Plovila

[April]

@ Milan:

 

Nažalost, imam ga samo u raskopanoj varijanti od sezonskog renoviranja:

 

 

Nedostaju stolice, tenda, bokobrani i raznorazni detalji. Video bi bio zanimljiviji, pošto mališa može da se podigne do 50-60 na sat. Probaću da nađem nekog da snima sa obale, i mene zanima kako to izgleda.

Edited July 5, 2016 by April

[Korki]

Britain's Royal Navy warships are breaking down because sea is too hot

http://edition.cnn.com/2016/06/09/europe/britain-royal-navy-warships/

[Mil@n]

Super je, april. Burazer ima neki "običan" čamac, plastikaner, pravio ga neki lik koji je poznat po tome, doduše nov je i super je i sa njim, a kamoli nešto ovakvo, ipak malo konkretnije i zabavnije. :)

 

Prvi mu neko makao dok je bio samo privezan za obalu :(

[April]

Velika podrška ovim ljudima:

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/regata-tuzna-morava-od-17-do-26-jula/v2shgqh

 

Ako ikada budem ponovo imao vremena i energije za društveni angažman, priključiću se nečem sličnom.

[Ravanelli]

@ Milan:

 

Nažalost, imam ga samo u raskopanoj varijanti od sezonskog renoviranja:

 

 

Nedostaju stolice, tenda, bokobrani i raznorazni detalji. Video bi bio zanimljiviji, pošto mališa može da se podigne do 50-60 na sat. Probaću da nađem nekog da snima sa obale, i mene zanima kako to izgleda.

Koliki su ti godisnji troskovi odrzavanja i vez i gde ga vezujes? I koji ti je motor koji ga tera na 60kmh? 50+ks?

 

Ja se razmisljam da uzmem 1 od kako sam u Beogradu. Realno, ne postoji bolja stvar od camca.

Edited July 16, 2016 by Ravanelli

[Korki]

Ноћна мора површинских пловила

 

 

 

The BrahMos (Hindi: ब्रह्मोस -brahmos, Russian: Брамос) is a short-range ramjet supersonic cruise missile that can be launched from submarines, ships, aircraft or land. It is a joint venture between the Russian Federation's NPO Mashinostroeyenia and India's Defence Research and Development Organisation (DRDO) who have together formed BrahMos Aerospace.It is based on the Russian P-800 Oniks cruise missile and other similar sea-skimming Russian cruise missile technology. The name BrahMos is a portmanteau formed from the names of two rivers, the Brahmaputra of India and the Moskva of Russia.

It is the world's fastest anti-ship cruise missile in operation.The missile travels at speeds of Mach 2.8 to 3.0.The land-launched and ship-launched versions are already in service, with the air and submarine-launched versions currently in the testing phase.An air-launched variant of BrahMos is planned which came out in 2012. A hypersonic version of the missile, BrahMos-II, is also presently under development with speed of Mach 7 to boost aerial fast strike capability. It is expected to be ready for testing by 2017.

Though India had wanted the BrahMos to be based on a mid range cruise missile like P-700 Granit, Russia opted for the shorter range sister of the missile, P-800 Oniks, in order to comply with Missile Technology Control Regime restrictions, to which Russia (also India w.e.f. 2016) is a signatory. Its propulsion is based on the Russian missile, and missile guidance has been developed by BrahMos Aerospace.

Edited August 13, 2016 by Korki

[April]

Koliki su ti godisnji troskovi odrzavanja i vez i gde ga vezujes? I koji ti je motor koji ga tera na 60kmh? 50+ks?

 

Ja se razmisljam da uzmem 1 od kako sam u Beogradu. Realno, ne postoji bolja stvar od camca.

 

Prvo izvini što kasnim s odgovorom celih mesec dana, bio na odmoru.

 

Motor je Yamaha 30KS. Ne garantujem da ide do 60 km/h jer nemam čime da izmerim, ali znam pouzdano da ide oko 40km/h na dve trećine gasa uzvodno(vozio ortak pored mene pa smo probali). Isti čamac je sa Selvom 40KS vožen preko 60km/h, podatak sa jednog foruma. Čamac ima 240kg, sa motorom negde oko 300.

 

Što se tiče veza, dosad sam isprobao tri lokacije. Za Dunav jednostavno nemam dobar predlog; višnjičke marine u kakvom god stanju bile, ne mogu da savladaju smrad rukavca, a onda čemu odlazak u prirodu. Tamo je vez za manje čamce u sezoni oko 30Eur na mesec, van sezone 15. Zemunski vezovi su solidno rešenje, ali tamo em je skuplje(sezonskih pola godine oko 500Eur), em se mora dosta voziti dok pronađeš svoje mestašce za dnevni zez. Dve sezone sam bio u Pančevu i to bih možda preporučio kao najbolje dunavsko rešenje. Jeste luka i vozi se dobrih deset minuta do ušća Tamiša u Dunav, ali se izlazi na izuzetno čist i širok deo.

 

Od ove godine sam na Savi i to baš daleko, u marini Nautički biser u Boljevcima. Isto je 30Eur mesečno, ali je bar takva priroda da možeš spavati na čamcu i ne isplovljavati uopšte a da ti opet bude super. Uopšte, ta sremska strana je za mene otkriće, makar i nije blizu. Ti ćeš razumeti - dosta liči na Ribarac, samo još bolje zbog Bojčinske šume.

 

I da, realno ne postoji bolja stvar od čamca.

[stajebrebilo]

 

 

I da, realno ne postoji bolja stvar od čamca.

+1000

 

Posle vremena provedenog na camcu, bilo u voznji ili privezan uz obalu citajuci nesto, osecam se kao da sam 5 dana bio na god.odmoru. Juce sam pristao u jednom rukavcu u hladovini, slusao ptice, hranio labudove, tisina, nema vrucine, ma milina jedna.

 

Slucajno poslato sa Tapatoka

[Ravanelli]

uhh da. jedino zvukovi koje pravite ti i priroda. možeš se totalno odvojiti od civilizacije sa 10 minuta vožnje. prelepo

 

april, hvala na info

[namenski]

[namenski]

[bigvlada]

[namenski]

[bigvlada]

[namenski]

 

 

1904. se rodio prvi moderni ratni brod: kao sorta nije preziveo, s mora ga je oterao komarac, ali kao nacin razmisljanja ostao je obrazac za citav 20. vek.

 

Pocelo je tako sto je jedan od najistaknutijih namcora Kraljevske mornarice, tada Second Sea Lord, admiral po cinu, Sir John Fisher, poznatiji kao Jackie, izjavio: ‘Both theory and actual experience of war dictate a uniform armament of the largest guns, combined with a speed exceeding that of the enemy, so as to be able to force an action…’
Nije Jackie pricao napamet: Britanija se posle dugo, dugo vremena nasla suocena sa pomorskom pretnjom drzave koja, em nije imala namere da ustukne, em je bila u svakom pogledu sposobna da pretnju i ostvari. Carska Nemacka je usla u pomorsku trku i ozbiljno, prvi put posle Armade, dovela u pitanje aksiom britanske pomorske strategije: biti jaci na moru od dve najjace kontinentalne mornarice.
I to sabrane.
Osnovan je komitet na najvisem nivou, Fischer je skupio najjace kako iz mornarice, tako i iz industrije: prvi sastanak je odrzan 3. januara 1905, a samo nekoliko nedelja kasnije bio je gotov izvestaj, tacnije preporuka i to u skladu sa gornjom lordovom izjavom.
Novi brod je imao da bude revolucionaran i to izistinski: kao zahtev, postavljen je uslov da ima topove kalibra 12 cola, sto ce reci oko 305 mm i brzinu od 21 cvora, dakle negde oko 39 km/h, strasno brzo za to vreme.
Takozvana revolucionarnost nije bila u tehnologijama koje su trebale da budu primenjene: tu nije bilo niceg novog.
Ideja je bila da se mane, batali sarenilo kalibara do tada smatrano obaveznim i da se sva vatrena snaga broda koncentrise u jednom ali vrednom kalibru.
Tako naoruzan, Dreadnought je mogao da bukvalno sa povrsine mora oduva bilo koja dva protivnicka broda iste klase, inace standard koga ce se graditelji ovih cudovista pridrzavati sve do kraja njihove karijere dinosaurusa.
Ipak, istini za volju, zagrizlo se, i to uspesno u jednu tehnolosku inovaciju: novi brod trebalo je da bude pokretan parnim turbinama jedinim napravama gradjenim ljudskom rukom i sposobnim da obezbede potrebnu snagu cudovistima za koje su svi znali da se nece zaustaviti na 20,000 tona tezine…
Za smestaj pomenutih topova kalibra 305 mm, izabran je raspored po komada 2 u 5 kupola, naravno posle pazljivog razmatranja, a izbor parnih turbina se pokazao kao pun pogodak i to kroz ustedu citavih 1,000 tona tezine broda i znacajnim smanjenjem vibracija obaveznih kada su u pitanju bile dotadasnje aj da kazemo obicne parne masine.
Kao firma od ugleda, Kraljevska mornarica je model i oblike trupa isprobala u svom eksperimentalnom bazenu u Gosportu, prica se da je radjeno sa 7 varijanti, ali je posao u svakom slucaju krenuo.
Tokom projektovanja uvedene su i neke novine: brod je dobio i uzduzne nepropusne pregrade kao obezbedjenje od podvodnih eksplozija i to narocito magacina sa municijom, koje mina, koje torpeda koja su vec vidjena kao ozbiljna pretnja.
Onako, usputno, gospoda oficiri su, umesto dotadasnjeg uobicajenog smestaja pozadi, na krmi broda, smestena u sredinu, blize mostu.
Britaniji se zurilo: primenjena su do tada nevidjena uproscavanja, sa sve koriscenjem takozvanih prefabrikovanih elemenata, a za brodove te velicine i namene, broj i debljina celicnih ploca za gradnju sveden je na minimum.

 

Gradnja je pocela u mornarickom brodogradilistu Portsmouth Dockyard, maja 1905: preko 6,000 ljudi je bilo angazovano na pripremnim radovima za polaganje kobilice koje je uspedilo 2. oktobra iste godine.

Takozvana rebra su prefabrikovana u halama brodogradilista i podizana na licu mesta tako da je prva nepropusna pregrada podignuta svega 3 dana posle polaganja kobilice: sestog dana gradnje vec su postavljene prve ploce srednje palube, broj radnika se ustalio na neke 3,000 ali je tempo bio neuobicajen za mirnodopska vremena – radilo se 6 dana u nedelji, po 12 sati dnevno, od 6 jutrom do 6 popodne, sa pauzom od pola sata za rucak.

 

Samo 2 dana posle polaganja kobilice: vec se se polaze oplata dvodna, a postavljene su i upornice srednje palube...

 

Radilo se cak i za Bozic i Novu godinu, a rad nije bio bas popularan medju odabranim predstavnicima mozda jos uvek najkvalifikovanije radne snage sveta: razmatrao se rad u 2 smene, ali cak ni tadasnja Britanija nije imala dovoljno toliko kvalifikovane radne snage za tako nesto.
Svetlost je, kad nije bilo dnevne, obezbedjivana elektricnim reflektorima ili u ta vremena u brodogradilistima i velikom industrijskim pogonima uobicajenim metodom lampi koje su pod pritiskom izbacivale smesu parafina i benzina koja je gorela plamenom visine skoro 2 metra.

13-og dana je vec pocelo postavljanje oklopnih ploca na srednjoj palubi, da bi samo 20 dana posle pocetka gradnje vec pocelo poplocavanje oplate trupa.

 

 

36 dana posle polaganja kobilice: vecina zastitnih ploca srednje palube je vec postavljena, doduse nisu jos zanitovane, a tu su vec i neki od nosaca glavne palube.

 

55-og dana postavljene su upornice gornje palube, 83-eg je pocelo polaganje ploca i rad na prednjem delu broda, srpski poznatom kao kastel, a 125-og dana, samo 6 dana pre porinuca trup je bio gotov i spreman da ide u vodu – organizaciono i svako drugo dostignuce vredno svake paznje.

Brod je gradjen uobicajenim tehnoloskim postupcima tog vremena, dakle izradom drvenih modela svakog pojedinacne celicne ploce; za kontrolu je sluzio model u razmeri 1:48, a priliko projektovanja se iz sve snage trudilo da se izbegnu nepotrebne krivine i frcokle sto se tice linija trupa pa otuda onaj pomalo coskast izged tadasnjih ratnih brodova, narocito onih najvecih.

Takodje se iz sve snage trudilo da koriscenje celicne ploce budu najvise sto je moguce pravilnog pravougaonog oblika, em da bi se smanjio rastur, em da bi se izbeglo nepotrebno krojenje.
Celik su isporucivale valjaonice iz jos uvek svetske prestonice kvalitetnih celika, Sefilda naravno i Glazgova i to u 4 marke sto bi se danas reklo: kao prvo uslovno receno obican, konstrukcijski ili niskougljenicni nelegirani celik, ako neko tako vise voli, celik sa povisenim sadrzajem nikla za palube i zastitne pregrade i celik povisene cvrstoce za gornju palubu. Oklopne ploce, stroga vojna tajna tog vremena, isle su posebno.
Sav celik pristigao iz valjaonica prvo je potapan u razne kiselinske шпеције da bi se ocistio, pa zatim dodatno valjan u samom brodogradilistu da bi se izravnale i najmanje neravnine nastale hladjenjem celicnih ploca u valjaonicama.
Tamo gde se moralo, ploce su se i savijale, hidraulikom, a kako bi drugacije, dok je glavni posao, busenje rupa za nitne u ta vremena vladavine nitni obavljan na licu mesta.
Radilo se o bukvalno milionima nitni i rupa za njih: ova, danas skoro zaboravljena tehnologija ali bogami i vestina, realizovana je od strane nitnadzija. Radilo se u ekipama od po 4 coveka, levi i desni udarac, radnik koji pridrzava dok se udara i grejac, obicno klinac. Nitna se zagrevala do belog usijanja na prirucnom malom ognjistu lozenom koksom, a zatim dodavala nosacu koji je umetao u predvidjenu rupu: tada su na posao stupali udaraci, svaki sa po jedne strane ploce, sa sve cekicima, koje rucnim, koje hidraulicnim ili pneumatskim.
Buka koja se orila u blizini tadasnjih brodogradilista, pravljenje kotlova u ta vremena jos uvek vladavine pare i parnih masina i da ne pominjemo, bila je poslovicna, a bice da je nemoguce pokusati danas i da se zamisli kako je bilo samim nitnadzijama ciji je radni zadatak bio da zakuju, zanituju milione ovog danas zaboravljenog tehnoloskog dostignuca koje je uvelo svet u doba celika i 20. vek.

Danju i nocu, leti i zimi, po svakoj klimi.
Tehnologije obrade celicnih greda i ostalih delova su za neku drugu pricu, tek, kod Dreadnought-a se radilo udarnicki u svakom pogledu, pa su tako brodogradilisni majstori, livci i kovaci sa po nekim podizvodjackim majstorom, lili, kovali i na druge nacine obradjivali slozenije komade kao sto su na primer krmena rebra koja je trebalo da nose kormilo, delove pramca koji je jos uvek imao starovremski oblik predvidjen za udar, rukavce pogonskih osovina, itrd, itd…

 

Ne bas svecano porinuce je usledilo 10. februara 1906. godine, obavio ga je ko bi drugi nego Edward VII: dakle samo 4 meseca posle polaganja kobilice.

 

Porinuce je trebalo da bude svecano, pa je sve i pripremljeno, ali je kraljevsku porodicu zadesio smrtni slucaj: par dana pre svecanosti riknuo je danski kralj, otac kraljice Aleksandre, pa je sve proteklo u tuznoj i svecanoj atmosferi.
500 radnika je udarcima cekica pazljivo uklonilo drvene klinove i prvi drednot – ime koje ce postati sinonim za najmocnije pojedinacne ratne brodove koje je covecanstvo gradilo je zaplovio.

 

U suvom doku je gradnja nastavljena, pre svega ugradnjom masina i naoruzanja, podignut je i prednji jarbol, a u unutrasnjosti broda se radi iz sve snage. Sa sve stolarima i tapetarima.
Topovi kalibra 305 mm i pripadajuca hidraulicna masinerija smestena u kupole ali i duboko dole, sve do magacina za municiju, istinsko remekdelo masinogradnje, naruceni su januara 1905, pogon juna, a oklop avgusta.
Redjala su se imena od ugleda, legenda do legende: dve parne turbine isporucio je Parsons, 18 kazana Babcock & Wilcox, dok je oklop isporucivao William Beardmore.
Topove, naravno, a pa ko bi drugi nego Vickers-ov pogon u Sefildu, dok su isporuku i montazu pripadajuce masinerije obavili Vickers iz Barrow-a i Armstrong Whitworth.
Dogodilo se jos nesto znacajno: elektrika je na velika vrata usla u brodogradnju, a broj sistema pokretanih njome porastao je nevidjeno: Dreadnought je imao 5 elektricnih liftova, 8 elektricnih dizalica za ugalj, dok se elektricne pumpe raznih vrsta i namena, da se ventilatori, telefoni i osvetljenje i ne pominju.
Struju su obezbedjivale 4 Siemens-ove dinamo masine – Siemens mu je tada bio za struju i sto se Evrope tice bio nenadmaseni #1: dvema su pogon davale Brotherhood parne masine, dok su 2 dinama bila pokretana Mirrlees dizelima.
Rezultat je bilo ukupno 410 kW snage koja je obezbedjivala struju u 2 napona – 100 i 15 V, oba DC.
1 oktobra je brod prvi put napustio luku: zaputio se na dvodnevne probe i postigao 13 cvorova, tek da se vidi kako se i sta dogadja, da bi vec 3. oktobra – dakle samo godinu i jedan dan posle polaganja kobilice zaplovio ka Devonportu radi probe svih sistema i performansi sto bi se danas reklo. 9. oktobra je tokom voznje u trajanju od 8 sati postignut prosek od 20.05 cvorova, dakle nekih 37 km/h, da bi se na mernoj milji isteralo zvanicnih i overenih 21.6 cvorova ili 40 km/h.

 

Na jednoj od probnih voznji: jos uvek se ide na ugalj: prelazak na tecno gorivo bice jos jedna velika inovacija i jos jedan doprinos admirala Fischera, ovog puta uz saradnju jos jednog lika poznatog po svojeglavosti i sklonosti inovacijama.

Tadasnji Prvi lord Admiraliteta po imenu Vinstom Cercil i admiral Fischer su bili ekipa snova: problem je bio samo u tome sto nije bilo sanse da se sloze.

 

Sledio je povratak u Portsmouth radi probe naoruzanja, zavrsno picanjenje i lickanje, a zatim pocetkom decembra 24 satna voznja za takozvani tehnicki prijem, da bi brod bio zvanicno dodeljen floti 11. decembra od kada se i racuna da je poceo sa sluzbom.
od 1907. do 1911. bio je – sta bi drugo – nego komandni, zastavni brod Domovinske flote ali i predmet zavisti, divljenja i precrtavanja na svim stranama koje su to bile u mogucnosti.
I, bilo kako bilo, linijski ili bojni brodovi, svejedno, ceo 1 rat koji je usledio delili su se na drednote i predrednote, sto je jos i najmanji uticaj koji je ovaj brod imao na razvoj ratnih brodova.

 

Danas je tesko i zamisliti sta je u svakom pogledu, i politickom i tehnickom, znacila ova scena: mozda najveca koncentracija moci na Planeti ikad, milioni tona celika, desetine hiljada ljudi, granate precnika pola metra ili tu negde, svaka po ceni tadasnje luksuzne limuzine...

 

 

 

 

 

 

Edited November 22, 2016 by namenski