MOZAK protivu™ KOMPJUTERA u prevođenju

[bus]

Najkraći mogući odgovor je da strukturalno pravilo postoji (i varira od jezika do jezika sa jako ograničenim brojem mogućnosti -- mislim da je u slučaju ovog parametra binaran izbor), a da ga parser primenjuje na diskurs u skladu sa preferencama (zasnovanim na frekvencijama pojedinih parsova) koje variraju od jezika do jezika.

Samo da ilustrujem ove preferencije od jezika do jezika na primeru pripisivanja relativne klauze kad postoje dve imenice kojima se ona potencijalno može pripisati. Uzmimo kao primer rečenicu (engleski, španski, srpski)Someone shot the daughter of the woman who went to the hospital.Alguien le peg? un tiro a la hija de la mujer que fue al hospital. Neko je upucao ćerku žene koja je otišla u bolnicu. ..........................E, dakle, relativna klauza (ovo zacrnjeno) se može odnositi i na ćerku i na ženu. Na šta vama liči da se pre odnosi? U najvećoj meri, to zavisi od jezika koje govorite. Ne znam odgovor za srpske monolingvale, a ono što znam ću vam reći u spojleru.

Dakle, ako kojim slučajem samo govorite srpski, znaćete odgovor za srpske monolingvale sa izvesnom dozom sigurnosti, mada svakako ne na nivou naučne istine :D . Stvar je u tome da je sintaksički parser (kognitivna komponenta koja analizira strukturu rečenica i fraza) osetljiv na uticaje svih jezika koje neko govori. Tako, ja znam da:1. španski monolingvali u istraživanjima favorizuju "visoko/rano pripisivanje" (high attachment), tj. pripisuju relativnu klauzu imenici koja je daleko od nje, bliže početku rečenice. Drugim rečima, jednojezičnim govornicima španskog je ćerka otišla u bolnicu. (Znam da je slično i u nemačkom, francuskom, grčkom i holandskom; dakle jezici za koje su istraživanja do sada rađena generalno više vole visoko pripisivanje. Ovo ne mora da znači da je to generalno slučaj, jer jezika ima oko 6000, a istražena je po ovom pitanju tek šačica).2. Engleski monolingvali favorizuju "nisko/kasno pripisivanje" (low attachment). Njima je majka (žena) otišla u bolnicu. 3. špansko-engleski i englesko-španski bilingvali favorizuju nisko pripisivanje. Ne zna se zašto je ovo ovako. Rekoh da ne znam za srpski. Nisu mi poznati rezultati istraživanja gde su korišćeni srpski monolingvali. Za sebe (ja sam trojezičan, a dva jezika su mi podjednako razvijena, dok je jedan slabiji) znam da favorizujem nisko pripisivanje, tj. mislim da je žena otišla u bolnicu.Vi?

Kad već čitate ovaj post, molim vas da odgovorite i na poll o tome ko je otišao u bolnicu. Hvala. :)

Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[расејан]

I, na kraju sage, kako mi to uopšte, kao nesavršeni, nesilikonski™ i krhki ljudski prevodioci, uspemo da u nekoliko sekundi ćujemo™, razumemo, prevedemo, i izgovorimo tačan prevod ("čovek koji je gađao Buša cipelama", btw. ovo je na srpskom cela jedna sintagma koja u sebi još i sadrži umetnutu relativnu klauzu; ovo napominjem za Rasejanog, koji stalno gunđa kako je engleski neefikasan jezik, a, pazmolimte, ovu istu ideju iskazuje običnom imenicom)?

Обична именица, за коју ти сам рече да је нико никад није чуо, него је морао да је исконструише из главе, и то прометнувши читав тај поступак... "Буш ципела" аха, то ће бити нешто у вези са гађањем од ономадне(тм), "човек", аха, из целе приче о идентификованој летећој ципели узима се човек. На страну оно "bid", из којег сам ја закључио да је тип постао толико славан и намлатио се пара од новинара, да је иставио понуду да купи неку швајцарску лудару.Ја и даље тврдим да је енглески поприлично неефикасан, јер мора да убацује додатне речи да би створио контекст; да много појмова нема своје речи и подстанари код других, да чак и комбинације глагол плус предлог (или чак и два предлога) умеју да имају више значења... што онда надокнађује овом вештином (пре свега с ове стране баре - острвљане и Озије ређе ухватим у томе) да нафрљају неколико именица и уздају се да ће слушалац да се снађе. Пошто је слушалац из исте приче, снаћи ће се, и ту се постиже ефикасност... можда не ефикасност, али економичност израза. Ефикасност оспоравам јер, опет, ако се изостави довољно тога (као што се изоставља у новинском наслову) да би се она постигла, онда се губи контекст, и испливавају све вишезначности речи којима фали контекст.Где је енглески баш неефикасан, тако да му ни гомилање именица не помаже? Тамо где се врте заменице ("ето њих, а ми куд који"), изостављени а подразумевани глаголи ("и ја теби", "е да ти не би мало нану нанину"), где три глагола у различитим облицима чине реченицу, где се не може без повратне, или повратне присвојне ("сваки свога...").И као што "shoe man" вероватно неће бити схваћено као обућар (јер и овде више знају за Шумахера него за Шумана :)), и даље може да буде свашта - човек задужен да га обува, задужен да брине о његовој обући, представник удружења произвођача обуће, човек који за њега гура ципелу у врата... за које исто тако нисмо чули као ни за овог ципелобомбаша. Овде контекст није био чак ни у реченици, него у претходној години...

Dakle, ako kojim slučajem samo govorite srpski, znaćete odgovor

Само говоре, али га не пишу, не певају, не муцају, не сањају?... :)Како оно беше ишао стих: "вољела тебе само сам ја" (јер нико други није хтео), са варијантама "само вољела тебе сам ја" (али те нисам водила у шетњу ни на вакцинисање), "вољела само тебе сам ја" (и никог другог)...У енглеском је још теже одредити где да се тури "only", јер може и спреда и страга, а по правилу га стављају два ћошка испред: "you can only order coffee here" - шта би то требало да значи, да кафу можеш само да наручиш али не и да попијеш, или да нема ничег осим кафе? Још горе, "you can order coffee only here" може да значи "само кафу и ништа друго", "кафу без ичег другог", "само овде и нигде другде". По мени, једини недвосмислен распоред је "here you can order only coffee" (овде можеш да наручиш само кафу)... ал' није ни тај - "само кафу и ништа више" или "кафу без ичега".п.с. Та теза о томе да је енглески најбогатији се одржава само на томе што већ вековима ратују само у иностранству, а код куће увек има ко да издаје књиге и осваја историју; у тим речницима су све могуће латинске или поенглежене речи које је неки писац бар једном употребио, уредно забележено ко, кад, где, ко је био издавач итд. Имало се блага да се то плати, има се и данас. Већина других језика ни не попише све своје речи, јер их брже створи, износи и заборави него што стигне да их запише. Тог енглеског латинског се данас ни десетина не користи, осим можда понегде у академским круговима; у нашим речницима, међутим, нисам сигуран ни да су од основних сто глагола пописане баш све свршене варијанте које се користе - ако имамо лупити, да ли имамо и залупити, пролупати, налупати се, налупати (није исто - значење није исто), улупати...? Никад нисмо имали пара за такав посао, нисмо имали колоније и друге државе које ће проучавати наш језик као свој, јебига. Мање нам се броји.pjaf: vratio parče koje sam greškom obrisao (znam, u engleskom ne bih morao one dve reči da stavim, ali bih morao dvaput da kažem "ja"... pa mi onda kažu da sam samoživ) Edited January 20, 2009 by расејан

[bus]

Jedini nacin bi bio da imas ogromnu bazu podataka koja sadrzi sve moguce jezicke varijacije - a tih varijacija moze biti previse i za memoriju i za procesor jednog kompjutera, ma koliko on bio velik, napredan i skup. Jer nekad je potrebno znanje celog paragrafa teksta da bi se izvukao kontekst jedne recenice. Zamisli onda bazu podataka koja ima svaku mogucu varijaciju recenica unutar paragrafa (je si li siguran da to nije beskonacno?) pa onda sve to mora da poredi (tj. radi nekakav pattern-matching) svaki put da bi izvukao tacno znacenje...

U pravu si, Hazarde, u drugom boldu. Svaki ljudski jzik ima beskonačan broj mogućih rečenica. Na uvodnim kursevima lingvistike to objašnjavamo studentima primerom da je su svi jezici rekurzivni, tj. da se jedno pravilo može primenjivati do u beskonačnost i da strukture istog ili višeg nivoa mogu da se ubacuju u druge strukture. Primer rekurzivnosti:Kapa je crvena. Kapa koja pripada Miralemu je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, koji zna Waldorfa, je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, koji zna Waldorfa, koji mrzi Kermita, je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, koji zna Waldorfa, koji mrzi Kermita, koji voli Mis Pigi, je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, koji zna Waldorfa, koji mrzi Kermita, koji voli Mis Pigi, koja voli da se ožderava, je crvena. Kapa koja pripada Miralemu, koju je saštrikala baba Anđelija, koja živi pored Rasejanog, koji zna Waldorfa, koji mrzi Kermita, koji voli Mis Pigi, koja voli da se ožderava, što je problem za njeno zdravlje i ponekad za Kermita, je crvena. itd. itd. itd. Dakle, pristup po kome bi se sve moguće varijacije jednostavno programirale u kompjuter, jednostavno ne može uroditi plodom, jer jezik ima teoretski beskonačan broj mogućih rečenica, iako su ljudi u praksi značajno ograničeni kapacitetom radne memorije, koji je relativno skroman. Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[bus]

На страну оно "bid", из којег сам ја закључио да је тип постао толико славан и намлатио се пара од новинара, да је иставио понуду да купи неку швајцарску лудару.

Ovo je posebno smehotresno čitanje. Al zar nije baš fascinantno da mozak vidi da je i ono moguće, ali ga ipak ne razmatra ozbiljno, jer ipak, it knows better?

Ја и даље тврдим да је енглески поприлично неефикасан, јер мора да убацује додатне речи да би створио контекст; да много појмова нема своје речи и подстанари код других, да чак и комбинације глагол плус предлог (или чак и два предлога) умеју да имају више значења... што онда надокнађује овом вештином (пре свега с ове стране баре - острвљане и Озије ређе ухватим у томе) да нафрљају неколико именица и уздају се да ће слушалац да се снађе. Пошто је слушалац из исте приче, снаћи ће се, и ту се постиже ефикасност... можда не ефикасност, али економичност израза. Ефикасност оспоравам јер, опет, ако се изостави довољно тога (као што се изоставља у новинском наслову) да би се она постигла, онда се губи контекст, и испливавају све вишезначности речи којима фали контекст.Где је енглески баш неефикасан, тако да му ни гомилање именица не помаже? Тамо где се врте заменице ("ето њих, а ми куд који"), изостављени а подразумевани глаголи ("и ја теби", "е да ти не би мало нану нанину"), где три глагола у различитим облицима чине реченицу, где се не може без повратне, или повратне присвојне ("сваки свога...").

Tvoje opservacije o razlikama između X i Y su mi uvek zanimljive za čitanje, ali lingvistika se generalno ne bavi evaluacijom, već deskripcijom sistema, tako da se, u suštini, ovde radi o estetskim sudovima, koji nisu naučni, te mene zanimaju na nivou razonode. Svakako si u pravu da jezici koriste razna sredstva da bi došli do istog cilja. Jedino ne postoje inherentno bolja i gora sredstva. Ono što je fascinantnije lingvistima u celoj priči je da se uvek dođe do istog cilja i, možda bitnije, da su sličnosti između svih šesiljadajnešto jezika mnogo značajnije, dublje i fundamentalnije od razlika, koje su samo površinske i kozmetičke. Mnogi lingvisti danas vole da parafraziraju Čomskog (koji je jedan od najvećih lingvističkih umova ikada, na stranu Čomski-kao-politički-pisac, ja to ne čitam) i da kažu "Mi svi u stvari govorimo jedan jezik, ljudski. Razlike su only skin-deep". Ove (zaista neverovatne) sličnosti se vide kad čovek čita radove iz oblasti jezičkih univerzalija/komparativne lingvistike, kao i velikih sintaksičkih teorija, koje pokušavaju, i u velikoj meri uspevaju, da šačicom jako elegantnih (ali dozlaboga apstraktnih) pravila opišu sve jezike. Ovo je jako kompleksna glavolomna rabota, i nije za svakoga (ja prvi nikad ne bih bio sintaksičar), ali uvidi koji se dobijaju iz čitanja rada tih ljudi o tome koliko je jezik jednobrazan u celoj ljudskoj vrsti, i koliko je verovatno da je morao da evoluira samo jednom (mada neki ovo još spore), su prosto fascinantni.

И као што "shoe man" вероватно неће бити схваћено као обућар (јер и овде више знају за Шумахера него за Шумана :) ), и даље може да буде свашта - човек задужен да га обува, задужен да брине о његовој обући, представник удружења произвођача обуће, човек који за њега гура ципелу у врата... за које исто тако нисмо чули као ни за овог ципелобомбаша. Овде контекст није био чак ни у реченици, него у претходној години...

E, ovo je u stvari super ilustracija da u procesima tvorbe reči nema mesta za sintaksička pravila. Tvorba reči je po samoj svojoj prirodi visoko arbitrarna. O značenju pojedinih leksičkih jedinica odlučuje samo i jedino konvencija, a ne pravilo. Drugim rečima, postoje pravila tvorbe, ali ne i pravila značenja. Zato doorman nije čovek-vrata a elephant man jeste čovek-slon. Zato i bottle opener nije osoba koja otvara flaše a letter carrier jeste osoba koja nosi pisma.

У енглеском је још теже одредити где да се тури "only", јер може и спреда и страга, а по правилу га стављају два ћошка испред: "you can only order coffee here" - шта би то требало да значи, да кафу можеш само да наручиш али не и да попијеш, или да нема ничег осим кафе? Још горе, "you can order coffee only here" може да значи "само кафу и ништа друго", "кафу без ичег другог", "само овде и нигде другде". По мени, једини недвосмислен распоред је "here you can order only coffee" (овде можеш да наручиш само кафу)... ал' није ни тај - "само кафу и ништа више" или "кафу без ичега".

Al pazi, ovo zavisi i od toga koje jezike govoriš (vidi spojler above). :D

п.с. Та теза о томе да је енглески најбогатији се одржава само на томе што већ вековима ратују само у иностранству, а код куће увек има ко да издаје књиге и осваја историју; у тим речницима су све могуће латинске или поенглежене речи које је неки писац бар једном употребио, уредно забележено ко, кад, где, ко је био издавач итд. Имало се блага да се то плати, има се и данас. Већина других језика ни не попише све своје речи, јер их брже створи, износи и заборави него што стигне да их запише. Тог енглеског латинског се данас ни десетина не користи, осим можда понегде у академским круговима; у нашим речницима, међутим, нисам сигуран ни да су од основних сто глагола пописане баш све свршене варијанте које се користе - ако имамо лупити, да ли имамо и залупити, пролупати, налупати се, налупати (није исто - значење није исто), улупати...? Никад нисмо имали пара за такав посао, нисмо имали колоније и друге државе које ће проучавати наш језик као свој, јебига. Мање нам се броји.

Vidi, engleski po bilo kom kriterijumu (kako god brojiš šta je rečnička odrednica) koji se koristi u modernoj leksikografiji uvek izlazi kao bez premca prvi po broju reči. To je prosto statistička činjenica. Ni na jednom jeziku ne postoji veći potencijalni izbor specijalizovanih reči nego na engleskom. To je jednostavno odraz činjenice da su te reči razvijene jer je za time bilo potrebe. Ta potreba dolazi iz proste činjenice da je engleski danas the jezik to store knowledge in. In a sense, we have a bit of a self-propagating phenomenon here: we have so many words because we need them, and we need them because English is the language of science, a status which, in turn, is further reinforced by the available number of words... Ovoliki vokabular bi lako bilo (u teoriji) napraviti na bilo kom od 6000 postojećih jezika, samo je pitanje postojanja potrebe u realnosti. Inače, nesumnjivo da je broj jedinica značenja* koji bilo ko od nas koristi u svakodnevnom govoru (u bilo kom jeziku, sve dok su nam životni stilovi, nivo obrazovanja, socioekonomski nivo, profesija, uzrast itd. slični) jako sličan. *Namerno ne kažem reči, jer je reč jako komplikovano definisati (ja celo jedno uvodno predavanje u jednom kursu posvećujem tome), a i sve zavisi od strukturalne organizacije, tj. morfološkog tipa jezika. Aglutinativni (turski, finski), flektivni (srpski, italijanski), korenski (vijetnamski, mandarinski), polisintetički (odžibve, nahuatl), i infiksirajući (arapski, hebrejski) jezici imaju drastično različit koncept reči-kao-jedinice-značenja. Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[расејан]

Ovo je posebno smehotresno čitanje. Al zar nije baš fascinantno da mozak vidi da je i ono moguće, ali ga ipak ne razmatra ozbiljno, jer ipak, it knows better?

Не баш одмах и не баш из прве... јер ми ту баш (из самог наслова) није било јасно ко се ту за шта надмеће, ко коме иставља понуду, какву и шта хоће. Тек кад си убацио речи које недостају, тек онда сам се сетио да "bid" често користе у смислу покушаја.

Svakako si u pravu da jezici koriste razna sredstva da bi došli do istog cilja. Jedino ne postoje inherentno bolja i gora sredstva.

Нисам лингвиста, него хобиста - и корисник, те само износим шта се мени чини згодније или незграпније. Некад ми напросто запне па не могу да кажем шта сам хтео, јер енглески нема реч (без обзира на број пописаних речи), или има фразу која вуче на другу страну а не оно што сам хтео. Није баш Сапир-Ворф (или како су се већ звали), али натрчавам повремено на случајеве. Наравно да има и обратног - некад управо тим гомилањем именица у енглеском направе такву скаламерију од значења, да би у српском требало сложити двапут дужу реченицу да све то стане ("...a girl he wouldn't be caught dead with" - почев од згодног изостављања релативне заменице па до лакоће омогућене тим и иним изостављањем). А, да, и ограничење у енглеском гледе дозвољених редоследа речи. Моја ненаучна хипотеза је да од свих могућих пермутација речи у некој реченици, енглески дозвољава неки једноцифрен проценат, од чега могу да се склопе 3-4 значења са различитим предзнацима; нијансе се задају интонацијом. Остали редоследи речи су или граматички немогући или бесмислени или обоје. У српском, проценат дозвољених редоследа је далеко већи - шацујем на око 30% - од чега може да се истера бар двадесетак различитих значења са још толико нијанси. Например:Нисмо ми заједно овце чували.Ми нисмо овце чували заједно.Ми овце нисмо чували заједно.Нисмо ми овце заједно чували.Ми овце заједно чували нисмо.Овце чували заједно нисмо ми.

Ovo je jako kompleksna glavolomna rabota, i nije za svakoga (ja prvi nikad ne bih bio sintaksičar), ali uvidi koji se dobijaju iz čitanja rada tih ljudi o tome koliko je jezik jednobrazan u celoj ljudskoj vrsti, i koliko je verovatno da je morao da evoluira samo jednom (mada neki ovo još spore), su prosto fascinantni.

Да, све се то може свести на некакав заједнички (садржалац или чинилац, питање је сад), што сам најбоље искусио учећи мађарски под старе дане. Све је толико различито, али кад се уђе, види се да је граматички алат другачији али... ради исте ствари.

Vidi, engleski po bilo kom kriterijumu (kako god brojiš šta je rečnička odrednica) koji se koristi u modernoj leksikografiji uvek izlazi kao bez premca prvi po broju reči. To je prosto statistička činjenica.

"Статистика, наша дика, што пожелиш то наслика" - ВибИма највећи број документованих речи.

In a sense, we have a bit of a self-propagating phenomenon here: we have so many words because we need them, and we need them because English is the language of science, a status which, in turn, is further reinforced by the available number of words... Ovoliki vokabular bi lako bilo (u teoriji) napraviti na bilo kom od 6000 postojećih jezika, samo je pitanje postojanja potrebe u realnosti.

О томе и говорим. Они, англофона заједница, су први почели да масовно бележе све што раде; онолики беспослени попови и пензионисани официри и ситно племство немају друга посла него стално нешто пискарају, разврставају, повезују и онда објављују, све цитирајући један другог, до тренутка кад су створили критичну масу. Не заваравам се да је то због неке предности енглеског - штавише, тако двосмислен и непрецизан језик је врло незгодна алатка за научни дискурс (кад у најбаналнијем политичком памфлету морају да се ограђују "free (but not as in free beer)" да би избегли забуну); не, то је пре свега због гравитационог утицаја новца.Толики, или можда и већи, речник имају и разноразни други језици, ама није пописано, није било у новинама, није се десило. Кад ће бити пописано? Никад.Узми само реч мондегрин. Ко није имао то искуство, да је погрешно схватио стихове и чудио се какве је то бунике песник јео? Доживели смо га сви. Јесмо ли сели да то забележимо, да почнемо да скупљамо друге примере, да класификујемо, да тражимо најстарија појављивања у (само нашој) књижевности? Јесмо ли му дали име и објавили то све?Како се зову речи настале случајним преметањем слогова (flutter by - butterfly)? Спунеризми, по неком англофоном свештенику о којем се све зна. Јер се бележило, објављивало, остављало, и од којештарија се направила баштина, која је сад наметнута као светска баштина. Ајде што ја знам шта је спунеризам, језици су ми хоби па сам натрчао на појам и прочитао - али знају и неки ми другари тамо(тм). А сад ајде наброј 1 појаву у језику која се зове по неком нашем, попу или не. Нема - нисмо писали, немамо навику, није имао ко да плати, били заузети преживљавањем.

[Quizmaster]

Како се зову речи настале случајним преметањем слогова (flutter by - butterfly)? Спунеризми, по неком англофоном свештенику о којем се све зна.

Vilijam Arčibald Spuner (1844-1930) zapravo je poznatiji kao dugogodišnji rektor univeziteta u Oksfordu, a predavao je istoriju, filozofiju i teologiju. Edited January 31, 2009 by Quizmaster

[Aule@]

E moj dragi ***** dzhaba uchish norveshki.

[cedo]

Nje opshirno ali jeste interesantno, cak bih rekao za ne verovati.Evropski funkcioner govori 42 jezikaJedan Grk, funkcioner Evropske unije u Briselu, govori 42 jezika i sprema se da počne da nauči još tri.Janis Ikonomu (44) odrastao je u Grčkoj, tečno govori 42 jezika i danas radi u prevodilačkom odeljenju EU u Briselu.Učenje stranih jezika započeo je kao petogodišnjak. Prvo je učio engleski, a potom nastavio s nemačkim, italijanskim, turskim i mnogim drugim jezicima.Od svih jezika, najteže je savladao mađarski."Kineski je jednostavan jezik, ali toliko različit", rekao je Ikonomu.On je kazao da je detinjstvo proveo zagnjuren u rečnike, ali da je učenje jezika za njega prava strast.Uskoro počinje sa učenjem amharskog jezika, koji je zvaničan u Etiopiji, a "usput" će se upisati i na kurseve estonskog i malteškog, prenele su agencije.

[расејан]

Učenje stranih jezika započeo je kao petogodišnjak. Prvo je učio engleski, a potom nastavio s nemačkim, italijanskim, turskim i mnogim drugim jezicima.

Свака част мајстору - ако је почео од пете године, онда је то више од једног језика годишње :). Овде би му рекли да говори 41,5 језика више него нормалан Амер :).

Od svih jezika, najteže je savladao mađarski.

Наравно, кад су вероватно осталих 40 били индоевропски. И онда му натрчи такав распар од језика, где је толико конструкција различито... у поређењу са програмерским језицима, мађарски (и ваљда и остатак угрофинске групе) ми изгледа као да има обратну пољску нотацију (где се не каже 2+2= него 2 2 +), ма један Форт (или, изведено, Постскрипт) међу језицима.Али то би требало да му буде олакшавајућа околност код естонског, ако сам добро запамтио језикораспоред тих Лестванија.

[cedo]

Meni je to nekako, neverovatno.Ajd da kazhemo da razume 42 jezika, ali da govori.Verovatno govori nekoliko, ali 42, sto je mnogo, mnogo je.Ako netko zna, kako se pishe Janis Ikonomu na grchkom?

Edited March 2, 2009 by cedo

[nixolaus]

Nje opshirno ali jeste interesantno, cak bih rekao za ne verovati.Evropski funkcioner govori 42 jezikaJedan Grk, funkcioner Evropske unije u Briselu, govori 42 jezika i sprema se da počne da nauči još tri.Janis Ikonomu (44) odrastao je u Grčkoj, tečno govori 42 jezika i danas radi u prevodilačkom odeljenju EU u Briselu.Učenje stranih jezika započeo je kao petogodišnjak. Prvo je učio engleski, a potom nastavio s nemačkim, italijanskim, turskim i mnogim drugim jezicima.Od svih jezika, najteže je savladao mađarski."Kineski je jednostavan jezik, ali toliko različit", rekao je Ikonomu.On je kazao da je detinjstvo proveo zagnjuren u rečnike, ali da je učenje jezika za njega prava strast.Uskoro počinje sa učenjem amharskog jezika, koji je zvaničan u Etiopiji, a "usput" će se upisati i na kurseve estonskog i malteškog, prenele su agencije.

Ne znam da li znate za slucaj engleskog neobicnog savanta? Ima lep dokumentarac o njemu, koji se na razlicitim lokacijama moze naci na netu, izmedju ostalog i na jutjubu, a gde se na jedan efikasan nacin prate neverovatni talenti ovog coveka.Iako je pre svega posvecen brojevima i matematici, Danijel govori vise od deset svetskih jezika, a izuzetna je stvar da je islandski savladao za nedelju dana. Verujem da ovde vecina zna, ali islandski je, bar su tako naznacili u dokumentarcu, jedan od jezika koji je najtezi za savladati, odnosno plasticno receno jezik koji se prvih dva meseca nakon sto se prvi put dodje u kontakt sa njim shvata kao prosto mumlanje, da se tek nakon par meseci adaptacije uha uopste uocava forma jezika. Malo preuvelicano sto se tezine tice, ali sedam dana za ovladavanje jezikom... doista neverovatno. Edited March 2, 2009 by nixolaus

[расејан]

Meni je to nekako, neverovatno.Ajd da kazhemo da razume 42 jezika, ali da govori.Verovatno govori nekoliko, ali 42, sto je mnogo, mnogo je.Ako netko zna, kako se pishe Janis Ikonomu na grchkom?

Џенис као Џоплин, па онда једна иконица, па кравица :).

[cedo]

Џенис као Џоплин, па онда једна иконица, па кравица :).

Zhi mi se, nishto ne te razbiram. :DBatka. Edited March 2, 2009 by cedo

[Delija67]

Ako netko zna, kako se pishe Janis Ikonomu na grchkom?

VerovatnoΓιάννης Οικονόμου

[cedo]

VerovatnoΓιάννης Οικονόμου

Hvala.Znachi, nashim medijima prst u oko, a neshto drugo tamo gde sunce ne sija.Nije bitan broj, i da govori 5 dovoljno/mnogo je, ali ozbiljnost/preciznost jedna 0.EUROPEAN DAY OF LANGUAGES On Tuesday September 23, the European Commission invited journalists to meet its polyglots - some translators for whom learning and practising many languages has not been a problem but a delight, among them a Greek, Ioannis Oikonomou who speaks 30 languages.