Svet

[Anduril]

2 hours ago, Gandalf said:

ako kupim akcije npr. BoA za 1K dolara, za mesec dana će te akcije garantovano vrediti više? bezbednija i relativno sigurna investicija mi je da vreme utrošim na posao koji radim, i za to ću na svakih dve nedelje dobiti neku sumu. isto važi i za kasirku u lokalnoj prodavnici.

 

Ovo je smesno - vecina finansijskog kapitala nisu neki pojedinacni sitni akcionari kojima od kursa zavisi da li ce sutra preziveti nego masivni fondovi/black rockovi koji barataju ogromnim ciframa, ulazu na dugacke periode i mogu da biraju povoljan trenutak kad da spekulisu uz garancije CB for too big to fail cele berze. Oni naravno ne ulazu u samo jednu akciju nego na hiljade i tako minimiziraju rizik. Ocigledno si slabo informisan. Aj zdravo.

Edited November 14, 2019 by Anduril

[eumeswil]

  

3 hours ago, Gandalf said:

ti možeš da citiraš Marksa i tvrdiš da nema neke razlike u riziku između kapitaliste i radnika.

 

ja se oslanjam manje na neoklasičare i više na eksperimentalne psihologe/ekonomiste (Kaneman, Tverski) kada tvrdim da ti nećeš otvoriti firmu, jer si kao i mnogi drugi nesklon rizicima. jer je ideološka priča jedno, ali nisi ni lud ni glup da se te priče o jednakim rizicima pridržavaš u praksi.

 

Nisam rekao da su jednaki rizici, to je izvrtanje, napisao sam o osnovnoj razlici u početnoj poziciji i široj slici.

Ti si napisao da kapitalista rizikuje više, i time implicitino da manje-više ne može da postoji limit u prisvajanju vrednosti, i to sve zajedno je fer raspodela. Što naravno ne objašnjava početna pitanja dinamike odnosa rad-kapital. Još kad se u priču uključi država koja ubira poreze od imperijalističke pozicije tek je onda veselo. 

 

U ekonomiji ima ograničen broj mesta za male biznise a kad se oni nađu na tržištu sa nekim velikim jasno je kako će se završiti ta razmena i na čiju štetu a u čiju korist.

 

Quote

 

Međunarodni kapital - i stoga MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija — traži punu slobodu kretanja kapitala bez ikakve kontrole... Navode se "teorijska" obrazloženja kako potpuno slobodna trgovina maksimizira ekonomsko blagostanje. No još je pre dva veka Fridrih List znao da to vredi samo za partnere jednake ekonomske moći. Ostali, među njima i Hrvatska, biće eksploatisani. Zemlje su po svom privrednom, političkom i kulturnom razvoju veoma različite, a isto tako i po ekonomskoj moći. Zbog toga proklamacija o slobodnoj trgovini i slobodnom kretanju kapitala predstavljaju reakcionarnu propagandu politički i ekonomski jakih koji žele eksploatisati slabije. To se vidi odmah po proturečnim zahtevima kad neka bogata zemlja zahteva slobodu kretanja kapitala ("svoga"), a u isto vreme zabranjuje slobodu kretanja ljudi ("drugih ").
 

Eksponenti kapitala lako pronalaze oportunističke naučne radnike koji objašnjavaju - od svojih brucoša pa do drugih država kao što je naša - da je slobodno kretanje robe i kapitala korisno za sve. To je tačno kad su uslovi privređivanja podjednaki. To je laž kad se oni ekstremno razlikuju. Danas nekih 200-tinjak transnacionalnih kompanija kontroliše trećinu svetske proizvodnje, 70% međunarodne trgovine i 80% međunarodnih investicija. Svaka od tih kompanija proizvodi nekoliko puta više nego cela Hrvatska i to proizvodi u nekoliko desetina različitih zemalja. Kad se takva kompanija i neko hrvatsko preduzeće sretnu na međunarodnom tržištu, prilično je jasno kako će ispasti ta "slobodna" trgovina. Ono malo velikih preduzeća koja smo imali i koja su se mogla donekle ravnopravno nositi na svetskom tržištu - sukcesivne su vlade razbile. Danas se govori samo o "malim i srednjim preduzećima" - kako i dolikuje jednoj polukolonijalnoj zemlji.

 

 

Izvor: Branko Horvat, "Kakvu državu imamo i kakvu državu trebamo", Prometej, Zagreb, 2002.

 

 

 

Quote

However, what is just as striking in the details is the fact that a large chunk of the revenue from the selling price goes to the state in taxes and to a wide range of workers, executives, landlords and businesses in Germany. The cheap T-shirts, and a wide range of other imported goods, are both affordable for consumers and an important source of income for the state and for all the people in the richer countries. The daily wage of the Bangladeshi worker is less than what many people in richer countries spend on a morning cup of coffee in Starbucks. Clearly, if the Bangladeshi worker were to receive the US worker’s average wage of $30 per hour, rather than 1.36 euros per day, then there would be no more T-shirts costing less than 5 euros! But the low wage they do receive is one reason why the richer countries can have lots of shop assistants, delivery drivers, managers and administrators, accountants, advertising executives, a wide range of welfare payments and much else besides. The wage rates in Bangladesh are particularly low, but even the multiples of these seen in other poor countries point to the same conclusion: oppression of workers in the poorer countries is a direct economic benefit for the mass of people in the richer countries.[xii]

 

https://economicsofimperialism.blogspot.com/2011/06/what-china-price-really-means.html

 

[Budja]

13 hours ago, miki.bg said:

 

Vidi se kad se primeni na ekonomsku teoriju, neoklasičari kao vrhunski dokaz, sve vrca od nauke. A Marks i Smit tu i tamo nešto naklapaju pa ubodu, rekao neko na internetu anno 2019, pa mora da je tačno.

 

Miki, prvo se obrazuj, vidi sta znaci neoklasicna ekonomska teorija, pa onda pisi.

 

Tvoj izbor citata sa "Novog plamena" u ranijoj raspravi pokazuje da blage veze nemas sta je neoklasicna teorija vec da termin koristis kao etiketu za sve sto smatras da nije Marks i sto percipiras da je desno od centra.

 

Nisi jedini, to je neki fetis sociologa (kojima pretpostavljam da pripadas) da ganjaju neoklasicare nemajuci pojma o pojavi koju kritikuju, i stoga se pozivaju na svoje sveto trojstvo modernih globalnih autoriteta Ha Cong - Mazukatu - Stiglic.

 

 

Primecujem da su nekako Piketi, Zucman, Saez ispali iz mode globalnih tviter levicara. To je steta jer su oni najuverljivi kriticari kapitalziizma danas.

[Budja]

On 13.11.2019. at 12:04, miki.bg said:

Osnovni problem je što banke zbog svoje pozicije u sistemu stvaraju novac ni iz čega kroz dug, a ti moraš da radiš za isti. Oću i ja da ukucam par brojki u kompjuter i da živim od kamate na izmišljene pare, i da me zabole qrac.

 

Naravno ako pitaš domaće i belosvetske kurčeve stručnjake oni će ti sto puta ponoviti laž da su banke samo posrednici u ekonomiji između štediša i zajmoprimaca, i da treba da čekamo strane investicije da bi imali neku kurčevu privredu. E sad, njima i svima onima kojima je glava nabijena u sopstvenu zadnjicu svako ispitivanje stvarnosti će predstavljati  teoriju zavere.

 

Srećom postoje empirijski dokazi i institucije samog sistema koje u sve većem broju izlaze sa istim zaključkom. Još su neki i moderni i digitalno inovativni pa su napravili YT video sa objašnjenjem.

 
 

Bank of England

 

 

 

 

 

 

Budesbank:

 

 

Norveška centralna banka:

 

 

  

 ECB;

 

 

 

Američki FED u članku iz 2010. priznaje da je tvrdnja da su banke uslovljene stvaranjem novca na osnovu količine depozita mit.
 

 

 

 

Eureka!
Monetarni multiplikator.

Kako su razotkrili kapitaliste!

 

 

 

Jes da se to uci u osnovama makroekonomije, ali ko te pita.

[eumeswil]

9 minutes ago, Budja said:

 

Tvoj izbor citata sa "Novog plamena" u ranijoj raspravi pokazuje da blage veze nemas sta je neoklasicna teorija vec da termin koristis kao etiketu za sve sto smatras da nije Marks i sto percipiras da je desno od centra.

 

Nisi jedini, to je neki fetis sociologa (kojima pretpostavljam da pripadas) da ganjaju neoklasicare nemajuci pojma o pojavi koju kritikuju, i stoga se pozivaju na svoje sveto trojstvo modernih globalnih autoriteta Ha Cong - Mazukatu - Stiglic.

 

 

Primecujem da su nekako Piketi, Zucman, Saez ispali iz mode globalnih tviter levicara. To je steta jer su oni najuverljivi kriticari kapitalziizma danas.

E nećemo tako. Jel spada Samjuelson u neoklasičnu teoriju?  Zašto to nije validna kritika? Samo si rekao da je tragičan video bez ikakvog drugog objašnjenja.

 

Zašto ti toliko smeta prva pomenuta trojka a ova druga dole ne?

 

Quote

neki fetis sociologa (kojima pretpostavljam da pripadas) (kojima pretpostavljam da pripadas)

 

ma de bre

 

Edited November 15, 2019 by miki.bg

[Budja]

On 13.11.2019. at 12:03, miki.bg said:

 

 

 

 

On 13.11.2019. at 12:03, miki.bg said:

Drugi pasus – kita od argumenta. Nije uporedivo tako pojednostavljeno. Kapitalista ne rizikuje više zato što u današnjoj finansijalizovanoj privredi lako može da proda deonice jer joint-stock I DOO:

Vlasnici imaju najveći interes u dugoročnom uspehu kompanije, pa samim tim ono što je dobro za njih mora da bude dobro i za kompaniju. To je tačno, u slučaju da jedan pojedinac poseduje dugotrajnu materijalnu imovinu, ali to ne važi i za savremene kompanije. Jer to su društva sa ograničenom odgovornošću, što znači da ljudi rizikuju samo kapital koji su investirali u svoje deonice. Nekada ograničena odgovornost nije postojala, pa ste tada, kad vaša firma bankrotira, morali da prodate sve što imate – posuđe, odeću itd. Ako i nakon toga ne otplatite dugove, idete u dužnički zatvor. Dakle, društva sa ograničenom odgovornošću su noviji izum, iz 19. veka.

 

 

"Dakle, društva sa ograničenom odgovornošću su noviji izum, iz 19. veka."

 

Aha, samo sto je izum stariji nekoliko stotina godina.

https://en.wikipedia.org/wiki/Joint-stock_company#Early_joint-stock_companies

 

[eumeswil]

 

 

15 minutes ago, Budja said:

 

Eureka!
Monetarni multiplikator.

Kako su razotkrili kapitaliste!

 

 

 

Jes da se to uci u osnovama makroekonomije, ali ko te pita.

Stvaranje para kako nam se ćefne, eureka!

[Gandalf]

45 minutes ago, miki.bg said:

 Nisam rekao da su jednaki rizici, to je izvrtanje, napisao sam o osnovnoj razlici u početnoj poziciji i široj slici.

ja sam citirano shvatio kao tvrdnju da kapitalista rizikuje jednako. možda si želeo da napišeš da radnik rizikuje više? to bi tek bilo zabavno.

 

On 13.11.2019. at 12:03, miki.bg said:

Kapitalista ne rizikuje više zato što u današnjoj finansijalizovanoj privredi lako može da proda deonice jer joint-stock I DOO:

...

Radnik ne rizikuje manje jer to najčešće ne može ni da hoće...

Edited November 15, 2019 by Gandalf

[eumeswil]

14 minutes ago, Gandalf said:

ja sam citirao kao tvrdnju da kapitalista rizikuje jednako!? možda si želeo da napišeš da radnik rizikuje više? to bi tek bilo zabavno.

 

 

Hteo sam da kažem da je složenije nego tako kako si ti predstavio situaciju.

 

Ima ovaj fini članak  The Structure of Proletarian Unfreedom pa mi reci šta misliš.

 

In this article I am not concerned with the adequacy of Marx's definition of working class membership. I propose instead to assess the truth of the consequence he rightly or wrongly inferred from that definition. Is it true that workers are forced to sell their labor power? This question is debated in the real world, by nonacademic people. Supporters and opponents of the capitalist system tend to disagree about the answer to it. There is a familiar right-wing answer to it which I think has a lot of power. In this article I argue against leftists who do not see the answer's power and against rightists who do not see the answer's limitations.

 

Edited November 15, 2019 by miki.bg

[Budja]

1 minute ago, miki.bg said:

E nećemo tako. Jel spada Samjuelson u neoklasičnu teoriju?  Zašto to nije validna kritika? Samo si rekao da je tragičan video bez ikakvog drugog objašnjenja.

 

Zašto ti toliko smeta prva pomenuta trojka a ova druga dole ne?

 

 

ma de bre

 

 

 

Zato sto citat iz "Novog plamena" nema veze sa Samjuelsonom.

Pokusao sam da ti objasnim da Samjuelson nije Menger i fon Mizes, ali ne ide.

 

Prvo, pomenuta trojka mi ne smeta.

 

Mazukatu je odlicna, jer raskrinkava teoriju o "entepreneurial spirit" i Bil Gejtsu u garazi koja menja svet.

Stiglic je malo mator i prgav, ali njegov doprinos nekolasicnoj teoriji je ogromaaaaan, bas u sferi relaksiranja "savrsenih informacija". Njegori radovi o credit rationing, imposibility of inormationally efficient markets (sa Grosmanom) i sl. su klasici izucavanja na univerzitetima.

Ha Chong je sarlatan koji prodaje pseudo-naucnu foru uzimajuci samo podatke koji odgovaraju njegovoj teoriji a ignorisuci ono sto mu ne ide u prilog. Voli covek da putuje po svetu. Bio je i ovde kod nas.

 

Drugo, druga trojka je ubitacnija jer painstakingly skuplja podatke koji niko drugi nema. Par grafika Piketija i Zucmana su ubitacnije oruzje od anegdotalnih pricica kako su stvoreni juznokorejski giganti.

[Budja]

23 minutes ago, miki.bg said:

 

 

Stvaranje para kako nam se ćefne, eureka!

 

Ovaj, nista onda. Da ukinemo centralne banke i da se vratimo na barter. To bi sigurno pomoglo.

 

 

Edited November 15, 2019 by Budja

[eumeswil]

1 minute ago, Budja said:

 

 

Zato sto citat iz "Novog plamena" nema veze sa Samjuelsonom.

 

 

Post sa videom je odvojen, pomešao si nešto.

Edited November 15, 2019 by miki.bg

[Budja]

1 minute ago, miki.bg said:

 

Post sa videom je odvojen, pomešao si nešto.

 

Ne taj sa videom, vec ono od proslog petka i subote.

[Budja]

5 hours ago, Gandalf said:

ti možeš da citiraš Marksa i tvrdiš da nema neke razlike u riziku između kapitaliste i radnika.

 

ja se oslanjam manje na neoklasičare i više na eksperimentalne psihologe/ekonomiste (Kaneman, Tverski) kada tvrdim da ti nećeš otvoriti firmu, jer si kao i mnogi drugi nesklon rizicima. jer je ideološka priča jedno, ali nisi ni lud ni glup da se te priče o jednakim rizicima pridržavaš u praksi.

 

Zapravo, razlika izmedju neoklasicara i behavioural grupe nije  velika.

Sustinski, obe grupe koriste neoklasicni alat, modeliraju preferencije i ocekivanja, sto je no no za austrijance.

Ja bih rekao da operisu u istoj paradigmi.

[eumeswil]

    

4 minutes ago, Budja said:

 

Ne taj sa videom, vec ono od proslog petka i subote.

Ne razumem te sad?  Samardžićev tekst sa plamena je gde se spominju i austrijanci i neoklasičari i Macukato, u samim citatima u postu su jasno odvojeni. Ti si na osnovu tih citata izgleda nekako interpretirao da ja mislim da su oni isto (austrijanci i neoklasičari ) sa sve ovim "ali ne ide" iako to nigde nisam tvrdio?