Dr Arslanagić Posted October 22, 2015 Posted October 22, 2015 da li se u banci mogu razmeniti novcanice funti van opticaja? Ne može, a ne može svuda ni u Britaniji.
čekmeže Posted October 22, 2015 Posted October 22, 2015 Zapravo, dali su mi jos u menjacnici tu informaciju ("moze ali u engleskoj"), a na vebu boe ima i procedura: popuni se formular, priloze brojevi deviznog racuna i salje se postom - oni onda uplate. Kapiram da ima dobru sansu da upali, ali opet mi nekako nerealno izgleda. Sta vi mislite? Svestan sam da to nije obican papir kao sto je to sa drugim starim novcem, ali je opet novac van opticaja pa ne znam da li smem da ponudim preko neta da mi to kupi neko ko tipa ide u uk...ili je to glupa ideja ne znam Pogledacu i taj sajt ali mislim da nema poente jer vec boe radi sta treba Kolko ti menjaš, milion funti?
đorđe geprat Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 u jutrošnjem programu RTS gostovao je čovek iz ministarstva finansija. tema je bila "zakon o proceniteljima". saznajem da - je zakon u fazi nacrta pred javnu raspravu. - da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine - da je predviđeno licenciranje ovlašćenih za davanje procene vrednosti - da procenitelji neće biti državni službenici nego preduzetnici - da je predviđeno da imaju svoje druženje/komoru/savez (nešto poput notara) sa ovlašćenjem izricanja predloga disciplinskih mera - da će procenu vrednosti nekretnina zbog oporezivanja i dalje vršiti ministarstvo fnansija. pitanje voditeljke o tome šta građanstvo dobija ovim ostalo je zakamuflirano u opštim, načelnim frazama. gospođa geprat misli da će se ovlašćenim agencijama nametnuti procenitelj (a čije mišljenje neće biti uvaženo kod oporezivanja) ja mislim da je ovo skroz nepotrebno. vi?
Frank Pembleton Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 Procenitelji čega? poslato sa WC šolje by BVK
đorđe geprat Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 vrednosti. ovi su pričali uglavnom o nekretninama. u stilu da prodavac stana pozove procenitelja da mu kaže koliko stan vredi. i, naglasio je da će poreska uprava minstarstva i dlje procenjivati vrednost nekretnine kod određivanja godišnjeg poreza.
Frank Pembleton Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 vrednosti. ovi su pričali uglavnom o nekretninama. u stilu da prodavac stana pozove procenitelja da mu kaže koliko stan vredi. i, naglasio je da će poreska uprava minstarstva i dlje procenjivati vrednost nekretnine kod određivanja godišnjeg poreza. Boze svasta...Pa moj stan je vredeo onoliko koliko je neko bio spreman da plati za njega.A u pocetnim radnjama razgovor sa agentom "za koliko bi mogao da ode..." Ne vidim svrhu ....
SNARC Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 Da nece mozda stan koji mozes da utopis za 50 soma da procene na 150 i da na konto toga odrede porez na nekretninu ? Sjajan nacin za dopunu budzeta.
đorđe geprat Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 (edited) rekao je da oporezivanje ostaje u nadležnosti ministarstva. možda ima smisla ako banke i ostali slični budu u obavezi da njih, licencirane, angažuju kod davanja kredita. ili, kod prinudne naplate. drugo je bez veze. ja tražim onoliko, ti nudiš toliko, nađemo se negde. a za start pogađanja, čitaju se oglasi. EDIT: link, ovo je nacrt: link Edited November 1, 2015 by djordje geprat
Frank Pembleton Posted November 1, 2015 Posted November 1, 2015 Po ovome sto preletoh , nominalno cilja se bankarski sektor.... II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА У Србији не постоји ниједан закон којим се уређује професија проценитељавредности непокретности.Основни разлози који су определили предлагача да приступи изради овог закона су:1) Усклађивање са захтевима ЕУ Директиве о хипотекарним кредитима. Србија је ујануару 2015. године почела преговоре о приступању Европској Унији, што подразумевауспешно затварање свих 35 појединачних поглавља о којима се преговара. Поглавље 9(Финансијске услуге) обухвата поштовање Директиве 2014/17/ЕУ о уговорима опотрошачким кредитима који се односе на стамбене некретнине и о измени директива2008/48/ЕЗ и 2013/36/ЕУ и Уредбе (ЕУ) бр. 1093/2010 („Директиве о хипотекарнимкредитима”, ДХК).Директивом о хипотекарним кредитима се јасно утврђује одговорност сваке државеда изради поуздане националне стандарде и да обезбеди стручност и одговарајуће образовањепроценитеља. Ова директива је резултат напора Европске комисије да створи унифициранаправила везано за тржиште некретнина, имајући у виду последњу финансијску кризу игубитак поверења у финансијски сектор.2) Одржавање финансијске стабилности и избегавање системског ризика. Тачностпроцене вредности непокретне имовине представља значајан елемент финансијскестабилности банкарског система. Банке су непосредно изложене ризику промене вредностиимовине која служи као основни облик обезбеђења пласмана банака у Републици Србији (удаљем тексту: Србија). Непрецизна процена вредности колатерала може да доведе доморалног хазарда при процени вредности, тенденције да се колатерал прецени, али и донастанка озбиљног системског ризика. Прецењен колатерал доводи до већег губитка у случајудоцње клијента. До таквог већег губитка долази у ситуацији нижих резервација за процењенегубитке и степена капитализације банке нижег од потребног него што би то био случај да јевредност колатерала процењена тачно. Тиме се повећава ризик са којим се суочава банка,системски ризик и потенцијални фискални трошак у случају „спасавања“ банака.Иако је банкарски сектор у Србији високо капитализован, висок и растући нивопроблематичних кредита негативно се одражава на билансе банака и представља главнипроблем у банкарском сектору. Показало се да је недовољно регулисана област проценевредности колатерала условила, у великом броју случајева, прецењивање вредности и знатнеразлике у вредности колатерала у поступку извршења хипотеке. Највећи проблемиустановљени су код процене вредности непокретности, те је због тога потребно унапредитирегулативу која се односи на проценитеље вредности непокретности, са циљем јачањастручности, кредибилитета и интегритета професије.Поред наведеног, акумулирање проблематичних кредита у билансима банаканегативно утиче на кредитну активност банака, а самим тим и на привредну активност, пресвега због смањења доступности потенцијалних извора финансирања, како за привреднадруштва тако и за становништво.3) Побољшање приступа финансијама и повећан развој привредне активности.Анализа стања у области приступа изворима финансирања коју је спровео УСАИДБЕП указују на то да је потребно унапредити услуге процене вредности непокретне имовинеу Србији. Уочљив је недостатак струковних стандарда за процену вредности непокретности,што доприноси прекомерној колатерализацији и онемогућава малим и средњим предузећима(у даљем тексту: МСП) да се задуже чак и када поседују имовину која може да послужи каообезбеђење. Тако око 65 одсто МСП у Србији сматра да висина средстава обезбеђења кредитане одговара њиховим потребама, а скоро 50 одсто МСП наводи да им није једноставно даиспуне захтеве банака у погледу средстава обезбеђења.Са друге стране, непоуздана процена вредности средстава обезбеђења доводи банку уситуацију да не може реално да обрачуна износ губитка у случају доцње. Последично:а) Банке непрецизно процењену вредност колатерала препозна као неприхватљивризик. У погледу способности банке да апсорбује кредитни ризик, непоуздана проценавредности средства обезбеђења банци не може да послужи за снижење кредитног ризика, јербанка можда неће бити у стању да реално обрачуна износ губитка у случају доцњезајмопримца. Код такве процене кредитног ризика често се дешава да кредитни рејтингпотенцијалног зајмопримца буде процењен као неприхватљив, те да тражени кредит не будеодобрен. Ово има посредан утицај на отежан приступ изворима финансирања и растпривредне активности.б) Банка прихвата клијенте, али уз нижи кредитни рејтинг и одобравају кредите узвише каматне стопе. Више каматне стопе одбијају потенцијалне клијенте, чиме се ограничаваприступ изворима финансирања. Осим тога, више каматне стопе повећавају вероватноћу даће ти кредити постати ненаплативи. Тиме се потенцијално смањује БДП, а истовременоповећава ризик са којима се суочавају банке и финансијски систем у целини. Овакваситуација може да представља опасност и по стабилност јавних финансија ако се дође уситуацију да се новац пореских обвезника мора користити у сврху решавања проблемабанкарског система.в) Банка може одобрити кредит, али уз конзервативнији loan-to-value (ЛТВ) рацио.Банка тако остварује прекомерну колатерализацију као добро познат метод смањењаизложености ризику, али смањује укупан износ кредита доступан уз одређено средствообезбеђења, чиме се ограничава приступ изворима финансирања и смањује потенцијалниБДП.4) Развој професије проценитеља са циљем јачања стручности и кредибилитетапрофесије.Већина стручњака и предузећа који користе услуге проценитеља имају сличан став упогледу тога у којој је мери процена колатерала у Србији непоуздана. Иако различити актериутицај овог проблема могу посматрати са различитих страна и на међусобно супротстављененачине, сви ипак указују на исте основне тешкоће: поступак именовања није адекватан, јериако проценитељи морају да испуне законске и струковне услове, правила су исувише лабава,па је стога већина проценитеља не поседује адекватна знања (нпр. инжењери грађевинскеструке не познају економију и финансије, а економисти немају знање из области грађевине, исл.); не постоји обавезно стално стручно усавршавање; нема опште прихваћених струковнихстандарда; не постоји регулаторно тело одговорно за санкционисање непрофесионалног инеетичког поступања; нема стандардизоване методологије процене вредности Eto posla za odabrane....
puella Posted November 9, 2015 Posted November 9, 2015 Ne znam gde da stavim pitanje o porezu pa pretpostavljam da je ove pravo mesto. NIS i Aerodrom su mi uplatili dividende za one besplatne akcije koje su svi dobili. Od NIS-a sam dobila oko 190 dinara od aerodroma oko 50-ak. Nisam ni znala da su mi uplatili vec su se pare samo pojavile na bankovnom racunu. Da nisam gledala promene na tekucem ne bih ni znala. E sad, da li treba da platim porez na ovo (muz me naplasio da moram da idem sad u poresku, podnosim prijavu...) ili je porez vec naplacen? Mislim ako zbog 200 dindzi moram da izgubim ceo dan u akanju sa poreskom, dzaba ti dividende. S druge strane, posto je veliki broj ljudi dobio ove akcije valjda bi neko nesto rekao o obavezama al nije iskuljeceno i da jesu a da me je informacija mimoisla.
levi Posted November 9, 2015 Posted November 9, 2015 Skinut je porez http://www.belex.rs/data/2015/08/00095983.pdf Износи дивиденди биће умањени за одговарајуће износе пореза по одбитку које је Друштво дужно да обрачуна, обустави и уплати за акционаре Друштва у моменту исплате дивиденди, а ускладу са важећим пореским прописима.
levi Posted November 9, 2015 Posted November 9, 2015 Nego, pošto su banke upadljivo nezainteresovane za štednju, tu je država Srbija. Ovo bi moglo da ne bude loše http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/60684 http://www.belex.rs/data/2015/11/00096678.pdf Svaka čast Vučiću i Siniši Krneti
puella Posted November 10, 2015 Posted November 10, 2015 Hvala! Vec sam mislila da okoncam svoju akcionarsku karijeru :) Skinut je porez http://www.belex.rs/data/2015/08/00095983.pdf
MayDay Posted November 10, 2015 Posted November 10, 2015 Ja sam upravo otkrila na svom portalu na sajtu banke da ja imam neke silne nerealizovane cekove i shvatam da su to neki iz doba pre nove ere. Pojma nemam gde su ti cekovi, selila sam se osamsto puta otada. Je l mogu ja da odem u banku i da kazem da sam ih izgubila i da ih oni poniste iako ih nemam fizicki kod sebe?
Tresko Posted November 10, 2015 Posted November 10, 2015 Ne mogu da ponište tako čekove. Moraš da u vanparničnom postupku pred sudom tražiš da sud donese rešenje o amortizaciji čekova. Tek sa tim rešenjem banka može da te čekove registruje kao poništene i nevažeće.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now