Samo SF

[Aineko]

Zavrsila Anathem! pravo uzivanje - my cup of tea kad je SF u pitanju! (mada stoji da bi Stivenson mogao malo da se uzdrzi kod detaljnih opisa krajolika, kamenja, gradjevina,masina... :) ). obozavam ovakve SF romane, knjige o the life, universe and everything :) . ko voli A. Klarka ce verovatno voleti i Anathem. preporucujem!

[расејан]

samo da pozdravim 1 topik bez fantasy BS-a.

Поздрав и теби назад :)

jako mi je interesantno da čitam sf kome je nominalno istekao rok trajanja, skoro sam odradio 'man plus' pohla i zaista dobar sf zaista ne trpi od toga šta se desilo u stvarnom životu™, baš kao što ni odiseja nije prestala da bude remek delo zato što je nestao sssr.za odmor na moru štekam a canticle for leibowitz. :)

Мада, тема квазисвештеничког реда који чува или покушава да васкресне науку (или обратно - свештеничког са квазинауком) је скоро општа ствар. То је ваљда имао негде и Асимов (у "Паде ноћ" или како се оно већ звало), и још десетине радова је то држало као малтене аксиом: ако рачунаш да долази мрачно доба, повери очување културе најближој религији, биће довољно глупави да не знају како то ради и чему то служи, и довољно вредни, строги и глупави да то очувају такво какво јесте, да га не искваре и не забораве. Невоља је што ће такође бити довољно... ако нисам заборавио да споменем, глупави да спрече поновни развој кад једном до њега дође... што ће онда бити одлична девичанска тараба(тм - ака plot device) за заплитање радње.Него, извињотка посетиоцима што сам мало проредио... јер сам под сопственим утицајем дохватио Стросову "Стаклену кућу" да је поново прочитам :).Него, следећи на реду је требало да буде Вернор Винџ, но од њега имам укупно једну књигу, коју сам недавно довршио, а већ не могу да се сетим наслова, а ни где сам је оставио (покупила деца?). Па док се ја мало не средим, би ли могао неко други, а ја да кренем да прелиставам грађу за "све оне друге књиге Френка Херберта за које знате да постоје а нико познат их није читао".пјаф(тм): затворио да не дува Edited June 22, 2009 by расејан

[Аврам Гојић]

Ti si citao "A Flame Upon the Deep", ne?

[расејан]

Ti si citao "A Flame Upon the Deep", ne?

Не, Винџа сам тек почео - нашао сам засад само "Rainbows end", а и ту ме задесио терористички напад Ал Цхајмерове банде, па већ трећи дан нит могу да се сетим наслова, ни где сам оставио књигу :). Ако те не би мрзело, напиши штогод, бар да знам којим редом да га јурим.пјаф(тм): дуга се пише са н Edited June 23, 2009 by расејан

[расејан]

Ti si citao "A Flame Upon the Deep", ne?

Купио синоћ :). Уз "дубину на небу"... ето мени разоноде за цело лето.

[расејан]

Купио синоћ :) . Уз "дубину на небу"... ето мени разоноде за цело лето.

...и већ прочитао четвртину. Веома занимљиво, уверљиво, живописно, и премда се чита нешто много брзо и део даљег заплета се да наслутити - већ сам се кладио против себе за неколико ствари и рачунам да ћу бар пола да погодим - опет све некако иде лагано, и без превише узбуђења. Добро, можда сам огооглао, а можда и то његово инсистирање на космичким размерама, али буквално, на пролазности свега (свака Сила за десет година) даје ту дистанцу са које можемо лепо да седимо на покретној галерији и скоро изблиза а опет без зазора пратимо шта се догађа. Није као прво читање "Дине" (кад сам био стално жедан) или "Леве руке таме" (кад ми је било наизменично спарно и хладно), али свеједно будеш тамо™.

[Antares]

eeeee ovo se zove sjajna tema. a posebno pozdravljam "1 topik bez fantasy BS-a".Ja se opako lozim na hard SF. Znaci Artur Klark je numero uno. Brze od svetlosti tolerisem samo kod Ursule Legvin.U poslednjih par godina procitao sam neke sjajne knjige (gotovo sve na engl.) pa da ih pobrojim ovde uz nadu da ce neko preporuciti nesto slicno. Postavicu ih redom po kvalitetu, znaci prvo idu najbolje.The Sparrow (1996) by Mary Doria Russelli nesto slabiji nastavak Children of God.Ovo je jedna od najboljih hard SF prica o prvom kontaktu i to od jedne tete. Ima svega, dve vrste elijena, i religije, i jezuita koji idu da spoznaju bozju decu, komunikacija sa elijenima koja dovodi do teskog nesporazuma, i nema FTL, i napisala je tako da bilo ateisti (kao ja) bilo religiozni (poput mormona) mogu da iz svog ugla gledaju zasto se to sve desilo kako se desilo.Permanence (2002) by Karl SchroederHard SF koji pokusava da odgovori na Fermijev paradoks.Inace Fermijev paradoks je vrhunsko pitanje: galaksija je dovoljno stara i velika da je malo neverovatno da jos nismo ugledali pametne vanzemaljce ako postoje. Znaci ili smo samo mi ovde (tipa ultravioletno zracenje je mnogo jace nego sto se misli pa opako przi, katastrofe se cesto desavaju, itd...) ili postoje i drugi ali zbog nekog razloga ih jos nismo ugledali (culi, sreli, ...).Revelation Space (2000) Alastair ReynoldsTakodje hard SF i isto pokusava da odgovori na Fermijev paradoks. Cova je napisao seriju knjiga, koje su solidne, ali je ipak ova prva najbolja.Blindsight (2006) by Peter WattsPrvi kontakt i pitanje komunikacije. Da li mi zaista kontamo sta nam pricaju ili je to sve jedna kineska soba. Pravo osvezenje.Oryx and Crake (2003) by Margaret AtwoodNije klasican SF, ali ga je teta genijalno napisala. Ne tako daleka ali okrutna buducnost i biotehnologija.Pomenuo bih i neke knjige koje nisu vrh, ali su jako dobre:Ventus - Karl SchroederStarfish - Peter WattsStar Dragon - BrothertonInace, mrzim blogove, ali je Milan Cirkovic napisao sjajne tekstove o astrobiologiji.Covek radi na PMFu u novom sadu i ima radove u zaista bitnim astronomskim casopisima.Znaci ko zeli vise o Fermijevom paradoksu i ostalim temama iz ozbiljne astrobiologije.

[Sludge Factory]

Inace, mrzim blogove, ali je Milan Cirkovic napisao sjajne tekstove o astrobiologiji.Covek radi na PMFu u novom sadu i ima radove u zaista bitnim astronomskim casopisima.Znaci ko zeli vise o Fermijevom paradoksu i ostalim temama iz ozbiljne astrobiologije.

Znamo mi odavno ko je Milan Cirkovic. :)

[Dankan Ajdaho]

The Sparrow (1996) by Mary Doria Russelli nesto slabiji nastavak Children of God.Ovo je jedna od najboljih hard SF prica o prvom kontaktu i to od jedne tete. Ima svega, dve vrste elijena, i religije, i jezuita koji idu da spoznaju bozju decu, komunikacija sa elijenima koja dovodi do teskog nesporazuma, i nema FTL, i napisala je tako da bilo ateisti (kao ja) bilo religiozni (poput mormona) mogu da iz svog ugla gledaju zasto se to sve desilo kako se desilo.

Na žalost, od gore nabrojanog jedino pročitah Vrapca. Izuzetna knjiga, u svakom pogledu, a ukoliko se zanemari SF siže, ostaje najbitnija odrednica čitavog dela - veoma uznemiravajuće ispitivanje pitanja vere i religije, i verovanja uopšte.Sjajno postavljena dilema, otvara mnogo tema o kojima se može kasnije razmišljati. Topla preporuka, u svakom slučaju.

[Ulis]

Izuzetna knjiga, u svakom pogledu, a ukoliko se zanemari SF siže, ostaje najbitnija odrednica čitavog dela - veoma uznemiravajuće ispitivanje pitanja vere i religije, i verovanja uopšte.

Mislio sam, do sada, da je o tome najbolje pisao Lem u Fijasku. Ima Klark jednu priču (davno pročitano, zaboravio sam naslov) takođe. U svakom slučaju hvala na preporuci.Elem, ne verujem da ima kvalitenijeg SF pisca, koji daleko prevazilazi žanr, od Stanislava Lema. Nije u pitanju samo Solaris, možda je još bolji roman Glas gospodara.Kao i u većini njegovih romana i ovde je reč o nesposobnosti čoveka (ljudske vrste) da uspostavi kontakt, prevashodno zbog sopstvenih ograničenja. Na Zemlju stiže signal,organizuje se ,u tajnosti - kao u projektu Menhetn, sve najumnije da bi se dokučilo od koga je, šta je i za šta je. Nimalo slučajno, rezultat je, fijasko.

[расејан]

Идемо даље - Вернор Винџ (синоћ сам довршио "Паљбу по дубини" - ако има бољи превод, јавите).За разлику од неких других писаца опера (тј свемирских), Винџ, бар у ове две књиге (друга је "Крај дуге" или "Дуге се завршавају" - наслов је намерно двосмислен) делује као озбиљан писац дебелог заплета, који без проблема управља радњом на бар три места, уз бар пет нових технологија које драстично мењају место радње, а да радња не штуца нигде. У том погледу је савршен диригент. Гледе западњачког обичаја да нисте ништа урадили ако нова технологија или сам заплет не доведу главне ликове у ситуацију да морају да донесу тешку одлуку, и то што је морално исправнија то ће теже бити, као што то вечито ради онај мормон Кард, Винџ не оскудева ни у томе, али за разлику од Карда, делује да је то све прост стицај околности, а не пишчева намештаљка. Винџ и то ради боље. Од оне четири ствари за које сам се кладио како ће бити решене, једну сам погодио, а остало не знам да ли сам или нисам, јер је радња отишла у неку десету страну и моја нагађања су напросто ишла у погрешном правцу (ово за "Дубину").И опет, за разлику од неких других књига које сам читао само зато да видим шта је било после (например наставци Дине), што брже то боље, ово се чита брзо, али тече глатко, има чак и некаквих пауза, и усред битке (јер то је суштина сваке војске - вазда се нешто чека), и успео сам да натерам себе да прекинем педесет страна пре краја и оставим нешто за натенане читање наредно вече :). И за разлику од других лепеза (тј књига где само окрећеш стране), нисам заборавио чак ни епилог, цела радња ми је још увек врло јасна у глави - јер јесте сликовито. Био сам тамо.Е, сад, шта има унутра:"Паљба по дубини"

• галаксија има слојеве, што ближе центру то глупље по машине; у Спороћи (тј у густишу око језгра) не може се брже од светлости, разноразне хеуристике не раде и нема ни ваљаног машинског превода. Скроз напољу, ладно скакућу по десетак светлосних година у секунди и тако сатима, не прекидајући реченицу. Вештачки умови, тзв. Силе, опстају и по десетак година док се не засите и не трансцендирају; живим цивилизацијама затреба и туце миленијума док се реше. Те Спороћа испада живо блато свемира.
• постојећи земљани у Извану су пореклом Норвежан...ке, матријархат.
• живе заједно са још стотинак других врста
• интернет је жив и здрав и овакви форуми су заувек :)
• расплет и добар део радње је у Спороћи, међу дуговратим вуцима који су интелигентни тек ако саставе групу - од тројке (приглупи минимум) до шесторке (гунгула, галама и збрка). Винџ је ту развио читаву цивилизацију, од одеће, како натежу самострел, како се крећу (бар 10м растојања, јер размишљају звуком), каква им је архитектура, каква култура, све до психопатологије (нестало пара за пара-, а могао је и то)
• врсте које живе заједно већ тисућљећима а на местима која су насељена већ милионе година имају нешто другачији свјетоназор од младих врста... сви знају да се све већ десило пре, али их то не спречава да мисле својом главом (дакле ништа од Бриновог гамбита из "Ратова уздизања"), него само даје осећај за размеру

"Крај дуге"

• Главни лик, и још туце исписника му, су излечени излапетиси - медицина није постала свемоћна; он је напросто имао среће, а остали ко колико
• мрежа се искомбиновала са густином од пет камерица-микрофона-сензора по кубном метру насељеног простора, те са носивим рачунарима (носи се као одећа, уз прикључак у наочарима и канда нешто и под кожу); свако види своју стварност, свако изгледа осталима како хоће, или како се већ уклапа у оно кроз шта они ходају. Софтвер пази да се не сударају. Можете читати новине прелазећи аутопут
• дигитализација свих књига је таман на реду, с тим да се ради машинским цепкањем наситно, па се онда то у тунелу усисивача снима са неколико десетина хиљада камера а онда ће то све да се споји програмски
• зграде отпорне на земљотрес тако што се климају а што се прорачунава у трку
• рачунарски вируси прескочили неколико степена еволуције - МДМВ ("мораш да ми верујеш") би био најгори јер би деловао на живе масе, и око спречавања је заплет.

[Aineko]

pre par dana zavrsila Glasshouse. naravno, preporuka.pored price, zapleta i svega ostalog sto te vuce da procitas knjigu za dan, jako lepo je obradjeno i pitanje nase ogranicenosti genetikom, polom. kako se pogled na svet menja kad ta barijera ne postoji. setilo me na jednu epizodu zvezdanih staza (TNG) gde se doktorka zaljubi u nekog aliena cije je telo samo host za um koji dolazi iz simbiotskog, crvolikog organizma. i oni se bas zagreju jedno za drugo a na kraju epizode zbog nekih komplikacija simbiont mora da menja telo...i novi host je zena. doktorka nije mogla da predje preko toga i tu kaze jednu recenicu koja mi je bila cesto u glavi tokom citanja glasshouse - "maybe one day our ability to love will not be so limited.". Stross je u Glasshouse podrobno istrazio taj koncept.

[расејан]

pre par dana zavrsila Glasshouse. naravno, preporuka.pored price, zapleta i svega ostalog sto te vuce da procitas knjigu za dan, jako lepo je obradjeno i pitanje nase ogranicenosti genetikom, polom. kako se pogled na svet menja kad ta barijera ne postoji.

Да... јер засад, ми немамо тела, ми јесмо тела. У Стаклари је то већ ствар која се пресвлачи, тј тело утиче на ум онолико колико, рецимо, кравата око врата или пиштољ у руци утичу на оног ко их носи... што је било тако нормално док ликови нису стављени у ситуацију без те лакоће пресвлачења. Она у мушком телу, са само две руке, и он у женском и уз то ситнијем и слабашном... а некад је био тенковска дивизија.Иначе, то јесте стара техника, да се живот под претпостављеном технологијом у књизи испољава трпањем ликова на места где те технологије нема, него више личи на оно на шта смо ми навикли. Фина инверзија, уместо да убаци неког новајлију у хај тек околину и прати како он све то учи и објашњава како све то ради (класични сценарио скока у будућност, сусрета треће врсте, брђанина у велеграду), овако убаци навиклог на све тамо где од тог свега има једва нешто, па како се онда сналази. Згодно и за читаоца, да прати обратни културни шок.Нешто слично ради и Винџ у "Ватри по дубини" - како се спуштају, тако којешта отказује или бар постаје много глупље него у Извану... једино што је пропустио да убаци опис како се ово или оно може згрумфовати™ на лицу места.

[dare...]

Samo da kažem, da moja malenkost uživa u topiku... :) A iskreno se nadam, da će bar deo knjiga koje pominjete, biti preveden i dostupan na ovijem prostorima...

[Dankan Ajdaho]

Pusti snovi...Na ognju i mačevima se pare prave.