Pitanje za pravnika

[Tribun_Populi]

Ćaća i brat su u drugom NR, rezpo 1,25% procenjene vrednosti nekretnine.

[kud u maglu Simoviću]

kako odjaviti podstnara sa adrese na kojoj više ne živi?

 

hvala

[Krošek]

ne mozes da ga odjavis, ali mozes da ga prijavis. u policiju. za lazno stanovanje. cista klasika

 

zahtev dana tog i tog taj i taj se odselio predlazem da organ donese resenje kojim utvrdjuje da ne stanuje bla bla imam pravni interes jer sam vlasnik stana prilazem dokaz (izvod iz katastra, koji naravno kao svaki dobar srbin imas pohranjen na svecanom mestu u domu). onda satro dodje policija (mozda stvarno dodju, nisam probavao) uvere se u stanje stvari i donese se resenje koje bi trebalo da dobijes i ti, ako ti treba za nesto

[kud u maglu Simoviću]

tnx

[čekmeže]

Da li javni izvršitelji mogu da primaju sredstva na svoj račun od dužnika i onda ga u nekom roku prebacuju na račun poverioca ili transakcija mora direktno sa računa dužnika na poverioca? Šta je u slučajevima kada sredstva ne potiču sa računa, recimo kada se prodaje imovina?

[radisa]

Imaju izvršitelji prelazni račun, i pare idu preko njega. Po zakonu, sa prelaznog računa moraju da skinu pare istog dana kada su i legle i proslede...

 

 

[čekmeže]

Imali smo situaciju gde smo prebacivali novac drugoj poslovnoj banci sa namenskog™ računa izvršitelja u korist nerezidenta i oni su jedva primili sredstva u fazonu samo zato što se znamo, inače kažu da je trebalo direktno sa dužnika na poverioca a izvršitelj samo da prima proviziju/naknadu na svoj račun. Oni se pozivaju na zakon o deviznom poslovanju što je meni bzvz, ima li to definisano u zakonu o izvršiteljima? Ovo za isti dan mi je isto bzvz, to nije uvek moguće sve i da hoćeš.

[radisa]

Imaš i luđih zajebancija, kad radiš izvršenje za lice u inostranstvu, prebacivanje para je neviđen zez...

 

Inače, ne znam ko je to objašnjavao, ali prelazni račun se koristi za sve, jer je tako mnogo lakše... Recimo, proda se nekretnina, izvršitelj dobije pare, i onda on rasknjiži, svoj deo, advokatima deo, ostali troškovi i na kraju poverioci dobiju svoje, a višak se vrati dužniku... Mnogo bi bilo koplikovano da kupac uplaćuje na 10 računa, zar ne?

 

Problem su zakoni koji su u koliziji, zakon o deviznom poslovanju i zakon o izvršenju i obezbeđenju imaju međusobne probleme, tipa da izvršitelj može da zapleni sredstva sa deviznog računa, ali banka ne može da ih konvertuje u dinare po zahtevu izvršitelja i tako još gomila nebuloza... Komercijlan je to najfleksibilnija i za inostranstvo i za konverzije i slične stvari...

[Ayatollah]

9 minutes ago, radisa said:

Imaš i luđih zajebancija, kad radiš izvršenje za lice u inostranstvu, prebacivanje para je neviđen zez...

 

Zato mu otvoriš nerezidentni račun u Srbiji, i rešen problem... Doduše to kada su velike sume u pitanju, jer i otvaranje računa može da bude posebna zabava.

 

EDIT: Zakon o deviznom poslovanju je govno neopevano, jedna od najvećih prepreka za investiranje.

Edited December 30, 2017 by Ayatollah

[čekmeže]

To se podrazumeva, ako Komercijalna prebacuje pare direktno na račun nerezidenta u inostranstvo to nije fleksibilnost nego kršenje zakona. Nerezident mora imati račun u Srbiji pa onda uz uverenje iz Poreske prebacuje napolje.

Zete moj banatski, imaš li ti neka saznanja vezano za moje pitanje?

[Hamlet Strašni]

Negde sam pročitao da bi rešenje o izvršenju u kome bi bio naveden račun u inostranstvu bilo nezakonito jer binsud srbije sprovodio izvešenje i u inostranstvu


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Ayatollah]

21 minutes ago, čekmeže said:

To se podrazumeva, ako Komercijalna prebacuje pare direktno na račun nerezidenta u inostranstvo to nije fleksibilnost nego kršenje zakona. Nerezident mora imati račun u Srbiji pa onda uz uverenje iz Poreske prebacuje napolje.

Zete moj banatski, imaš li ti neka saznanja vezano za moje pitanje?

Onako iz glave (ima neki Pravilnik NBS o prinudnoj naplati, ali da ne gledam sada propise, jedva sam dočekao Novu godinu da ne moram da listam zakone), izvršenje na računima ni ne sprovode izvršitelji, već NBS, i trebalo bi da ide direktno sa računa dužnika na račun poverioca. Barem ja to tako uvek pišem u predlozima za izvršenje, i prolazi u 100% slučajeva, tj. nikad nisam imao situaciju da mi neki izvršitelj traži da pare prođu preko njegovog računa (ne znam ni zašto bi to tražio, niti da li bi NBS uopšte htela da to uradi). Drugo je kod prodaje realne imovine, jer je izvršitelj taj koji sprovodi prodaju, pa kupac uplaćuje cenu na njegov račun, odakle se isplaćuje poveriocu.

[Uskebasi]

17 minutes ago, Ayatollah said:

Barem ja to tako uvek pišem u predlozima za izvršenje, i prolazi u 100% slučajeva, tj. nikad nisam imao situaciju da mi neki izvršitelj traži da pare prođu preko njegovog računa (ne znam ni zašto bi to tražio, niti da li bi NBS uopšte htela da to uradi).

Vecina izvrsitelja naplatu vrsi preko svojih raruna, sa kojih onda prebacuje sredstva poveriocima. NBS ne samo da nema nista protiv, nego savetuje da se tako radi, pa cak ne zahteva ni neki formalan akt koji neki izvrsitelji praktikuju (npr. poseban zakljucak), vec postupa i na osnovu propratnog akta koji se dostavi uz sudsko resenje u kom aktu se navede da se sredstva prebace na namenski racun izvrsitelja.

[Ayatollah]

3 hours ago, Uskebasi said:

Vecina izvrsitelja naplatu vrsi preko svojih raruna, sa kojih onda prebacuje sredstva poveriocima. NBS ne samo da nema nista protiv, nego savetuje da se tako radi, pa cak ne zahteva ni neki formalan akt koji neki izvrsitelji praktikuju (npr. poseban zakljucak), vec postupa i na osnovu propratnog akta koji se dostavi uz sudsko resenje u kom aktu se navede da se sredstva prebace na namenski racun izvrsitelja.

Naterali ste me ipak da čitam propise za Novu godinu 

 

Ne sporim da ova praksa gore možda postoji, ali ako postoji ona meni izgleda krajnje protivzakonito. Naime član 301 ZIO kaže:

 

Quote

U rešenju o izvršenju nalaže se organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja.

 

Dakle, nigde se ne spominje prenos sredstava na neke treće račune, već na račun izvršnog poverioca. Dalje, tačka 5 Odluke o načinu vršenja prinudne naplate sa računa klijenta kaže:

 

Quote

После евидентирања основа на начин из тачке 4. ове одлуке – Принудна наплата у Крагујевцу проверава: 1) да је у питању основ по чијем је поступању прописана надлежност Народне банке Србије, који садржи: – назив издаваоца основа, – број и датум основа, – потпис и печат издаваоца основа; 2) да основ садржи налог за поступање, са следећим подацима: – назив, седиште и адреса извршног дужника, – матични број, порески број и број текућег рачуна извршног дужника, – матични број, порески број и број текућег рачуна повериоца, а ако је поверилац физичко лице које не обавља делатност – број текућег рачуна тог лица, – износ обавезе (главни дуг, камата и трошкови), – врсту камате, каматну стопу и начин обрачуна камате за период за који се камата обрачунава – ако је одређен у основу, – модел и позив на број одобрења за пренос средстава у корист рачуна јавних прихода (порези, доприноси, царине, таксе и остало), – рачун извршења буџета, изведени матични број (на бази ЈБЈКС) и назив директног корисника буџетских средстава ако је као 4 извршни дужник назначена Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.. После извршене провере у смислу става 1. ове тачке – Принудна наплата у Крагујевцу податке из исправних основа уноси у базу података принудне наплате, односно поступа по налозима за вршење принудне наплате.

 

Dakle, nigde se ne utvrđuje, niti zavodi, račun izvršitelja. Dalje, tačka 6 kaže:

 

Quote

Захтев за пренос средстава Принудна наплата у Београду (поруком SMT 719) даје банци код које дужник има највиши износ средстава на динарском рачуну, а ако на њему нема довољно динарских средстава – и осталим банкама, редом, према висини средстава на рачунима дужника, до потпуног намирења налога за принудну наплату. Ако на динарским рачунима дужника нема средстава за извршење налога за принудну наплату или их нема довољно – захтев за пренос средстава даје се банкама код којих дужник има девизне рачуне, и то редом, према висини средстава на тим рачунима, до потпуног извршења овог налога. Банке су дужне да, на основу примљене електронске поруке SМТ 719, средства с рачуна дужника одмах пренесу на рачун наведен у тој поруци и о томе електронском поруком SMT 720 одмах обавесте Принудну наплату у Београду.

 

Dakle, ne postoji apsolutno ni jedan jedini osnov po kojem bi NBS prebacivao novac sa računa dužnika na račun izvršitelja. Sad, oni u poruci SMT 719 mogu navesti račun izvršitelja, ali ne znam kako bi to obrazložili. Stoga, ako se to radi, to je i više nego kreativno tumačenje zakona.

[radisa]

Hm, sad sam proverio sa boljom polovinom, po starom zakonu su svi išli preko prelaznog (moglo je i ovako i onako, valjda), ali sad po novom, ide kako Ajatolah kaže, direktno NBS spušta svim zainteresovanim stranama...