Jump to content
IGNORED

Vas odnos prema domovini ...


cyberwor/L/d

Recommended Posts

Posted
2 minutes ago, jms_uk said:

 

Zameni Konjarnik sa Londonom i Njujorkom i princip ostaje isti.

 

Bar danas, iz veceg dela planete moze da se stigne do domovine (zar nije domovina tamo gde ti je dom, gde zivis?) za 24h.

 

Ne slažem se, opet. :) Čini mi se da nije isto stići do domovine za 2 sata i stizati do domovine 10+ sati. Ako je 2 sata, možeš maltene vikednom da skokneš do domovine. Ali 10+ sati je em mnogo više para em nema šanse s dvoje male dece da skokneš za vikend.

 

E pa to je deo pitanja, šta je dom? :) Meni nekako dom na placu u Barajevu sa roštiljem napravljenim od cigala a ne ova američka skalamerija, djavo da je nosi. ;) Dakle, znam da ovo zvuči da baš romantišem i patetišem, možda, ali ja se posle svih premišljanja tako osećam. Samo da kažem da sam dosta iskusni imigrant, već nekih tuce godina, Kanada i Amerika, i radila sam i studirala i sve.

Posted
1 hour ago, Radoye said:

 

Upravo to, mogu ja da se vratim u svoje rodno mesto ali babine letnje kujnice koja mirise na svakojake zacine i travke vise nema. To gde mene moja licna nostalgija vuce ne postoji vec dobrih 20-25 godina. Ustvari, ne nedostaje meni mesto iz kojeg sam otisao nego moja mladost tamo provedena. A to vise nigde na svetu ne moze da se pronadje. :)

 

I eto definicije nostalgije.

 

Tako i meni tata povremeno prica o (nekoj) Čuburi od pre 40-50 godina...

Posted
5 hours ago, trustno1 said:

Tvrdim da je svakom ko je otišao iz domovine, da ne kažem posotjebine, teško.

Ovo iz licnog iskustva ili - onako - pecash pa gledash kol'ko ce somova da se upeca? 

#pitamzakuma 

Posted
57 minutes ago, gospa buba said:

tako je meni sa jugoslavijom

Ovo je vec ozbiljnije - isto i ovde i nema leka.

Posted
2 minutes ago, trustno1 said:

 

Ne slažem se, opet. :) Čini mi se da nije isto stići do domovine za 2 sata i stizati do domovine 10+ sati. Ako je 2 sata, možeš maltene vikednom da skokneš do domovine. Ali 10+ sati je em mnogo više para em nema šanse s dvoje male dece da skokneš za vikend.

 

Ima i ljudi koji zive u istom gradu sa matorcima, pa ih opet ne posecuju cesto...

 

2 minutes ago, trustno1 said:

E pa to je deo pitanja, šta je dom? :) Meni nekako dom na placu u Barajevu sa roštiljem napravljenim od cigala a ne ova američka skalamerija, djavo da je nosi. ;) Dakle, znam da ovo zvuči da baš romantišem i patetišem, možda, ali ja se posle svih premišljanja tako osećam. Samo da kažem da sam dosta iskusni imigrant, već nekih tuce godina, Kanada i Amerika, i radila sam i studirala i sve.

 

Pa zar ne bi onda trebalo da odes i zivis (u domu) na tom placu u Barajevu?

Posted
2 minutes ago, Radoye said:

 

Eto ja ne mogu tako kao oni, zato sam i otisao prvi put, i svaki put kad se vracam u posetu me podseti da su svi ti razlozi koji su me odatle oterali jos uvek validni. A u SAD ne bih mogao da zivim, imam dosta familije i prijatelja dole, bio video i nije to za mene. Ameri su bas mnogo drugacije bazdareni, cak i od Kanadjana a kamo li od nas iz daleka.

 

Kod nas u Torontu ima dovoljno radnjica ex-Yu i okolnih (Madjari, Grci itd) gde se uvek moze nabaviti sve cega se zazelis, pa i pite i prasetina :) tako da sa te gastronomske strane nikad nije bilo frke. A ima redovno i "nasih" kulturnih dogadjanja - filmovi, pozorisne predstave, koncerti - doduse to uglavnom izbegavam osim ako me bas jako ne interesuje (zadnji put isao da gledam onaj dokumentarac o V. Divljanu). A za sve ostalo sto se tice informacijskog inputa iz rodne grude tu je internet.

 

E pa to je zanimljivo što kažeš. Ja kad sam došla iz Srbije u Kanadu nisam nimala nikakav kulturološki šok. Sve mi je bilo kako sam navikla i poznavala i zamišljala, samo bez korupcije, ukratko. A da li veruješ da kada sam se iz Kanade preselila u Ameriku imala sam baš pravi kulturološki šok? Neverovatno. Da, totalno su drugačiji Ameri, mislim da to ne može da se pojmi dok ne dodješ. Posle svih tih filmova, muzike i čega ne, mislila sam valjda da ako neku zemlju i kulturu poznajem, to su Ameri. Čudan osećaj, s jedne strane kad sam prvi put stigla u NJujork imala sam osećaj kao da sam kod kuće, ta atmosfera i sve, kao da tu pripadam (svi se tako osećaju kad stignu u NJujork) a s druge strane... šok.

 

Fascinira me Amerika, genijalna je. Ali moguće je da bih bila srećnija u Kanadi. Što ti tačno misliš da nije za tebe?

Posted
24 minutes ago, trustno1 said:

al ako moji, moj narod, ako oni tako žive, što ne bih i ja.

Niko ti ne brani, to je uvek i svakome otvoreno - i nashima sa Fidzija i sa NZ, sa Tasmanije, iz Kanade i Paragvaja. Japana... Uvek mogu da se vrate/im.

Posted
Just now, iDemo said:

Niko ti ne brani, to je uvek i svakome otvoreno - i nashima sa Fidzija i sa NZ, sa Tasmanije, iz Kanade i Paragvaja. Japana... Uvek mogu da se vrate/im.

 

Dobro ljudi, je l vi hoćete da delite sentimentalna ex-yu srceparateljstva ili da završavate diskusiju po kratkom postupku. ;) Daj nešto malo tužno, otvori dušu. Šta je sa simpatijom iz prvog razreda

 

Posted

Nego, #realan problem je kad odesh i ostavish roditelje, jedno od njih u medjuvremenu umre, ti zivish neki normalan zivot (u #normalnijiom zemlji) - sve normalno. Podignesh decu, osnovna, srednja, upishu faks na drugom kontinentu - pa se onda tam druze sa decom iz Beograda pa raspuste provode u Beogradu a ne "kod uce"... Pa faken krenu da se zene i udaju za ove iz Beograda... I - boze zdravlje - kol'ko sutra cu da krenem da kukam kako mi unuci rastu na drugom kontinentu - u Beogradu... :) 

E, to ce da bude ultimate-test, ne? :)

Posted
27 minutes ago, trustno1 said:

Sada intenzivno patim za Srbijom. Odem svakog leta, osim ovog, ostanem tamo dva meseca i neću da se vraćam. Kad sletim na grozomorni JFK moram da čupam optimizam iz dubine bića. ;)

 

Ovo propustih - sto ne skratis sebi patnje i odes tamo?

 

Mislim, ja ovo samo teoretski, nemam pojma na sta bi to licilo posle puno godina. Ali ako ti vec provodis 1/6 vremena tamo, onda imas prilike mozda i da iskusis sta to sve podrazumeva (zivot tamo)...

Posted
1 minute ago, trustno1 said:

Šta je sa simpatijom iz prvog razreda

Simpatija iz srednje (a imali smo i mi svojih tajni) se pretvorila (likom) u prodavacicu mesnate makedonske paprike. Ok, i ja imam 100 kila al' se to ne vidi dok ne stanem pred ogledalo (i dok zglobovi ne krenu da shkripe)... Od zanimljivih prica - 2016 odem u Detroit/Lansing pa potom u grad Cikago - da se sretnem sa drugom iz srednje kad tamo njegova kuma - moja drugarica iz osnovne (nije i simpatija) al' sam se bash obradovao k'o da jeste... 

Posted
4 minutes ago, trustno1 said:

 

Dobro ljudi, je l vi hoćete da delite sentimentalna ex-yu srceparateljstva ili da završavate diskusiju po kratkom postupku. ;) Daj nešto malo tužno, otvori dušu. Šta je sa simpatijom iz prvog razreda

 

 

Eno je u Kanadi :lolol:

 

  • Haha 1
Posted
6 minutes ago, trustno1 said:

Fascinira me Amerika, genijalna je.

Amerika je - kad odesh u Ajovu i u Micigen pa ti drugar iz LA - onako sa sve poluosmehom - kaze "brt, to sto si ti video, to nije Amerika"... 

Posted
1 minute ago, jms_uk said:

Eno je u Kanadi :lolol:

Da nije Tanja, brt? 

#pitamzatanju 

Posted
1 minute ago, iDemo said:

Da nije Tanja, brt? 

#pitamzatanju 

 

Nije :)

 

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...