malko o antropologiji i polu/rodu

[pacey defender]

kratak večerašnji historijat...

carski! ima neka teorija prema kojoj ispoljavanje 'zenskih' odnosno 'muskih' osobina ne potice od biologije nego od pritiska drustva.

ima. i ta teorija pojma nema.

ne postoje muške i ženske osobine kao takve, to su pokazala mnoga antropološka istraživanja. postoje uloge koje muškarac i žena igraju, a sve u skladu sa očekivanjima društva, tj okoline.

I to je starog kova. Drugar'cu Margaret Mid su obmanjivali. Al gledajmo show.

ok, možemo o tome na osmom martu, interesuje me tvoje mišljenje.

zar nije malkice i margaret obmanjivala?pejsi: da, jeste on koristio fraze 'muska' i 'zenska' osobina, ali mislio je na rodna svojstva, samo se nije precizno izrazio. u smislu da ne postoje samo 2 kategorije polne (sto je sve muljavo).

(tek sad video) da, da, naravno. Ta je tol'ko ozbiljne antropologije sjebala..

ajmo na filozofiju o tome, i bak da se javi. al kad se završi emisija.

dakle, interesuje me pre svega ovo što je buck pisao o margaret mid, ali nisam nju imao na umu u inicijalnom postu. dakle, napisao sam da je unakrsna analiza nekih ljudskih zajednica širom sveta pokazala da je podela uloga po polu prilično različita od jedne do druge zajednice. Takav zaključak, po istraživačima, dalje navodi na razmišljanje da se u svakoj od kultura formiraju naročiti paterni ponašanja, i da ono što se u jednom društvu smatra prigodnim muškim/ženskim ponašanjem, u drugom se smatra neprimerenim. A to opet znači da ne postoji muško ponašanje i žensko ponašanje u nekom apsolutnom smislu. Dalje je to u studijama roda dovedeno do zaključaka o razlikama između roda i pola. Ne znam kako da započnem ovaj post, a da ne deluje prazno. Aj pomozite.... Edited March 15, 2009 by pacey defender

[pacey defender]

Evo ovako.... pitanja: 1. kako je nastao "mit o matrijarhatu"? Ili, koje su to dokaze imali antropolozi i ini teoretičari i istraživači za tvrdnju da je nekada davno postojao sistem društvenih odnosa koji je bio ogledalo današnjeg ili nekadašnjeg patrijarhata?2. Irokua, Čipeujan, Agta, Bari. Zajednice sa različitih krajeva sveta, i poprilično različite po pitanju odnosa među polovima u smislu uloge u javnom i privatnom životu. Lako ćemo napisati nešto više o svakoj, ako bude zainteresovanih. Elem, suština ove uporedne analize je da različit društveni položaj žena pokazuje da ne postoje urođena svojstva žena koja dalje determinišu njihov društveni položaj.

[kgmr]

evo ti, stavi ilustraciju... u svakoj kulturi se stvaraju odredjeni paterni ponasanja. tacka. e sad, pretpostavimo da niti jedan od nastalih (dominantnih; forsiranih, kako god) paterna ne izlazi iz okvira datosti odlika vrste. ne znam mnogo o tim teorijama, samo ih poznajem, ali bih rekla da se pravi par logickih gresaka (pokusavam da budem sto jednostavnija i razumljivija):1. ako nesto postoji kao kulturno primetan fenomen, ne znaci da je (samo i iskljucivo) kulutrno uzrokovan, verovatnije je da je uplivisan (a to je vec samo zapazanje, a ne zakljucak)2. ako su u navedenim studijama osobine (kakve god da su) bivale polno (odnosno rodno) grupisane, to nikako ne negira postojanje muskog i zenskog ponasanja (naprotiv!), vec eventualno negira nuznost sadrzaja tog m i f ponasanja3. jedino negiranje postojanja m i f ponasanja bi bila potpuna nepredvidljivost i disperzija ponasajnih odlika svakog pojedinca, odnosno ne postojanje diskriminacije ljudi po polu (ili rodu, kako god hocemo da nazovemo)4. dakle, opazanje razlicitosti fenomena se uzima kao polazna osnova za uvodjenje neke nove kategorije (a to je rod). rod, u tom smislu, jeste realna drustvena konstrukcija, ali povratno - da rod negira pol, pa cak i drustvenu dimenziju pola - hm... (ovde i ja razdvajam pol i rod).

[kgmr]

2. Irokua, Čipeujan, Agta, Bari.

zainteresovana! posebno ako su tamnoputi. ja sam provela neko kratko kratko vreme sa antropoidnim primatima (ali ne u seksualnom smislu): gorile, orangutani i simpanze (patrij.) i bonobo majmuni (ili bolje: majmunice, posto je kod njih matrij.)

Elem, suština ove uporedne analize je da različit društveni položaj žena pokazuje da ne postoje urođena svojstva žena koja dalje determinišu njihov društveni položaj.

ali to je potpuna greska u zakljucivanju, daju dokaz za upravo suprotno. postoje neka svojstva zena kao pola (i muskaraca) koja ih razvrstavaju po polu. samo sto to nije pitanje moci ili vrednosti (pretpostavljam da se na to odnosi).

[pacey defender]

sutra o čipeu-samting-samting.

u svakoj kulturi se stvaraju odredjeni paterni ponasanja. tacka. e sad, pretpostavimo da niti jedan od nastalih (dominantnih; forsiranih, kako god) paterna ne izlazi iz okvira datosti odlika vrste. ne znam mnogo o tim teorijama, samo ih poznajem, ali bih rekla da se pravi par logickih gresaka (pokusavam da budem sto jednostavnija i razumljivija):1. ako nesto postoji kao kulturno primetan fenomen, ne znaci da je (samo i iskljucivo) kulutrno uzrokovan, verovatnije je da je uplivisan (a to je vec samo zapazanje, a ne zakljucak)2. ako su u navedenim studijama osobine (kakve god da su) bivale polno (odnosno rodno) grupisane, to nikako ne negira postojanje muskog i zenskog ponasanja (naprotiv!), vec eventualno negira nuznost sadrzaja tog m i f ponasanja

Ok, hajde da pođemo od činjenice da postoje društva koja imaju međusobno potpuno različit odnos prema m-ž pitanjima. To definitivno znači da je makar deo tih odnosa društveno uvjetovan (a na meni je da dokažem ako uopšte to i tvrdim) da je to tako u 100% meri.Ali, šta je alternativno objašnjenje? To da neki faktori iz domena biologije nužno determinišu barem deo socijalnih odnosa? Na koji način? Zašto je (i kako) usvojeno maltene kao aksiom to da moje i tvoje bio karakteristike u velikoj meri uzrokuju naš različit položaj u društvu, a da je svima ostalima poverena uloga izazivača da dokazuju suprotno? Na osnovu kojih bioloških faktora je položaj muškarca ili žene ovakav kakav jeste? Ako se radi o reproduktivnim organima, onda je to hevi priča, i ne treba da nas čudi što imamo drugu krajnost u radovima nekih feministkinja koje u muškom polnom organu vide sredstvo za silovanje nad ženama i za proizvodnju straha što dalje uzrokuje neravnopravnost i prinudu (Andrea Dworkin). Ali, ako se radi o nečemu drugome, voleo bih da znam o čemu tačno pričamo.

3. jedino negiranje postojanja m i f ponasanja bi bila potpuna nepredvidljivost i disperzija ponasajnih odlika svakog pojedinca, odnosno ne postojanje diskriminacije ljudi po polu (ili rodu, kako god hocemo da nazovemo)4. dakle, opazanje razlicitosti fenomena se uzima kao polazna osnova za uvodjenje neke nove kategorije (a to je rod). rod, u tom smislu, jeste realna drustvena konstrukcija, ali povratno - da rod negira pol, pa cak i drustvenu dimenziju pola - hm... (ovde i ja razdvajam pol i rod).

Opet, jasna mi je (barem mislim da mi je jasna) tvoja primedba da nije dovoljno uvesti novu kategoriju da bi se dotadašnja argumentacija srušila kao kula od karata. Ali, koliko je ta dosadašnja argumentacija uopšte bila zasnovana na činjenicama, a koliko na nagađanjima i pseudo-naučnim argumentima, izgrađenim na patrijarhalnim temeljima? Edited March 15, 2009 by pacey defender

[Buck Naked]

Ajaoj.. pa vi to zaozbiljno.. aj sutra možda, jebga.

[Buck Naked]

Zapravo, aj samo malo da zagolicam.Fazon je u tome da su se ideje boazovske antropologije (čija je učenica bila M. Mid) srušile kao kula od karata. Boaz je bio faca jer se izuzetno rano borio protiv rasizma i eugenike, ali cela ta priča (naročito posle užasa WWII i užasa dece cveća '68.) onda pogurana u drugu stranu. A istina nije toliko seksi. Komune slobodne ljubavi u Americi 19. veka raspale su se zbog ljubomore i sklonosti lidera komune da za sebe uzimaju mnoštvo najmlađih i najlepših devojaka. Jedno za drugim, ostrva raznih južnih mora su se ipak razotkrivala kao društva puna nasilja, što integrupnog, što intragrupnog. Margaret Mid je pisala o tome kako je slobodni seks činio Samoance zadovoljnim, a pokazalo se da su dečaci učili jedni druge silovanju devojaka iz drugih plemena. Nazvala je pleme Arapeš "nežnim", a dotični bili lovci na glave. Ti neki Šambuli, koji su navodno izvrnuli rodne uloge, jer su tipovi nosili lokne i šminku, isti ti tipovi su mlatili svoje žene i bili genocidni spram okolnih plemena. Ima na mnogo mesta detaljno o tome kako su dvadeset-trogodišnju Margaret Mid lagali ti nesretni Samoanci, a bome i kako je ona malo ulepšavala stvarnost. Tu se zapravo radi o jednoj ključnoj stvari. Dobar deo društvenih naučnika i najveći deo humanističke javnosti zaplašen je naturalističkom pogreškom (Hjum) - da onako kako jeste, da tako i treba. Ili dotičnu indirektno prihvata, pa iz političkih razloga proizvodi lošu nauku. Naime, ako je "prirodno" stanje takvo i takvo (tj. ako su uzroci biološki) da tako onda i treba da bude. I onda društvenjaci ili negiraju prirodu, govorkajući da ona nema veze, ili lupetaju da je ta priroda onakva kakva nije. Pritom se previđa da ista pogreška važi i u obrnutom smeru, i mnogi društvenjaci je čine. Da onako kako treba - da tako i jeste. I onda kao Margaret Mid polaze od idealnog sveta, i ugrađuju ga na društva po Pacifiku ili Južnoj Americi. Antropolozi, ali i svi mi, patimo i od problema da uviđamo razlike, ali ne i sličnosti. Istorijski, antropologija je bila hronika razlika ili partikularnosti. Kao kada odemo u drugu zemlju, pa samo primećujemo razlike, ne uviđajući oooogromnu količinu sličnosti. Ali to je svojstveno umu, samo ne valja kada penetrira u nauku. Ljudske univerzalije puno su inspirativnija stvar. Dodatno, društvenjaci greše i jer priču o biološkom nasleđu ili čemu već interpretiraju kao neki biološki determinizam (a malo koji ozbiljan biolog uopšte razmišlja u tim kategorijama), ljude kao automate, blabla. I to je sve vrlo politički nekorektno i hazardno. Dok istovremeno ne uviđaju brvno u sopstvenom oku - svoj radikalizam u kulturnom determinizmu. Ako hoćemo politički, biologija je izašla na loš glas od užasa Aušvica i još uvek se toga teško otarasiti, razumljivo. Ali društveni inžinjering bio je podjednako poguban u istoriji. Lokovska ideja o čovekovom mozgu kao praznoj ploči, tj. o ljudskom ponašanju kao nečemu što društvo sa velikim D može do beskonačnosti menjati, takođe je zlikovačka. Mnogi pokušaji stvaranja savršenog čoveka putem izmenjenih društvenih uslova završili su u krvi. Istina je da ta je dilema nature/nurture u startu besmislena i pogrešno postavljena. Muškarci i žene jesu različiti ("različiti su u pičku materinu", dodao bi moj prijatelj), ali to nije ništa strašno niti nenormalno. Dotični su evoluirali različite adaptivne strategije, i to se odrazilo na njihov hard-wiring u mozgu. I to sve ima posledice po društvene odnose i društvenu strukturu. Zato je nature/nurture besmisleno. Naravno da na naše ponašanje utiče i kulturno okruženje, i naše biološko nasleđe. Ali poenta je u tome da i jedno i drugo biva provučeno kroz naš evoluirani kognitivni aparat, tj. kroz naš mozak kao komputacijski organ. E taj mozak je evoluirao u jednom određenom kontekstu i u tom smislu smo osuđeni na njega, iako nam pruža gomilu mogućnosti. Ali i tada smo "umreženi" na određene adaptivne strategije, iako smo umreženi i da mislimo svojom glavom i kalkulišemo, pa samim tim i menjamo, i ženama pravo glasa dajemo. A i da budu od gore u krevetu. Eto, to ti je uvod. A konkretnije o mužjacima i ženkama, drugi put.Edit: samo ne znam zašto ovo nije na nauci, već na glupoj metafizici.

Edited March 16, 2009 by Buck Naked

[Indy]

Sa koliko vode Pinkerovci? :)PS. M. Mid je 1 Uefa

[Indy]

Jes' da nema veze s temom, ali posto je ovo 1 metafizika, sve ima veze sa svime. A i kad moze onaj gore da jede barbiku, mogu ja i nesto iz resora Indijane Dzonsa:Jel' da je kul ova vampirica koju su pronasli na groblju u Veneciji?Buffy never looked so hungry... hungry for bllllllllooooooddd!

[kgmr]

To definitivno znači da je makar deo tih odnosa društveno uvjetovan...

ma sto se mene tice, drustveno uvjetovanje u odredjenom stepenu drustvenih uloga nije upitno (ali dokazuj gimnastike radi). ali mislim da nisam bila jasna, ocigledno. dakle ovako:postojanje muskih, odnosno zenskih uloga (mozemo da ih zovemo cvetici i sargarepice, nebitno) u svim kulturama, koliko ja shvatam, govori u prilog tome da se ljudi ocigledno grupisu po polu/rodu, a ne po boji kose.

Zašto je (i kako) usvojeno maltene kao aksiom to da moje i tvoje bio karakteristike u velikoj meri uzrokuju naš različit položaj u društvu, a da je svima ostalima poverena uloga izazivača da dokazuju suprotno?

usvojeno kroz drustveno uredjenje koje je oformilo dominantnu naucnu paradigmu. zato onda nove teorije, a da bi uopste postale teorije, moraju da ruse prethodno. al' dobro, to je za pilice. nego, bioloske karakteristike i socijalne karakteristike iskljucive, a kamoli suprotstavljenje (to u smislu ovih alternativnih objasnjenja).

Opet, jasna mi je (barem mislim da mi je jasna) tvoja primedba da nije dovoljno uvesti novu kategoriju da bi se dotadašnja argumentacija srušila kao kula od karata.

ni sama se ne razumem, ali ovo je metafizika :D

Ali, koliko je ta dosadašnja argumentacija uopšte bila zasnovana na činjenicama, a koliko na nagađanjima i pseudo-naučnim argumentima, izgrađenim na patrijarhalnim temeljima?

patrijarhalne temelje, ako ih prihvatimo, nisu mogli da budu izbegnuti, zar ne?

Tu se zapravo radi o jednoj ključnoj stvari. Dobar deo društvenih naučnika i najveći deo humanističke javnosti zaplašen je naturalističkom pogreškom (Hjum) - da onako kako jeste, da tako i treba. Ili dotičnu indirektno prihvata, pa iz političkih razloga proizvodi lošu nauku.

pa da, ali to je cista politika. mislim, to skakanje iz konstatacije direktno u vrednovanje.

Antropolozi, ali i svi mi, patimo i od problema da uviđamo razlike, ali ne i sličnosti.

! da, da, to je super fora (i moj licni uvid -_- , bas mi drago sto izgleda da nije besmislen). dakle digresija, cisto licnog tipa: ljudi su mnoooogo slicniji (na pojedinacnom nivou), samo sto smo skloni tim greskama atribucije i slicnima, valjda nam je kognitivni aparat tako podesen, uocavanje razlika i fokusiranje na njih nam olaksava snalazenje.

Ljudske univerzalije puno su inspirativnija stvar.

ma nemoj? sto? :P

Edit: samo ne znam zašto ovo nije na nauci, već na glupoj metafizici.

snobe.

[Buck Naked]

Razgovor stao?

[pacey defender]

evo evo, ne postizavam....za sat vremena....

[Buck Naked]

Neću ni ja postignuti, tako da.. no worries & no hurries..!

[pacey defender]

Fazon je u tome da su se ideje boazovske antropologije (čija je učenica bila M. Mid) srušile kao kula od karata. Boaz je bio faca jer se izuzetno rano borio protiv rasizma i eugenike, ali cela ta priča (naročito posle užasa WWII i užasa dece cveća '68.) onda pogurana u drugu stranu. A istina nije toliko seksi. Komune slobodne ljubavi u Americi 19. veka raspale su se zbog ljubomore i sklonosti lidera komune da za sebe uzimaju mnoštvo najmlađih i najlepših devojaka. Jedno za drugim, ostrva raznih južnih mora su se ipak razotkrivala kao društva puna nasilja, što integrupnog, što intragrupnog. Margaret Mid je pisala o tome kako je slobodni seks činio Samoance zadovoljnim, a pokazalo se da su dečaci učili jedni druge silovanju devojaka iz drugih plemena. Nazvala je pleme Arapeš "nežnim", a dotični bili lovci na glave. Ti neki šambuli, koji su navodno izvrnuli rodne uloge, jer su tipovi nosili lokne i šminku, isti ti tipovi su mlatili svoje žene i bili genocidni spram okolnih plemena. Ima na mnogo mesta detaljno o tome kako su dvadeset-trogodišnju Margaret Mid lagali ti nesretni Samoanci, a bome i kako je ona malo ulepšavala stvarnost.

Ja nisam pominjao Margaret Mid, ali mi je vrlo drago da ti jesti, jer sam saznao nešto novo. Zamišljam je kao 23godišnjakinju koja odlazi u neku tamo civilizaciju i kao pala s marsa zvera okolo. Baš kao današnje amerikanke koje dolaze ovamo na internšipove. :) Elem, Margaret Mid je za ovu raspravu bitna utoliko što može da delimično kompromituje metod posmatranja sa/bez učestvovanja. Ali, to nikako ne kompromituje sam metod uporedne analize različitih ljudskih zajednica, obzirom da i dalje nije nađen bolji način da se dođe do nekih podataka. Drugo je pitanje kako će se ti podaci dalje upotrebiti zarad nekih (i kakvih) zaključaka.

Tu se zapravo radi o jednoj ključnoj stvari. Dobar deo društvenih naučnika i najveći deo humanističke javnosti zaplašen je naturalističkom pogreškom (Hjum) - da onako kako jeste, da tako i treba. Ili dotičnu indirektno prihvata, pa iz političkih razloga proizvodi lošu nauku. Naime, ako je "prirodno" stanje takvo i takvo (tj. ako su uzroci biološki) da tako onda i treba da bude. I onda društvenjaci ili negiraju prirodu, govorkajući da ona nema veze, ili lupetaju da je ta priroda onakva kakva nije. Pritom se previđa da ista pogreška važi i u obrnutom smeru, i mnogi društvenjaci je čine. Da onako kako treba - da tako i jeste. I onda kao Margaret Mid polaze od idealnog sveta, i ugrađuju ga na društva po Pacifiku ili Južnoj Americi.

Vrlo dobra konstatacija i primedba. No opet, suštinski ne pogađa suštinu, barem ako govorimo o kulturnom relazivizmu. Nisu baš svi projektovali svoja ?treba? u opis onoga što ?jeste?. Ili jesu? Pitam, još sam nov u svemu ovome...

Antropolozi, ali i svi mi, patimo i od problema da uviđamo razlike, ali ne i sličnosti. Istorijski, antropologija je bila hronika razlika ili partikularnosti. Kao kada odemo u drugu zemlju, pa samo primećujemo razlike, ne uviđajući oooogromnu količinu sličnosti. Ali to je svojstveno umu, samo ne valja kada penetrira u nauku. Ljudske univerzalije puno su inspirativnija stvar. Dodatno, društvenjaci greše i jer priču o biološkom nasleđu ili čemu već interpretiraju kao neki biološki determinizam (a malo koji ozbiljan biolog uopšte razmišlja u tim kategorijama), ljude kao automate, blabla. I to je sve vrlo politički nekorektno i hazardno. Dok istovremeno ne uviđaju brvno u sopstvenom oku - svoj radikalizam u kulturnom determinizmu. Ako hoćemo politički, biologija je izašla na loš glas od užasa Aušvica i još uvek se toga teško otarasiti, razumljivo. Ali društveni inžinjering bio je podjednako poguban u istoriji. Lokovska ideja o čovekovom mozgu kao praznoj ploči, tj. o ljudskom ponašanju kao nečemu što društvo sa velikim D može do beskonačnosti menjati, takođe je zlikovačka. Mnogi pokušaji stvaranja savršenog čoveka putem izmenjenih društvenih uslova završili su u krvi.

Antropologija ima dve mogućnosti, jednako preterane, i mora da operiše negde između. Prva je da pretenciozno crta dijagrame zavisnosti jednog parametra od drugog, pri čemu je valjda odmah jasno da je to osuđeno na propast zbog uvek prisutnog argumenta da se tamo negde u tri lepe, iza 7 mora i 7 gora u plemenu tom-i-tom, te dve pojave ne javljaju u uzročno-posledičnom nizu i odnosu. Druga krajnost je da odmah dignemo ruke od uporednih analiza, i da ustvrdimo da ?neke pojave u nekim društvima koje karakterišu nekakve okolnosti, mogu u izvesnoj meri prouizrokovati nekakve posledice?, što je poprilično demorališuće, a i otkrivanje tople vode. :)Elem, plašim se da insistiranje na ljudskim univerzalijama (a to nije samo pitanje antropologije) i s tim u vezi sa ljudskom prirodom poprilično maši poentu. Ljudska priroda je nesaznatljiva i nedokučiva, sa naučnog stanovišta, ako mene pitaš. Mi o tome možemo polemisati i pokušati joj se približiti, ali samo toliko. Meni utoliko smeta što se u političkoj filozofiji liberalizma, a kojoj gravitiram, toliko forsira ta tema usklađenosti poretka sa ljudskom prirodom, jer mislim da je to skretanje sa glavne linije argumentacije.No dobro, svakako ćemo se saglasiti da Čovek sa neispisanom tablom može rezultirati u katastrofama već viđenih razmera. Ali meni se ipak čini da nije u tome poenta u prigovoru kultirnog relativizma. Ne radi se ovde o tome da je nužno svaka kultura jednako dobra (barem ako mene pitaš, verovatno Margaret Mid misli suprotno), već da svaka postojeća kultura na specifičan (neponovljiv) način oblikuje društvene odnose i same članove tog društva.

Istina je da ta je dilema nature/nurture u startu besmislena i pogrešno postavljena. Muškarci i žene jesu različiti ("različiti su u pičku materinu", dodao bi moj prijatelj), ali to nije ništa strašno niti nenormalno. Dotični su evoluirali različite adaptivne strategije, i to se odrazilo na njihov hard-wiring u mozgu. I to sve ima posledice po društvene odnose i društvenu strukturu. Zato je nature/nurture besmisleno. Naravno da na naše ponašanje utiče i kulturno okruženje, i naše biološko nasleđe. Ali poenta je u tome da i jedno i drugo biva provučeno kroz naš evoluirani kognitivni aparat, tj. kroz naš mozak kao komputacijski organ. E taj mozak je evoluirao u jednom određenom kontekstu i u tom smislu smo osuđeni na njega, iako nam pruža gomilu mogućnosti. Ali i tada smo "umreženi" na određene adaptivne strategije, iako smo umreženi i da mislimo svojom glavom i kalkulišemo, pa samim tim i menjamo, i ženama pravo glasa dajemo. A i da budu od gore u krevetu.

Konačno dolazimo do ključnog dela. Ok, hajde da prihvatim sve argumente o različitim adaptivnim strategijama i evoluiranim kognitivnim aparatima koji se razlikuju u zavisnosti od pola. Ali, da li to znači da je nekada davno, kadgod već, došlo do razdvajanja svake od kategorija po polnoj osnovi? Da li to znači da je nekada još davnije sve to bilo identično? Ako je nekada davno adaptivna strategija muškarca i žene bila identična, onda je zadatak antropologije i uostalom većine društvenih nauka da pronikne u takvu iskonsku ?ljudsku prirodu?. I da da odgovor na pitanje ? zbog čega je započeo različit ?evolutivni proces kognitivnih aparata? muškaraca i žena?Ali, ako je to tako od vajkada, tj ako nije postojao trenutak/epoha/big beng/šta god kada je došlo do te radikalne promene u svakoj od ljudskih zajednica, zašto onda uopšte govorimo o ljudskoj prirodi u jednini? Zašto se ne uzimaju u obzir muška priroda i ženska priroda kao dve različite, katkada potencijalno konfliktne kategorije? Ili se pak radi o tome da je u jednom trenutku adaptivna strategija muškaraca razvijala u pravcu razvijanja osobina kao što su agresivnost i kompetitivnost, a kod žena u pravcu saradnje i integracije? Ako je tako, kako možemo govoriti o tome da su to nekakve nepromenjive osobine? A ako su promenjive kao što su to nekada bile, onda to mogu to biti i danas. Ako se želi. A to ima veze sa onim prigovorom iz nekog od prethodnih pasusa o tome da socijalni eksperimenti koji su u nesaglasju sa navodnom ljudskom prirodom rezultiraju u katastrofama. Edited March 16, 2009 by pacey defender

[pacey defender]

ostao sam dužan za ono o ljudskim zajednicama u kontekstu komparativne analize m-ž odnosa. Sve što navodim je iz knjige Ted C. Lewellen (Luelen) - Uvod u političku antropologiju.Iroquois - zajednica plemena sa poprilično militari kvrcom u glavi, što je navodno muška osobina. E sad, žene su tamo upravljale privrednim aktivnostima, raspodelom hrane, ali i raspodelom svega onoga što muškarci ulove. Nasledstvo ide po ženskoj liniji, muškarac se udaje u taštinu kuću i tamo nema moć da upravlja domaćinstvom i donosi odluke od značaja za isto. Muškarci formalno upravljaju zajednicom plemena ali se oni biraju nasledstvom po ženskoj liniji, a u određenim pitanjima žene su imale pravo veta. Moć koju su žene imale tamo nije bila prisutna samo u privatnoj sferi, već u jednakoj meri i u javnoj.Chipewyan - podela rada po polu je poprilično intenzivna, a svu hranu nabavljaju muškarci. žene je obrađuju. ono što je žene činilo moćnima zapravo je bilo uzrok njihove depriviranosti - njima je pridavana negativna moć i nekakve mistične, magijske karakteristike, naročito u periodu mesečnog ciklusa (žena u tom periodu može uništiti magiju zaprege psećih saonica ako zakorači preko njih), a što je sve bilo povezivano sa nekim destruktivnim i društveno opasnim potencijalom, tako da su sklanjane iz sfere odlučivanja, bilo kod kuće bilo u polju javnosti. Agta/Aeta/Ayta - gotovo da nema podele rada po polu. žene aktivno love (prave neka oružja), a to prestaju samo u poodmakloj trudnoći i u par meseci dojenja, kada se vraćaju aktivnostima izvan kuće. Sve to vreme starci i starice čuvaju malu decu, ili otac i majka naizmenično. Odluke se donose dogovorom u kojem učestvuju oba pola.-----------------Elem, ako kažemo da su Agte i Chipewyan različito se odnosili prema ulozi majke u društvenom životu nakon porođaja, da li onda može da se kaže da je uporedna analiza ponudila dokaze da "majčinstvo" nije nekakva biološka karakteristika koja nužno determiniše društveni položaj majke, već da taj položaj (isključivo?) zavisi od načina na koji konkretno društvo konstruiše "majčinstvo"? KM, odgovaram kasnije na tvoj post, sad mi treba odmor!