MOZAK protivu™ KOMPJUTERA u prevođenju

[bus]

Da postoje pojedinci koji su jako talentovani za učenje jezika, to je sigurno, ali ovde je jako bitno postaviti pitanje kako (tj. na kom nivou) ti ljudi govore sve te jezike. Recimo, gledao sam dva puta ovde na televiziji ovaj dokumentarac o Danielu Tammetu i jeste, on jeste za sedam dana uspeo da ima bazičnu konverzaciju sa voditeljem na televiziji, ali za nekoga ko ima sjajnu memoriju to nije mnogo veliki problem. Treba popamtiti nešto reči (recimo, sa 3000 na svakom jeziku možeš da razumeš oko 97% svega napisanog i još mnogo više rečenog) i naučiti malo osnovne gramatike. Naravno, za mene je popamtiti hiljadu reči zadatak za koji bi mi trebalo ne znam koliko vremena (posebno na islandskom, jer oni jako malo ljube internacionalizme), ali ovo je čovek koji SVAKI BROJ vidi kao posebnu sliku, teksturu, miris... i zapamtio je pi do neke nenormalne cifre (hiljade? milioni?) znači u mozgu ima nekakve silne veze koje većina nas nema. Za gramatiku, jedno je naučiti nešto osnovne gramatike u deklarativnom obliku, a drugo je naučiti gramatiku proceduralnim neuralnim sistemima (anatomski sasvim odvojenim od memorije za činjenice kao što je glavni grad Nigerije) i obrađivati je automatski. Mislim da se u Danielovom slučaju radilo odeklarativnom pamćenju gramatike (setite se sebe u na prvim časovima nekog stranog jezika). Bilo bi zanimljivo videti i koliko je padeža i druge kongruencije uspeo da ubode. I za ovog Janisa ili Joanisa bi se testiranjem pokazalo nešto kao sledeća slika (V vokabular, G gramatika) - izmišljam jezike:1. grčki VVVVV GGGGG2. engleski VVVVV GGGG G/2 ili VVVVV GGGGG3-X (još dva-tri jezika) VVVV GGGG ili GGG G/2ostali jezici VVV GG(G)sa mnogo VV GG ili VV G...Jezički sistemi su jako zahtevne zverke. Moraš da ih održavaš (tj. svakodnevno koristiš), ili na najčudnije načine na sve strane počinju da curkaju, škripe, krive se, i odronjavaju. Posebno što cure jedan u drugi i oni koji su bolje održavani onima koji su manje održavani nameću svoje okvire, strukture, i načine obavljanja poslova.U svakom slučaju, pomenula su se dva fascinantna jezička uma i ne mogu da zamislim psiholingvistu (me included) kome ne pođe voda na usta od pomisli da bi ovu dvojicu mogao da ubaci u svoju laboratoriju na mesec-dva :DNešto kao

Edited March 3, 2009 by crveni autobus

[bus]

ali islandski je, bar su tako naznacili u dokumentarcu, jedan od jezika koji je najtezi za savladati, odnosno plasticno receno jezik koji se prvih dva meseca nakon sto se prvi put dodje u kontakt sa njim shvata kao prosto mumlanje, da se tek nakon par meseci adaptacije uha uopste uocava forma jezika. Malo preuvelicano sto se tezine tice,

U pravu si da je preuveličano :DBilo koji jezik koji nam je potpuno stran nam zvuči kao niz povezanih glasova, skoro bez pauza, jer jezici to upravo i jesu. U govoru ne postoje pauze na granicama reči. Samo u pisanju mnogih jezika (ne svih). Mozak nauči da percipira pauze među rečima tek kad nauči šta je reč a šta nije u jeziku koji uči. Islandski sam po sebi nije mnogo teži prosečnom Evropljaninu od (recimo) visokonemačkog. Isto ima 4 padeža, jedino su nastavci nešto marginalno raznovrsniji nego u nemačkom (ali su i dalje mala deca za slovenske i baltičke jezike). Izgovor islandskog isto nije ništa mnogo teži nego izgovor nemačkog ili norveškog, jedino što je pravopis jako konzervativan (kao engleski - piše sa kako se govorilo pre dve milijarde hiljadu trista pedeset sedam godina i tri meseca). Problem jeste što nema internacionalizama, već su reči sagrađene od germanskog korenja. Samo da ne zvuči da pojednostavljujem: učenje izgovora i percepcije stranih jezika je odraslima mnogo teže nego deci (makar većini odraslih) (jer im se mozak promenio), tako da je naučiti korektno izgovarati bilo koji novi jezik stvarno za svaku pohvalu. Slično važi i za gramatiku - treba jako mnogo truda i vežbanja da bi (na nivou EEG signala i fMRI skenova mozga) mozak neki novi jezik počeo da obrađuje na sličan način (sličnim procesima) kao jezik ili jezike koje govori celog života. ...Za težinu - mnogo komplikovano pitanje. Postoji jedna teorija koja kaže da je težina u obliku slova U, tako de je lakše učiti jezike koji su tvom prvom ili strašno srodni (srpski-slovenački) ili strašno nesrodni (srpski-tai) (tako da mozak ili može da upotrebi stare kategorije ili je prisiljen da nauči sasvim nove). No, ovo je neispitano. Svakako je lako učiti jako slične jezike, mada je i to dvosekli mač, jer mozak može da misli "pa što bih učio da izgovorim slovenačko "č" kad imam srpsko koje mi obavlja posao". U literaturi o tome koliko dobro odrasli mogu da nauče strane jezike (ultimate attainment, ne znam srpsku reč), se kad dobro pogledaš u postojeća istraživanja lagano uočava trend da kad počneš da učiš neki jezik kao odrastao i ako iz nekog razloga, racionalnog ili iracionalnog, hoćeš da zvučiš "kao da si odande", imaš veće šanse ako ti je neki od jezika koje dobro govoriš sličniji novom jeziku nego ako je jako različit. ...Inače, kuriozitet: postoje delovi u levom temporalnom režnju mozga (blizu uva) koji se na funkcionalnim skenovima mozga "upale" samo kad mozak percipira ljudski jezik (znan mu ili neznan), dok ostaju neaktivni na ostale zvuke, čak i na ljudski jezik pušten unazad*. (Eto, ona fama o satanističkim porukama na pločama hevi metal bendova je ipak samo fama :D). *Naravno, mnogo se više stvari u mozgu popali (a nekad i manje! zavisi od dela!) kad slušaš jezik koji dobro znaš, no to je već druga priča... Edited March 3, 2009 by crveni autobus

[расејан]

Zhi mi se, nishto ne te razbiram. :D Batka.

Па кад пише Janis, па још са (вероватно) енглеског, већина ће (бар овде) да прочита Џенис. А иконо+му... ето, иконица, кравица... из истог оног(тм) речника.

[cedo]

Па кад пише Janis, па још са (вероватно) енглеског, већина ће (бар овде) да прочита Џенис. А иконо+му... ето, иконица, кравица... из истог оног(тм) речника.

Idi bre, ja trazhim grchki, a ti mi pishesh na rasejanom jeziku. U svakom sluchaju interesantan pristup.

[bus]

(blizu uva)

Uveta?

[cedo]

Uveta?

Ono prvo, mada sam chuo i drugo.Verovatno je korektno i jedno i drugo.edit:Nadjoh ovo (verujem da ce ti kao choveku iz branshe biti interesantno, ako do sada nisi naishao):Morfološko-tvorbene imenice : Promena imenice uvo (iz uva ili i iz uveta?) ili samo lik uho? Edited March 3, 2009 by cedo

[bus]

Drugarice i drugovi, evo topic (toplo priporočam!) koji svu ovu teoriju stavlja u forumsku praksu. :DRAJCI me the idea, as evil as you think it'll be zajebavam payment(Iliti: Friends and comrades, here's forum (priporočam hot!) That all this theory put into practice forum. : D [url = http://www.parapsihopatologija.com/forums/...?showtopic=9706] Rajac me the idea, as evil as you think it'll be zajebavam payment [/ url])

[Father Jape]

Fala za bumpovanje ove teme, ima ovde štošta zanimljivog.

[Kelt]

Recimo, gledao sam dva puta ovde na televiziji ovaj dokumentarac o Danielu Tammetu i jeste, on jeste za sedam dana uspeo da ima bazičnu konverzaciju sa voditeljem na televiziji, ali za nekoga ko ima sjajnu memoriju to nije mnogo veliki problem.

Tammet je savant, a osim što je i njih malo, on je redak primer među njima da može da ispoljava normalan socijalni kontakt kao i ne-savanti. Kim Pik koji zna napamet ~ 15k knjiga je na granici autističnog ili teške retardacije.A što se tčie sulšnjaa uatnarške oktivrneo je da se rčei čatiju kao cliena, samo prvo i poslednje slovo mora bude na mestu. Valjda ste uspeli da pročitate ono bez neke veće muke

[расејан]

A što se tčie sulšnjaa uatnarške oktivrneo je da se rčei čatiju kao cliena, samo prvo i poslednje slovo mora bude na mestu. Valjda ste uspeli da pročitate ono bez neke veće muke

Ово сам једном извео са првобитним енглеским текстом, али из свог угла - ниједан пар слова нисам оставио заједно - ch, gh, ss, tt, sp th сам све разбуцао. И сложио једно уз друго парове који су ретки или немогући у енглеском, и добио савршено нечитак текст. Да пробам и овде:А што се тчие сањлуша уштакнаре окнивтеро је да се рчеи чајиту као цилнеа, само прво и пњедсоле слово мора да буде на мтесу. Ово сам јондем ивезо са пивнотрбим ексгилнем тетском...(да ме види Њалдорф...)

[Kelt]

pa, da prostiš, ja baš i nemam problema da razumem, samo što mi čitanje više liči na skimming nego na reading. Ajde probaj sa tekstom koji prethodno nisi napisao ispravno

[bus]

Fala za bumpovanje ove teme, ima ovde štošta zanimljivog.

maj pležr

[расејан]

pa, da prostiš, ja baš i nemam problema da razumem, samo što mi čitanje više liči na skimming nego na reading. Ajde probaj sa tekstom koji prethodno nisi napisao ispravno

Ево... само да докажем да је онај првобитни енглески текст благи мућак, тј сувише је лако. Дакле, под истим условима - да се премеће све осим почетног и крајњег слова унутар исте речи:Насим вевоаро да то чудо уме да буде тако отекрно. Јоднем сам га галдео како је пашоро куд ичнае пазлоре вивецере, по гњорој лвети на табраи - која није шира од три смеританта, и по вомрихва дасака, што је још уже. Тарбело му је у вр гавле три суденке за тих шест матреа, и то је имао да зазилобаи три декриа. Савка част.(хм, превише кратких речи... да пробам нешто друго, где изгледа да има више дугачких)јигбеа шта ћу вам кад сам монмикласао итироксисо орањавата свих ових слиних хертмикепара... целу ноћ у реду али зато у кимолица тв мраке смуснаг и то по неовнотревај цени од 400 даирна... ко не рмузае харикермепте не румазе мо Сјибру...

[Kelt]

e sad ga ubi