(Neo)Liberalizam

[Budja]

Ovaj

http://economics.gmu.edu/people/pboettke

 

pa ovaj

http://economics.gmu.edu/people/bcaplan

 

ovaj

http://economics.gmu.edu/people/ccoyne3

 

itd...

[Eraserhead]

Uzasi neoliberalizma

 

 

Johan Norberg: Latest data: 138,000 people moved out of poverty every day for 25 years, while you complained that neo-liberalism ruined the world.

 

 

Edited October 5, 2015 by Eraserhead

[eumeswil]

A da li ima statistika koja pokazuje na koliko $/d su otišli tih 30% nakon izvlačenja iz siromaštva? Da ne bude da su sa ispod $1.9/d ili koliko već je granica otišli na $2,1 i da se to slavi kao nekakav uspeh.

Edited October 8, 2015 by miki.bg

[Indy]

Uzasi neoliberalizma

" The living standards of slaves in the US increased over time. Is that an argument for slavery? If not, it's not an argument for capitalism "

 

Sent from my SM-T350 using Tapatalk

[Anduril]

Uzasi neoliberalizma

 

Sta kaze statistika o srednjoj klasi u poredjenju sa najbogatijima?

 

Jeste neoliberalizam podigao stotine miliona iz najdubljeg siromastva ali sada je vise pitanje kako ce odrzati taj uspeh u uslovima rastucih socijalnih razlika i pucanja finansijskog sistema.

[Ryan Franco]

Moj laički utisak o neoliberalizmu je ono što vidim u praksi kao džentrifikaciju. Kapital skače s kraja na kraj planete, radna mesta se pojavljuju kao blicevi, penzioni sistemi idu u kurac i tako dok se ne potroši svaki ćošak planete.

 

Moram priznati da po prvi put u životu pozdravljam statuse kvoove i više državnih regulatornih mehanizama. Takođe sam po pri put zabrinut za sopstvenu egzistenciju i van lokalnih okolnosti. 

Edited November 24, 2015 by McCabe

[Dagmar]

Sta kaze statistika o srednjoj klasi u poredjenju sa najbogatijima?

 

Jeste neoliberalizam podigao stotine miliona iz najdubljeg siromastva ali sada je vise pitanje kako ce odrzati taj uspeh u uslovima rastucih socijalnih razlika i pucanja finansijskog sistema.

 

Da li je, ljudi se dižu iz siromaštva otkako čovečanstvo postoji. Možda je neoliberalizam samo usporio to podizanje kakvo bi inače bilo bez njega.

[hazard]

Moj laički utisak o neoliberalizmu je ono što vidim u praksi kao džentrifikaciju. Kapital skače s kraja na kraj planete, radna mesta se pojavljuju kao blicevi, penzioni sistemi idu u kurac i tako dok se ne potroši svaki ćošak planete.

 

Moram priznati da po prvi put u životu pozdravljam statuse kvoove i više državnih regulatornih mehanizama. Takođe sam po pri put zabrinut za sopstvenu egzistenciju i van lokalnih okolnosti.

Penzioni sistemi idu u kurac zbog demografije tj. starenja stanovništva, tj. to je prosta matematika koja nema mnogo veze s podvrstom ekonomskog sistema

[hazard]

Da li je, ljudi se dižu iz siromaštva otkako čovečanstvo postoji. Možda je neoliberalizam samo usporio to podizanje kakvo bi inače bilo bez njega.

U poređenju sa čim? Nekim do sada neizmišljenim boljim sistemom?

 

Kapitalizam i liberalizam (onaj prvi, bez neo) definitivno su ubrzali dizanje iz siromaštva. Vidi koliko se standard podigao od 1800. do danas, a koliko od recimo 1000. do 1800.

 

Kada gledamo 20. vek, pogledaj našta je ličila Kina pod ,,velikim korakom napred" i tokom ,,kulturne revolucije", a na šta liči danas, nakon otvaranja ka svetu i prihvatanja kapitalističkih (neoliberalnih) ekonomskih principa.

 

Ili pogledaj Indiju, na šta je ličila dok je furala svoju lokalnu verziju socijalizma a kako izgleda nakon liberalizacije i otvaranja ka svetu.

 

Pritom, otkud ti ta ideja o večitom linearnom usponu iz siromaštva? Svet je video sijaset ,,mračnih doba" i perioda nazadovanja. Cele civilizacije su nestajale, vraćajući cele regione planete na daleko niži stepen razvijenosti.

 

To verovanje u večiti napredak kroz istoriju je zapravo proizvod industrijskog doba - koga ne bi bilo bez kapitalizma i liberalizma.

[Eraserhead]

Sta kaze statistika o srednjoj klasi u poredjenju sa najbogatijima?

 

Jeste neoliberalizam podigao stotine miliona iz najdubljeg siromastva ali sada je vise pitanje kako ce odrzati taj uspeh u uslovima rastucih socijalnih razlika i pucanja finansijskog sistema.

 

Pazi moj stav o nejednakosti je da ona ima i svoje pozitivne strane. Mnogo vise sam tu u saglasju sa Deatonom nego sa onim sa Pikettyjem.

 

Moj laički utisak o neoliberalizmu je ono što vidim u praksi kao džentrifikaciju. Kapital skače s kraja na kraj planete, radna mesta se pojavljuju kao blicevi, penzioni sistemi idu u kurac i tako dok se ne potroši svaki ćošak planete.

 

Moram priznati da po prvi put u životu pozdravljam statuse kvoove i više državnih regulatornih mehanizama. Takođe sam po pri put zabrinut za sopstvenu egzistenciju i van lokalnih okolnosti. 

 

Zanimljivo je koliko ovde penzioni sistem drugacije funkcionise. Penzioni fond postoji za ljude koji rade za vladu ili one koji imaju jak sindikat. Ostali koriste 401K. 401K je tvoj licni fond u koji ti mozes da izdvajas pre-tax money do odredjenog iznosa godisnje. Firma ce ti uglavnom matchovati procenat tvog izdavanja. Taj fond se ulaze u skladu sa tvojim preferencijama a preko neke od kompanija kao sto je Fidelity. Uglavnom su u pitanju mutual fondovi koji nose nizak rizik a zasnivaju se na kombinaciji akcija i obveznica. Dobra stvar je sto je fond samo tvoj i sto ne mogu da ga sjebu ni drzava ni poslodavac. Losa stvar je sto moze da ga sjebe trziste. Ovim je penzioni sistem rasterecen. Ti kad se penzionises imas svoj fond i to ti je sto ti je. 

Edited November 25, 2015 by Eraserhead

[eumeswil]

Treba raskrinkati tu idolatriju ideologije progresa.
 

 

Theodor W. Adorno, Minima Moralia, aforizam br. 100

 

Sur l’eau (Na moru).[1] — Na pitanje šta je cilj oslobođenog društva, obično stiže odgovor kako je to ostvarenje ljudskih mogućnosti ili bogatstvo života. Ma koliko to pitanje bilo u isti mah nelegitimno i neminovno, isto tako neminovan je i taj odbojni, teatralni odgovor, koji priziva u sećanje socijaldemokratski ideal ličnosti iz devedesetih godina XIX veka, bradate naturaliste, rešene da žive punim plućima. Nežno će biti samo ono najgrublje: to što više niko neće biti gladan. Sve ostalo bilo bi primenjeno na ljudsko stanje u skladu s ljudskim potrebama, na ponašanje oblikovano po uzoru na proizvodnju, koja je sama sebi cilj. Utopijska slika nesputanog, energičnog, kreativnog ljudskog bića zaražena je fetišizmom robe, koji buržoasko društvo isporučuje zajedno sa inhibicijama, osećanjem bespomoćnosti i sterilnom monotonijom. Pojam dinamičnosti, koji upotpunjuje buržoasku „aistoričnost“, uzdignut je na nivo apsoluta, iako se i dalje, kao antropološki odraz zakona proizvodnje, u oslobođenom društvu mora kritički suočiti sa potrebom. Ideja o nesputanom delanju, o neprekidnom stvaranju, o jedroj nezasitosti, o slobodi kao intenzivnoj aktivnosti, hrani se buržoaskim shvatanjem prirode, koje je oduvek služilo tome da opravda društveno nasilje kao nešto neopozivo, kao sastavni deo zdrave večnosti. Upravo zato, a ne zbog neke navodne težnje ka uravnilovci, pozitivni nacrti socijalizma, koje je Marks odbijao, ostali su ukorenjeni u varvarstvu. Ono od čega treba zazirati nije pad čovečanstva u dokono izobilje, već divljačko širenje nečega što pod maskom univerzalne prirode ostaje društveno – kolektiviteta opsednutog slepom, mahnitom aktivnošću. Naivna pretpostavka o nedvosmislenoj tendenciji razvoja ka stalnom povećanju proizvodnje i sâma je deo tog buržoaskog karaktera, koji dopušta razvoj u samo jednom pravcu, zato što je, integrisan u totalitet kojim dominira kvantifikacija, on neprijatelj kvalitativne razlike. Ako oslobođeno društvo zamislimo kao slobodno upravo od takvog totaliteta, onda vidimo da opšti obrisi tog rasporeda imaju malo toga zajedničkog s povećanjem proizvodnje i njenim ljudskim odrazima. Ako nesputane osobe nisu uvek i najprijatnije, niti čak najslobodnije, onda društvo oslobođeno stega može doći na ideju da čak ni proizvodne snagenisu krajnja osnova ljudskih bića, već njen istorijski oblik prilagođen zahtevima robne proizvodnje. Možda će istinskom društvu dosaditi razvoj; možda će, u svojoj slobodi, ono ostaviti mogućnosti neiskorišćenim, umesto da pod sumanutom prisilom juriša na udaljene zvezde. Čovečanstvo koje više neće znati za oskudicu, počeće da stiče predstavu o varljivoj i jalovoj prirodi svih dotadašnjih aranžmana za izbegavanje oskudice, koji su bogatstvo koristili samo zato da bi oskudicu reprodukovali na još širem planu. I sâmo uživanje biće time preobraženo, kao što se i njegov obrazac u sadašnjem poretku ne može razdvojiti od aktivnosti, planiranja, nametanja nečije volje, potčinjavanja. Rien faire comme une bête („Ne raditi ništa, kao životinja“), ležati na obali i gledati smireno u nebesa, „biti, ništa više, bez ikakvog daljeg određenja ili ostvarenja“,[2] moglo bi zameniti proces, delanje, izvršavanje i tako istinski ostvariti obećanje dijalektičke logike, da će na kraju kulminirati u svom izvoru. Nijedna apstraktna ideja nije bliža ostvarenoj utopiji od večnog mira. Svedoci progresa, kao što su bili Mopasan i Šternhajm,[3] pomogli su da se ta namera izrazi, stidljivo, na jedini način koji joj njena krhkost dopušta.


[1] Naslov knjige Mopasanovih beleški o jedrenju (Guy de Maupassant, Sur l’eau, 1888).

[2] G. W. F. Hegel, Wissenschaft der Logik, I: Die Lehre vom Seyn (Nauka logike, Prva knjiga, Učenje o biću), 1812.

[3] Carl Sternheim (1878–1942), nemački dramaturg, koji je napisao niz satiričnih komedija o vilhelmovskoj Nemačkoj, u stilu sličnom Mopasanovom

 

 

[bradilko]

Pazi moj stav o nejednakosti je da ona ima i svoje pozitivne strane. Mnogo vise sam tu u saglasju sa Deatonom nego sa onim sa Pikettyjem.

 

 

Zanimljivo je koliko ovde penzioni sistem drugacije funkcionise. Penzioni fond postoji za ljude koji rade za vladu ili one koji imaju jak sindikat. Ostali koriste 401K. 401K je tvoj licni fond u koji ti mozes da izdvajas pre-tax money do odredjenog iznosa godisnje. Firma ce ti uglavnom matchovati procenat tvog izdavanja. Taj fond se ulaze u skladu sa tvojim preferencijama a preko neke od kompanija kao sto je Fidelity. Uglavnom su u pitanju mutual fondovi koji nose nizak rizik a zasnivaju se na kombinaciji akcija i obveznica. Dobra stvar je sto je fond samo tvoj i sto ne mogu da ga sjebu ni drzava ni poslodavac. Losa stvar je sto moze da ga sjebe trziste. Ovim je penzioni sistem rasterecen. Ti kad se penzionises imas svoj fond i to ti je sto ti je. 

a cije je cedo trziste?ucestvuje li u formiranju pravila trzista drzava i poslodavac?

[Eraserhead]

a cije je cedo trziste?ucestvuje li u formiranju pravila trzista drzava i poslodavac?

Ucestvuju, ali imaju drugaciju ulogu i domete. Iskreno meni se ovaj sistem svidja. Ja odvajam i ulazem po svojoj zelji. Manja mi je briga da ce da ode u nekakav Zajam za preporod Amerike. :D

[mackenzie]

Neoliberalizam, ili kapitalizam upakovan u socijalizam. A to vam je kao nuklearni meltdown ako nema dovoljno zelembaća da ga hladi odozgo. Zašto je danas lakše kupiti automatsku pušku u tržnom centru (negdje se dobije i kao gratis uz zimske gume), nego lijek u apoteci gdje vam je potreban recept i za neke gluposti. I posle pričamo o skupoći zdravstvenog sistema iako USA bagerom odvaja za socijalne i zdravstvene programe.

[Dagmar]

U poređenju sa čim? Nekim do sada neizmišljenim boljim sistemom?

 

 

 

Ne mislim na kapitalizam en general kad kažem neoliberalizam. Mada imaš i komunizam, kad već pominješ alternativne sisteme, pogledaj samo kako je Jugoslavija napredovala pod komunizmom i kako se na large scale vadilo iz siromaštva.

 

Kapitalizam i liberalizam (onaj prvi, bez neo) definitivno su ubrzali dizanje iz siromaštva. Vidi koliko se standard podigao od 1800. do danas, a koliko od recimo 1000. do 1800.

 

Ovo po onom sistemu sve ribe plivaju, kit pliva, kit je riba. Možda je nešto drugo ubrzalo dizanje iz siromaštva, npr tehnološki razvoj.

 

 

Kada gledamo 20. vek, pogledaj našta je ličila Kina pod ,,velikim korakom napred" i tokom ,,kulturne revolucije", a na šta liči danas, nakon otvaranja ka svetu i prihvatanja kapitalističkih (neoliberalnih) ekonomskih principa.

 

Ni u komunizmu nije bilo loše kad ima posla. Pogledaj Jugoslaviju.

 

 

Ili pogledaj Indiju, na šta je ličila dok je furala svoju lokalnu verziju socijalizma a kako izgleda nakon liberalizacije i otvaranja ka svetu.

 

Još malo, pa će stići tamo negde onaj standard koji su moji imali tamo negde 70ih u komunizmu.

 

 

Pritom, otkud ti ta ideja o večitom linearnom usponu iz siromaštva? Svet je video sijaset ,,mračnih doba" i perioda nazadovanja. Cele civilizacije su nestajale, vraćajući cele regione planete na daleko niži stepen razvijenosti.

 

Prilično sam sigurna da nisam pominjala večni linearni uspon.

 

 

To verovanje u večiti napredak kroz istoriju je zapravo proizvod industrijskog doba - koga ne bi bilo bez kapitalizma i liberalizma.

 

 

 

Ja ni sad ne verujem u večiti napredak, niti mislim da je to matter za verovanje. Možeš malo da pogledaš po globusu uostalom, jel Sirija večito napreduje, Libija, Afganistan, Srbija, Grčka, pa čak i USA ili UK u nekim aspektima kao što je middle class squeeze nazaduju. Imaćeš i nazadovanje za koju godinu i u zdravstvu kad se raširi rezistencija, sa setom ćemo pričati unucima ako poživimo kako nekad operacija slomljene noge nije bila smrtna presuda. Ljudska prava, zaštita izbeglica, sve to sad lošije izgleda nego do pre neku godinu. Ne znam odakle ti je uleteo taj večiti linearni napredak, i ko je toliko neinformisan da u to "veruje". Fakat je samo prosto da smo kroz istoriju išli napred što se tiče dizanja iz siromaštva (akumulacijom znanja i bogatstva), sad u kakvim koracima, i koliko je tu bilo korak napred korak nazad nisam ulazila.