Srpski film

[Tsai]

@Tihajeza

 

A sta je po tvom misljenju dobra gluma? Aj navedi samo par dobrih uloga domacih u poslednjih 15ak godina a da nije Kicic u Kenguru, on je van konkurencije 

[Tihajeza]

@Tsai

 

Evo na prvu loptu, ako se oni računaju u mlade glumce, bili su mi dobri oba glumca koji su igrali sinove Katića u Korenima. Jedan se zove mislim Igor Đorđević, a mlađi sin ne znam, dobar je bio.

 

Edit: Radovan Vujović se zove.

Edited February 12, 2020 by Tihajeza

[I*m with the pilots]

Ko je van Srbije, moze pogledati Moj jutarnji smeh na netu za 4 evra na sajtu Festival Scope, u izboru filmova iz Roterdama.

[nezvanova]

super, super... evo, vec poslala i sinu i drugaru.

hvala Ladytron (nik ti je nezgodan za lahku komunikaciju )

[nezvanova]

evo, moj drugar, inace najveci filmofil kojeg ja poznajem a da nema bas nikakave veze sa filmom, tj nije mu to posao niti je to studirao itd vec odgledao film. evo sta mi je kratko napisao o ovom kamerspil filmu ''a la Serbe'',  u poruci

 

Spoiler

Upravo sam odgledao "Moj jutarnji smeh" - dobar je, malo mi je vratio nadu u nasu kinematografiju (da ima ljudi koji znaju da naprave film). Prica je nesto kao Frojd medju Srbima, odlicna mesavine socijalne i psholoske drame sa finom dozom humora koji cini film izuzetno gledljivim iako je rezija (odlicna) zasnovana na staticnim, dugim kadrovima koji nisu negativno delovali na ritam. Glogovac, u epizodnoj ulozi, je genijalan - neka vrsta narodnog pshihoanaliticara, koji dignozu zasniva glednjem u solju, a terapju na seksualnom "caming out-u" svojih pacijenata. Lepa prica o generaciji koja raste i ima problema sa odrastanjem, o mentalitetu ljudi i Srbiji danas. Treba ga pogledati

 

Edited February 20, 2020 by nezvanova

[FPLS]

On 20.2.2020. at 12:12, I*m with the pilots said:

Ko je van Srbije, moze pogledati Moj jutarnji smeh na netu za 4 evra na sajtu Festival Scope, u izboru filmova iz Roterdama.

 

Hvala za otkrice ovog Festival Scope-a, vidim ima svasta nesto zanimljivo za pogledati, cak i besplatno.

 

Ako znas za jos neki slican sajt/platformu napisi

[I*m with the pilots]

11 minutes ago, FPLS said:

 

Hvala za otkrice ovog Festival Scope-a, vidim ima svasta nesto zanimljivo za pogledati, cak i besplatno.

 

Ako znas za jos neki slican sajt/platformu napisi

 

Na prvu loptu imam samo taj i Arte Kino Festival (preko kog sam našla Festival Scope), koji jednom godišnje ima kao svoj fetsival od n filmova koji su dostupni zavisno od zemlje (obično nisu oni sa domaćom produkcijom, dok mi u Nemačkoj ne možemo da gledamo nemačke ni austrijske filmove), a onda svakog meseca imaju "Film meseca", i sve im je besplatno. Festival scope tu ima mnogo veći izbor sa bas raznih festivala, a neki su im bas stalni (kao Torino, Roterdam i Klermon-Feran kratkog filma)

 

Sigurno znaš za Mubi, mada je njihova priča drugačija. Mislim da i Criterion ima sad neku mogućnost gledanja, mada je verovatno opet u pitanju pretplata. To mi se sviđa kod FS, što nije po principu pretplate

[nezvanova]

moj sin me sad bas pita jel moguce da tek uvece od 10 moze da gleda film ako sada uplati (pokusao je da plati pa da sada, popodne, gledaju)? jel nesto nije dobro skontao ili postoji tacno vreme kada se nesto moze pogledati?

[I*m with the pilots]

56 minutes ago, nezvanova said:

moj sin me sad bas pita jel moguce da tek uvece od 10 moze da gleda film ako sada uplati (pokusao je da plati pa da sada, popodne, gledaju)? jel nesto nije dobro skontao ili postoji tacno vreme kada se nesto moze pogledati?

 

Možda je to standardna fora, kao u Nemačkoj na TVu (takodje i u njihovim medijskim arhivama!), da ako nešto ima i malo golotinje (a u ovom filmu ima), ide tek od 22h? 

 

Možda da im pišu:

I clicked on "Watch Film" but the film doesn't start. Why?
Please try to reload the page. If the problem persists, please contact us at contact@festivalscope.com.

 

 

U svakom slucaju dok ne pogledaju film do kraja, imaju priliku da premotavaju nazad, ali kada ga jednom do kraja, ne mogu ponovo, cisto da obrate pažnju na to.

Edited February 23, 2020 by I*m with the pilots

[Reaktor]

em platiš, em ti određuju kad ćeš gledati... torenat je mama

[John Coltrane]

Gde gledate/kupujete domace filmove? Treba mi, konkretno, nesto od Rajka Grlica i novije i starije.

[renne]

Balkan dl

[Jimmy Kowalski]

Moj omiljeni domaci film. Sjajan scenario i toliko glumackih bravura na jednom mestu. Dobro da su se konacno setili da remasteruju..

 

Quote

Prošlo je 40 godina od filma "Majstori, majstori": Pravi majstori postali su glumci kojih više nema

Film je snimljen za 18 dana i bez budžeta

 

Verovatno najjeftiniji srpski film, ujedno je i jedan od najvoljenijih. Dvorana kulturnog centra Beograda sinoć nije mogla da primi sve one koji su želeli da još jednom pogledaju "Majstore", koji ove godine proslavljaju 40. rođendan.

 

 

- "Majstori, majstori" su nastali sasvim slučajno. Grupa mladih ljudi htela je da se odvoji od velikih državnih producenata i napravila malu firmu u Knez Mihailovoj ulici. Skupili smo se 1980. u tri prostirije, kupili tri Titove fotografije da, po zakonu, u svakoj okačimo po jednu. I imali smo firmu, ali ništa više. Meni se tada po glavi vrtela jedna situacija gde čistačica u školi odlazi u penziju, a kolektiv od toga napravi ciklus u kome se ona gubi kao ličnost. Rešili smo da to snimimo. Tekst sam napisao za dve nedelje, a film smo snimili za 18 noći - radili smo subotom i nedeljom i uveče, kada đaci nisu tu. U školu nas je pustila jedna energična žena koja je pomalo ličila na glavnu junakinju - rekao je reditelj i scenarista filma Goran Marković.

 

Bez para, čak i bez rasvete, oko projekta su se skupili najbolji tadašnji glumci.

 

- Svi su došli iz ličnog poriva, da se zabavljaju. Atmosfera je bila dobra, a pakleni trenuci nastupili su u montaži kada je trebalo tu polu-improvizaciju srediti u nešto smisleno. Nakon četiri meseca montiranja nastao je film koji na početku uopšte nije naišao na dobru kritiku. U Puli su ga vrlo loše ocenili. Mislio sam da je to propala stvar ili barem polupropala. Onda su polako, s godinama "Majstori" počeli da stiče publiku, a vrlo je retko da jedan film naknadno dobije popularnost - dodaje veliki reditelj.

 

Mira Banjac, koja je u filmu igrala servirku Ljiljanu, nije se saglasila sa njim da je glumce na rad bez honorara dovela želja za zabavom.

 

- Goran je rekao da smo došli da se zabavimo. Ali ja sam duboko u sebi naslućivala nastanak jednog Gorana Markovića i pitala se da li ću za života imati priliku da sarađujem sa njim. Izuzetno sam poštovala porodicu, Olivera je bila moja draga prijateljica. Kada smo dobili taj scenarij, nastupilo je oduševljenje. Nismo razmišljali da li ćemo dobiti ovo ili ono. Počela je prava umetnička igra. Olivera i ja smo imale svoje uloge, ali očigledno nam to nije bilo dosta, te smo mi izmislile još radnje. Mi smo na jednom stepeništu, gde je trebalo, kao i svako drugi u školi da kažemo tri-četiri rečenice, izmislile čitavu sporednu priču, tragičan slučaj u školi. I vozimo, vozimo, vozimo... Gospodin Marković stoji, ćuti, pušta nas da završimo, pa kaže: "Hvala lepo, moje dame, ali to u nekom drugom filmu" - kaže čuvena Mira Banjac.

 

Kako dodaje, i ona i Olivera Marković (Kristina, nastavnica biologije) uživale su snimajući "Majstore".

 

-  Naše uloge nisu bile velike i značajne, ali nama su izuzetno drage i verujem da je Olivera mislila isto. Samo smo čekale kada će ponovo neka naša scena da prosto uživamo. Ceo film za nas je bio užitak. Naravno, sada je to postao film kojim se ponosimo, jer to jeste jedan veliki film. On se zove "Majstori, majstori". Nažalost, velikih mastora više nema. To su jedan veliki Pavle Vuisić, jedan Zoran Radmilović, jedna Olivera Marković... I tako sada kad pogledam film, zaista se s ponosom sećam onih koji zaista jesu bili majstori, majstori - kaže Mira Banjac.

 

Tanja Bošković, iliti sekretarica Bosa (šmizla), dodaje da je, kao i Mira, bila presrećna kada je dobila ponudu.

 

- Među glumcima kruže priče da Goran Marković predivno radi sa nama. Htela sam da vidim kakva je to čarolija. Dok se film nije završio, ništa nisam razumela. Kada se završio, shvatila sam da je on zapravo svakog od nas okrenuo jednog ka drugom. Zamislite 18 noći sa Zoranom Radmilovićem! Nikada više ni u jednom filmu nije bila takva atmosfera dok se čeka. Sa Pajom Vuisićem sam mogla da ćutim. To je takvo dostignuće da ne možete da zamislite. Paja je bio čovek sa kojim je, ako pristane da govori u pauzama, bilo vrlo prijatno razgovarati. Ali ćutati sa njim, to je tek najlepše na svetu! Sa Zoranom pamtim neke fantastične noći kada je pričao svoje događaje iz Zaječara. Tu smo se povezali, zaljubili jedni u druge i meni je uvek bilo žao što film traje tako kratko, ali ostala su prijateljstva do kraja života - otkrila je ova glumica.

 

 

Posebnu anegdotu o tome kakav je Goran Marković na snimanju imala je da podeli Snežana Nikšić, koja je igrala Gordanu, nastavnicu engleskog, čija prijava sve komplikuje.

 

-Pokušala sam da o svojoj ulozi govorim sa Goranom. Kakva je Goca ličnost, za šta da se uhvatim? Je li mrzovoljna, nezadovoljna poslom? Pitam jedno, drugo, a Goran sluša i kaže mi: "Slušaj, igraj kuropatnicu!". Ta reč nije postojala u rečniku, Goran ju je izmislio, ali bila je sasvim dovoljna indicija da ja shvatim o čemu se radi i uplovim u lik - kroz smeh kaže Snežana Nikšić.

 

O  tome kako je tumačio lik prosvetnog inspektora Miroslava, Bogdan Diklić je kazao da je tokom snimanja umirao od smeha.

 

- Veći deo vremena trudio sam se da ne smetam, jer su sve te uloge koloritnije od moje. Često sam se pretvarao u gledaoca. Scenu sa Oliverom i Zoranom u radionici sam jedva preživeo. Hteo sam da umrem od smeha. Pa sa Coletom Dečernićem kada kaže "Emanuelaa". Dobro, nismo u početku dobili te pare, ali ja bih platio samo da prisustvujem tome. Ovo snimanje mi je bilo najlepše. To je prvi film u kome Paja Vuisić plače: "Kevo, kevo". Jeste li igde drugde videli Paju Vuislića kako plače? - pitao je Bogdan Diklić.

 

Kako kaže, nedostatak budžeta zahtevao je brojne improvizacije.

 

- Ja igram u svom maturskom odelu. Mama me vodila u Zagreb da ga kupim. To je bilo moje matursko odelo koje sam tada nosio drugi put i više nikad. A ona akn tašna... sirota moja majka mi ju je poklonila za rođendan. Sad ja i akn tašna! A eto, poslužila je. Hemijska olovka kojom sam pisao (žao mi je što sam je izgubio), to je olovka kojom mi je autogram dao Fabijan Šovagović. To je bila moja relikvija - rekao je Diklić.

 

 

Ipak njegov najveći doprinos je možda bila preporuka Goranu Markoviću da Kevu zaigra prava čistačica, Smilja Zdravković.

 

Ta žena je bila čistačica u Narodnom pozorištu. Kao i u filmu radila je sve, kuvanje, čišćenje. Ja sam bio u velikoj dilemi kome da dam tu ulogu da igra. Pozvao sam Rahelu Ferari, koja je bila velika glumica. Igrala je u filmu "Nacionalna klasa" i imala jednu vrlo dobru scenu. Razgovarao sam sa njom i onda shvatio da, ako ta interpretacija bude artificijelna, to neće biti dovoljno efektno. Bolje da nađem nekog koga će ostali likovi tretirati kao stvar, kao pokućstvo - rekao je Goran Marković.

 

Onda je Bogdan Diklić predložio Smilju, čistačicu Narodnog pozorišta.

 

- Smilja se dobro snašla. A Rahela mi to nikada nije oprostila. Do smrti me je mučila. Nismo se mogli sresti, a da mi ne kaže: "Gorane, ja bih Vam to bolje odigrala" - kaže Marković sa osmehom.

 

Ekipa filma prisetila se kolega koji više nisu sa njima i brojnih scena sa snimanja.

 

- Ljuba Moljac (Miodrag Andrić, koji je igrao nastavnika fizičkog) bio je jedna prefinjena duša, veoma duhovit, a sa njim je postojao samo jedan jedini problem. Kada je došla na red scena na kojoj on treba da sedi na onim karikama, odjednom je prebledeo i rekao da ne može, da se plaši visine. "Samo malo, Ljubo, metar i po, dva metra", ubeđivali smo ga. Neće i nema šanse. Ukopali smo kameru u zemlju da bi izgledalo kao da je visoko, a visio je  ni metar od zemlje - kaže Marković, dok Bogdan Diklić dodaje.

 

- Baš tu smo se Pepi (Predrag Laković) i ja divno zabavili. Kad su one karike popustile i kada je on mislio da gine! Pepi Laković se doslovno srušio na strunjače, držao se za stomak i počeo da plače od smeha, a i ja sa njim, a Ljuba kuka: "Lako je tebi, Pepi, da se za*ebavaš, lako je tebi".

 

- Pepi Laković je bio fenomenalan glumac. Ovaj film mu je dosta pomogao da se digne iz mrtvih, bio je u lošem stanju pre ovoga, tako da je fantastično, neobično odigrao u ovom filmu. Ništa joj nisam rekao, sve je sam uradio - dodaje reditelj.

 

Setio se i kako je ulogu direktorke škole dodelio Semki Sokolović Bertok.

 

- Upoznao sam je u Dubrovniku, igrali smo remi. Ona se pravila nevešta, a sve nas je odrala, jer je bila prikriveni profesionalni kockar. Kada sam je pozvao da igra u filmu, bila je zapanjena, jer je nikad do tad nisam video ni u pozorištu, ni na platnu. Ali video sam da je beskrajno šarmantna, znao sam da je glumica, mislio sam se valjda će odigrati...

Malo je falilo da tu sreću nema sa Pajom Vuisićem.

 

- Pavle Vuisić je rekao da neće više da glumi. Zamolio sam ga da igra, a on je rekao "Ne, ja neći više da igram". "Zašto?", "Pa sramota me". Stvarno je rekao tu rečenicu, sramota ga da glumi! Čovek od 70 i nešto godina.!To nikad neću zaboraviti. Onda sam ga ja "skuvao" - kaže Marković, dok Snežana Nikšić dodaje:

 

- Da, skuvao si ga.  Tako ja na pauzi sedim s Pajom, nešto pričamo, a on kaže: "Od sad ću samo da snimam domaći film". Pitam ga zašto, a on kaže: "Jer sam siguran da sretnem onog Smokija i Batu" - kroz smeh se seća ona.

 

I Vuisić se, kao i sve kolege, na simanju, odlično provodio.

 

-  Ima scena u kojoj glumci ne mogu da prestanu da se smeju, a koju samo pažljivi gledalac može da uoči. Kada zamenik direktora hoće da se ubije, a oni gurnu nastavnicu i Paja Vuisić joj kaže: Reci mu nešto ljubavno. Ako pažljivo pogledate, videćete da se svi glumci pozadi jedva uzdržavaju da ne prasnu u smeh. Paja je plakao koliko mu je bilo smešno.

 

Vreme i replike koje se i dan-danas ponavljaju, pokazale su da su kritike bile sve ono što film nije. U njega se zaljubila i publika, i drugi glumci...

 

- Kada sam operisao prvi put kuk, ležao sam u sobi sam. Onda me je lekar pitao da li bi, samo na jedno popodne, u sobi mogao da mi se pridruži Sergej Trifunović, koji je takođe nešto morao da operiše. Saglasio sam se, Sergej je došao i ostao je... ne zna se koliko... Nikako nije hteo da ode. Za sve to vreme glumio mi je celokupne "Majstore", svaku ulogu... - zaključuje Goran Marković.

 

Film "Majstori, majstori" uskoro će proći proces digitalne restauracije i publika će već ove godine moći da ga vidi u novom svetlu.

 

Edited February 27, 2020 by Jimmy Kowalski

[mustang]

 

hvala za ovaj clanak.  jedan od mojih omiljenih filmova

[Frank Pembleton]

Jedan od onih filmova koje možeš da gledaš 100 puta i kad naletiš da sredine i od početka prosto ne možeš da se odvojiš...



... Shiit has hit the fan...