nagrada za srpsku rec

[расејан]

A u austrijskoj varijanti nemačkog se "a" često izgovara kao "o" (recimo alles se izgovara kao "oles"), te je to verovatno razlog zašto se negde reč ustalila putem pisanog (krafna, šlag), a negde drugde preko usmenog oblika (krofna, šlog).

Да не заборавимо шлофкапу (вероватно schlafkappe). У "Поп Ћири и поп Спири" се да наћи још доста тих швабизама (пореклом, добрим делом, од локалних Немаца). Неки су нестали из употребе још пре мога вакта - рецимо пеглу (хрв. глачало?) он назива штогл, што нигде другде нисам чуо. Нема везе што је и пегла немачког порекла :). Или векер (будилник), фиранга (завеса, vorhang), ајзлибан (eisenbahn) итд.

[Teja]

Да не заборавимо шлофкапу (вероватно schlafkappe). У "Поп Ћири и поп Спири" се да наћи још доста тих швабизама (пореклом, добрим делом, од локалних Немаца). Неки су нестали из употребе још пре мога вакта - рецимо пеглу (хрв. глачало?) он назива штогл, што нигде другде нисам чуо. Нема везе што је и пегла немачког порекла :) . Или векер (будилник), фиранга (завеса, vorhang), ајзлибан (eisenbahn) итд.

E kako se samo seti te shlofkape Kod mene ( u onoj vukojebini od istoka nashe nam lepe) nie bilo te kapeal bre zato "shlofijanka" To bi bilo nesto kao schlafjacke. Ali je to bilo samo za decu,odrasli tonisu nosili.Ne mislim ( dodushe nikada nisam o tome ni razmiljala) da je pravilo da se u Austriji( ili je samoViena bila u pitanju) govori o umesto a.Pop Cira i Pop Spira stvarno su izvor tog nekakvog iskvarenog nemackog,shvapskog ili kako vec daga nazovem.Oni su govorili krapfne (mozda bez p), a mi ih zovemo krofne. Prema tome ova teorija sa a i ojednostavno ne pije vodu.

[le petit nicolas]

uz slofjanku ide unt(e)rciger.vekerica, ispod serpe, na na(h)tkasni (goloj, bez sustikle) jedini je sat koji moze da me probudi u praskozorna nedoba.pace, baka je na prozorima imala firange, jos sedamdesetih. a ja (poslednjezadnji put) devedesetih. u kuhinji, na onim belim metalnim letvicama sto su se kacile na eksere-u-L, zakucane u prozorski ram. pa nabrane.nemam novosrpsku rec :( jebiga, pritiska me teret drevnosti naroda kojem pripadam. to mi sputava inventivnost.poz

[расејан]

Ne mislim ( dodushe nikada nisam o tome ni razmiljala) da je pravilo da se u Austriji( ili je samo Viena bila u pitanju) govori o umesto a.

И Беч. Остатак Аустрије, стварно не бих знао.

Pop Cira i Pop Spira stvarno su izvor tog nekakvog iskvarenog nemackog,shvapskog ili kako vec da ga nazovem.

Да, јер је г. Сремац тачно записао како је народ изговарао немачке речи, онако како их је примио од комшија Немаца.

Oni su govorili krapfne (mozda bez p), a mi ih zovemo krofne. Prema tome ova teorija sa a i o jednostavno ne pije vodu.

Али је држи, као буре (а мајстори давно отишли). Једна грана породице говори тај банатер алти швобиш (да, са о), па сам прилично навикао на звук тог дијалекта, где је ајнмал ладно замењено са ен мол, и уопште, дуго а на првом слогу је по правилу постало о. Што се вероватно подудара са бечким у том делу, али у осталим деловима можда и не.

[расејан]

uz slofjanku ide unt(e)rciger.vekerica, ispod serpe, na na(h)tkasni (goloj, bez sustikle)

Наткасла! Наградно питање: шта је тозна?

pace, baka je na prozorima imala firange, jos sedamdesetih. a ja (poslednjezadnji put) devedesetih. u kuhinji, na onim belim metalnim letvicama sto su se kacile na eksere-u-L, zakucane u prozorski ram. pa nabrane.nemam novosrpsku rec :(

И гарниш(н?)е су странска реч... обешењак већ има бар два значења (мангуп, пацијент за вешала); вешалица такође два (офингер, јело), распињача је попречна греда у крову (звана пајанта у мом крају)... оде надахнуће да пребије инспирацију, ништа од мене данас. Немам ни ја реч (мада бих увек прво пробао да нађем стару реч, да не бих измишљао топлу воду, рупу на саксији и шта оно још беше).

[le petit nicolas]

И гарниш(н?)е су странска реч...Немам ни ја реч (мада бих увек прво пробао да нађем стару реч, да не бих измишљао топлу воду, рупу на саксији и шта оно још беше).

garnisLe, molim. to je ono sto ide uz tavanicu, sa stipaljkama, pa beskarajno duge vezene zavese viseli-vise.omage starom, a zaturenom: letos, posle nekoliko godina odem u vikendicu, otvorim ormaN, i nadjem krasno letnje aljince. posluzilo za vise nego sve pare - na sandale, platnene patike... ali, to je vec za letnje haljine, da me pored busa ne strefi i luka.poz, vodokuvanov, pronalazac tople vode

[Teja]

garnisLe, molim. to je ono sto ide uz tavanicu, sa stipaljkama, pa beskarajno duge vezene zavese viseli-vise.

Zaboravila sam na utracigere, ali ciger za kaput nisam. Taj shnajderaj se stvarnosastoji iz shvapskog. A i uchio se iz Burde kasnije ;) A zar nisu garnishne i firange jedno te isto?

[расејан]

garnisLe, molim. to je ono sto ide uz tavanicu, sa stipaljkama, pa beskarajno duge vezene zavese viseli-vise.

Е, да, имам једну тетку која тако каже, ал' она је у Бачкој негде. Код нас су биле гарнишне (пошто су фиранге страдале приликом вежби из вербалног каратеа: "кажи фиранга" - "фиранга" - "мати ти Циганка"... мада је много боље било оно за мастило, лађу и трску).

omage starom, a zaturenom: letos, posle nekoliko godina odem u vikendicu, otvorim ormaN

Нешто сам налазио сродне речи недавно, и... ормаР се јесте претворио у ормаН, што ће бити ваљда још једна хрватско-српска замало иста реч, и онда наиђем на armoire, што је ваљда било неко орманче где је госн властелин одлагао мачеве, кубуре и остали алат свог заната. Добро је и тако, могао се звати арсенал :).Шифоњер и креденац вероватно имају још луђа порекла - шифон је ваљда неки танак материјал (кад се неко јако смеје, кажемо "цепа се ко шифонске гаће"), а credenza има и овде да се купи, али није ни налик оном нашем, нема ни чикмеже (ајде, за тозну се нико није јавио, шта је онда ово, да вас видим).

[Teja]

Е, да, имам једну тетку која тако каже, ал' она је у Бачкој негде. Код нас су биле гарнишне (пошто су фиранге страдале приликом вежби из вербалног каратеа: "кажи фиранга" - "фиранга" - "мати ти Циганка"... мада је много боље било оно за мастило, лађу и трску).Нешто сам налазио сродне речи недавно, и... ормаР се јесте претворио у ормаН, што ће бити ваљда још једна хрватско-српска замало иста реч, и онда наиђем на armoire, што је ваљда било неко орманче где је госн властелин одлагао мачеве, кубуре и остали алат свог заната. Добро је и тако, могао се звати арсенал :) .Шифоњер и креденац вероватно имају још луђа порекла - шифон је ваљда неки танак материјал (кад се неко јако смеје, кажемо "цепа се ко шифонске гаће"), а credenza има и овде да се купи, али није ни налик оном нашем, нема ни чикмеже (ајде, за тозну се нико није јавио, шта је онда ово, да вас видим).

Fijoka ( aj moze i ladica, al to mi je hrvatski) je to tvoje cikmeze.Kredenz se kaze i na nemackom ( kazivalo se nekada, cak ima i glagol einen Trunk kredenzen= nekoga posluzitipicem)a znaci komodu.Doslo je i u nemacki iz italijanskog a mi smo onda to preuzeli od nashihShvaba.Padoshe mi na pamet fusikle. Pa ni za to neka dobrog prevoda. Sokne su isto nemacki a charape jerastegljivo od stopala do struka.Onaj redneck ti je strava

[расејан]

Fijoka ( aj moze i ladica, al to mi je hrvatski) je to tvoje cikmeze.

Погодак!Остаје тозна. Ајде, то је из немачког.

Kredenz se kaze i na nemackom ( kazivalo se nekada, cak ima i glagol einen Trunk kredenzen= nekoga posluziti picem)a znaci komodu.Doslo je i u nemacki iz italijanskog a mi smo onda to preuzeli od nashih Shvaba.

Само што је креденац код нас нешто сасвим друго - горе има, лево и десно, два прегратка са застакљеним вратима, у средини можда још стакла а можда и отворену полицу; испод тога је некаква радна равна површина, скоро као сто, али донекле затворена са стране носачима горњег дела. Онда дођу две веће фијоке, или једно веће чикмеже у средини (где стоји есцајг^*), и онда доле двокрилна врата која затварају полицу за крупније посуђе.

Padoshe mi na pamet fusikle. Pa ni za to neka dobrog prevoda.

Немам појма шта је то. Чуо сам да (у околини Београда) кажу фусахле, али једино знам да се то назува или обува или натиче, али нико није показао прстом на ствар, па нисам научио шта је. Да нису натикаче?

Onaj redneck ti je strava

Аха, још сам престрављен :P .----^* есцајг је прибор за јело који није за јело

[Teja]

Погодак!Остаје тозна. Ајде, то је из немачког.Само што је креденац код нас нешто сасвим друго - Немам појма шта је то. Чуо сам да (у околини Београда) кажу фусахле, али једино знам да се то назува или обува или натиче, али нико није показао прстом на ствар, па нисам научио шта је. Да нису натикаче?----^*

Pa ima kod mene u Zajecaru u podrumu josh uvek taj cuveni kredenac. Bio je uglavnom plav i rezeda boje.Nego bio stvarno od drveta tako da josh uvek sluzi kao stalaza za slatko i pekmez.Drustvo mu pravi opet neka komoda ( al gore takodjestaklo kao na kredencu) a koja je antikvitet , deo cuvene kombinovane sobe, stil Tito I.Tozna moz samo da bude od dozna, Dose , sto ce reci kutija. Nagadjam, nikada nisam cula za toznu.A fusikle su krakte carape.

[bus]

Čekte samo nešto da prijupitam akobimogo: To ima ljudi koji šlag (whipped cream) na srpskom zovu šlog () ili se mislilo na šlog kao stroke?

[Teja]

Čekte samo nešto da prijupitam akobimogo: To ima ljudi koji šlag (whipped cream) na srpskom zovu šlog ( ) ili se mislilo na šlog kao stroke?

E nema. Shlog je ono kad te udari u glavu pa se shlogirash. A taj shlog ovi Rasovi (il Rasini)zovi i shlag. Imao shlag u glavu.A to bi bio i korektan nemacki.Schlaganfall. Medjutim nikada ne cuh da se neko shlagirao ;)

[bus]

Uf pa ja sam se ranije često šlagirao. Uzmem onu bocu sa šlagom, prislonim na usta i povučem okidač...

[Teja]

Uf pa ja sam se ranije često šlagirao. Uzmem onu bocu sa šlagom, prislonim na usta i povučem okidač...

Aj kad si vec kod shlaga a ja kod nemackog.Schlagsahne je to cime se ti shlagirash. Ili ti tucheno vrhnje ;)