malko o antropologiji i polu/rodu

[pacey defender]

jbg, nije uspela akcija nabavljanja Marvina Harrisa. :( Citam poslednjih nedelju dana Diamonda. Stigao sam do 170. strane, dakle negde oko polovine. Lagano je iščitavam, pažljivo prolazim kroz detalje. Imam neke zamerke, pre svega na metodiku, ali dobro, sačekaću da je celu pročitam i svarim pa da je prokomentarišem. Diamond zaista jeste komitet, kako je buck citirao; lako ga je čitati i pratiti tok misli, te cenim da me završna poenta čeka tek na narednim stranama.

[Buck Naked]

E jebiga. Biće još šansi valjda. A možemo si i uzajmljivati ako cirkulišeš po Novom Sadu.

rektalni direkt, palanka-style. cenim.

rektalni direkt palanka style je nešto lepo. Ovo Dionisovo je bilo kvalitetno spuštanje, a to nije lepo za subjekta spuštanja (da ne kažem nešto teže). Kao što je već na KDP apsolvirano, prvi se zasmejati kad padneš samo je još jadnije. Postoje kritike na Dajmondovu metodologiju, naravno, ali cenim da tebi smeta nešto jer govoriš sa postmoderne relativističke pozicije, a ne zato što bi da uputiš ozbiljnu kritiku.Uzgred, moj kolega i prijatelj sa katedre studentima na drugoj godini iz socijalne antropologije pola semestra priča jedino o Dajmondu i Mikrobima. Edited April 9, 2009 by Buck Naked

[boshoku]

..cenim da tebi smeta nešto jer govoriš sa postmoderne relativističke pozicije, a ne zato što bi da uputiš ozbiljnu kritiku.

;) nadahnjujuca egzegeza. aj' sad' odmori.

[Indy]

Obozavljem forume na kojima se ljudi svadjaju zbog Dzared Dajmonda. ^_^ To je, bre, jedan kvalitet.

Edited April 10, 2009 by Indy

[boshoku]

Obozavljem forume na kojima se ljudi svadjaju zbog Dzared Dajmonda. ^_^ To je, bre, jedan kvalitet.

cek' samo dok ne pocne udaraljka po smornim ugursuzima markus&fisheru, i njihovom ocu rortiju, inace fajerabendovom posinku.

[Buck Naked]

Fajerabend = znao sam.

[Indy]

Prejaka tema za forum, osim za filozofsku patkometriju (filozofometriju?)

[Buck Naked]

Epistemološku, valjda?!

[Indy]

Nekako mi se kritika druga boshokua doimlje anarholevom, vise nego (samo) epistemoloskom.(EDIT. Inace, ja se razilazim sa Diamondom iz verovatno sasvim obratnih razloga, on je za mene malcice previse maltuzijanac i 'environmentalist').

Edited April 11, 2009 by Indy

[boshoku]

Fajerabend = znao sam.

nisi dobro procitao moju recenicu- fajerabendove tlapnje takodje su ideoloski opasne. medjutim, (da povezemo pricu sa naslovom topica) ne treba smetnuti s'uma da su epistemoloski relativizam i drustveni konstruktivizam lice i nalicje, te (primerice) vanredne rezultate koje je produkovala dzudit batler (u manjoj meri i dona haravej) u fukoovskom iscitavanju pol/rod problematike, oslanjajuci se na destrukciji (hajdeger) epistemoloskog okvira dotadasnjih tumacenja kroz ustolicenje performativnosti nasuprot (bilo kakvoj) prirodjenosti (inherentnosti). dakle ne larpurlartisticka relativizacija, vec angazovana, humanisticka kritika koja, za cilj postavlja menjanje zaparlozenih (naucnih i inih) stavova.

[Buck Naked]

Postmodernista, znao sam. Naravno da se nekome ko ejakulira na Batler i Fukoa, te se sam trudi pisati na taj besmislen način, ne dopada naturalizam i materijalizam jednog Dajmonda. A ti se slobodno zabavljaj varijacijama na temu, jaki program, slabi program, epistemoloski anarhizam ili epistemoloski relativizam. Za forumske potrebe, mogu praviti generalizaciju ove vrste: sve je to go kurac.E sad, Indy je na tragu nečeg relevantnijeg. Dajmond jeste neka vrsta suvislijeg maltuzijanca u njegovoj narednoj knjizi, Collapse: How Societies Choose to Fail or Survive. Tu je i malo ekolog, pa mi ide na dražicu iz neepistemičkih razloga. Međutim, Mikrobe bih branio, jer populacija nije jedina varijabla, čak nije ni među jačima. Najvažnije su ove iz naslova, jelda, mikrobi, puške i čelik. A ono što determiniše ove tri varijable je domestikacija biljnih i životinjskih vrsta, to jest nejednaka mogućnost za domestikaciju širom planete. Ja tome zaista nemam šta da prigovorim, i kada sam pročitao, zaista me je zapanjila jednostavnost i utemeljenost tog argumenta, na način na koji je Haksli reagovao na Darvinovu ideju o prirodnoj selekciji: "How extremely stupid not to have thought of that!"Naravno da je gomila antropologa pisala o značaju domestikacije, ali kao da nigde nije bilo tako kvalitetne i jednostavne i iznad svega kauzalne i eksplanatorne teorije. Zato je to morao uraditi prirodnjak. Ja mislim da društvene nauke moraju težiti ka redukcionizmu i monokauzalnosti, a ne laprdati o težini sopstvenog predmeta do kraja vremena i nikad ne nuditi kauzalna objašnjenja. Prosto, ovi na Bliskom Istoku su imali krupne sisare i kvalitetne biljke za pripitomiti, oni u Australiji nisu. Simple as that. I svako je od svog ekosistema uradio najbolje što je mogao, ali to je nekima donelo prednost u vidu pušaka i čelika. Dodatni faktori su mikrobi. A naravno i razlozi za različitu mogućnost domestikacije su važni za operacionalizaciju - od one ose kontinenata, na dalje.

Edited April 11, 2009 by Buck Naked

[Buck Naked]

Jaoj, sad sam opet pročitao šta je napisao boshoku. Kakvi zaparloženi stavovi, kakva humanistička kritika, o čemu ti pričaš!? Pa nauka je inherentno dinamična delatnost. A ja nemam nikakav problem sa tim što je heliocentrični sistem i činjenica od 6 miliona ubijenih Jevreja jedna "zaparložena stvar".

[boshoku]

sve je to go kurac.

s'jajno.

Jaoj

heliocentricni-pogrom argument. priceless.neprenadjebivo shtivo. daj jos.

[pacey defender]

Dajmond jeste neka vrsta suvislijeg maltuzijanca u njegovoj narednoj knjizi, Collapse: How Societies Choose to Fail or Survive. Tu je i malo ekolog, pa mi ide na dražicu iz neepistemičkih razloga. Međutim, Mikrobe bih branio, jer populacija nije jedina varijabla, čak nije ni među jačima. Najvažnije su ove iz naslova, jelda, mikrobi, puške i čelik. A ono što determiniše ove tri varijable je domestikacija biljnih i životinjskih vrsta, to jest nejednaka mogućnost za domestikaciju širom planete. Ja tome zaista nemam šta da prigovorim, i kada sam pročitao, zaista me je zapanjila jednostavnost i utemeljenost tog argumenta, na način na koji je Haksli reagovao na Darvinovu ideju o prirodnoj selekciji: "How extremely stupid not to have thought of that!"

Ako se ono tvoje i mejdejkino "neke stvari su mi jasnije nakon ove knjige" odnosi na ove stvarčice vezane za evoluciju, onda bih se i ja pridružio istim komentarom. Super je lagano za čitanje, i zaista nisam imao utisak da čitam stručnu literaturu, prema kojoj imam poseban odnos. Prosto, znaš da nisi stručan (i to nikada nećeš biti) za pitanje prestanka otrovne kakvoće badema ili za već milion sličnih stvarčica koje krase ovu knjigu, ali ipak imaš neki refleks (valjda iz sujete jer ovaj stvarno mnogo zna :)) da ga kecaš kada napravi neki propust.Zapravo, meni je mnogo fascinantniji sam Diamond od pomenute knjige. Što si već rekao, zaista je zapanjujuće kako 1 čovek može da objedini u 1 rad i fiziologiju i 30godina terenskih istraživanja u nekim udaljenim a vrlo antropološki značajnim predelima, i lingvistiku, i etnologiju, i geologiju i arheologiju.... Što bi se reklo 16 u 1.

Naravno da je gomila antropologa pisala o značaju domestikacije, ali kao da nigde nije bilo tako kvalitetne i jednostavne i iznad svega kauzalne i eksplanatorne teorije. Zato je to morao uraditi prirodnjak. Ja mislim da društvene nauke moraju težiti ka redukcionizmu i monokauzalnosti, a ne laprdati o težini sopstvenog predmeta do kraja vremena i nikad ne nuditi kauzalna objašnjenja.

Dobro, sama namera da se dođe do jednog prauzroka jeste korisna i pohvalna, ali meni se čini da su Diamondovi kritičari prilično skeptični po ovom pitanju ne zato što i sami ne bi bili zadovoljni takvom jednostavnošću, već zbog nekih izazova svemu napisanom u knjizi. A oni opet imaju svoje neke kritike. Ako sam dobro razumeo, prigovor Diamondu, ali i Harrisu i svim tim kulturnim materijalistima je da su oni preterali u tvrdnji da ekološki (geografski, klimatološki, geološki, biološki) faktori dominantno definišu potencijale i izbore 1 društvene zajednice, već da ovi faktori samo sužavaju potencijalne izbore. Razlika je drastična, ako se pogleda npr ljudožderstvo. Obojica pomenutih nagađaju da je to zbog nedostatka proteina u ishrani, a kojih nije bilo u životinjskom svetu koji ih je okruživao. Na kraju krajeva, podnaslov knjige je "sudbina ljudskih društvava". A termin "sudbina" označava nešto unapred dato.

Prosto, ovi na Bliskom Istoku su imali krupne sisare i kvalitetne biljke za pripitomiti, oni u Australiji nisu. Simple as that. I svako je od svog ekosistema uradio najbolje što je mogao, ali to je nekima donelo prednost u vidu pušaka i čelika. Dodatni faktori su mikrobi. A naravno i razlozi za različitu mogućnost domestikacije su važni za operacionalizaciju - od one ose kontinenata, na dalje.

Što se tiče osa kontinenata, to jeste fin argument. I on sam kaže da to nije izolovani argument, već da je mnogo bitnija činjenica da u mezoamerici postoje dve prirodne prepreke za kretnju na sever odnosno jug, i tu ima onu odličnu poentu - iako je lama bila pripitomljena mnogo davno u Andima, a točak jednako davno bio izumljen u mezoamerici, do njihovog susreta nije došlo još mnoooogo vremena jer su postojali neki geografsko/klimatski razlozi. Edited April 24, 2009 by pacey defender

[Indy]

Dajmond jeste neka vrsta suvislijeg maltuzijanca u njegovoj narednoj knjizi, Collapse: How Societies Choose to Fail or Survive. Tu je i malo ekolog, pa mi ide na dražicu iz neepistemičkih razloga.

Na to sam mislio. A i dolazio je u Australiju i ubedjivao farmere da treba da batale to cime se bave. A kad je u pitanju Ozilend, jednostavno nije u pravu sto se tice impakta poljoprivrede na ekologiju kontinenta (ponavlja, u velikoj meri, popularnu TV-ekologiju... ne moze se za bas sve biti istinski ekspert; to je uvek opasnost za sve nas multi-multidisciplinarce; negde ces da se zaebes i pocnes da citiras Opru).