OPET: Ko je otišao u bolnicu?

[Midnight]

..., [zarez kojim se razdvajaju dve odnosne rečenice, tačka 113d pravopisa]koja je otišla u bolnicu. [odnosna rečenica u apozitivnoj funkciji iliti dopunsko objašnjenje već definisanog pojma (ćerku Perine sestre)]

Meni je u ovoj rečenici neobično što se ćerka definiše preko događaja koji je usledio nakon pucanja koje je u stvari glavna informacija.plus što sad pojma nemam da li treba staviti zarez između pucanja i koje :unsure:biće da su englaski zarezi krivi za todakle zbog te tačke 113d, u srpskom je:Neko je upucao ćerku Perine sestre koja je bila u Parizu. => sestra bila u ParizuNeko je upucao ćerku Perine sestre, koja je bila u Parizu. => ćerka bila u Parizu?

[Ulven]

Ne, bez zareza ta odnosna recenica bi imala indentifikacionu funkciju. Konkretno, to bi znacilo da a) Perina sestra ima vise cerki ali je upucana samo ona koja je otisla u bolnicu b) Pera ima vise sestara ali je upucana cerka samo one koja je otisla u bolnicu.Sa zarezom odnosna recenica je samo dodatna informacija koja moze da se izostavi, tj. recenica moze da glasi "Neko je upucao cerku Perine sestre." Ali mislim da ta dodatna informacija moze da se odnosi i na cerku i na sestru.Sto se mene tice, sve mogucnosti su validne, samo je pitanje sa koju opciju se nas mozak najpre odluci kad cuje ovu recenicu (naravno, bez dodatnog konteksta). Ako sam dobro razumeo. :D

[Buum]

Meni je u ovoj rečenici neobično što se ćerka definiše preko događaja koji je usledio nakon pucanja koje je u stvari glavna informacija.

Ćerka (objekat) se ne definiše kroz događaj (predikat) već pomoću:a) prisvojno-pridevske odrednice (Perine sestre),b) rečenice sa apozitivnom funkcijom (koja je otišla u bolnicu).

plus što sad pojma nemam da li treba staviti zarez između pucanja i koje :unsure:biće da su englaski zarezi krivi za to

Zarez je neophodan da ne bi bilo nedoumica.

dakle zbog te tačke 113d, u srpskom je:Neko je upucao ćerku Perine sestre koja je bila u Parizu. => sestra bila u Parizu

Ne. Smisao nije jednoznačan, pa su moguće obe varijante:- ćerka je upucana dok je bila u Parizu,- ćerka je upucana ko zna gde, a Perina sestra je za to vreme bila u Parizu.

Neko je upucao ćerku Perine sestre, koja je bila u Parizu. => ćerka bila u Parizu?

Da.

[Midnight]

Ne, bez zareza ta odnosna recenica bi imala indentifikacionu funkciju. Konkretno, to bi znacilo da a) Perina sestra ima vise cerki ali je upucana samo ona koja je otisla u bolnicu b) Pera ima vise sestara ali je upucana cerka samo one koja je otisla u bolnicu.

tako se i meni čini, ali me zbunilo ovo pravilo 113dje li onda upotreba zareza u odnosnim rečenicama ista i u srpskom i u engleskom?

Ćerka (objekat) se ne definiše kroz događaj (predikat) već pomoću:a) prisvojno-pridevske odrednice (Perine sestre),b) rečenice sa apozitivnom funkcijom (koja je otišla u bolnicu).

kad sam napisala događaj kojim se ona definiše mislila sam na ovo pod b)pa mi je nelogično zašto bismo definisli tom informacijom koja je novija od ove koje želimo da prenesmo (da je osoba x upucana) i zapravo njen rezultati zato zamenih bolnicu Parizomnema veze, ne znam da objasnim...dakle rečenicaNeko je upucao ćerku Perine sestre koja je bila u Parizu.je ipak dvosmislena.aNeko je upucao ćerku Perine sestre, koja je bila u Parizu.je nedvosmislena Buumu:

Da. (ćerka)

a dvosmislena Boleku:

Sa zarezom odnosna recenica je samo dodatna informacija koja moze da se izostavi, tj. recenica moze da glasi "Neko je upucao cerku Perine sestre." Ali mislim da ta dodatna informacija moze da se odnosi i na cerku i na sestru.

Biće da su ipak različita tumačenja moguća i da kontekst verovatno razrešava, ako Pera ima samo jedenu sestru.

[Waldorf]

Бусе, смем ли да напишем своју тужну причу на ову тему? Питам зато што би уводни део морао да буде мало дужи, ради јасноће поанте, па да не испадне да тролујем.

[bus]

Idi bre, Njaldorfe, pa naravno da smeš. Jezik je pluralistički i demokratski kad god to meni i Boleku odgovara :P ...

Piši, a ako bude ockakalo, ja ćua splituem. A imaš i instituciju spojlera pa... milina. Sad moram na institut/univerzitet, a kad se vratim očekujem priču. Ili ti očekuj njarn. :D

EDIT: Srpska gramatika se razlikuje od kineske, ali ne uvek i za moj mozak.

Edited January 23, 2009 by crveni autobus

[Waldorf]

Тако ми и треба, кад стално заборавим на основно правило „Бус-Болековог вилајета”:„Ко напише – биће њарнован; ко не напише – биће њарнован”.Сад – готово! Нико ме није бијо по тастатури...

Прикљученије са тужним хепиендом УБИ МЕ ПРЕЈАКА ОДНОСНА РЕЧЕНИЦА– aka: како су несмотреном младунцу Њалдорфу, због превелике знатижељности, заувек затворена врата ка лествици којом се у друштвеној јерархији успињати ваља –„Вјерују” или „Символ вере” (лат. „Credo”) је, по догматској важности, одмах уз „Оченаш”. Настао је у 4. веку, са циљем да буде што краћи, а истовремено свеобухватан одговор на питање „Како верујеш?”. Дакле, подразумева се да исказ који има такву сврху, мора да буде прецизан и јасан, да његов садржај не сме давати повода ни за најмању недоумицу. Српска, у међувремену основана, Црква, од почетка је користила црквенословенски превод „Вјерују” (прво српска, а са нестанком српске руска рецензија), који је и данас у употреби паралелно са текстом на актуелном српском језику.То идилично стање трајало је, дакле, 16. векова. А онда се родио Њалдорф (авај, ниједна земаљска идила није дуговека!). Гордељиви младунац, умисливши да је дорастао најнедодирљивијим духовним и световним канонима спочитавати, усуди се да питања чије узвишености недостојан беше поставља.А сад озбиљно:„Символ вере”, који се изговара на свакој Литургији, има 12 чланова. Овде је поента у прва два. Пре петнаестак година, направио сам блиц-анкету међу онима који су редовно на Литургији, па знају „Символ” напамет. Анкета је изгледала овако: прво бих тражио да ми кажу „Символ”:”Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало.”.Детлду! Онда бих им, онако збуњеним због неочекиваног прекида, поставио питање: Кроз кога је све постало?Пре наставка, нека то буде питање и овде. Дакле:Долазиш са Марса. Затичеш неке људе који су верници, а немаш никаквог предзнања о њиховој вери. Питаш једног од њих: „Како верујеш?” Он каже оно што пише три пасуса изнад. Шта из те информације закључујеш: кроз кога је све постало?(Напомена: Даљи текст „Символа” нема по овом питању никаквог утицаја на цитирана прва два члана.Напомена 2: Сва евентуална догматска предзнања искључити. Питање је језичке природе: добијаш информацију која ти је дотле непозната, шта из ње – тј. само на основу ње – закључујеш?)

[bus]

Тако ми и треба, кад стално заборавим на основно правило ?Бус-Болековог вилајета?:

Kučuk-Boleklija i Mula Busuf. -_-

[bus]

Pa jes, dvosmisleno je. Ja sa svojom preferencom za niski attachment odmah mislim da je sve postalo kroz ćalca, ali ne vredi: shema mog postojećeg dogmatskog znanja mi saopštava da je sve postalo iz ćaće, kroz mlaca, svetijem špiritusom. I ispravlja parser. Mrmlj.

Edited January 24, 2009 by crveni autobus

[Waldorf]

Kučuk-Boleklija i Mula Busuf. -_-

&Старац Њалчо од стотину љета.

Е, у том спојлеру чучи зец!Пошто много волим да цитирам умне људе, подсећам на своје речи из претходног спојлера: ”...исказ који има такву сврху, мора да буде прецизан и јасан, да његов садржај не сме давати повода ни за најмању недоумицу”.А шта имамо овде? У жељи да се каже нешто, испада да је речено супротно.Е, ту почињу муке по Њалдорфу: пошто је (очекивано) резултат блиц-анкете био убедљива победа одговора: „Па, кроз Оца!” (дакле, погрешног одговора), обратио сам се угледним језикословцима и богословцима, и изнео то откриће, наивно верујући да им је до Истине и Космоса (као пандана Хаосу) стало бар пола посто од онога што декларативно тврде.Авај, дирнух у гнездо осиње! Прво су ме љубазно упућивали: др филолози на друге филологе („Знате, ја сам специјалиста за карипску етноморфологију, вама треба неко ко боље стоји са синтаксом”), или на теологе („То је ипак питање вере чији ја нисам члан^?, не би да се мијешам”) а др теолози на друге теологе („Знате, ја нисам докторирао догматику, него портикултуру /грана хортикултуре која проучава црквени екстеријер и пејзажно планирање порте/”), или пак на филологе („То је језичко питање”).Када више нису имали стрпљења за досадног крпеља који усталасава хармонију њихове интелектуалне жабокречине, прорадили су ђонови: „То је кушачко питање! На таквим питањима настају јереси! Јеси ли ти свестан шта радиш, знаш ли ти како је настао ‘filioque‘? Тако што је неки доколичар, исто тако као ти, чачкао по Символу вере!” итд. Филолози испадоше много тактичнији: једноставно су престали да одговарају на моја писма. И тако ја остадох сам на ледини, са руком испруженом у ништа, и недовршеном реченицом: „Али, ја сам само...!”.Ето, на том „камену препоречном” покопане су све моје шансе да начиним себи неко име у Академији и Цркви, два од три стуба Србије. Шта да јој радим (мислим Србији), сама је крива. А баш сам имао добру вољу...

[bus]

QQ bre Njaldorfe, postrada ti zbog jedne parserske preference. I ko sad kaže da psiholingvisti nisu potrebni svetu? Idem do ogledala da se smeškam sebi.

[расејан]

QQ bre Njaldorfe, postrada ti zbog jedne parserske preference. I ko sad kaže da psiholingvisti nisu potrebni svetu? Idem do ogledala da se smeškam sebi.

Штоно рече Ђура Че Цветић (са нагласком на презимену као да је деминутивчић), својевремено шеф машинског парка у градској чистоћи ("док народ буде срао, ми ћемо имати шта да једемо"), отприлике овако "кад станем пред огледало па се погледам, сам себи кажем Ви".

[Aleksija]

@Waldorf

Решење је, по мени, једноставно:?Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је, тј. Оца, све постало.?Чудим се да црква, традиционално отворена за предлоге, није узела у обзир твоју дилему и одмах то иcправила :)

[Waldorf]

@Waldorf

Решење је, по мени, једноставно:”Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је, тј. Оца, све постало.”Чудим се да црква, традиционално отворена за предлоге, није узела у обзир твоју дилему и одмах то иcправила :)

Види, види, изгледа да су били у праву: то стварно тако почиње, од оваквих ситница...

Christian Science Fiction MonitorApril 2054.BREAKING NEWS!!!By: Christian GolubowichУ хришћанском свету дошло је до новог раскола. Незадовољни што се већ постојећи раскол на православце и римокатолике не решава већ 1000 година, припадници екстремне фракције познате под именом Алексијани, на сам јубилеј немилих догађаја у Константиновом граду 1054. године, бацили су анатему и на једне и на друге, прогласивши своју догму за једино исправно хришћанско учење. PR Алексијана је изјавио да ће се они од сада звати ергопатријани, и да крећу у жестоку промотивну мисионарску кампању под слоганом: „Filioque је обмана – Ergopater је истина”.У жељи да о најновијим збивањима чујемо мишљења две анатемисане стране, обратили смо се њиховим представницима. Римокатолици су нас замолили да сачекамо до следећег броја „Гласа концила”, да би у њему видели своје мишљење, а православци су рекли да ће свој став о свему изнети у најскорије време, одмах после следећег васељенског сабора.

[Waldorf]

Него, шта испаде на крају, ко је отишао у болницу?