napadaj Posted February 29, 2020 Posted February 29, 2020 (edited) Kad je već pomenuto, da se nadovežem jednim zapažanjem. Stari Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14) je u delu koji se odnosi na ograničavanje gotovinskog plaćanja propisivao sledeće: Ограничење готовинског пословања Члан 36. Лице које продаје робу или врши услугу у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 15.000 eвра или више у динарској противвредности. Ограничење из става 1. овог члана важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности. 1. aprila 2018. godine je počeo da se primenjuje novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017) koji drugačije formuliše odredbu o ograničenju gotovinskog plaćanja: Ograničenje gotovinskog poslovanja Član 46. Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Ustavni osnov za donošenje zakona kaže sledeće: Član 46. Predloga zakona predviđa ograničenje gotovinskog poslovanja, tako što propisuje zabranu prijema gotovog novca u iznosu koji prelazi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za sva lica koja se bave prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluge u Republici Srbiji. U Direktivi se izričito navodi da u plaćanju gotovinom viši iznosi predstavljaju veći rizik od pranja novca i finansiranja terorizma. Zato zemlje koje dozvoljavaju gotovinska plaćanja u iznosu koji prelazi 10.000 evra moraju da obezbede da radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju i pravna i fizička lica koja trguju robom, ako su plaćanja izvršena u gotovini. U skladu sa Direktivom EU svi trgovci robom koji za prodatu robu primaju uplate u gotovini, morali bi, dakle, da postanu obveznici za sprovođenje predloženog zakona. Da bi se izbegao veliki broj novih obveznika, uvedeno je ograničenje u gotovinskom plaćanju roba i usluga u vrednosti iznad 10.000 evra. Direktiva EU 2015/849, u skladu sa kojom je zakon donet, u članu 2. propisuje da su njeni obveznici i: e) druge osobe koje se bave trgovinom robom, pod uvjetom da se plaćanje obavlja u gotovini u iznosu od 10 000 EUR ili više, bez obzira provodi li se transakcija kao jedna operacija ili u nekoliko operacija koje se čine povezanima; Na samom početku uvodnog dela Direktive, u tački 6, piše: Uporaba velikih gotovinskih plaćanja vrlo je podložna pranju novca i financiranju terorizma. Kako bi se povećao oprez te smanjili rizici takvih gotovinskih plaćanja, osobe koje trguju robom trebale bi biti obuhvaćene ovom Direktivom ako uplaćuju ili primaju gotovinska plaćanja u iznosu od ili iznad 10 000 EUR. Države članice trebale bi biti u mogućnosti donijeti niže pragove, dodatna opća ograničenja u pogledu uporabe gotovine i daljnje strože odredbe. Dakle, iznos do kog je moguće gotovinsko plaćanje dozvoljeno je smanjen, ali je istovremeno odredba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izmenjena tako da se sada odnosi na lica koja se navedenim poslovima bave. Moj stav je da se to ne može reći za fizička lica koja prodaju svoj automobil, stan ili kuću, na primer Na osnovu svega ovoga, moj zaključak je da fizička lica koja prodaju svoje stvari po ceni višoj od 10.000 evra na način koji ne predstavlja bavljenje prodajom robe i nekretnina, mogu da prime celokupan iznos cene u gotovini, iako daleko prelazi navedeni iznos. Zanima me šta drugi misle o ovakvom razmišljanju. Edited February 29, 2020 by napadaj
čekmeže Posted February 29, 2020 Posted February 29, 2020 Nakon još jednog holokausta subotom uveče reći ću ti svoje razmišljanje iz pozicije banke preko koje se obavljaju ovakve transakcije, sve preko 10 hiljada se obavezno prijavljuje, a mislim da bismo odbili kupoprodaju nepokretnosti preko 10k u gotovini. Tako je u praksi, mi nećemo da se bavimo semantikom da li ja kada prodam stan se bavim prodajom nepokretnosti ili ne bavim. Kao što nam je neki dan advokat objašnjavao da zajam nije kredit i da to je što je napravljen prekrašaj koji je u međuvremenu zastareo nije problem za njihovu transakciju.
Hamlet Strašni Posted February 29, 2020 Posted February 29, 2020 Slažem se sa tumačenjem. Nije pitanje semantike nego primene zakona.
Hamlet Strašni Posted February 29, 2020 Posted February 29, 2020 Kao kad u banci meni objašnjavaju da sam ja pravno lice zato što sam u statusu preduzetnika. Ne interesuje ih šta je propisano zakonom, nego šta su oni odlučili, to je zakon...
Dzudi Posted March 1, 2020 Posted March 1, 2020 Pitanje je vezano za ekonomiju ali me zanima mišljenje pravnika ili advokata. Na mnogim mestima u gradu ( na banderama ) stoji poziv da se jave građani koji su uzimali kredit od 2005.godine i da dođu u neko Udruženje, ponesu kopiju lk i Ugovora o kreditu. Zvala sam to Udruženje i kažu da je potrebno da uplatim i 500 dinara kao godišnju članarinu a njihovi pravnici i advokati će podneti tužbu protiv banke koja je nezakonito naplaćivala troškove obrade kredita. Da li da probam i tužim banku i da čekam sud, presudu i novac ili da ne razmišljam o tome? Informacije o tom Udruženju postoje samo na njihovom sajtu, ali u medijima se ništa o tome ne spominje. I još jedno pitanje, opet vezano za banku: Da li može retroaktivno da se šalje mejl NBS zbog diskriminacije u jednoj banci?
halloween Posted March 1, 2020 Posted March 1, 2020 (edited) 10 hours ago, napadaj said: Na osnovu svega ovoga, moj zaključak je da fizička lica koja prodaju svoje stvari po ceni višoj od 10.000 evra na način koji ne predstavlja bavljenje prodajom robe i nekretnina, mogu da prime celokupan iznos cene u gotovini, iako daleko prelazi navedeni iznos. Zanima me šta drugi misle o ovakvom razmišljanju. Treba voditi računa da u smislu kaznenog prava bavljenje podrazumeva da učinilac to radi kontinuirano u vidu zanimanja, odnosno u više navrata i da je spreman da navedene radnje i ponovi, ali da je dovoljna i jedna radnja ako se dokaže da je postojala spremnost, želja ili težnja da takvu radnju ponavlja, što je već pitanje činjeničnog stanja i rešava se u svakom konkretnom slučaju. Nepoštovanje čl. 46. ZSPNST sankcionisano je i kao prvredni prestup (za pravna lica i odg. lica u pravnom licu) i kao prekršaj za preduzetnike i fizička lica. Edited March 1, 2020 by halloween
čekmeže Posted March 1, 2020 Posted March 1, 2020 7 hours ago, Hamlet Strašni said: Slažem se sa tumačenjem. Nije pitanje semantike nego primene zakona. Ako je tako, onda bi svako fizičko lice moglo da proda nekretninu u gotovini, da li sam dobro razumeo?
napadaj Posted March 1, 2020 Posted March 1, 2020 Tako je, to je zaključak na osnovu gore obrazloženog tumačenja. 9 hours ago, halloween said: Treba voditi računa da u smislu kaznenog prava bavljenje podrazumeva da učinilac to radi kontinuirano u vidu zanimanja, odnosno u više navrata i da je spreman da navedene radnje i ponovi, ali da je dovoljna i jedna radnja ako se dokaže da je postojala spremnost, želja ili težnja da takvu radnju ponavlja, što je već pitanje činjeničnog stanja i rešava se u svakom konkretnom slučaju. Nepoštovanje čl. 46. ZSPNST sankcionisano je i kao prvredni prestup (za pravna lica i odg. lica u pravnom licu) i kao prekršaj za preduzetnike i fizička lica. Znam, sve to mi je i bilo važno prilikom prošlogodišnjeg analiziranja ovih odredaba ZSPNST.
Bujodrag Posted March 2, 2020 Posted March 2, 2020 Treba mi (mom drugaru tacnije) preporuka za advokata koji se razume u, kako rece, "autorska i srodna prava" Hvala
beyoncé Posted March 4, 2020 Posted March 4, 2020 Da li su privatne škole za jezike u obavezi da imaju ugovore sa polaznicima o uslovima korišćenja njihovih usluga?
Hamlet Strašni Posted March 4, 2020 Posted March 4, 2020 Jedno pitanje. Sporazum o razvodu braka koji se podnosi sudu uz predlog za sporazumni razvod mora da bude potpisan od strane oba supružnika, ne mora da se overava ili solemnizuje. Da li sam u pravu? Solemnizujе se samo sporazum o podeli zajedničke imovine kada supružnici nisu uopšte u braku?
Moća Posted March 4, 2020 Posted March 4, 2020 Predlog moraju samo da potpisu ali ako zele da advokat otpise umesto njih mora overeno specijalno punomocje.Kod izvrsenja da li sportska udruzenja i klubovi spadaju u budzetske korisnike?Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now