnjaka, sigurno je zato tako napredna u svakom pogledu.

Heh, a ja razumeo da je Hazard napisao da homo sapiensi kao takvi nemaju veze s mozgom i da se zato dešava. Tek posle tvog posla sam repročitao i shvatio da je rekao da vaše teze nemaju veze s mozgom. Šteta, ona prva mi je nekako ubedljivija za ovu priču.

[MancMellow]

To su sve lepe hipi-teze o slobodi jezika, ljudi i prirodnim tokovima, kao i ona Indyeva kako smo mi samo homo sapiensi koji se, eto, nekako sporazumevaju, samo postoji jedan problem: nemaju veze s mozgom.

U, ovo ti je odličan argument. Njime si pobio sve što sam napisao gore.

Onako odokativno bi se onda reklo da u Srbiji mozda ima 1000 ljudi koji mogu, kroz svoje odluke, da kljucno uticu na oblik jezika, narocito na primanje/neprimanje stranih reci, bilo da su profesionalni lingvisti ili prevodioci na uticajnim pozicijama, lektori u izdavackim kucama ili urednici dnevnih listova ili TV redakcija...i za neko normalnije stanje bilo bi potrebno jedino da ti ljudi ukljuce mozak, te rade svoj posao, umesto da ga otaljavaju, i onda ne bi bilo mnogo toga sto rasejanom(rz) smeta.

Što je inače glavna svrha njihove aktivnosti. A šta ako bi, pošavši za hrvatskim primerom, koji je tebi "prava stvar", oni radili suprotno volji većine stanovništva, ne, još bolje, većine lingvista? Šta ćemo onda? Jel' se zna negde koliko lingvista podržava "hrvatski" pristup? Evo ja lično znam četvoro i svako od njih misli da je ono što su radili Hrvati glupost. Da bi se uradilo to što ti predlažeš nije potrebna lingvistička(zato što nema garancija da će se vodeći lingvisti u zemlji složiti oko toga), nego politička akcija, što znači obuzdavanje jezika političkim sredstvima. Protivljenje tome nema(kod mene) ama baš nikakve veze sa nekakvim "hipicima", nego u preferiranju jednog normalnog istorijskog toka koji je trajao i trajaće, šta god neki komitet od 1000 odlučio. Ako postoji nešto što bi Rečnik trebalo da radi, to je da u sledećem izdanju ozvaniči one strane reči i izraze koji su frekvencijom upotrebe, posrbljavanjem prilikom iste, postali sastavni deo jezika. Inače ćemo očas posla doći do toga da avion zvanično zovemo samo "vazduhoplov" ili "posadna krilna letilica", a disk "velepamtilo".

Postoje tri razloga za prosirenost stranih izraza i fraza u poslednje vreme:1) pomodarstvo2) prodavanje magle3) lenjost.

A zašto bismo se ograničili samo na "poslednje vreme"? Zato što mi živimo u "poslednje vreme"? A kakve to ima veze sa srpskim jezikom uopšte uzev, koji je trajao i trajaće vekovima? Nego, sad kad smo apsolvirali da je nebitno da li se promene dešavaju danas ili su se dešavale pre 300 godina, iz kog tačno od ova tri razloga mi danas kažemo pantalone ili hiljadu? A imali smo svoje reči i za hiljadu i za pantalone. Izbacimo onda i pauzu, čarape, stativu, automobil, šargarepu. Jel se tebi ne sviđaju anglizmi? E pa meni se možda ne sviđaju grcizmi i italijanizmi. Misliš da oni nisu odlika nekadašnje kulturne dominacije?Nastupaš prepotentno, a realno, vidi se da na ovom topiku malo znaš o tome o čemu je reč. Edited February 8, 2010 by M16