On 8. 8. 2018. at 22:08, kud u maglu Simoviću said:

onaj matori što se”vraćo sa jednog izuzetnog puta” je tužio i dobio studio b

Eto...ova vlast mora da plaća sranja koja je žuti režim napravio!

Postoji li u praksi mogućnost da se na na sudu dobije državni poslodavac koji čoveka godinama drži na pp poslovima? Ugovore daje  3,4 ili 6 meseci, a pri tome ih menja nešto sitno u opisu i oko roka trajanja. Naravno, godišnji i bolovanje ništa, kao i ostale stvari koje sleduju zaposlenima. Inače, osoba obalja isti posao svo vreme.

Mislim da ako menja opis posla, onda teško...

Uglavnom u opisu stoji da su poslovi tehničke, administrativne, pomoćne i informatičke prirode...u raznim kombinacijama. E sada, postoji jedan period kada je opis bio isti duže od godinu dana, ali on obuhvata ugovore o delu i pp poslove. Dakle ništa? Možda bi pomogli svedoci iz firme?

Ugovor  o pp je rad van radnog odnosa i ne može da konvalidira (pretvori se) u radni odnos na određeno ili neodređeno vreme. S obzirom da lice angažovano po pp nije u radnom odnosu, nema status zaposlenog (kao što imaju lica zaposlena na određeno i neodređeno vreme), pa se ni ne donose rešenja o godišnjem odomoru i slična prava koja propadaju zaposlenima koji moraju da prođu konkurs. Poslodavac može, ali ne mora faktički da ju odobri da se ne pojavljuje na poslu određeni broj dana (obično gledaju kroz prste jer pp nije radni odnos pa se mogu ugovorne strane sporazumeti i drugačije). 

I to sve može da traje 120 dana u kalendarskoj godini. Znam...U ovom slucaju čovek faktički radi radi na neodređeno vreme godinama. To je sigurno zloupotreba prava o radu. Zanima me može li sud da to utvrdi retroaktivno, pa da se posle traži i neka nadoknada?

Mozda ovo moze da pomogne https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Pravno shvatanje - radni odnos na određeno vreme i položaj.pdf

Ima li neko primer predloga za promenu sredstva izvrsenja?

  On 16. 8. 2018. at 4:20, Ludi Žika said:

I to sve može da traje 120 dana u kalendarskoj godini. Znam...U ovom slucaju čovek faktički radi radi na neodređeno vreme godinama. To je sigurno zloupotreba prava o radu. Zanima me može li sud da to utvrdi retroaktivno, pa da se posle traži i neka nadoknada?

 

naknada za šta? u čemu se sastoji šteta?

 

jel situacija takva da su doprinosi uplaćivani za četiri meseca, a za osam meseci nisu? ili nije isplacivana minimalna zarada?

Edited August 16, 20186 yr by Krošek

  On 16. 8. 2018. at 15:00, Uskebasi said:

Mozda ovo moze da pomogne https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Pravno shvatanje - radni odnos na određeno vreme i položaj.pdf

 

Hvala.

 

  On 16. 8. 2018. at 17:04, Krošek said:

 

naknada za šta? u čemu se sastoji šteta?

 

jel situacija takva da su doprinosi uplaćivani za četiri meseca, a za osam meseci nisu? ili nije isplacivana minimalna zarada?

 

Šteta što je primao nižu platu od one koja bi mu pripadala za to radno mesto, što nije mogao da koristi godišnji, bolovanje, da dobije naknadu za prevoz...

 

  On 16. 8. 2018. at 17:01, Moća said:

Ima li neko primer predloga za promenu sredstva izvrsenja?

Imaš PM...

  On 16. 8. 2018. at 17:49, Ludi Žika said:

 

Šteta što je primao nižu platu od one koja bi mu pripadala za to radno mesto, što nije mogao da koristi godišnji, bolovanje, da dobije naknadu za prevoz...

 

 

ok. načelno, može da tuži, dokaže sve što je potrebno i dobije naknadu štete. rok zastarelosti je tri godine. radni odnos može da se dokaže, kao i bilo koja druga činjenica*. dokazivanje ostvarene zarade i da postoji deo koji je zaradio, a koji mu nije isplaćen mislim da je vrlo problematično u kontekstu prikrivenog radnog odnosa gde nema uobičajenih stvari, kao što su evidencija, obračuni...

 

*utvrđivanje radnog odnosa

  Quote

...

Nižestepeni sudovi smatraju da tužilja nije zasnovala radni odnos na određeno vreme jer nije zaključen ugovor o radu ...

 

Izloženo stanovište nije pravilno.

 

radni odnos /nastaje/ i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku. ... dovoljno je da je radnik stupio na rad, pa se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos.

 

onda kada nije zakljucen ugovor o radu, a jeste zakljucen ugovor o pp, a zeli se dokazati radni odnos, potrebno je, logicno, dokazati da ono što je postojalo u određenom periodu nisu "povremeni i privremeni poslovi" nego naprosto "posao", znači posao koji nije povremen i privremen, nego je najmanje onoliko redovan i stalan koliko je potrebno da bude reč o radnom odnosu. da li je to npr. 121 dan rada u kalendarskoj godini ne znam, ali mislim da bi moglo biti.

Sud u Sloveniji presudio u korist potrošača, a na štetu kozmetičke firme L'amorage, koji deluju i na teritoriji Srbije. Uz to, nisu jedina firma koja se bavi prodajom pod pritiskom uz prethodni besplatni test u prostorijama prodavca.

 

http://sodisce.si/vislj/odlocitve/2015081111412041/

Edited August 18, 20186 yr by halloween

Kod krivicnog dela Krsenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika namera da se drugom pribavi korist ili nanese šteta je bitan element krivičnog dela, pa me interesuje kako se u praksi dokazuje ta namera? Ima li neke relevantne prakse o ovom pitanju?

Edited August 18, 20186 yr by Uskebasi

Reveal hidden contents

КРШЕЊЕ ЗАКОНА ОД СТРАНЕ СУДИЈЕ (Чл. 360. КЗ)

 

Намера да се другом прибави каква корист или да му се нанесе каква штета, представља елемент кривичног дела и као таква мора бити посебно описан у оптужном акту и посебно се доказује, те не може да произилази само из чињенице да је донет незаконит акт.

Из образложења:

Решењем Вишег суда у Смедереву одбијен је оптужни предлог оштећеног као тужиоца против двојице окривљених обоје судија Основног суда у Смедереву, због кривичног дела кршење закона од стране судије из чл. 360. ст. 1. КЗ-а, из разлога предвиђених чл. 274. ст. 1. тач. 1. ЗКП-а.

Наиме, из чињеничног описа радње извршења кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из чл. 360. ст. 1. КЗ-а, који је окривљенима стављен на терет оптужним актом оштећеног као тужиоца, произилази да је првоокривљени као истражни судија Општинског суда у Смедереву у намери да другом прибави какву корист, тачније оштети предузеће из Суботице, а оштећеном као тужиоцу нанесе штету, донео незаконит акт, тј. решење о спровођењу истраге. Из чињеничног описа радњи извршења кривичног дела, које се истим оптужним актом другоокривљеној ставља на терет произилази да је она као судија Општинског суда у Смедереву, у својству члана ванрасправног већа, учествовала у доношењу незаконитог решења којим је одбијена жалба оштећене као тужиоца, изјављена против решења о спровођењу истраге и да је то учинила у намери да повреди права другог, тј оштећеном нанесе материјалну и нематеријалну штету.

За постојање кривичног дела из чл. 360. ст. 1. КЗ-а, а које се окривенима ставља на терет, потребно је, да судија донесе незаконит акт или да на други начин прекрши закон, у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету. Значи, битан елемент овог кривичног дела је постојање намере да се другом прибави каква корист или да му се нанесе каква штета, која се увек мора и доказати. Из оптужбе оштећеног као тужиоца произилази да утврђивање ове намере он везује и то једино за доношење решења о спровођењу истраге, тврдњом да је окривљени у намери да оштети његово предузеће и њему лично нанесе штету, а другоокривљена као члан већа, учествујући у доношењу решења са намером да другом прибави какву корист или му нанесе какву штету. Дакле, не наводи ни један други доказ. Код оваквог стања ствари, где за постојање овог кривичног дела није довољно само да се тврди, да је тиме што је судија донео одређено решење или учествовао у његовом доношењу то учинио у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, због чега је по налажењу и овог суда, правилно првостепени суд нашао да у решењима окривљених, описаних у оптужби оштећеног као тужиоца, нема елемената кривичног дела из чл. 360. ст. 1. КЗ-а.

(Решење Апелационог суда Кж2. бр. 2914/10 од 29. септембра 2010. и решење Вишег суда у Смедереву К. бр. 172/10 од 29. јуна 2010. године)

Аутор сентенце: судија Душко Миленковић, руководилац судске праксе Кривичног одељења Апелационог суда у Београду