(Neo)Liberalizam

[Anduril]

Economist debata, sa pomalo zacudjujucim stavom "domacina":http://www.economist.com/debate/debates/overview/221

U principu ne vidim zasto firme ne bi mogle biti i u drzavnom vlasnistvu, medjutim, problem je ako te firme dobijaju povlastice od strane iste te drzave u vidu subvencija (sto su pare drugih firmi) ili povoljniju regulacije/tretman u odnosu na druge. Zato regulaciju i treba odvojiti od drzave pa neka drzavni ili bilo kakav drugi kapitalizam cveta. Kako odvojiti regulaciju? - izmestanjem iz nadleznosti raznih ministarstava/agencija i prebacivanje na nezavisne administrativne sudove koji rade/sude po ustavnim principima a ne politickim interesima i uredbama.

[dekss]

možda će ovo pomoći debati:

A Tale of Two EconomistsTwo economists find themselves locked in a basement. They're not sure what time it is, because it's dark and they can't read their watches. They think it's nearly dinner time, cause they're starting to feel hungry. But they're not worried; they are not starting to panic - because they know that their demand will create sandwiches for them!

[Eraserhead]

http://www.youtube.com/watch?v=hPSN87T6gDU Edited April 2, 2012 by Eraserhead

[Budja]

http://www.youtube.com/watch?v=hPSN87T6gDU

Dobra ideja, slaba realizacija.Na primer, porez na dobit (koji je ultra nizak) i doprinose ne treba mesati sa firmarinama.PDV na kraju placaju gradjani, stvar timing-a i cash flow-a je koliko je opterecenje privrede.Gde su porezi zaposlenih? Javni sektor je dobro pokriven.Dakle, trebalo je razvojiti: gradjani, preduzetnici vs janvi sektor (gde bi se napravila razlika izmedju usluga zdravstva, obrazovanja, odbrane i policije i subvencija, agencija, i sl.).

[Zabalujev]

Nije se moglo bez čuda zvanog sajt od 26k evra (inače sajtovi u slobodnom tržištu koštaju sto marke). Što je izjednačeno sa doprinosima za PIO, zaštitom šuma i subvencionisanjem poljoprivrede. Plus ne vidim sta konstruktivno i pametno ima da izađe iz tog pujdanja preduzetnika i poštenih šljakera na lenštine u javnom sektoru, ali to sam samo ja alergičan na bacanje koske raji da se oko nje bije.

[Prospero]

Iz jednog skorašnjeg teksta Boška Mijatovića, na temu (neo)liberalizma, i u sredu, svakako:

Да изнесем своје мишљење о теми скупа: неолиберализам не постоји. Ради се о појму, односно етикети, коју су смислили противници либерализма. Он се користи као дисквалификација коју противници либерализма упућују не само радикалним либералима, већ и свим осталима, а чија је сврха да се сугерише следеће: јесте, стари либерали су били добри (ко данас сме да каже нешто лоше о Локу, Смиту, Милу?), али ови данашњи нису. Ради се, једноставно, о идеолошкој увреди, а ја се слажем са Мариом Варгасом Љосом да је у питању “чиста бесмислица”. И данас, као и у последња три века, постоје само либерали и либерализам, без сувишног префикса нео. Унутар либерализма постоје и разлике: једни су либертаријанци, други либерали у америчком смислу, трећи у европском, али нико себе не сматра и не зове неолибералом – ни Фридман, ни Хајек... па ни моја маленкост.Друго, под удар оптужбе о неолиберализму не потпадају данас само либерали, већ комплетна доминантна струја политичког и економског мишљења у свету. У неолиберализам, по критичарима, спадају како главнина из академске економије, тако и све политичке струје које су данас на власти у развијеним земљама, па и многим земљама у развоју, без обзира на то да ли су на десном центру, у самом центру или на левом центру (социјалдемократе). Антиглобализацијски покрет, који је и популарисао појам неолиберализма, усмерен је подједнако према свим владајућим елитама због њихове наклоности економском повезивању света и умереним протржишним реформама. Такав напад на све доминантне политичке струје јасно указује где је место већине критичара тзв. неолиберализма: на крајње левој страни политичког спектра, тамо где се до пре две деценије налазио комунистички покрет. И они јесу (нео)комунисти, који су после пада берлинског зида променили само длаку (реторику), али не и ћуд (циљеве). Суштинска мета им није тржиште већ капитализам.Другу струју чине радикални националисти, који у слободној спољној трговини и финансијској глобализацији налазе неоколонијализам, односно подјармљивање неразвијених од стране развијених земаља. Тако и се код нас појављује тврдња да је после 2000. године дошао споља наметнути неолиберализам и уништио све, а која има смисла само ако се, макар имплицитно, претпостави да смо 2000. године имали имали одличну привреду (а Милошевић, санкције и бомбардовање?).

Не знам за тзв. неолиберале, али за либерално оријентисане економисте, у које и ја спадам, крајње је неочекивана тврдња Јована Душанића и другова да се у Србији од 2000. године води (нео)либерална економска политика. Моје је уверење потпуно другачије: мислим да је овде изграђен систем који је и на нормативном плану тек делимично тржишан (пуно је антитржишне регулације), а у реализацији је додатно деформисан широким администрирањем од стране државе, ослоњен на озбиљну злоупотребу власти у личне сврхе (интерене групе, корупција), раширени дилетантизмом носилаца економске политике и крајње штетни популизам, све то зачињено озбиљним слабостима у политичкој сфери Србије. Е сад', уколико то мало тржишта представља за Душанића екстремни неолиберализам, онда би се могло закључити да је Душанић много против тржишта.И где је уопште та неолиберална политика? У ригидном радном законодавству, по коме готово да није могуће отпустити радника? У манипулацијама девизном курсом током целе претходне деценије? У канцерогеном ширењу еснафског система кроз лиценцирање све већег броја делатности, од сељака до туристичких радника? У масовном опраштању неплаћених пореза и доприноса? У сталним субвенцијама бројним предузећима у тзв. рестуктурирању (од ЈАТ-а и Железнице надаље), разним пољопривредним произвођачима, страним инвеститорима и свим другима којима требају паре? У непостојању стечаја, како се незапосленост не би повећала? У разним стратегијама и политикама економског и регионалног развоја, социјалног становања итд? У тзв. подстицању грађевинарства, где министар слободно дели паре? У ширењу државне својине (Телеком, Смедерево, „аквизиције“ Србијагаса)? У партијској контроли над предузећима у јавном сектору? У чврстој контроли медијске сцене? Итд, итд. Не, нема ту либералне политике, већ само свемоћне, интервенционистичке државе, баш како воле Душанић и другови.

Мислим да би било добро да се економисти у Србији окану празних, а врућих идеолошких дискусија и окрену правим темама. А тема око којих се могу укрстити копља између либерала и левице има подоста. Навешћу неколико важних начелних разлика (неке је смислио Менкју, а неке ја):- либерали заснивају своје погледе на филозофији индивидуализма, која највишу вредност придаје појединцу и тежи одбрани његових слобода у економским и моралним питањима; левичари мање-више верују у колективизам, тј. схватање да су интереси групе доминантни над интересима појединца и да групе представљају основне друштвене јединице;- либерали верују да су људи у основи рационални и да чине најбоље што могу у оквиру датих ограничења; левичари сматрају да се људи не понашају рационално и да би држава требало да их заштити од сопствених грешака;- либерали верују да је конкуренција доминантна одлика економског живота, а тржишна моћ ограничена и привремена; левичари сматрају да велике фирме обично поседују монополску моћ и да је због тога потребно водити активну антимонополску политику;- либерали мисле да постојање екстерналија јесте разлог за државну интервенцију, али да су оне релативно ретке у тржишној економији, која, у суштини, води ефикасним алокационим исходима; левичари верују да су екстерналије честе и да државна интервенција стога мора бити раширена како би се ефикасност повећала,- либерали знају да тржиште може да погреши, али верују да то није довољан разлог за државну интервенцију, јер је грешка државе, због незнања, неизвесности и интересних група и корупције, често већа него грешка тржишта; левичари верују да је држава једина институција која може да ограничи свемоћено тржиште и ублажи његове бројне негативне ефекте;- либерали сматрају да је тржишно стицање дохотка у основи и праведно и ефикасно, док левичари верују супротно и траже да држава битно утиче на расподелу и смањи разлике;- либерали на економију гледају очима модела опште равнотеже и верују у међузависност и прилагођавање понашања економских актера измењеним околностима; - - - левичари имплицитно заснивају свој поглед на економију кроз И/О модел са фиксним коефицијетима, у коме је могућност прилагођавања знатно мања, а посебно је ограничена супституција;- либерали преферирају анализу мера економске политике на дуги рок, како би се обухватили сви ефекти, док левичари предност дају краткорочним, непосредним ефектима и имају ограниченији временски хоризонт,- либерали верују у корист међународне трговине и сарадње уопште за све народе и на основу тога се залажу за економско повезивање света, док многи левичари мисле да у слободној трговини развијени екплоатишу мање развијене и да је стога протекционизам, заједно са супституцијом увоза, најбоља стратегија за земље у развоју.

[Agni]

Iz jednog skorašnjeg teksta Boška Mijatovića, na temu (neo)liberalizma, i u sredu, svakako:

Да изнесем своје мишљење о теми скупа: неолиберализам не постоји. Ради се о појму, односно етикети, коју су смислили противници либерализма. Он се користи као дисквалификација коју противници либерализма упућују не само радикалним либералима, већ и свим осталима, а чија је сврха да се сугерише следеће: јесте, стари либерали су били добри (ко данас сме да каже нешто лоше о Локу, Смиту, Милу?), али ови данашњи нису.

Ovo je prosto netacno. Google scholar daje 68 000 referenci za "neoliberalizam", a dovoljan je letimican pregled da bi se utvrdilo da je daleko od toga da se uvek (ili cak pretezno) koristi kao diskvalifikacija. Takodje je netacno da su ga smislili protivnici liberalizma - smislili su ga ne-radikalni liberali kao pojam sa pozitivnom konotacijom, na kongresu Walter Lippmann, 1938. Toliko netacnih podataka, koji su stvar opste kulture, samo u prvom paragrafu me je odvratilo od citanja ostatka teskta.edit: napisao "hotimican" umesto "letimican" Edited April 5, 2012 by Radagast

[Prospero]

Možda je ostalo nejasno da je kontekst rasprave ovdašnji, tj. radi se ponajviše o (zlo)upotrebi tog termina pre svega kod nas.Uopšteno, radi se o raznim inkarnacijama liberalizma koje zavise od okolnosti ne relaciji osnovna načela - savremeni okvir.

Edited April 5, 2012 by buffalo bill

[kim_philby]

Možda je ostalo nejasno da je kontekst rasprave ovdašnji, tj. radi se ponajviše o (zlo)upotrebi tog termina kod nas.

naravno da nije. tamo se lepo kaze da je u pitanju globalni neokomunisticki pokret koji je promenio cud ali ne i cilj.na stranu sto se u nizovima uprostenih dijada iznosi gomila netacnosti (na primer levicari su za vecu drzavnu kontrolu) ili da liberali (koji?) gledaju stvari na duge staze (sto je sustinski staljinisticki ekonomski redukcionizam) ili da nesto nije napad na trziste vec na kapitalizam (koji se poistovecuje sa slobodom samom). da li kejnz nije liberal? bas zbog tih razlika i postoji za dogmate austrijske skole i slicne koji su jahali na talasu navodne deregulacije od 80-tih na ovamo naziv neoliberali. taj neologizam uopste nije besmislen. Edited April 5, 2012 by kim_philby

[Prospero]

Ceo tekst ima ovde, a tekst na koji je u stvari odgovoreno ima ovde.

Edited April 5, 2012 by buffalo bill

[kim_philby]

Ceo tekst ima ovde, a tekst na koji je u stvari odgovoreno ima ovde.

cuj ja rado desnicarima ostavljam njihove igre i thin-tankove. ovo je kao ono sto je kisindzer rekao za iracko-iranski sukob: steta sto jedna strana mora da pobedi.

[Prospero]

cuj ja rado desnicarima ostavljam njihove igre i thin-tankove. ovo je kao ono sto je kisindzer rekao za iracko-iranski sukob: steta sto jedna strana mora da pobedi.

JD je ekonomski levičar, pun brige za stanje nacionalne ekonomije i želje za njenom odbranom od nepravedne svetske podele rada. Promašio si analogiju...

[kim_philby]

JD je ekonomski levičar, pun brige za stanje nacionalne ekonomije i želje za njenom odbranom od nepravedne svetske podele rada. Promašio si analogiju...

ekonomski levicar se ne brine za sudbinu nacionalne ekonomije vec za radnicku klasu. utoliko je ova kritika JD-a sustinski levicarska isto u onoj meri u kojoj je to i marina le pen. Edited April 5, 2012 by kim_philby

[MancMellow]

ekonomski levicar se ne brine za sudbinu nacionalne ekonomije vec za rednicku klasu

U teoriji. U praksi se, tačno, ne brine za sudbinu "nacionalne ekonomije", nego državne. Potato-potato...

[kim_philby]

U teoriji. U praksi se, tačno, ne brine za sudbinu "nacionalne ekonomije", nego državne. Potato-potato...

tacno. zbog toga je ovaj tekst nasao sasvim udobnu kucicu na nspm a ne nekom drugom mestu.