nagrada za srpsku rec

[расејан]

odnosno, даљинар u nas. imas pocetnih 10000 dinara za dobar stav prema projektu.

Зар није даљинар она табела са даљинама између већих градова, што се понекад одштампа уз аутокарту?

Cak i kada zanemarimo te "besmislice" tipa medjumrezja i medjunozja ima rechi koje jednostavno i ne razumesh ili ih barem ne osecash tako kako je to u nekakvom izvornom engleskom. Tamo su nastale i nemoguce su za prevodjenje.

У ствари јесу, него смо се ми одвикли од развијања сопственог језика, па нам ствари звуче блентаво кад се преведу, а уопште не примећујемо да су једнако блентаво изгледале и домороцима, у изворнику. Сложих нешто списка, за пример.

Ti si uzela primer investicija. Nemci su cuveni po tome ( ali su ih zamenili Francuszi, ali i Spanci) da pokusavaju da za sve nadju ili i komponuju sopstvenu rech. Ali je uvek investor i investment jedino sto ljudi razumeju i jednostavno je postalo deo jezika a narocito u sektoru finansija.

Одличан пример. Улагач, улагање - то се одувек тако казало, али су гг. стручњаци за преметање пара гледали, као и сви слични мутљароши, да заогрну своју струку латинским, за опсенити простоту (што је израз из XIX века, или старији). Јасно је о каквим мајсторима се ради, кад су постигли да се домаћа реч скроз заборави. Као и продавци путовања (ака туристичке агенције) што су успели да искорене одредиште и усаде (ака имплантирају) дестинацију.

Kad, na primer neko kaze deonicarsko drustvo ili deonica, meni trebacitava sekunda vremena da nekako relaizujem da je to akcionarsko drustvo ili akcija.

Да некако, хм, оствариш? Продаш? Укњижиш? Реч "реализовати" је код нас стекла шурнаест значења, али оно из енглеског се никако није примило.Иначе, деонице и деоничарска друштва су код нас постојале још пре оног рата - прелистај огласе у предратним новинама, видећеш бројне фирме "Мучибабић и синови, дд". Деоничка друштва.

Za berzu valjda kazu burza (Hrvati) a mi berza. Ili ipak kazemo drugacije? ;)

Баш берза, не знам да ли имамо неки други израз. Него, изгледа да само старији стручњаци знају како се код нас каже лицитација. Баш да видим, зна ли неко од присутних (хрв. назочних).

Gore pomenuh medjunozje. Ne bih znala kako je na engleskom ili nemackom. Lep i konkretan izraz. ;)

Имамо ми чак и рачунарских израза који некако боље раде посао него енглеске. Матичне и прометне датотеке су биле(?) нормални изрази кад сам ја учио програмирање. Некако ми lookup tables и transactional tables не звуче баш погођено.

Ima u hrvatskom jako lepih izraza, ali postoje i u srpskom,medjutim meni se na hrvatskom vishe svidjaju. Sucut,utih bili bi moji favoriti.

Једном сам замало убедио девојку да "заход" значи "завод". Онда се воз мало померио, и указало се и само здање...

Nego, kako da onog klokana prevedmo na srpski

Да га напишемо ћирилицом. Ал' реч за пеликана им је генијална: несит. То стварно ништа друго ни не ради, него крстари упоредно (ака паралелно) са обалом и гледа шта ће појести. Edited August 15, 2009 by расејан

[bus]

Netopir, pliskavica.

[Dionysos]

a berzu valjda kazu burza (Hrvati) a mi berza.

od tih jednoslovnih razlika - krofna/krafna, i Srbi i Hrvati se smeju/smiju kad čuju kako se to kaže na neprijateljskom jeziku :) još i tanjur/tanjir...žarulja

[bus]

palačinci

[MancMellow]

Ал' реч за пеликана им је генијална: несит. То стварно ништа друго ни не ради, него крстари упоредно (ака паралелно) са обалом и гледа шта ће појести.

Kako? A što pravi tintu aka mastilo za naliv pera aka penkala? Burza/Berza - DeoničarišteJoš šta je lepše na "zapadnoj varijanti":Val i tisuća - tako smo i mi govorili i to ne tako davno. Kao i pris(j)ega - tako se u Srbiji govorilo u XIX veku. Goddamn zakletva, kao da nekog kuneš ili ne daj bože nešto gore <_<

[расејан]

<br />od tih jednoslovnih razlika - krofna/krafna, i Srbi i Hrvati se smeju/smiju kad čuju kako se to kaže na neprijateljskom jeziku <img src="style_emoticons/default/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" /> još i tanjur/tanjir...<br />

Па још тачка/точка, ко/тко, и обратни парови као дом/кућа али кућаница/домаћица, фабрика у Творничкој улици...

žarulja<br />

<br />Сад како се тих светлећих андрмоља (eng. undermoil :)) намножило, разликујем ледовке, неонке и жаруље - што су разне врсте сијалица. Жаруље су оне што се греју.

[savindan]

Burza/Berza - Deoničarište

На берзи се не тргује искључиво деоницама. Edited August 16, 2009 by savindan

[Teja]

На берзи се не тргује искључиво деоницама.

Da, ali se ranije trgovalo tako. Pa su berze bile smirene,uredne i predvidljive.Ali dosli produkti i derivati ( al ne od nafte ;) ) tako da je sada to gore od onihsportskih kladionica. U kladionicama bar znash o cemu se radi. Ovde ne znajuto ni oni sto su smislili taj "derivat". Nego polako radi metla, tako da ce trgovinaipak na kraju biti sa deonicama. Kao sto je bila pre 100 godina.

[расејан]

<br />Netopir, pliskavica.<br />

<br />Е то никад нисам знао... шта му је та плискавица?

[расејан]

<br />Da, ali se ranije trgovalo tako. Pa su berze bile smirene,uredne i predvidljive.<br />Ali dosli produkti i derivati ( al ne od nafte <img src="style_emoticons/default/wink.gif" style="vertical-align:middle" emoid=";)" border="0" alt="wink.gif" /> ) tako da je sada to gore od onih<br />sportskih kladionica. U kladionicama bar znash o cemu se radi. Ovde ne znaju<br />to ni oni sto su smislili taj "derivat". Nego polako radi metla, tako da ce trgovina<br />ipak na kraju biti sa deonicama. Kao sto je bila pre 100 godina.<br />

Гледе те њихове терминологије, мислим да су намерно направили језички пичвајз, да забуне ствар. Та деоница се зове акција (тј дејство, тј акциона продаја, тј радна акција (којој треба дати почасно место у музеју плеоназама), тј пази снима се), или stock, тј благо (стока, марва), тј кундак, тј залиха, тј основа за супу, тј почетни капитал (ака главница), тј потврда о уделу у почетном капиталу, тј потомство, тј корен за калемљење, тј дрвна грађа, тј држаље, тј стадо)... дакле само у финансијском смислу истовремено значи почетни капитал и потврду о власништву над њим. Називи осталог зеља су још мутнији - "стави опција", "добиј опција", "будућност", "веза" (bond - веза, меница, обвезница, залога, букагије, бољи папир за писање), "сигурности", "полуговани", "фондови живе ограде", "чистећа кућа", "егзотичне опције", "позивна опција", "ударна" цена (ака штрајкачка?), "турбо потерница", "метеоролошки изводи" (јер дериват је дериват, а дериватив је извод, онај из математичке анализе а можда и из матичних књига).Метлу препоручујем, челичну .

[Otto Katz]

шта му је та плискавица?

Pa dupin obićni jadranski.

[Dionysos]

Šta se tebi događa sa kvotovanjem postova

[расејан]

{quote name='расејан' post='656634' date='Aug 16 2009, 20:58'}Šta se tebi događa sa kvotovanjem postova

Мало мало па ми се не учита стилски чаршав... и онда могу само у бинз да гледам шта ће од ХТМЛ етикетли да прође како јесте, а шта ће да буде изведено (ака интерплетено)(стварно, што интерпретација кад може међуплетење :P ).Ево сад све опет ради... па ево већ овај пост (наравно, не мој, ја не постим) би трабало да то предрачуњавање (quoting) ваља.

[bus]

Da, pliskavica = dupin, ko što reče Lujs.

[Kampokei]

Pliskavica Joca? Nikad! Nego, krafna/krofna (ili, drugi primer, šlag/šlog). I jedno i drugo očito germanizmi, a verovatno stigli preko Austrije. A u austrijskoj varijanti nemačkog se "a" često izgovara kao "o" (recimo alles se izgovara kao "oles"), te je to verovatno razlog zašto se negde reč ustalila putem pisanog (krafna, šlag), a negde drugde preko usmenog oblika (krofna, šlog).