Razna pitanja

[Dr Arslanagić]

Za kompaniju IKEA rade kooperanti. Štaviše, već nekoliko domaćih kompanija proizvodi nameštaj za njih. Regionalni centar verovatno podrazumeva distribuciju za ex-Yu područje.

[Aće]

super. kad se otvori u tom bubanj potoku, taman cu i dalje redovno narucivati od garija koji ide svake nedelje u pestansku. 

[Ryan Franco]

pa biće ti 20% skuplje

[Aće]

to cemo videti. tamo i nazad do bubanj potoka je vec trosak.

 

cene po evropi nisu svuda iste. ja pratim madjarsku i nemacku, nemacka je generalno skuplja, ali recimo ima stvari koje su skuplje u madji. s obzirom da  je sve od hrane do namestaja kod nas bahato skupo ne bi me iznenadilo da npr ikea srbija ima britanske cene.

[Prospero]

jel zna neko nešto više o ovome (TS Imperial)? može i na pm ako je škakljivo...
 

Ljiljana Tatić, prokurista "TS Imperial Clearing House" - Uneli smo zlato i dijamante u Srbiju jer smo imali poverenje ulagača

Petak, 11. 07. 2014.|16:19 | Izvor: eKapija


Ljiljana Tatić

Nikada nismo imali nameru da radimo u Srbiji već iz Srbije, jer je ova zemlja suviše mala ekonomija za nas. Tačno je da je kapital u zlatu i dijamantima, tačnije mi imamo koncesije na nekoliko rudnika zlata i dijamanata. Uneli smo taj kapital u Srbiju jer su se moje ideje i procene prethodno pokazale dobrim tako da sam stekla veliko poverenje ulagača, kaže u ekskluzivnom razgovoru za "eKapiju" Ljiljana Tatić, prokurista kompanije "TS Imperial Clearing House", kompanije koja je sa 184 milijarde dinara, čevrta na listi po visini kapitala u Srbiji, iako nema ni prihoda, a nijednog zaposlenog radnika. 

Tatić objašnjava da je deo kapitala o kome se toliko polemiše bio namenjen i za kupovinu "Zlatare Majdanpek", kako to da banke nisu htele da posluju sa njima, ali govori i o projektima na kojima ova kiparska kompanija posluje širom sveta. 

eKapija: U saopštenju vaše kompanije pozivate se na pismo Narodnoj banci Srbije s kraja 2013. godine o tome da su vam pojedine banke bespravno zatvorile odnosno odbile da otvore račune u Srbiji. Kako vaša kompanije posluje u Srbiji od 2010. godine (prema podacima APR-a), zanima me šta je bilo u međuvremenu, kako ste poslovali od 2010. do 2013?

- Ideja je bila da donesemo što više imovine u srpsko preduzeće i da poslujemo iz Srbije. Ne dakle u Srbiji već iz Srbije, a da u Srbiji ostaje provizija ili eventualno da se realizuje neki manji projekat. Deo plana je bio i da se kupi "Zlatara Majdanpek". Proces prebacivanja imovine kao i proces sertifikovanja i evidentiranja po međunarodno priznatim standardima je dugotrajan i mukotrpan. Posle toga agencije su uradile rejting i procenu naše imovine i naših instrumenata. Dobili smo izveštaj KPMG-a, kancelarije u Švajcarskoj i američkog D&B po kome naše obveznice u zamenu za neku od valuta vrede 75% od iskazane nominalne vrednosti.

U međuvremenu smo tražili banku koja ima potencijal da radi procesing za plaćanje preko interneta u realnom vremenu i plaćanje putem mobilnog telefona jer je to posao koji imamo nameru da radimo iz Srbije uz podršku države i da uposlimo naše programere jer su oni među najboljima na svetu. Taj posao bi bio za područje cele Evropske unije kao i plaćanje putem mobilnog telefona. Projekat "MobiCash" imamo još od 2010. Srbija bi zvanično na našu preporuku tražila od Evropske unije da nam omogući ovaj posao radimo za njih kao reciprocitet za sporazume kojima smo im dali ustupke. Srbija je suviše mala ekonomija i mi nikada nismo imali ideju da poslujemo u Srbiji u punom smislu.

eKapija: Kako je moguće da nemate potrebu ni za jednim radnikom u Srbiji, makar on obavljao samo administrativne poslove?








Potreba za radnicima u Srbiji ne postoji trenutno, jer su još uvek pripreme u toku a zbog problema sa računima kod nekih banaka u Srbiji planirani posao je u zastoju. Osim toga mi planiramo da svaki zaposleni bude i suvlasnik firme u budućnosti tako da u klasičnom smislu neće biti radnika. Radnik je kod nas kapitalno dobro, deo kapitala. On nije izdvojena klasa. Dvadeset prvi vek će uskoro ovo pokazati a onda će se neko setiti i da smo mi u Srbiji vesnici tih promena. Dakle svako može da svoj rad kao kapitalno dobro unese u firmu i da se taj rad valorizuje u udelima. 

eKapija: Da li je tačna informacija da je upisani nenovčani kapital o kome se toliko polemiše "u zlatu i dijamantima"?

Kapital može biti novčani i nenovčani. Nenovčani kapital može biti materijalni i nematerijalni to jest u pravima i licencama. Postoje svetske kuće i procenitelji koji su ovlašćeni da procene i valorizuju taj kapital. Oni izdaju sertifikate o vrednosti koja se zatim izražava u valuti zemlje u kojoj se registruje. Naši sertifikati su vidljivi kod agencija kod kojih su prijavljeni i veoma lako su proverljivi. KPMG je izvršio procenu koja je referenca za investitore i banke.

eKapija: Da li ste onda izabrali Srbiju zbog poreskih olakšica na tu vrstu kapitala (zlato i dijamante)?

- Tačno je da je kapital u zlatu i dijamantima, tačnije mi imamo koncesije na nekoliko rudnika zlata i dijamanata. Uneli smo taj kapital u Srbiju jer su se moje ideje i procene prethodno pokazale dobrim tako da sam stekla veliko poverenje ulagača. Moj motiv je bio da postavim našu zemlju na mesto lidera u Evropi za određne poslove i da se iz tih poslova u Srbiju sliva provizija. Povlašćeni trgovinski odnosi sa Amerikom i Rusijom su bili veliki adut za Srbiju. Takođe da se ceo procesing uz pomoć naših programera i banaka radi iz Srbije. Na primer moja ideja je da mi napravimo Pay Serb umesto da dajemo dozvolu nekakvom "PayPal"-u jer kada ljudi plaćaju, kupuju, prodaju , provizija treba da ostaje u Srbiji a ne da ide tamo negde odakle "PayPal" i slični, posluju. Za takve bank-procesing poslove nam je svakako potreban kao obezbeđenje nenovčani kapital i mi smo ga između ostalog i zato uneli.

eKapija: Ako sam dobro shvatila, kapital kompanije, koji vam stoji neiskorišćen, namenjen je velikim projektima (citiram "izgradnja brana, puteva, naselja itd"). Ako je tako, da li je Vaša kompanija realizovala ijedan sličan projekat, ili da li je u toku realizacija nečeg kapitalnog?

- Da. Na našem sajtu su prikazane reference za dva velika projekta. Jedan je počeo sa radom, a drugi je trebalo ali i dalje nije. To je izgradnja dva grada u Iraku. Naš kiparski direktor i engleska kompanija "Fiberpro" rukovode tim projektima u Iraku. Imovina u Srbiji nije blokirana za taj posao. Mi smo imali velikih problema zbog kiparske krize ali smo u međuvremenu pokrenuli još neke projekte u Africi, u Južnoafričkoj republici i Bocvani. Bocbvana će biti glavni trejding centar u Africi. U Bocvani imamo kontakte i podršku njihove Vlade (Botswana Investment and Trade Center) i oni žele da im pomognemo da razviju berzu koja je nedavno registrovana kao državna agencija. Takođe smo radili na nekoliko projekata državnog karatera u Bocvani, uglavnom u sektorima kao sto su energetka, finansije,transport i poljoprivreda. Neki od projekata su izgradja 600MW termoelektrane, nekoliko velikih solarnih farmi od po 50MW, unapređenje železničkog transporta sa obnovom lokomotiva i raznih vrsta vagona, avio kompanija, itd. U Johanezburgu je naš predstavnik i direktor Boban Petrović, naš poznati košarkaš i on je ujedno zadužen za IT, a u Bocvani je direktor Dragan Šobota koji može da iznese detalje o svim našim afričkim projektima. To su naši ljudi koji su ovoj kompaniji, a ostali su stranci. Mi takođe imamo kancelariju i registrovano predstavništvo u Americi i poslovne račune i kod američkih banaka. Nažalost naš direktor u Americi i idejni tvorac kompanije Paul Cnnelly je nedavno preminuo i to je veliki gubitak za nas koji je takođe uticao na naše poslove koje smo planirali u vezi Amerike. 

eKapija: Na imidž kompanije i njenu transparentnost nesumnjivo utiče nekoliko faktora. Između ostalih je i komunikacija sa javnostima. Koliko vama to znači? Pitam Vas ovo jer "TS Imperial Clearing Hous" nema svoj zvanični web sajt, već neku formu bloga, gde ste i obavili saopštenje?

- TSI ima svoj sajt - www.imperial-banking.rs. To je operativni sajt preko kojeg naši klijenti komuniciraju sa nama i daju naloge za plaćanje. Taj sajt služi za privatne bankarske usluge koje vršimo za klijenta i za kliring hartija od vrednosti. Kliring hartija inače rade još dve kuće u svetu, "Blumberg" i "Euroklear".
 
Jelena Đelić

 

 

MIROSLAVA MILENOVIĆ, FORENZIČAR, O FIRMI „TS IMPERIJAL“

Pranje novca kroz zlato i dijamante

Bojana Anđelić | 13. 07. 2014. - 19:24h | Foto: M. Perić | Komentara: 0

Iza otvaranja firme “TS Imperijal kliring haus” u Srbiji stoji ili mašinerija za pranje novca ili propali dogovor oko nekog velikog posla.

Forenzičar Miroslava Milenović

To u razgovoru za “Blic” kaže Miroslava Milenović, ekonomski forenzičar i prvi ovlašćeni istraživač pronevera u širem regionu Jugoistočne Evrope. Slučaj “TS Imperijala” može da zamiriše na jednu od faza u pranju novca.

- Krajnje je neuobičajeno da sa tolikom količinom kapitala firma ništa ne radi. Još neobičnije je da vlasnici pristaju da im tako dugo, tri godine, i to u ovoj vrednosti kapital bude zarobljen. To nije normalno ni u svetu, a kamoli u Srbiji - kaže ekonomska forenzičarka.
 
 
 

Firma sa osnivačkim kapitalom od preko 1,5 milijardi evra, u zlatu i dijamantima, koja već tri godine ne radi ništa, mogla bi da se svrsta u “de luks” kategoriju perača para. Ipak, zaključuje Milenovićeva, samo neozbiljni “perači para” bi uložili milijardu ili više u Srbiju.
 




Čudno
Neobično je da kapital te vrednosti bude zarobljen tri godine. To nije normalno ni u svetu, a kamoli u Srbiji




Podaci o firmi koja se našla u vrhu liste domaćih kompanija po visini kapitala i dalje su šturi. Zna se da je osnovana 2010. godine, da njom upravlja državljanka Srbije Ljiljana Tatić koja ima i udeo od 20 odsto i da prijavljeni kapital nije u novcu već u zlatu i dijamantima. Upravo ta činjenica zaintrigirala je celokupnu javnost, kao i tvrdnja “TS Imperijala” da banke u Srbiji odbijaju da im otvore račune zbog čega već tri godine ne mogu da rade.

Naša sagovornica kaže da je takva situacija posledica teškog propusta Poreske uprave koja za tri godine nije uradila svoj posao.

- Sasvim dovoljno elemenata bilo je da Poreska uprava reaguje. Firma koja ima zarobljen kapital od preko 1,5 milijardi evra u zlatu i dijamantima sigurno zavređuje pažnju Poreske uprave koja bi morala ili da omogući pravnom licu da radi ili da mu oduzmu PIB. Neshvatljivo je da poreznici ništa od toga nisu uradili - kaže Miroslava Milenović.

Nju ne čudi ni odluka nekih banaka da “TS Imperijalu” ne otvaraju račune jer po zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma kapital firme mora da bude transparentan i da se zna ko je krajnji korisnik, što u ovom slučaju nije poznato. Nije poznato ni gde se nalazi prijavljena imovina u dijamantima i zlatu.

- Ne zna se da li su dijamanti u zemlji, u šta sumnjam, ili je u pitanju neki skriveni interes - kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da postoji nekoliko opcija: na primer, zbirka dijamanata i poluga smeštenih u sefu neke banke, bilo gde u svetu; Vlasništvo nad nalazištem zlata i rudnih razervi; možda i pravo na iskopavanje, ili nešto sasvim četvrto.

- Poreska uprava je ta koja mora da utvrdi istinitost tvrdnje određene firme da nešto poseduje. Da li je ta imovina stvarna ili fiktivna. Recimo, neko ima pravo na iskopavanje u Angoli i to pravo se procenjuje na određen iznos. Taj novac uloži u akcije jedne firme, ta firma u akcije druge, pa treće i tako se stigne do firme u Srbiji. Ono što se postavlja kao veliko pitanje jeste koliko je vlasnika promenio rudnik i da li je prijavljena imovina stvarna - objašnjava Milenovićeva.

[čekmeže]

Ne znam ništa više, ali mi je presmešno da neko ozbiljan unosi kamione, avione i ubacuje ih u Privrednu banku Pančevo.

[Lezilebovich]

može li neko paušalno da proceni kakva je ovo plata

 

 

United Kingdom, ALL UK,

Salary Type : Per Annum

Additional Salary : Great benefits and career progression

 ****- UK wide - up to £60K + benefits

 

šta bi, teoretski, mogli biti great benefits ?

[aram]

meni zvuci kao dosta dobra, s obzirom da je prosecna plata u UK oko £3K mesecno. e sad, to ti je bruto iznos, vidi obavezno kolika ti je poreska stopa na to, imas li neke olaksice i slicno. benefits bi moglo biti svasta, to vec ne bih znao, a pretpostavljam da ima veze i vrsta posla.

 

ja sve ovo kao da se odnosi na tebe, mada se ne da zakljuciti iz posta :D

[Lezilebovich]

pitam za sebe, ali više 'nako. radi se linked pozivu. ne znam ni koliko je to uopšte relevantno, uglavnom taj lik je Recruitment Consultant iz poznate firme u mojoj oblasti i onda me je pitao da li sam zainteresovan za promenu posla i tako to (nije naveo da je to konkretno ovaj posao, ali je to jedan od nekoliko koje je skoro objavio na linkedinu, pa kontam da je taj). u stvari, ja imam i malo više iskustva nego što traže za taj posao, ali mi je bilo bitno da ovako na prvu loptu steknem utisak koliko je to, sigurno ne idem nigde ove godine.

 

hvala :)

[borris_]

meni zvuci kao dosta dobra, s obzirom da je prosecna plata u UK oko £3K mesecno. e sad, to ti je bruto iznos, vidi obavezno kolika ti je poreska stopa na to, imas li neke olaksice i slicno. benefits bi moglo biti svasta, to vec ne bih znao, a pretpostavljam da ima veze i vrsta posla.

 

ja sve ovo kao da se odnosi na tebe, mada se ne da zakljuciti iz posta :D

 

Na netu pise da je godisnja prosjecna bruto plata u engleskoj £26K. U Londonu mozda i jeste  £3K mjesecno ali ne u UK.

[Time Crisis]

Rekruteri sa LinkedIna su posebna prica. Kontaktiraju ljude bez uvida u njihove profile i bez stvarnog posla koji mogu da ponude, samo da bi povecali svoje baze i prosirili doseg svoje mreze kontakta.

 

Šta imaju uopšte od tog povećanja/proširenja ako nije ništa konkretno? Malo offtopic, ali napravih profil na LinkedInu pre sto godina, a još uvek baš ne kontam čemu to služi, što kaže onaj crtani.

[Eraserhead]

50 Financial Twitter Feeds You Must Follow

[mvp]

Šta znači 

 

I would like to talk to you about bringing you on board our company by offering you an equity incentive.

? I sa kim bih trebao da se konsultujem oko ove ponude? Advokat ili ekonom?

[Dr Arslanagić]

MayDay (i ostali), znaš li nešto o ovoj firmi?

[Кристофер Лумумбо]

drugovi forumasi, kakvo je professional liability insurance? kolika bi okvirno premija bila ukoliko osiguranje treba da pokrije 250.000 evara? mozda imamo nekoga na forumu ko se bavi time.