MOZAK protivu™ KOMPJUTERA u prevođenju

[Delija67]

Problem je u tome sto je kompjuter glupa logicka masina koja ne razume kontekst. Ti iz konteksta mozes da izvuces znacenje necega, neke reci koja u nekom drugom kontekstu znaci nesto sasvim drugo. Na kraju to vise i nije pitanje lingvistike - ljudski mozak ne funkcionise kao kompjuter niti kompjuter "razmislja" kao mozak. Jedini nacin bi bio da imas ogromnu bazu podataka koja sadrzi sve moguce jezicke varijacije - a tih varijacija moze biti previse i za memoriju i za procesor jednog kompjutera, ma koliko on bio velik, napredan i skup. Jer nekad je potrebno znanje celog paragrafa teksta da bi se izvukao kontekst jedne recenice. Zamisli onda bazu podataka koja ima svaku mogucu varijaciju recenica unutar paragrafa (je si li siguran da to nije beskonacno?) pa onda sve to mora da poredi (tj. radi nekakav pattern-matching) svaki put da bi izvukao tacno znacenje...Ma, ajde prvo da vidimo kompjuter koji perfektno razume samo 1 jezik (tj. da moze da odgovara na komplikovane govorne komande ili da procita jednu stranu teksta pa da je "preprica" - na istom jeziku - dakle da izvuce znacenje i preformulise tekst - to je isto vrsta prevoda) pa tek onda mozemo da pricamo o perfektnom prevodiocu, ili kompjuteru koji odlicno "govori" bar 2 jezika.Inace, iz Blica:http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=73967<_< Ispravite me ako gresim, ali tacan prevod engl. "static" u ovom slucaju je "šum", zar ne? Osim ako u pitanju nije frekvencija na kojoj slusate predavanja sa 1. godine gradjevinskog fakulteta...

Nikada ne treba donositi zakljucke da u tehnici nesto nije moguce. Sa danasnjim znanjem je nemoguce napraviti savrsen sistem za prevodjenje sa jednog jezika na drugi, ali tehnika se razvija i teorijski je moguce ocekivati da neko napravi nekakav neuro-fuzzy ili neuro-genetski ili neki slican ekspertski sistem koji bi uz dovoljno veliku bazu podataka i dovoljno dobra pravila zakljucivanja valjano resio ovaj problem. Ne mora da znaci da ce se ovo i dogoditi, ali mislim da su vece sanse da hoce nego da nece.

[pt 2.0]

Nikada ne treba donositi zakljucke da u tehnici nesto nije moguce. Sa danasnjim znanjem je nemoguce napraviti savrsen sistem za prevodjenje sa jednog jezika na drugi, ali tehnika se razvija i teorijski je moguce ocekivati da neko napravi nekakav neuro-fuzzy ili neuro-genetski ili neki slican ekspertski sistem koji bi uz dovoljno veliku bazu podataka i dovoljno dobra pravila zakljucivanja valjano resio ovaj problem. Ne mora da znaci da ce se ovo i dogoditi, ali mislim da su vece sanse da hoce nego da nece.

da, koriscenje neuralnih mreza za resavanje ovog problema je i meni palo na pamet dok sam citala post...

[bus]

Nikada ne treba donositi zakljucke da u tehnici nesto nije moguce. Sa danasnjim znanjem je nemoguce napraviti savrsen sistem za prevodjenje sa jednog jezika na drugi, ali tehnika se razvija i teorijski je moguce ocekivati da neko napravi nekakav neuro-fuzzy ili neuro-genetski ili neki slican ekspertski sistem koji bi uz dovoljno veliku bazu podataka i dovoljno dobra pravila zakljucivanja valjano resio ovaj problem. Ne mora da znaci da ce se ovo i dogoditi, ali mislim da su vece sanse da hoce nego da nece.

Apsolutno. Mislim da svako ko kaže da nešto nikada neće biti ... (OMG, kako glasi trpni glagolski pridev od izumeti?) ... invented ... rizikuje da ispadne smešan.Nego rekoh gore da kompjuteri kakvi su sada nemaju kapacitet (ne kvantitativan; kvalitativan) za obradu sintakse ljudskih jezika, jer je sa tehnologijom takvom kakva je sada nemoguće postići ono što svaki normalno jezički razvijen ljudski mozak uspe u nekoliko sekundi: uspešno izanalizirati hijerarhijsku strukturu i najkompleksnije rečenice i odbaciti sva pogrešna sintaksička i semantička tumačenja datog niza reči. Ljudski jezik se po strukturi razlikuje od prostih linearnih nizova reči time što ima strukturu koja izgleda kao drvo naopačke, pri čemu često jedan te isti linearni niz može imati dva ili tri različita strukturalna drveta koja mu se potencijalno mogu pripisati. Takođe, broj mogućih različitih sintaksičkih "drvolikih struktura" je beskonačan. Drugim rečima, uz jako mali broj sintaksičkih pravila (tek šačica osnovnih operacija u formalnoj sintaksi) i sa ograničenim rečnikom se može postići neograničen broj rečenica sa neograničenim brojem različitih struktura. ...Da ovo apstraktno naklapanje svedem na konkretan nivo, ne postoji danas kompjuter koji može da "shvati" da sledeće rečenice mogu biti pročitane na dva različita načina:We will sell gasoline to anyone in a glass container. I once shot an elephant in my pajamas. (Primeri iz Pinkerove knjige The language instinct: How the mind creates language. Ako nikad niste učili lingvistiku, a zanima vas o čemu je -- a fascinantno je!!! -- i želite da vam ne prokuva mozak dok čitate... Odlična knjiga!)

[расејан]

Da ovo apstraktno naklapanje svedem na konkretan nivo, ne postoji danas kompjuter koji može da "shvati" da sledeće rečenice mogu biti pročitane na dva različita načina:We will sell gasoline to anyone in a glass container. I once shot an elephant in my pajamas.

Три.За мање од тога ни не вреди трошити реч "различити".

[bus]

U pravu si. Može da se rastegne i na više od dva.

[cedo]

Ovako nešto ne bi smeo da tvrdi ni stručnjak, pogotovo sa 100%.Ukratko, nije sve u količini podataka, ima tu još raznih drugih začkoljica.A ovo bi zaista moglo biti jedno od zanimanja budućnosti:Alati za mašinsko prevođenje već se koriste kao pomoć za prevodioce, program ti izbaci neki (manje ili više smešan) rezultat a ti onda ispravljaš i doteruješ.

Nije da neshto repliciram, cak je i ok tvoja zamerka, ali prilicno sam siguran da ce se takvo neshto i desiti.U tom smislu evo i jedan tekst na koji sam naishao:Američki Internet pretraživač "Gugl" (Google) planira da u bliskoj budućnosti omogući korisnicima Interneta automatsko prevođenje dokumenata na glavne svetske jezike uz pomoć logičkih informatičkih alatki, a ne prevodilaca.Pomenute alatake će funkcionisati na taj način što će praviti kompilaciju delova prethodno ubačenih tekstova koje su prevodioci već preveli i na taj način "sklapati" nov tekst, čiji će se delovi, opet, potom koristiti u nekim drugim prevodima.Iako rezultat nije savršen, mnogo je bolji od dosadašnjeg načina automatskog prevođenja "reč za reč", koje veoma često nije precizno, a može da dovede i do ozbiljnih grešaka."Guglova" usluga "automatsko statističko prevođenje" podrazumeva zajednički rad s prevodiocima, kako bi gramatička pravila i rečnici bili prilagođeni informatici."Gugl" trenutno ima sopstvenu alatku za automatsko prevođenje na arapski, kineski, ruski i engleski jezik koja je korisnicima Interneta dostupna na veb adresi Google, prenela je agencija Rojters.

[расејан]

"Gugl" trenutno ima sopstvenu alatku za automatsko prevođenje na arapski, kineski, ruski i engleski jezik koja je korisnicima Interneta dostupna na veb adresi Google, prenela je agencija Rojters.

Још да тај објасни по чему се "Гугл" разликује од Гугла. Стварно, шта је то, наводно Гугл а у ствари... требало би да сви знамо шта је то, ал' ја нешто нисам био тог дана у школи, па...

[bus]

Evo jednog smešnog današnjeg naslova sa BBC Newsa: Bush shoe man in Swiss asylum bid ...Jasno je da nikakav kompjuter (od ovih kakve poznajemo danas) ne bi imao bilo kakve šanse da uz pomoć bilo kakvog softvera (čak i ako zamislimo da ima pristup svim postojećim podacima na svetu) prevede ovaj naslov na srpski a da on ima smisla. S druge strane, svaki ljudski mozak koji zna engleski i ima shemu (tj. prethodno znanje) o tome da je neko bacio cipele na Buša odmah razume o čemu se radi. Naravno, kako je ovo engleski naslov, a oni se često prave tako da ne poštuju sintaksu govornog jezika (jer su telegrafski eliptični) + da budu smešni, možda bi se reklo da nije fer što ja sad ovo navodim kao primer. Na stranu činjenica da svaki upućeni ljudski mozak i dalje savršeno razume o čemu će se u priči raditi, ovaj konkretni naslov je u stvari skoro u potpunosti i u skladu s pravilima za konstruisanje imeničke sintagme (sem što mu fali član ili neki drugi determinator na samom početku -- budući da je glava sintagme brojiva imenica u jednini-- kao i još jednom ispred "Swiss asylum bid" iz istog razloga). Zanemarimo, jednostavnosti radi, i činjenicu da ovaj naslov u stvari stoji umesto cele elidovane rečenice "The man who threw his shoes at Bush has applied for Swiss asylum" i tretirajmo ga ovde kao imeničku sintagmu. Dakle, da su pravila engleske sintakse ispoštovana, ova sintagma bi imala sledeću strukturu:[_{imenička sintagma}[_determinatorthe] [_{složena imenica}Bush shoe man] [_{predloška sintagma kao postmodifikator}[_predlogin] [_{imenička sintagma}[_determinatora] [_{složena imenica}Swiss asylum bid] ] ]]Pogledajmo, za početak, u strašno pojednostavljenom obliku, šta ljudski mozak razume samo o strukturi ove sintagme (napomena: do tog razumevanja dolazi automatskim procesima čija se brzina meri milisekundama; za svesno razumevanje, tj. da bi se crtale ove zagrade, lingvističko drveće i slične kerefeke, je potreban mnogo veći mentalni napor i integracija ogromnog broja informacija iz dugoročne eksplicitne memorije):

1. razume da je ovo imenička sintagma koja nije prost niz reči, već ima hijerarhijsku sintaksičku organizaciju
2. razume nivoe te hijerarhijske organizacije, što uključuje sledeće uvide: najviši nivo su crvene zagrade; tri elementa u plavim zagradama, iako nejednake dužine, su hijerarhijski na istom nivou u lancu ishrane; u okviru trećih plavih zagrada imamo dva roze elementa na istom hijerarhijskom nivou, opet se mora zanemariti dužina elemenata; u okviru drugog roze elementa imamo još dva elementa (crne zagrade) koji su na najnižem nivou sintakse, opet bez obzira na to što je jedan duži od drugog, oni su ravnopravni.
3. razume sve beskrajne detalje odnosa između raznih delova sintagme po principu ko je kome koga, koji imaju svu složenost jedne Dinastije (treba se malo napregnuti pa shvatiti šta mu to tačno Dominik Devero dođe Deksu pre i posle Aleksisine avanture s Blejkovim bratom)
4. razume da se sintaksička organizacija tu završava i da ne sme dalje da analizira elemente "Bush shoe man" i "Swiss asylum bid" istim, sintaksičkim alatom. umesto njega, mora da se lati alata koji ljušti listove kupusa na morfološkom nivou. o tome u sledećem postu

Osim ovih uvida o strukturi ove sintagme, mozak, naravno, razume i značenje:

1. svake reči ponaosob,
2. svakog strukturalnog elementa u ovim raznobojnim zagradama ponaosob,
3. kao i elemenata u interakciji, na raznim nivoima njihove povezanosti
4. cele sintagme

i shvata da je sintagma višeznačna i duhovita i stigne da joj se slatko nasmeje. ...E sad, ne zaboravimo da se sve ovo (i najveći deo procesa uključenih u razumevanje, koje nisam pomenuo jer, jelte, nije ni vreme ni mesto) u govoru ili čitanju odigra u tako nešto malo više od sekunde. Sadašnji kompjuteri s mozgom itekako mogu da se nose po pitanju brzine i pogotovu količine operacija koje istovremeno mogu da izvrše. No, fali im kvalitet. Fale im ove šarene zagrade i sve ostalo. I to je problem. [sLEDI OKRAĆE RAZMATRANJE MORFOLOšKIH I SEMANTIČKIH PROCESA]

Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[расејан]

E sad, ne zaboravimo da se sve ovo (i još 95% procesa uključenih u razumevanje koje nisam pomenuo, jer, jelte, nije ni vreme ni mesto) u govoru ili čitanju odigra u tako nešto malo više od sekunde.

Е, ако већ постоје нека правила за те именичко-којештарске(тм) структуре, тј кад имаш три наређане именице, како иде одлучивање о томе како се одређује која ће именица да изиграва придев којој именици. Зашто је "electric pencil sharpener" електрични оштрач оловака а није оштрач за електричне оловке? Када је (а б) в, а када а (б в)? Има ли ту правила, или да напросто прогласимо изузетке за правила која чекају да се формулишу? :)

[bus]

Čast druga:Za razmatranje toga kako mozak mora da nastavi analizu i ispod nivoa sintakse, uzeću samo prvu složenicu, Bush shoe man, kratkoće radi. Isti principi bi se odnosili i na drugu. (Pretpostavljam da mi verujete da je ovo jedna složena imenica, a ne imenička sintagma. Argumentacija za to bi zahtevala još razglabanja):Znači, mozak uzme alat za morfološki parsing i zagrabi u ovu imenicu. Nađe sledeće:[_{složena trokorenska imenica} [_{treći koren} Bush] [_{složena dvokorenska imenica} [_{drugi koren} shoe] [_{prvi koren} man] ] ]I razume:1. Da je ovo složena trokorenska imenica sa hijerarhijskom organizacijom, a ne prosti niz reči2. Da nije sintagma3. Sve isto sa zagradama kao u delu o sintaksi. Dakle, razni nivoi, od najvišeg do najnižeg, kao i da dužina ne utiče na mesto u lancu ishrane4. Razume sve ove dinastijske ko je kome koga odnose, tj. da je prvo bio koren man, koji je ušao u morfološki proces prostog slaganja s korenom shoe, i da je u novosloženoj imenici shoe man element man glavni, te da je onda imenica shoe man opet ušla u prosto slaganje, ovog puta sa korenom Bush, te da je u novonastaloj složenoj imenici Bush shoe man glavni element shoe man, a da koren Bush dalje modifikuje element shoe man. Posebno je fascinantno da mozak ovu imenicu, ovako složenu, nikad ranije nije video (Ko i gde ikada kaže Bush shoe man?), a ipak je automatski isparsovao (isecirao). Dakle, mozak ne samo da ima moć da primenjuje pravila koja podsvesno zna da bi stvorio nove, nikad pre viđene jezičke elemente, već ima i sposobnost da razume strukturu takvih novosklepanih elemenata koje mu neki drugi mozak servira....E dobro, sad deo žurke sa Bush shoe manom koji se tiče toga kako bi neki kompjuter sad uopšte shvatio kako ovo da prevede na srpski. Da li je:

1. žbun cipela čovek (ovo čitanje uopšte nema zagrade iz strukturalne analize, već je prosti, nehijerarhijski, tj. linearni niz reči)
2. čovek sa cipelom koja je iz žbuna (ovo čitanje bi iziskivalo drugačiji raspored zagrada u strukturalnoj analizi iznad)
3. čovek-cipela iz žbuna (struktura zagrada iz naše analize, ali zbrkana značenja)
4. šuma čovek cipela
5. čovek sa cipelom koja je iz šume
6. čovek-cipela iz šume
7. itd. itd. itd. (ne zaboravimo da kompjuteri današnjice nemaju načina da nizovima reči pripišu tačnu hijerarhijsku strukturu na način na koji to može mozak, tako da su moguća i kompjuterska čitanja koja ljudskom mozgu zbog poznavanja sintakse nisu uopšte moguća za ovaj niz, kao, npr. 1 i 4 iznad, ali i nešto poput "cipeloliki žbunasti čovek"............)

...I, na kraju sage, kako mi to uopšte, kao nesavršeni, nesilikonski i krhki ljudski prevodioci, uspemo da u nekoliko sekundi ćujemo, razumemo, prevedemo, i izgovorimo tačan prevod ("čovek koji je gađao Buša cipelama", btw. ovo je na srpskom cela jedna sintagma koja u sebi još i sadrži umetnutu relativnu klauzu; ovo napominjem za Rasejanog, koji stalno gunđa kako je engleski neefikasan jezik, a, pazmolimte, ovu istu ideju iskazuje običnom imenicom)?Pa tako što naš mozak, plod tolikih miliona godina evolucije, paralelno i automatski obavi u sekundi sve milione kognitivnih procesa potrebnih da se razume jedna obična sintagma (i to tako da mi ne moramo da mislimo o tome kako ćemo i kojim redom te milione procesa obaviti, i sve obavljajući još milione drugih procesa). Pri tome "ne razmišljajući" koristi gramatiku i semantičku strukturu dva od šest hiljada danas postojećih ljudskih jezika, koji su, svaki ponaosob, najsavršeniji i najkompleksniji simbolički sistemi koji postoje u nama poznatom svetu, sposobni da izraze beskonačan broj apstraktnih i konkretnih značenja ograničenim (vrlo svedenim) brojem pravila strukturalne organizacije i velikim (ali finitnim) skupom simbola (rečnikom). I ne zaboravimo da za razumevanje naslova Bush shoe man in Swiss asylum bid nije dovoljno sve ovo što gore mukotrpno u stenu uklesah, već treba i imati poznavanje sveta oko nas i konkretnih događaja u njemu (semantičku i epizodnu memoriju) i treba to znanje integrisati sa ovim od iznad, jezičkim. Iliti, najkraće moguće rečeno, mozak razume. Kompjuter baš ništa ne razume, iako često može da nam se učini da mnogo toga zna. E zato, dragi moji i drage moje, dobar kompjuterski prevod u skorije vreme neće, a ka' će ne zn?mo. Дисцлаимер: Oprostićete na azgrapnosti izražaja i generalnog umjetničkog dojma; mnogo mi je lakše da mozak pisano koristim na engleskom ovih hm... godina.

Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[bus]

Е, ако већ постоје нека правила за те именичко-којештарске(тм) структуре, тј кад имаш три наређане именице, како иде одлучивање о томе како се одређује која ће именица да изиграва придев којој именици. Зашто је "electric pencil sharpener" електрични оштрач оловака а није оштрач за електричне оловке? Када је (а б) в, а када а (б в)? Има ли ту правила, или да напросто прогласимо изузетке за правила која чекају да се формулишу? :)

Najkraći mogući odgovor je da strukturalno pravilo postoji (i varira od jezika do jezika sa jako ograničenim brojem mogućnosti -- mislim da je u slučaju ovog parametra binaran izbor), a da ga parser primenjuje na diskurs u skladu sa preferencama (zasnovanim na frekvencijama pojedinih parsova) koje variraju od jezika do jezika. U engleskom je pravilo za lokaciju glave endocentrične složene imenice ("endocentrična" kod imenica znači da se reč za "vrstu onoga što složenica predstavlja", tj., hiperonim same složenice, nalazi u samoj imenici) vrlo jednostavno: glava je poslednji element zdesna. Zato je can opener vrsta otvarača, a ne konzerve, a headache vrsta bola, a ne vrsta glave. (Izuzeci postoje, ali za to moraš da odlučiš da se upišeš na lingvistiku ili, makar, da se hukapiraš s nekim lingvistom, pa da ti da da ćitaš ). Začkoljica nastaje kad imaš višečlane nizove sa dva ili tri moguća drveta. U mozgu se dešava ovo: parser prvo proba s najkonvencionalnijom mogućom analizom za taj jezik (to zavisi od gorepomenutih preferenci), a, ako omane, proba s alternativnim analizama. Naravno, sve ovo se odigrava u milisekundama. Kako odlučuje o tome koja je analiza prava? Pa na osnovu ekstralingvističkih informacija (znanja o tome da u današnjem svetu ne postoje električne olovke, ali svakako postoje električni rezači). Upravo to su one sheme koje pomenuh u prethodnim postovima, tj. shematsko znanje (napomena: shematsko = схематско, не шематско). Ako ni to ne pomogne, tu je kontekst. (Kompjuter nema ni sheme ni kontekst, tj. moć integracije starih i novih informacija, kao i integracije informacija iz raznih domena i modaliteta). Другим речима, različita čitanja su često dopuštena samim jezičkim pravilima (kao u tvom primeru), ali ih background knowledge i kontekst u praksi ograničavaju. Neki teoretski mozak koji govori engleski, ali odrastao u vakuumu, van sveta, ne bi imao načina da odredi šta je kog vraga tu električno, olovke ili rezači. Edited January 19, 2009 by crveni autobus

[cedo]

Ako mogu da postavim jedno pitanje:Da li je moguce u bilo kojem kontekstu "Bush shoe man" da bude "Bushov obucar"?

[betty]

ja mislim da je veci deo problema u tome sto nas mozak obradjuje jezik automatski i usvaja ga spontano (bez naprezanja pa ni voljnog usmeravanja paznje) nego u cinjenici da se obradi mnogo bita u jedinici vremena. pitanje je koliko usled toga imamo uvida u to sta nas mozak tacno radi kad obradjuje govor. obicno smo losiji u kreiranju masina koje nas imitiraju u stvarima koje su nam lake (glasno citanje teksta, vid, pokret).

[bus]

ja mislim da je veci deo problema u tome sto nas mozak obradjuje jezik automatski i usvaja ga spontano (bez naprezanja pa ni voljnog usmeravanja paznje) nego u cinjenici da se obradi mnogo bita u jedinici vremena.

Bez obzira na sve, sam broj procesa koji se simultano dešavaju u mozgu u bilo kom datom trenutku, što svesnih, što nesvesnih (najveći deo), je impresivan. On ne bi ni bio moguć kad bi veći broj procesa bio neautomatski, jer znamo da je pažnja jako ograničen resurs.

pitanje je koliko usled toga imamo uvida u to sta nas mozak tacno radi kad obradjuje govor.

Do "kognitivne revolucije" (početak šezdesetih za one koji nisu Betty) se znalo mnogo manje. Od tada se razvila psiholingvistika sa svojim korišćenjem eksperimentalnih metoda iz psihologije i teorijama iz koje crpi iz teoretske lingvistike, kognitivne psihologije, i neuropsihologije/cognitive neuroscience, i već četrdeset i nešto godina mukotrpno raspliće šta je s čime povezano i na koji način. Saznali smo jako mnogo (zaista je neuporedivo ono što se danas zna o funkcionisanju jezika i ono što se znalo u doba poslednjih Bihejviorista), a još mnogo više tek preostaje da se otkrije. Sve ovo vreme, jezik istraživače dosledno iznenađuje (i čak zaprepašćuje) svojom organizacijom. Mnogo toga je drugačije nego što su rane teorije bazirane na intuiciji zamišljale. Na primer, vrlo je na prvi pogled counterintuitive da mozak sve jezike kojima jedna osoba govori u svakom trenutku drži na visokom nivou aktivacije, umesto da ih nekim prekidačem uključuje i isključuje po potrebi. Neočekivano je da se pri generisanju govora aktivacija širi ne samo na reči koje se žele upotrebiti, nego i na njima semantički, morfološki, i fonološki srodne reči. Neočekivano je kako ovo širenje aktivacije pod nekim uslovima rezultira usporavanjem kognitivne obrade, a pod drugim ubrzanjem. Neočekivano je, na nekom fundamentalnom nivou, čak i koliko je učenje sintakse bilo kog ljudskog jezika logički nemoguć zadatak. Pre 40 godina se niko nije čudio što deca za 5 godina nauče da govore manje-više kao odrasli (malo je i ako im damo 12 do 15). Svi su govorili: "Pih. Imitiraju roditelje. Jaka stvar." Danas se na svakom uvodnom kursu u lingvistiku uči o tome koliko je ovladavanje morfosintaksom logički neočekivan ishod.

obicno smo losiji u kreiranju masina koje nas imitiraju u stvarima koje su nam lake (glasno citanje teksta, vid, pokret).

Zato što su to pravi seksi kognitivni procesi. -_- ...Još jedna jako bitna karakteristika ljudskog mozga je broj i složenost konekcija. Na neki čudan način, on rezultira u kvalitativno sasvim drugačijoj vrsti kompjutera (i samim tim obrade) od ovoga na čemu ja sad kucam ovu poruku. Moj mozak može da integriše informacije iz velikog broja domena i razume ih. Moj kompjuter ne može. Najbolja ilustracija toga koliko je mozak složen je što on sam sebe ne ume da reprodukuje (makar za sada), jer ni sam ne zna kako radi to što radi. It just does it. Edited January 20, 2009 by crveni autobus

[bus]

Ako mogu da postavim jedno pitanje:Da li je moguce u bilo kojem kontekstu "Bush shoe man" da bude "Bushov obucar"?

Ne bi :D Ali, kad deca usvajaju engleski, karakteristično je da sama kuju složenice kao "shoe man = shoemaker, cobbler" ili "plant man = gardener" da bi mogla da izraze veći broj stvari svojim još ograničenim rečnikom. Posle nauče i "odrasle" reči. Edited January 20, 2009 by crveni autobus