Plovila

[stajebrebilo]

Ajde da pokusam da je vratim u kolosek...

 

Da podelim sa vama svoje dileme:

 

- koje ulje koristite za starije 2T motore za mesavinu? Tipsko ili specijalizovano za vanbrodske motore?

- u koliko ruku ste mazali antialgin? Planiram da uzmem Hempel hard racing

 

slučajno poslato sa TT

[Ayatollah]

Nisam znao gde ovo da stavim, deluje mi zanimljivo :

 

 

 

Kineska supersonična podmornica: Šangaj - San Francisko za 100 minuta!

 

•  

 

 Kategorija: Blog   Datum kreiranja: petak, 25 mart 2016 19:39  Autor Draško Dragović

Kineska mornarica zvanično raspolaže sa 5 nuklearnih napadačkih podmornica (SSN), 4 nuklearne nalističke (SSBN) i preko 50 napadačkih na dizel pogon.

Kineski naučnici su objavili da su načinili veliki korak ka stvaranju nadzvučne podmornice. Toj tehnologiji, koja bi lako mogla da se primeni na torpeda i vojne ili civilne podmornice, teorijski bi trebalo od Šangaja do San Franciska – preko 10.000 km – svega 100 minuta! Ako ti se sve ovo ne čini dovoljno ludim, čuj ovo: Kinezi baziraju svoju tehnologiju nasuperkavitaciji, koja je razvijena u Sovjetskom Savezu tokom 60-ih godina, u vreme Hladnog rata.

Kao što svi znamo, svakom objektu je mnogo teže da se kreće kroz vodu nego kroz vazduh. Glavni razlog je veliki otpor. Bez ulaženja u složenost dinamike fluida, voda je jednostavno mnogo gušća od vazduha[1] – i zato treba mnogo više energije da bi se telo kretalo kroz nju. Kad sledećeg leta (ili sledeće decenije?) odeš opet na more, pokušaj da pomeraš ruke pod vodom ili da potrčiš pa ćeš se i sâm uveriti.

Slično kao što mali auto ima prblem da se kreće uz vetar, podmornica ili torpedo zahtevaju ogromnu snagu da bi postigli veliku brzinu kroz vodu. To je razlog zbog koga, čak u danas, većina podmornica i torpeda nije brža od 40 čvorova (75 km/h). Moguće su i veće brzine, ali to zahteva toliko snage da prestaju da budu praktični.

Kako rade normalan torpedo i superkavitacioni torpedo.

Tehniku superkavitacije Sovjeti uveli su pre više od 65 godina, sa eksplicitnom namerom da stvore torpeda ogromne brzine. Namera im je bila da drastično smanje otpor vode tako što bi stvorili mehur gasa kroz koji bi se torpedo kretao. Njihovi naučnici su tako stvorili supertorpedo ВA-111 „Шквал“, koji je koristio specijalni nosni konus za stvaranje superkavitacionog omotača, omogućavajući torpedu brzinu od preko 200 čvorova (370 km/h) – mnogo, mnogo puta brže od standardnih torpeda koje su posedovali Amerikanci.

Pored Rusa[2], jedine zemlje koje još poseduju superkavitaciono oružje jesu Iran (koji su verovatno preradili ruski „Шквал“ i nazvali ga „Hoot”) i Nemci, koji poseduju naprave fenomenalnog imena Superkavitierender Unterwasserlaufkörper („superkavitaciono podvodno brzo telo“). Amerikanci takođe rade na sopstvenom supertorpedu, ali se vrlo malo informacija može da naći o tome.

Sve ovo nas dovodi do Kine. Za razliku od prethodnih ideja, koje su podrazumevale lansiranje velikom brzinom (95 km/h) da bi se stvorio inicijalni superkavitacioni mehur, metod koji je opisao Harbinov Tehnološki Institut u Kini koristi „specijalnu tečnu membranu“ koja smanjuje otpor pri malim brzinama. Ta tečnost se konstantno posipa po objektu kako bi dopunjavala membranu koja se osipa putovanjem kroz vodu. Kada podmornica/torpedo dostigne brzinu, izgleda da koristi istu tehniku ispuštanja gasa kroz vršni konus da bi dostigla superkavitaciju. (Nakon ove tačke detalji postaju malo manje jasne).

U teoriji, superkavitacija može da obezbedi brzine veće od brzine zvuka – koja pod vodom iznosi 1.480 metara u sekundi. Pri toj brzini moguće je stići od Šangaja do San Franciska za prilično ispod dva sata! Nepotrebno je reći da nema zemlje na svetu koja ne bi volela da u svom arsenalu ima podmornicu koja može da obiđe svet za pola dana – posebno zemlje koje poseduju nuklearne projektile, kao što su Kina, Rusija, Francuska, SAD ili Britanija.

Vrh ruskog torpeda „Шквал“. Vide se ventili za izbacivanje gasa, koji u kombinaciji sa ravnim nosom stvaraju superkavitacioni mehur.

U praksi, međutim, vrlo je a) teško upravljati sa superkavitacionim plovilom (konvencionalne metode, kao što je kormilo, ne funkcionišu ako nisu u kontaktu s vodom) – i b) razvoj podvodnog motora koji može da razvija veliku brzinu na tako velikim rastojanjima je vrlo, vrlo težak posao. Nažalost, pod vodom nije moguće koristiti mlazni motor – a generalo, rakete imaju goriva da rade samo nekoliko minuta a ne nekoliko sati. Možda bi bila moguća niklearne snaga, ali kao i supersonična podmornica, to su za sad samo puste želje.

Dr Li Fengchen, profesor sa Harbin Instituta, podvlači da njihova tehnologija nije ograničena samo za vojne namene. Tačno je da su podmornice i torpeda na vrhu liste želja – ali bi ista tehnologija bila nešto izuzetno za civilni transport, pa čak i za povećavanje brzine plivanja. „Ako bi odelo za plivanje moglo da stvara i zadržava majušne mehuriće u vodi, značajno bi se smanjio otpor vode; plivanje u vodi bi postalo lako kao letenje kroz vazduh,“ kaže Li.

Michael Felps nosi plivačko odelo „Speedo LZR“ koje značajno smanjuje otpor vode.

Kao i uvek kada se govori o naprednim (i potencijalno militantnim) tehnologijama, teško je reći koji koliko je to daleko odmaklo od koriščenja u realnom životu. Ako civilni istraživači ostvaruju značajan napredak, potpuno je sigurno da su vojni otišli mnogo dalje. Wang Gouyu, još jedan koneski inženjer, izjavio je za „South Chipa Post“: „Primarni cilj [superkavitacije] još uvek je u rukama vojske, tako da je najveći deo projekta obavijen velom tajne”.

P.S.

Rusi su 2000. godine uhvatili, sudili i osudili na 20 godina američkog pomorskog oficira, špijuna, kapetana u penziji Edmonda Popea – navodnog „biznismena“, za čeprkanje po tajnama o torpedima „Шквал“. Međutim, predsednik V. Putin ga je posle nepunih godinu dana u zatvoru oslobodio i pustio iz humanitarnih razloga, jer mu je konstatovan rak kostiju.

 

[1] Dinamička viskoznost vode na 20° iznosi 1,002 N s/m2×10-3, a vazduha 1,125 N s/m2×10-6

[2] Sovjeti su proizvodili ova torpeda u Kirgistanu, u državnoj fabrici. Rusi su 2012. tražili vlasništvo na 75% tih fabrika u zamenu za otpisa ogromnog duga Kirgizije.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

 

[Korki]

Нека прво достигну по квалитету Русе и САД у градњи данашњих савремених подморница, пошто је то један од ретких сегемната где доста заостају. Вероватно нису успели да неког нахватају да ископирају а ту треба големог искуства. Док су на површини постали изузетно јаки, штанцају разараче и фрегате великом брзином. Далеко су ту ипсред Русе и убрзано се приближавају САД. Али су испод воде још у приличном заостатку.

 

Кавитациона торпеда су била велика тајна СССР и требало је да буде велико изненађење за морнарице западних земаља да су напале СССР.

 

Оно што је у свету ратне морнарице актуелно је ово:

 

В России начались испытания гиперзвуковых крылатых ракет "Циркон"

МОСКВА, 17 мар — РИА Новости

Ракеты поставят на вооружение новейших атомных подводных лодок пятого поколения. Скорость "Цирконов" должна превышать скорость звука в 5-6 раз.

В России начались первые испытания гиперзвуковой крылатой ракеты "Циркон" морского базирования, сообщил РИА Новости высокопоставленный представитель военно-промышленного комплекса.

"Гиперзвуковые ракеты "Циркон" уже в металле, и начались их испытания с наземного стартового комплекса", — рассказал собеседник агентства.

По его словам, скорость ракеты должна составлять порядка 5-6 Мах (число Маха обозначает скорость звука).

Ракеты "Циркон" установят на атомные подводные лодки пятого поколения "Хаски". Разработкой новейших российских многоцелевых АПЛ занимается конструкторское бюро "Малахит", сообщил источник.

По сведениям из открытых источников, разработкой ударного корабельного ракетного комплекса с гиперзвуковой ракетой "Циркон" занимается "НПО Машиностроения". Информация о технических характеристиках "Циркона" держится в секрете, предположительно ее дальность может составлять 300-400 километров.

По неподтвержденным данным, "Циркон" является гиперзвуковым вариантом сверхзвуковой крылатой ракеты "БраМос", совместной российско-индийской разработки на базе ракеты П-800 "Оникс". В феврале компания BrahMos Aerospace сообщила, что гиперзвуковой двигатель для ее ракеты может быть разработан в течение трех-четырех лет. Совместное предприятие BrahMos Aerospace основано индийской Организацией оборонных исследований и разработок (DRDO) и российским "НПО Машиностроения".

Предположительное обозначение перспективного ракетного комплекса "Циркон" — 3К-22, гиперзвуковой ракеты — 3М22.

В августе 2011 года гендиректор корпорации "Тактическое ракетное вооружение" Борис Обносов сообщал, что концерн приступает к разработке ракеты, способной развивать скорость до 12-13 Маха (число Маха обозначает скорость звука, т.е. в 12-13 раз ее превосходить). Типовые скорости современных ударных ракет ВМФ РФ составляют 2-2,5 Маха. источник

 

Сличне пројекте раде и Кинези, само не знам колико су одмакли далеко. Ово је ноћна мора морарице САД,  која мора да прави огроман, глоблани систем одбране са све покушајима коришћења ласера јер тешко да другачије може. У питању је изузетно комплексан  Aegis Combat System, ако се испали салва ових горе ракета површинска морнарица је мртва ако немаш тај или сличан систем, а скоро нико га нема. Чак и ако имаш тај систем није сигурно да ће преживети бродови на површини.

[bigvlada]

Katamaran podmornica

 

 

 

 

 

 

[yabadaba]

Ajde da pokusam da je vratim u kolosek...

Da podelim sa vama svoje dileme:

- koje ulje koristite za starije 2T motore za mesavinu? Tipsko ili specijalizovano za vanbrodske motore?

- u koliko ruku ste mazali antialgin? Planiram da uzmem Hempel hard racing

slučajno poslato sa TT

Meni bi se vise svidjao ovaj pravac diskusije pa da probam

 

Od starijih dvotaktnih sam vozio tomosa i tu sam sipao običan dvotaktol (tj. bilo šta). Tako da i nemam neko iskustvo. Da sam na tvom mestu ja bih, ako je vodeno hladjenje, sipao najjeftinije što mogu da nadjem a da je tc-w3 (naravno za vodom hladjene, za vazduh bih mozda trazio nesto za vazduhom hladjene dvotočkaše). Jebiga ipak je ulje po meni najbitnije za lep rad i dugotrajan motor.

Sto se antifoulinga tiče koristio sam baš taj. Tri ruke na skroz očišćenu podlogu.

Godine kada je čamac ostajao cele godine u marini, posle toga je bio skroz obrastao. Kada sam ga vadio na kraju sezone, i nije provodio mnogo u marini, delovao je kao juce namazan.

Za ovu godinu mi je plan da malo ošmirglam i da namažem jednu ruku (mozda dve videću) posto će biti u čistom i samo dva meseca. Ovo govorim o moru za slatku vodu nemam pojma.

[stajebrebilo]

Tnx. Imam Tomos 18 ali je na trzistu manjak ulja za vanbr. motore ili su skupa. Videcu da iskopam nesto...

 

Ja vec imam neki stari antialgin a pre novog cu namazati underwater primer od Hempela jednu ruku. To je dobro izmedju starog i novog premaza. Voleo bih malo vise postova u ovom smeru, valjda ima jos ko na forumu sa istim interesovanjem.

 

slučajno poslato sa TT

Edited April 3, 2016 by vookela

[bigvlada]

 

Vojna surferska daska na električni pogon.

 

http://www.hisutton.com/Innovation%20-Unmanned%20Surface%20Board.html

[April]

Tnx. Imam Tomos 18 ali je na trzistu manjak ulja za vanbr. motore ili su skupa. Videcu da iskopam nesto...

 

Ja vec imam neki stari antialgin a pre novog cu namazati underwater primer od Hempela jednu ruku. To je dobro izmedju starog i novog premaza. Voleo bih malo vise postova u ovom smeru, valjda ima jos ko na forumu sa istim interesovanjem.

 

slučajno poslato sa TT

 

Tomos trpi sve, ali ja sam nekad na T10 koristio Molovo ulje, ima na svakoj pumpi i ferceralo je skroz super.

 

Sad je malo drukčije, sad imam Yamahu 30 autolube i koristim Yamahino ulje.

 

Hempel antialgin je standard, mada ja već drugi put stavljam Triton. Prošli put sam ga pošteno išmirglao četiri ruke, ove godine samo matiram i premazujem. 

[stajebrebilo]

Molov Arol, zelena kantica?

 

slučajno poslato sa TT

[kapetanm]

ali Hempel ima prvo osnovu koja se nanosi pa dok je jos vlazna njihov antialgin

[stajebrebilo]

Stavicu Hempelov underwater primer jer vec ima stari antialgin ali nisam siguran ciji je.

 

slučajno poslato sa TT

[April]

Molov Arol, zelena kantica?

 

slučajno poslato sa TT

 

 Da, da

 

Bio ok skroz

[Prospero]

zumwalt isplovio na završna ispitivanja (navy’s board of inspection and survey) pre očekivane isporuke mornarici u maju

 

 

 

 

Edited April 22, 2016 by Prospero

[Shan Jan]

Ruzan je kolko je skup.

[April]

Kolege kapetani, da li je neko već isplovio?

 

Vreme fantastično, ali sezona izgleda još nije počela jer smo zimus bili lenji da pripremimo plovila. Ja se nešto oštrim da spuštam mog Malog Gigu sledeće nedelje na vodu, ali me trenutno nešto muče sajle na komandama, pa još nije sigurno da ću uspeti pre Uskrsa.