Jump to content
IGNORED

Колонизација или colony-zacija?


расејан

Recommended Posts

Који ће нам транскрипција, кад у целом јапанском нема ваљда ниједног гласа који не умемо да изговоримо? И нису Јапанци колонизовани баш толико, они уредно мажњавају стране речи (и из руског, кад им се прохте) и одељу их онако како њима паше и не јебу пет посто да буду нешто верни ориџинел-у.

 

Колонизација је у томе да једну по једну губимо директне везе са остатком света, које смо некад имали, и све, али баш све, што нам стиже је посредовано кроз енглески. Погледај само онај топић о Украјини, спомиње се и некакав Доњетск (!), иако у том тзв. ориџинелу пише са ц. Губимо своје знање и истискујемо га тим посредованим.

 

Једна ситница: кад је ко последњи пут гледао у мапу штампану на српском? Где су називи места били одштампани онако како се код нас зову. Колико је таквих мапа освануло на форуму?

 

Уосталом, довољно је што ни форум још није преведен, а колико видим, неће никад ни бити. А и да постоји превод, можда би га користио 1% фурунаша.

 

А за цубу и цуку, покушавао сам да гуглам (и то на гуглу.рс), нисам добио ништа док нисам додао реч катана, а онда сам добио гомилу резултата на чешком (чак ваљда два текста, прелепљена на 2000 места). Негугљиво, дакле није у моди, није реч коју знају сви. Рекао сам "реч у моди", кад се појави.

 

Ma to za nazive delova mača ne znaju ni svi Japanci, a kamoli neko izvan te priče :) Što se tiče mape ne znam koliko je to bitno, za većinu mesta u Ukrajini i sličnim udaljenijim zemljama sigurno da ne postoji nikakav odomaćeni naziv, onda je i verovatno jednostavnije da se koristi englesko ime ili original, šta ko volije. Ja imam kući Atlas iz šezdeset i neke, ali priznajem da ga nisam otvarao još od srednje škole, tu negde najverovatnije.

Link to comment
  • Replies 615
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • расејан

    187

  • bus

    61

  • hazard

    37

  • Roger Sanchez

    27

Који ће нам транскрипција, кад у целом јапанском нема ваљда ниједног гласа који не умемо да изговоримо?

 

Japanski nema slova, pa ne može postojati transliteracija, zato se to zove transkripcija.

 

Slabo pratim "topić" (kolonizacija!!!!!!) o Ukrajini i ne znam zbog čega se buniš tačno, ali pretpostavljam da je to što se prenose strani izvori. To je normalno kada nema domaćih.

 

Što se tiče mape, imam na poslu ogromnu ćiriličnu mapu na zidu i atlas na stolu, mislim da svakodnevno ili skoro svakodnevno gledam. Što pitaš? Šta to tačno znači?

Link to comment

Ma to za nazive delova mača ne znaju ni svi Japanci, a kamoli neko izvan te priče :) Što se tiče mape ne znam koliko je to bitno, za većinu mesta u Ukrajini i sličnim udaljenijim zemljama sigurno da ne postoji nikakav odomaćeni naziv, onda je i verovatno jednostavnije da se koristi englesko ime ili original, šta ko volije. Ja imam kući Atlas iz šezdeset i neke, ali priznajem da ga nisam otvarao još od srednje škole, tu negde najverovatnije.

 

A pritom je tu fora i što su Ukrajinci od devedesetih naovamo počeli da menjaju neka svoja imena i geografske pojmove, a tada nije imao ko to da prilagodi srpskom pošto se tada kod nas raspalo sve, ali manja je šteta da se piše "po ruski", kako je bilo pre, nego da prenosiš sa engleskog, jer su i ruski i ukrajinski slovenski jezici, a engleski to nije.

Link to comment

А пропао Украјине:

 

"snage lojalne režimu iz Kieva" - град раније познат као Кијев

"u Simferopolu", "ceo dan u Mariupolu" - у Симферопољу, ал бар није у Симфероплу, као што би било кад бисмо заборавили да се код нас каже Акропољ, Константинопољ итд

"nasa drzava predsedava OSCE-om" - ОЕБСом, код нас (првобитно КЕБС, због чега се и Сава центар звао "Кебсова пирамида", што се такође заборавља)

"u pravcu juga Ukraine", "cerku smestio na Columbiu", "nova Ukrainska demokratska i pro-zapadna vlast" - то ј фали на више места

"da se prošetaju Lvovom" - Љвов

""izvestiya" ume da bude ozbiljna i kritična" - са ипсилоном, јер више не умемо са ј

"ogonek" takođe - претходних 50 година цитиран у Боликити као Агањок (јер се тако чита)

 

Но, добро... тако смо хтели.

Link to comment

Pa ništa nisi rekao osim da je neko malo nepismen. Ne razumem kako sve ovo što si napisao ima veze sa temom.

 

Osim toga, kad je Lavov kod nas bio Ljvov?

Link to comment

Обичну неписменост сам се трудио да игноришем. Ово је само повођење за енглеским, што је делом мода, делом 1 увлачењерж новим господарима, делом нада да ће бити неке лове ако будемо довољно личили на оне с ловом, делом источно/словенски комплекси (које се вазда труде да нам набију, већ вековима). Нема ту ниједне грешке која се не да објаснити тим. Гледе те врсте информација, свели смо се на укупно једног добављача, при чему смо чак и себе избацили са списка.

 

А за Лавов, побркао.. постоји презиме Љвов (девојачко, хм, удала се колегиница у међувремену).

Link to comment

Обичну неписменост сам се трудио да игноришем. Ово је само повођење за енглеским, што је делом мода, делом 1 увлачењерж новим господарима, делом нада да ће бити неке лове ако будемо довољно личили на оне с ловом, делом источно/словенски комплекси (које се вазда труде да нам набију, већ вековима). Нема ту ниједне грешке која се не да објаснити тим. Гледе те врсте информација, свели смо се на укупно једног добављача, при чему смо чак и себе избацили са списка.

 

А за Лавов, побркао.. постоји презиме Љвов (девојачко, хм, удала се колегиница у међувремену).

 

Ne verujem da je to posledica nekog velikog promišljanja, većina tih što piše tekstove nema pojma kako se uopšte kaže niti ih zanima, copy-paste vesti :)

Link to comment

Ne verujem da je to posledica nekog velikog promišljanja, većina tih što piše tekstove nema pojma kako se uopšte kaže niti ih zanima, copy-paste vesti :)

 

И до тог "не занима ме", и тог избора одакле ће вести да се мажњавају, се није дошло преконоћ и без икаквог размишљања. Било је макар неке "је ли ово кул или није" шацометрије у неком периоду, кад код кога.

 

А уосталом, како нам је уништена индустрија, чему да се чудим што нам је уништено и новинарство. Нема ничег јер нема пара за ништа. А и тамо где има пара... након двадесетак година сам поново гледао нешто немачке телевизије. Да га не познаш, јеботе, "вир хабен кајне џобс", и све тако, гермиш ништа не заостаје за енгрпским или хрглеским.

Link to comment

Nije, mi nemamo taj izraz. Imamo izraz "zamena teza" ali "čovek od slame", iako slična, nije ista vrsta greške. Ustvari možda i imamo, postoji po novinama nešto što se zove "konstrukcija".

 

Svakako bolji od ajzlibana, špajza, i turcizama, te sličnih izraza koji su zaista posledica kolonizacije, a ne ovih izmaštanih kojima se ti baviš.

 

Турски, италијански и немачки су утицали током стварних освајања, а мимо тога немачки, француски и донекле енглески током дужег времена у неком процесу сличном овом данас, који сам назвао colony-zacija.

 

У овом случају, реч страшило смо имали од 1 вајкадарж, а човека од сламе сам први пут срео у енглеском. Тамо му се није чудити, они свакакве људе имају - немају поштаре него поштаљуде, немају коњанике него коњљуде, немају шаховске фигуре него шахљуде итд.

 

Човека од сламе сам други пут срео овде, по повратку оданде, преведеног скоро буквално. Јер страшило, шта, не спада у логику и реторику код нас, док човек од сламе, који у том енглеском значи управо страшило (што и пише у првој реченици на википедији), спада.

 

Тај осећај да и лош превод боље звучи од домаћег израза, или да домаћи израз не вреди ни тражити, је симптом.

 

п.с. покушао сам да замислим шта би се десило да је у оригиналу стајало scarecrow уместо strawman.

Edited by расејан
Link to comment

 

У овом случају, реч страшило смо имали од 1 вајкадарж, а човека од сламе сам први пут срео у енглеском. Тамо му се није чудити, они свакакве људе имају - немају поштаре него поштаљуде, немају коњанике него коњљуде, немају шаховске фигуре него шахљуде итд.

 

Човека од сламе сам други пут срео овде, по повратку оданде, преведеног скоро буквално. Јер страшило, шта, не спада у логику и реторику код нас, док човек од сламе, који у том енглеском значи управо страшило (што и пише у првој реченици на википедији), спада.

 

Straw man fallacy nema apsolutno nikakve veze sa strašilom, ni etimološke, ni smisaone. 

Link to comment

Jezik je živo biće, i najkolonizovaniji i najkolonizujući jezik u isto vreme je engleski. Zato je tako jak i snažan kao svetski jezik, a ponajviše zato što ima štošta pametno da se na njemu pročita, tj. postoji kvalitetna kulturna produkcija. Engrpski nije ništa drugo nego pogrešno upotrebljavanje tuđica u srpskom.

Natezanje neke "globalističke kolonizacije" i pored toliko stvarnih, fizičkih kolonizacija i zuluma nad stanovništvom je malo deplasirano. Ti projekti kolonizacije na jugu i na severu su bili vrlo opipljiva pojava.

 

Ukupno, ceo uticaj Turske i osmalnijske države danas se zasluženo percipira kao negativan, a reči koje su iza njih ostale polako ali sigurno nestaju, osim nekih koje su se odomaćile kao preka svakodnevna potreba, npr. džezva ili čarapa, džep i sl. Ja ne znam niti jednu alternativu za reč "džep", a i sada neke potrebe da se to natura i menja baš i nema, Turci su otišli, a džep nije toliki zulum.

 

Vreme je pokazalo i najbolji su se iskristalisali™. Čakšire i čardaci su na putu da odu, a pojedini izrazi više nemaju utemljenje u svakodnevnom životu. Bilesi, bihuzuriti, đulistan i ostalo je ipak previše, i ja neću plakati za njihovim odlaskom. Štednjak je mnogo bolji izraz od šparherda, a precizniji od peći. Železnica nije više ajzliban, ali šrafciger se odomaćio više nego odvijač, kao i auspuh. Verujem da će i šuspleh sa njima, jer je to ipak donja zaštita motora. Ponovi nekoliko puta: donja zaštita motora, donja zaštita motora. Šuspleh.

 

Jedna precizna reč za jedan precizan deo. Nadam se da ne postanemo kao Rusi pa da imamo radiolokacionu stanciju umesto radara, ili drveno-zemljanu ognjevaju točku umesto erzacbunkera. Tako se jadan ruski čovek se bori protiv nakaradnih neologizama pa uvodi malo tuđica ne bi li se spasio ove bede. Deo toga je naturanje robnih žigovaрж umesto trejdmarkova i tako nekih gluposti koje forsiraš. Šta je uopšte robni žig i kako se razlikuje od stočnog žiga, i zašto je trejdmark mnogo bolji i precizniji izraz koji je istisnuo anahroni robni žig i oterao ga u zasluženi zaborav?

Link to comment

Jedna precizna reč za jedan precizan deo. Nadam se da ne postanemo kao Rusi pa da imamo radiolokacionu stanciju umesto radara, ili drveno-zemljanu ognjevaju točku umesto erzacbunkera. Tako se jadan ruski čovek se bori protiv nakaradnih neologizama pa uvodi malo tuđica ne bi li se spasio ove bede. Deo toga je naturanje robnih žigovaрж umesto trejdmarkova i tako nekih gluposti koje forsiraš. Šta je uopšte robni žig i kako se razlikuje od stočnog žiga, i zašto je trejdmark mnogo bolji i precizniji izraz koji je istisnuo anahroni robni žig i oterao ga u zasluženi zaborav?

 

Verovatno i zato što softver i hardver nisu meka i tvrda roba, niti tu ima neke opipljive robe niti se ona žigoše. Doduše robni žig jeste i dalje zvanični prevod u Microsoft terminologiji i verovatno još negde drugde :)

Link to comment

Verovatno i zato što softver i hardver nisu meka i tvrda roba, niti tu ima neke opipljive robe niti se ona žigoše. Doduše robni žig jeste i dalje zvanični prevod u Microsoft terminologiji i verovatno još negde drugde :)

 

Често волим да буквално преведем са енгрпског, колико да подсетим шта значи у ориџинел-у и да постигнем исти тај звук. Бренд је буквално сточни жиг, онај што се ужари па утискује говечету у кожу. Звучи блентаво кад се преведе? Зато што је блентаво и у оригиналу.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...