slepa živana Posted July 13, 2013 Posted July 13, 2013 Kako se gleda zastarelost od dve godine kod prekršaja?Da li od dana kada sam zgrešio do donošenja prve presude iliuložim žalbu pa onda nova presuda i to sve mora ući u 2 g? Od dana kada si zgresio.dobro ste me podsetili, da se preslišam...prekršaj sam počinila 2010. u januaru. 2011. na današnji dan su me priveli zbog navodnog neodazivanja na pozive, dala sam izjavu. i od tad ni pisma ni razglednice.da li će opet da šalju specijalce po mene ili je najzad zastarelo?
halloween Posted July 14, 2013 Posted July 14, 2013 Ima li neko Krivicni zakonik KJ iz 1929? Sigurno ima u biblioteci Pravnog fakulteta, ali nisam sigurna da li može da se iznosi van prostorija. Ako ti treba da imaš u svojoj biblioteci vidi ovo http://www.kupindo.c...vine-Jug-2684-7- Ako ne, onda imaš Komentar od Čubinskog u Univerzitetskoj biblioteci, može da se iznese.da li će opet da šalju specijalce po mene ili je najzad zastarelo?Zastarelo.
dunja Posted July 15, 2013 Posted July 15, 2013 Da li je moguce u Srbiji dobiti apostil na kopiju dokumenta koji nije izdat od strane institucije ovde?Na sajtu Min. spoljnih pise da "Apostille potvrdu izdaju organi države koji su izdali ispravu", i ako je to iskljucivo tako, onda cu ja morati u Norvesku po taj pecat... :blink:zahvalna :)
kapetanm Posted July 15, 2013 Posted July 15, 2013 Čekaj, o čijoj (kakvoj) ispravi je reč? Postupak po Haškoj konvenciji.Ukoliko se dokumenti ( javne isprave ) izdati u Republici Srbiji koriste u državama potpisnicama Haške konvenciji o ukidanju potrebe legalizacije strani javnih isprava ( «Službeni list FNRJ» br.10/62-dodatak međunarodni ugovori i drugi sporazumi), potvrdu njihove verodostojnosti izvršiće predsednik suda ili ovlašćeni sudija nadležnog Osnovnog suda svojim potpisom i pečatom suda.Osnovni sud je nadležan za overu dokumenata koje su izdali organi sa sedištem na području tog suda.Overa po Haškoj konvenciji vrši se na samom originalnom dokumentu ili na njegovom dodatku.Obrazac potvrde posebno je propisan Haškom konvencijom i izrađen kao štambilj u koji se upisuju određeni podaci ( pečat « Apostille»).Potvrda ( štambilj) ima oblik kvadrata sa stranom od najmanje 9 cm i sastavljena je na službenom jeziku organa države koja je izdaje.Navodi koje ona sadrži mogu biti sastavljeni na nekom drugom jeziku, ali naslov « Apostille ( Convention de La Haye du 5 octobre 1961.)» mora da glasi na francuskom jeziku. Potvrda propisno ispunjena , potvrđuje verodostojnost potpisa , svojstvo potpisnika dokumenta i istinitost pečata ili žiga kojim je dokument snabdeven.Potpis i pečat na potvrdi (štambilju) oslobođeni su bilo kakve dalje overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim državama potpisnicama Haške konvencije.Haška konvencija ne primenjuje se na administrativne isprave koje se odnose na neki trgovinski ili carinski posao i na isprave koje su izdali diplomatsko -konzularni predstavnici. U skladu sa članom 6. stav 1. Haške konvencije svaka država ugovornica slobodna da odredi odgovarajuće državne organe nadležne za izdavanje potvrde «Apostille».Posebno treba naglasiti da je prema važećim propisima u Srbiji u smislu Haške konvencije za overu dokumenata nadležan Osnovni sud koji pečatom «Apostille» overava sva dokumenta koja su izdali organi sa sedištem na području toga suda.Ministarstvo pravde može overavati pečatom «Apostille» dokumenta koja su izdali organi sa sedištem na području bilo kog osnovnog suda na teritoriji Republike Srbije ukliko su ispunjeni uslovi da mogu potvrditi potpis ovlašćenog lica i pečat organa koji je dokument izdao ( poseduju deponovan potpis i otisak pečata).Nedopustivo je i suprotno odredbama Haške konvencije da dokument, koji je već overen od strane predsednika suda ili ovlašćenog sudije Osnovnog suda pečatom «Apostille» na isti način nadoverava Ministarstvo pravde ( dvostruka overa).Takvo postupanje domaćih organa koje se u praksi povremeno pojavljuje izaziva dileme kod instranih organa o nadležnosti organa za izdavanje potvrde «Apostille» i sumnju u verodostojnost dokumenta izdatih u Republici Srbiji.Probleme u međunarodnom pravnom saobraćaju stvara i nepoštovanje propisanog obrasca potvrde «Apostille» jer uvek kada se obrasci potvrde razlikuju od propisanih ( 90 x 90 mm) insotrani organi vrše proveru sadržaja dokumenta.Zbog toga je veoma važno da nadležni sudovi Republike Srbije striktno poštuju odredbe Haške konvencije prilikom izrade i popunjavanja potvrde tzv. pečata «Apostille».Države potpisnice Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.Kada legalizacija nije potrebnaLegalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni potvrda Apostille:Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije. Multilateralni ugovori;Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji;Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave, (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri izvozu i uvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).Države sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije.Prilikom overe treba paziti i na postojanje bilateralnih ugovora prema kojima dokumenta izdata od nadležnih organa jedne strane ugovornice imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge države ugovornice bez posebne overe, kao i domaće javne isprave.Postojanje bilateralnog ugovora isključuje primenu Haške konvencije i potrebu overe «Apostille» pečata.
dunja Posted July 15, 2013 Posted July 15, 2013 Hvala :)U pitanju je diploma master studija, a treba mi za univerzitet u Belgiji.Moracu sutra da pozovem nadlezne u Srbiji, mada sam sad poslala mejl sa pitanjem da li moze norveska ambasada da overi, umesro apostila.Javljam epilog :)
dunja Posted July 15, 2013 Posted July 15, 2013 Ne. Diploma je tzv. "joint degree" izdata od 3 univerziteta iz 3 zemlje, od kojih je jedna Norveska. Ma komplikacija...
kapetanm Posted July 15, 2013 Posted July 15, 2013 Ja radio obrnut postupak za dete kad je išla iz Srbije na master
dunja Posted July 16, 2013 Posted July 16, 2013 Epilog: belgijski univerzitiet za koji mi treba apostil kaze "a certified copy of you master diploma, legalised by means of an Apostille seal of the awarding country (the coordinating university of your joint master programme)" sto je u mom slucaju Norveska.Dakle, ne gine mi maltretiranje nekoga u Norveskoj <_<
dunja Posted July 16, 2013 Posted July 16, 2013 pa ne verujem da norveska ambasada moze da mi udari apostil...mada, pisala sam im juce, cekam odgovor. valjda koriste mejl :)
Tresko Posted July 16, 2013 Posted July 16, 2013 (edited) pa ne verujem da norveska ambasada moze da mi udari apostil...mada, pisala sam im juce, cekam odgovor. valjda koriste mejl :)Ambasada nema apostille(jer apostille koriste pravosudni organi), ali mogu da ti daju certifikat o autentičnosti dokumenta(diplome), kad provere da je dokument zaista autentičan. A to je manje-više kao apostille. Edited July 16, 2013 by Tresko
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now