Razno

[PussyGalore]

evo na brzaka, ne zna se koji je bolji od boljeg, napisi posle izvestaj i utiske:laconte, caroban reziser:gospodin hire, divan, ali divan filmthe heardresser's husband, ditto, mozda si ga vec gledaoman on the train, sa francuskim elvis preslijem, jos uvek dobro izgledajuci dzoni holidej, da ne verujes, odlican filmthe girl on the bridge , isto...isto...gabrielle, ah, savrseno, obrati paznju na ono 'stay' /nije od laconta/mozes i my mother, opet sa drazesnom izabelom, nije nesto narocit, ali...jos jedan odlican francuski reziser, ozonswimming pool, carobnounder the sand, mora uz swimming pool da se gleda, odlicna sarlota rempling, ponovo i ovaj, heading south, fantasticna sarlotacache, spada u francuski pretpostavljam da si ga gledao, ako nisi ODMAHako bas hoces mozes i baise-moi..onda ima jedna serija sa zerar depardjeom, malo stariji doduse filmovi, ali da te ne zatrpavam, odgledaj prvo ove nabrojane

Edited May 14, 2009 by PussyGalore

[PussyGalore]

mislim...jedno hvala ne bi bilo na odmet, naravno ako nadjes vremena da odmoris usi od 24/7 slusanja muzike...evo nekoliko jos , kao bonus:interesantna pristup proustu, moze da ti bude mozda malo konfuzno, ako nisi citao celog prusta, ovo je posveceno zadnjem tomu, odlican casting...svaki samozvani intelektualac mora da ima ovaj film na listi.le temps retrouv?naravno, uvek mozes da iskopas nesto i od l bessona, ako nadjes 'kosher' film, ja se nekako uvek zaustavim kod subway-a, a to je odavno.i jos jedan od ozona, on inace fabrikuje filmove kao nekad fasbinder, najvise zbog jedne tako mile i drage glumice, valeria bruni tedesch, inace sestra carle brunitime to leave

Edited May 15, 2009 by PussyGalore

[Lancia]

mislim...jedno hvala ne bi bilo na odmet, naravno ako nadjes vremena da odmoris usi od 24/7 slusanja muzike...

ih hvala, za tebe!! sad jos samo da ih isceprkam negde sa sve titlom, pa se javljam na raport.

[korindjar]

Odlicne, odlicne stvari...

[najgori]

samo da prijavim ljubiteljima francuskog filma da je upravo "izasao" The Class - u originalu Entre les murs.Group ESPiSE released a pretty high rating LiMiTED movie named ?The Class? tonight. Directed by Laurent Cantet, the film was based on the 2006 novel of the same name by Fran?ois B?gaudeau. The film received the Palme d?Or at the 2008 Cannes Film Festival. Honestly I don?t know anything about this one, so check out the plot and video sample by yourself. It?s 2-CD DVDRip release with AC3 audio and sub, enjoy!PLOT: Marin?s class this year of fourteen and fifteen year olds is no different than previous years, although the names and faces have changed. Marin tries to get through to his students, sometimes with success and sometimes resulting in utter failure. Even Marin has his breaking point, which may result in him doing things he would probably admit to himself are wrong. But after all is said and done, there is next year and another group of students??.

[Ulis]

Pretpostavljam da mnogi, iako svakodnevno čitaju imena raznih reditelja u najavnim i odjavnim špicama televizije, u bioskopima, ili u programima pozorišta, ne znaju tačno čime se taj čovek, zapravo, konkretno bavi. Iz karikaturalnih prikaza reditelja po raznim komedijama neko će steći utisak da su to histerične osobe koje neprestano viču, čupaju kosu i skaču kao pomahnitali. U reportažama sa snimanja (takozvanim making off-ovima) oni su predstavljeni kao samozadovoljne osobe koje neumereno dele komplimente svojim saradnicima, dok u prikazima sa pozorišnih premijera daju izjave koje su običnom gledaocu uglavnom teško razumljive. Možda zato ne bi bilo zgoreg reći reč-dve o toj profesiji.Drami, bar u onom obliku koji poznajemo iz antičke Grčke, prethodile su svetkovine u slavu boga Dionisa. Učesnici proslave formirali bi Dionisovu svitu i u neobuzdanoj igri dovodili su sebe do stanja ekstaze. Nešto slično bismo mogli videti i dan-danas, naročito ako skupimo pare i odemo na ostrvo Bali u Indoneziji. Tamo, naime, domoroci izvode rituale stare nekoliko hiljada godina.Rituali predstavljaju obredne igre koje bi trebalo da učesnike uvedu u svet MAGIJE. Ono što je bitno jeste pravilo da su pokreti i glasovi kojeučesnici u ritualu proizvode strogo propisani. Vrač kontroliše da se sve odvija po već odvajkada utvrđenom redosledu. Cilj ovih ponavljanja jeste da učesnici rituala padnu u TRANS, to jest u stanje u kome zaboravljaju na realnost i uplovljavaju u novi, magični svet koji će ih, a to je glavni smisao rituala, spasti od svakodnevnih problema.Drama je proizašla iz rituala. Ono što im je zajedničko jeste baš taj kolektivni upad u trans i zaboravljanje realnosti koja okružuje kako učesnike u drami tako i gledaoce. Sedeći u pozorištu ili u zamračenoj bioskopskoj sali, slično kao u ritualu, tonete u samozaborav i počinjete da živite životima drugih, to jest poistovećujete se sa LIKOVIMA i umesto svojim bavite se njihovim problemima.Bitna razlika između magijskog i dramskog, ritualnog i dramatičnog jeste tošto se u drami svaki put pojavljuje novi sadržaj. Zato drama ima mogućnosti da ode dalje od rituala koji je, da se tako izrazim, jednoznačan, upotrebljiv samo za određenu namenu. Drama je sposobna da zakorači dalje od prostog uvođenja u trans, ona nudi ideje za razmišljanje. Na taj način postaje produkt ljudskog promišljanja, što sa ritualom nije slučaj.Po analogiji, ono što vrač čini u ritualnom obredu, u drami bi trebalo da obavlja reditelj. Da li je baš tako? Profesija reditelja nije tako stara, kao što će neko možda pomisliti. Čak i u pozorištu, koje postoji najmanje dvadeset osam vekova, ona je novijeg datuma, bar u smislu onoga što danas podrazumevamo pod rediteljem. U antičkom teatru pisac je bio taj koji je preko didaskalija davao uputstva oko postavke komada na scenu,a u šekspirovo doba taj posao je obavljao najstariji glumac, dakle, neko sa iskustvom.Profesija reditelja je isticala kandidaturu za svoje postojanje, rekli bismo, tek sa tehničkim usavršavanjem i komplikovanjem organizacije pozorišta. O kakvoj komplikaciji govorim? Antičko pozorište, ono iz klasičnog perioda, bilo je svedeno na tri osnovna elementa: gledalište, kružna pozornica i prirodna pozadina. U skladu sa sve izrazitijim potrebama kasnijih komada, dolazi do konstruisanja skene, prvo od drveta, da bi kasnije taj deo pozorišta bivao zidan i podizan na više spratova. Sama institucija pozorišta biva, dakle, u građevinskom (i suštinskom) pogledu sve komplikovanija. Igra se, na primer, pomera iz partera i uvis. U rimskim pozorištima se oko gledališta podižu bočni zidovi, tako da antički teatar, nekada jednostavna građevina, sada postaje veoma komplikovan prostor u kome igru treba dobro organizovati.U trenutku kada je zapadnoevropska civilizacija postavila krov na tu građevinu, dobili smo Pozorište kutiju, klasičnu instituciju evropske kulture koju imamo do danas. Pogledajte parisku Operu ili Narodno pozorište u Beogradu i videćete istu stvar ? ozidano i na vrhu poklopljeno antičko pozorište. Čim je pozorišni doživljaj sa otvorenog prostora prebačen u zatvorenu kutiju, sa celokupnom skalamerijom koja je pratila tu selidbu, pojavila se izrazita potreba za osobom koja će rukovoditi postavkom komada na scenu. Tako se pojavio reditelj.Njegovi zadaci su, međutim, još uvek bili tehničke prirode. što reče Ron Harvud, reditelj je bio tu da natera glumce da nauče tekst i da pazi da se ne sudaraju među sobom i sa nameštajem na bini. Ta profesija za svoj razvoj najviše duguje jednoj drugoj kutiji ? filmskoj kameri. Tek sa pojavom izuzetno komplikovane tehnologije kao što je filmska, rediteljska profesija postaje i kreativna. Kao čovek koji jedini ima uvid u budući izgled filmskog dela on odjednom dobija neograničene mogućnosti da autorski oboji film. Vrlo brzo će se reditelji pokazati kao jedini pravi tvorci filmskih dela i svoj posao će uzdići na nivo umetničkog čina. Kolika je stvaralačka moć filmskog reditelja uskoro se videlo i u pozorištu gde su pozorišni reditelji, u želji da svoju kreativnost podignu na viši nivo, počeli da koriste iskustva filma (fragmentarna dramaturgija, kadriranje, montaža i slično).Kad bolje razmislim, reditelj mi liči na čoveka zagledanog u jednu treću kutiju: mađioničarevu. On, kao nekakav mag, odande upravlja našim iluzijama. Nije ni čudo što je prvi filmski reditelj, po imenu žorž Melijes, bio baš to ? mađioničar.Goran Marković

[Ajant23]

I, gde taj objavljuje ove tekstove?Ako je u Politikinom zabavniku, onda razumem...

[PussyGalore]

goran mi je, ulise, ona kategorija ljudi - nit luk jeo nit luk mirisao.jeste da reminiscentno, tugaljivo, lirski pise, ali nekako znas kad kazes za nekog mlitav, ako znas sta hocu da kazem, pussy.on jeste obrazovan, njegovi tekstovi vrve od referenci, ali se i brzo zaborave...ne mogu nizasta da se zakacim, nekako sve mi to leprsavo, neobavezno, bez neke dublje sustine, evaporate brzo.pravo da ti kazem, nije on za esejistiku u bilo kojoj formi.

[Ajant23]

Naliva taj sve to na svoju vodenicu...

[Ulis]

Tekstovi su iz Politike.Biće da si u pravu Pojz

[3opge]

Skotska magla

[kobni zelaya]

Naliva taj sve to na svoju vodenicu...

Tačno. Čuj, rediteljska profesija postaje "kreativna" tek sa pojavom filma. Petnaest godina tezgarenja po pozorištu i još uvek nije spoznao da se radi o dve različite stvari. Stalno gubi na ugledu, njegovo blamiranje je sve žešće.

[Matilda Ivancic]

sta je bre ovo

[Кристофер Лумумбо]

preporucite neki engleski film.

[3opge]

preporucite neki engleski film.

death at a funeral, odlicna komedija