Arhitektura

[hazard]

A i evo i ovde ono što je @palikaris pisao za Kaluđericu:

 

Quote

EMBRION - KALUĐERICA

Do tih zaključaka dolazi se posmatranjem ključnih tački i vremenskih momenata u kojima se pojavljuje ili detonira divlja gradnja na beogradskom tlu. Zagušeni prisustvom divlje gradnje kao opšteg mesta, i opasno se već skoro navikavajući na njenu aktivnu društvenu poziciju, mnogi su zaboravili da je u vreme „krutog“ socijalizma od kraja sedamdesetih, dakle u epohi Titove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koja iz današnje perspektive za ovu temu deluje kao švajcarska tvrđava poštovanja zakona, nastao prvi pravi etalon divlje gradnje u Beogradu.

 

I nije bio ni pojedinačan slučaj, niti mali incident, već sistemska odluka da se odstupi od poštovanja svih zakona koji regulišu građevinsku oblast, doduše uz jasnu i prećutnu poruku da će biti tolerisan samo na ograničenom području. Reč je o naselju Kaluđerica, beogradskom predgrađu gde su se kuće zidale bez ikakvih dozvola već od 1977-78, i koje nosi epitet „majka beogradske divlje gradnje“. Sve ono što poslednjih godina gledamo kao metastazu kršenja svih mogućih propisa i zakona koji se odnose na građevinarstvo, zapravo je počelo pre 40 godina u Kaluđerici.

 

Razlog je bio jednostavan i nikad javno izgovoren: talas iseljavanja sa Kosova koji je započeo nakon ustavnih promena u SFRJ 1974. Sa jačanjem tenzija između srpske i albanske populacije na Kosovu, i političkim osnaživanjem jedne strane kroz novi Ustav, započinju unutrašnje migracije, posebno seoskih grupa stanovništva koje jednim delom kreću za Beograd. Kako nije bilo moguće obezbediti dovoljan broj stanova za onoliku cifru ljudi za koje je postojala procena da će se obresti u prestonici (u to vreme jedini investitor stanogradnje je bila država; stanovi su se dobijali na korišćenje preko društvenih preduzeća u kojima se radilo), niti je postojao formalni način da se dodeljuju stanovi s obzirom da je to bilo jedino moguće preko zaposlenja, državna politika je odlučila da dopusti samostalnu izgradnju porodičnih kuća na teritoriji Kaluđerice tako što će da žmuri „širom otvorenih očiju“ na kršenje zakona i gradnju bez ikakvih dozvola, sve dok se odvija samo u Kaluđerici.

 

Kada je postalo jasno da nema kazni za zidanje, i da država toleriše prvu pravu divlju gradnju u tom „rezervatu“, došlo je do građevinskog buma u Kaluđerici koji maksimum doživljava krajem osamdesetih, uporedo sa porastom odseljavanja iz južne pokrajine. Odsustvo regulative ne vidi se samo na gabaritima i obliku objekata koji se zidaju već i u tamošnjim ulicama i njihovom obliku, nedostatku trotoara, problemima sa kanalizacijom i vodovodom, itd, svemu što je pratilo „divlji“ razvoj jednog dela grada. Ipak, svako ko je zidao u Kaluđerici uredno je dobijao priključak za struju i bivao uveden u sistem naplate potrošene električne energije, što jasno govori da je postojalo dopuštenje sa najvišeg nivoa.

 

[palikaris]

Ne znam odakle im to za iseljavanje sa Kosova. Istrazivanja iz sedamdesetih pokazuju da su u Kaludjerici ziveli radnici iz industrije, i to ljudi koji su vec bili dugo u Beogradu, nema veze sa migracijama sa Kosova:

 

 

Quote

Kada govori o uzrocima nastanka neplanskih naselja, Petovar navodi da sociološka istraživanja o neplanskom širenju grada, rađena sedamdesetih godina 20 veka, ukazuju da su neformalni graditelji mahom porodični ljudi sa decom, radnici zaposleni u industriji, sa radnim stažom dužim od deset godina u gradskim naseljima u kojima su izgradili svoje kuće.

 

https://www.arhitektura.rs/rubrike/gradovi/715-kaludjerica-primer-decentralizacije-beograda

 

Mislim da je ovo gore u stvari citat iz istrazivanja Branislave Saveljic, "Beogradska favela", ne mogu da nadjem na netu.

 

U sustini, problem tada je bio sto je zvanicni sistem suzavao izbor mogucnosti za resavanje stambenog problema na samo jedan, da dobijes stan kroz sistem drustvene/drzavne stanogradnje. A stanovnistvo Beograda je tada raslo nekim stvarno velikim stopama, i najefikasniji sistem bi imao problema da sve te ljude "udomi". Dobojes posao u nekom IMR Rakovica na primer, a treba da cekas 5-10 godina da ti daju stan, i sta ces, kupis njivu odmah iza granice Generalnog Plana i sazidas kucu. Prvo kao privremeno, dok ne dobijes stan, pa se to pretvori u decenije jbg. Inace se u vrhuncu jugoslovneske stanogradnje u Beogradu gradilo oko 25000 stanova godisnje, ili 15000, nisam siguran, ali u svakom slucaju nesto sto je danas nezamislivo,  medjutim ni to nije bilo dovoljno za toliki broj ljudi.

 

Barem su ta naselja drzana pod nekakvom kontrolom, na obodima grada, u manje vise definisanim granicama, sa nadom da ce jednom kad navala na grad uspori moci da se malo po malo regularizuju i srede.

 

Danas su stvari potupno izmakle kontroli, radi ko sta hoce, nema ni planiranja ni ideje sta ce biti za 5 ili 10 godina, urbanizam se svodi na ad hoc projekte koji u stvari samo ustanove nesto sto se vec desilo u realnom prostoru. Plus dok se napravi i usvoji plan za to sto se vec dogodilo, nastane nesto novo u produzetku ili na drugom kraju grada, pa aj opet crtaj plan da se to ozvanici. Bolest.

 

Ono sto je zanimljivo je da smo posle svih promena, tranzicija, uvodjenja trzista, privatizacija, liberalizacija i trte mrte, ponovo na istom sto se tice izbora, imas samo jedan jedini - da kupis stan na trzistu Broj stanovnika Beograda se stabilizovao, mozda raste par posto godisnje, ostali gradovi se smanjuju, nema vise ni priliva izbeglica kao 90ih, a divlja gradnja buja vise nego ikada.

 

Da zakljucimo: socijalizam ipak pobedjuje i na ovom polju, ispada da je taj socijalisticki model urbanizacije pored svih svojih mana bio neuporedivo efikasniji i u kontroli divlje gradnje, nego ovo danas kad radi ko sta hoce. 

 

[hazard]

1 hour ago, palikaris said:

Ono sto je zanimljivo je da smo posle svih promena, tranzicija, uvodjenja trzista, privatizacija, liberalizacija i trte mrte, ponovo na istom sto se tice izbora, imas samo jedan jedini - da kupis stan na trzistu

 

 

Imaš opciju da dobiješ socijalni stan na korišćenje ako si iz ugrožene kategorije stanovništva, samo je taj broj ljudi mali (mislim po zvaničnim merilima) a i za njih nije izgrađeno dovoljno stanova, tj. grade se suviše sporo.

 

Imaš i opciju da ti država/opština dodeli stan ili proda po ovlašćenoj ceni ako si politički podoban

 

Onda imamo ceo niz kvazitržišnih i netržišnih državnih projekata - stanovi te za mlade naučnike, te za policiju te za vojsku, itd. Stepa je bio projekat državne stanogradnje gde je država kao ganjala da bude na nuli, a sećam se da je bila i neka fora sa subvencionisanim kreditima.

 

Na kraju, ako si naslednik, postoji mogućnost da dobiješ stan u procesu restitucije

 

[palikaris]

2 hours ago, hazard said:

 

Imaš opciju da dobiješ socijalni stan na korišćenje ako si iz ugrožene kategorije stanovništva, samo je taj broj ljudi mali (mislim po zvaničnim merilima) a i za njih nije izgrađeno dovoljno stanova, tj. grade se suviše sporo.

 

Imaš i opciju da ti država/opština dodeli stan ili proda po ovlašćenoj ceni ako si politički podoban

 

Onda imamo ceo niz kvazitržišnih i netržišnih državnih projekata - stanovi te za mlade naučnike, te za policiju te za vojsku, itd. Stepa je bio projekat državne stanogradnje gde je država kao ganjala da bude na nuli, a sećam se da je bila i neka fora sa subvencionisanim kreditima.

 

Na kraju, ako si naslednik, postoji mogućnost da dobiješ stan u procesu restitucije

 

Grad Beograd je izgradio ukupno oko 3500-4000 javnih stanova od 2000. do danas, svih ovih kategorija koje si nabrojao, socijalni plus mladi naucnici, itd.   Ovo za vojsku gradi republika, nema ni toga vise od par hiljada.

 

A ovo iz 2. pasusa su stanovi koji su zaostali iz fonda solidarnosti, isto mozda 2-3 hiljade koji nisu privatizovani tada ko zna zbog cega, i njih verovatno sad dodeljujupodobnima.  Ne mogu ni da dodele^tm ono sto je Tito napravio

 

 

[namenski]

 

[hazard]

Ja nešto mislim da je za mlade naučnike gradila republika, a ne grad, ali možda grešim. Zar to nije bilo u naselju Ivan Ribar (nešto preko 900 stanova), ili tu negde pored?

 

U Stepi ima nešto preko 4600 stanova. Izgrađeno je i nešto malo u Jerkoviću (150+) u jednom kompleksu, a grade se Zemunske kapije sa 1700 stanova. To je sve državna stanogradnja, GDS.

 

Godišnje se inače valjda izda građevinskih dozvola za oko 2000 stanova. Naravno da ne postoji potreba da se gradi 15-25k stanova godišnje kao nekad, grad ne raste više tom brzinom. I nije kao da više preko reke postoji prazna poljana/močvara gde može eto tek tako da se digne novi grad

[palikaris]

Pa nema potrebe ako gledas samo taj mehanicki prirastaj, i definitivno nema potrebe za onoliko stanova kao tada, ali ima potrebe za javnim stanovima ako pogledas koliko ima ljudi koji ne mogu da kupe nista na trzistu, pa se snalaze u divljoj gradnji. Sigurno postoji potreba za vise od ovih nekoliko hiljada socijalnih stanova koje imamo sada, to nije ni 1% stambenog fonda. Plus sto je ceo koncept gradnje tih stanova katastrofalan, najcesce su napravljeni klasicni getoi gde imas u jednoj zgradi samo Rome, u drugoj samo izbeglice, itd. nista social mix, nista inkluzija u drustvo. 

 

A i masa ovih sto imaju stanove jedva placaju racune, vidis da su poceli da izbacuju ljude na ulicu zbog dugova za struju i infostan. Mi smo zemlja siromasnih kucevlasnika, to nigde nema. Pa nam se i iz tog razloga zgrade raspadaju, nema se para ni za tekuce odrzavanje, a gde je na primer zamena liftova u ovim zgradama iz 60-ih 70-ih koji su odavno odradili svoje, pa energetska efikasnost, pa sta sve ne. Pitanje je da li bi nekom penzioneru sa 20 hiljada penzijom bio bolje u javnom stanu sa neprofitnim zakupom nego sto ima svoj stan koji ne moze da odrzava.

[hazard]

Mislim da današnja divlja gradnja nema toliko veze sa ljudima koji ne mogu da kupe ništa na tržištu, već sa alavošću investitora i ne sprovođenjem propisa i zakona od strane države. Većinu divljih stanova ne grade ljudi sami za sebe, već ih grade investitori koji ih prodaju na tržištu. Ljudi kupuju jer su u tom trenutku jeftiniji od legalno izgrađenih i legalizovanih, a država je više puta pokazala i dokazala da se sve izgrađeno može legalizovati kad-tad, pa ljudi tako rezonuju. Ja ne razumem taj način razmišljanja uopšte i nikada ne bi kupio ,,divlji" stan, a znam ljude koji su to radili da bi umesto 50 kvadrata mogli da kupe 60 i slično. A onda posle muke...ja bi radije živeo u iznajmljenom nego kupovao mačku u džaku, no dobro. Pritom, nelegalizovan stan mogu da iznajmljujem bez muke...lako je izaći.

 

Mi smo zemlja siromašnih kućevlasnika jer je Milošević omogućio ljudima da otkupljuju društvene stanove za po par stotina maraka. Na to treba dodati da su se u socijalizmu dobrim delom dodeljivali stanovi ,,po potrebi" (ko ima veću porodicu dobije veći stan itd.) a ne po kupovnoj moći, pa potpuni kolaps privrede i društva 90ih, jasno je da mnogi žive u nekretninama koje ne mogu da održavaju. I cela ta tranzicija iz društvenog vlasništva i upravljanja u privatno je odrađena vrlo loše, tek sad ovaj novi zakon donekle ispravlja stvari. Jednostavno ne može se pobeći od pada standarda 90ih i činjenice da su mnoge zgrade građene za bogatije društvo nego što je sada. To se vidi i u starim delovima grada, gde su bogate porodice gradile za sebe, pa onda je '45. to oduzeto, socijalna slika se istumbala, pa danas tu žive raznorazni ljudi koji to ne mogu da održavaju, a ni naslednici ako ih ima najčešće više nisu bogataši...

 

Drugi problem je sa investitorima koji su uglavnom sitne ribe i mućkaroši, ljudi koji nemaju love da iskeširaju plac na kom grade (već presele stanare i plaćaju im kiriju, možda nešto sitno u kešu, pa ih kompenzuju sa par stanova u novoj zgradi), oni gledaju samo da prodaju i obrnu i idu dalje. Ima par velikih investitora koji rade velike projekte (stranci poput Izraelaca i poneka domaća firma koja je narasla) ali su i oni fokusirani na prodaju kada su stanovi u pitanju (za razliku od poslovnih zgrada). Na Zapadu imaš zgrade koje se grade, nove, isključivo za izdavanje i nije moguće kupiti stan. Grade ih veliki investitori (npr. osiguravajuća društva, investicioni fondovi, itd.), koji su vlasnici cele zgrade ili kompleksa sa stotinama ili preko hiljadu stanova, i to se gleda kao dugoročna investicija na 20, 50 godina. I tu je rešeno sve, upravljanje, održavanje, itd.

 

Da li bi se tom penzioneru više isplatilo, možda i bi. No sumnjam u sposobnost države da tako nešto sprovede u delo, kada vidimo kako su nesposobni u drugim, sličnim oblastima. I te zgrade bi rekao bih bile u lošem stanju, kralo bi se, održavalo bi se na minimumu jer bi postojao i politički i socijalni pritisak da taj zakup ostane jeftin...a održavanje je klasična srpska boljka, Srbin voli da ne troši ništa na tekuće održavanje jer mu je to skupo, pa da onda svakih par godina ljuljne pare na skroz novo ili totalno renoviranje, bez obzira što to na kraju ispadnje skuplje...ali naročito u javnom sektoru, to bude tuđ problem (neke buduće vlasti, direktora JP, upravnika, itd.).

 

I na kraju, pošto smo država siromašnih kućevlasnika, porez na imovinu je veštački nizak, jer ljudi ne bi imali odakle da plate, a to onda pogubno utiče na tržište nekretnina, jer ne košta mnogo da se drži prazan stan (bez centralnog grejanja u slučaju stanova preko 40ak kvadrata...tu je već druga priča, ako imaš Infostan od preko 6k mesečno). Da košta više izašao bi odma na tržište, da se izdaje ili proda. Dosta stanova džodži prazno 10 do 11 meseci godišnje jer su vlasnici u inostranstvu, žele da imaju svoj komfor kada dođu a plaćanje računa i poreza za taj prazan stan im ne predstavlja neki trošak. Drugi stoje jer vlasnici ,,čekaju pravu cenu"...

[namenski]

Mozda neko zna:

 

Prebiram po nekom starom eksternom hardu, ovo je sken, novine, posle 2000. godine.

Ako ne gresim, ovaj projekt srpske tradicionalne kuce je dobio neku nagradu, a nagradjen je, cini mi se, arhitektonski bracni par, nisam siguran...

 

BTW, sta se desilo sa Borbinom nagradom za arhitekturu, ona je valjda u bivsoj drzavi bila najprestiznija?

Postoji li, pokusan li je neki surogat, bilo sta tog kalibra?

[foto]

meni to lici na neku od kuca boze petrovica. to je taj sumadijski stil koji je on negovao. mada mozda i nije, mnogi su to kopirali.

[palikaris]

On 6.6.2019. at 11:43, hazard said:

Mislim da današnja divlja gradnja nema toliko veze sa ljudima koji ne mogu da kupe ništa na tržištu, već sa alavošću investitora i ne sprovođenjem propisa i zakona od strane države. Većinu divljih stanova ne grade ljudi sami za sebe, već ih grade investitori koji ih prodaju na tržištu. Ljudi kupuju jer su u tom trenutku jeftiniji od legalno izgrađenih i legalizovanih, a država je više puta pokazala i dokazala da se sve izgrađeno može legalizovati kad-tad, pa ljudi tako rezonuju. Ja ne razumem taj način razmišljanja uopšte i nikada ne bi kupio ,,divlji" stan, a znam ljude koji su to radili da bi umesto 50 kvadrata mogli da kupe 60 i slično. A onda posle muke...ja bi radije živeo u iznajmljenom nego kupovao mačku u džaku, no dobro. Pritom, nelegalizovan stan mogu da iznajmljujem bez muke...lako je izaći.

 

Mi smo zemlja siromašnih kućevlasnika jer je Milošević omogućio ljudima da otkupljuju društvene stanove za po par stotina maraka. Na to treba dodati da su se u socijalizmu dobrim delom dodeljivali stanovi ,,po potrebi" (ko ima veću porodicu dobije veći stan itd.) a ne po kupovnoj moći, pa potpuni kolaps privrede i društva 90ih, jasno je da mnogi žive u nekretninama koje ne mogu da održavaju. I cela ta tranzicija iz društvenog vlasništva i upravljanja u privatno je odrađena vrlo loše, tek sad ovaj novi zakon donekle ispravlja stvari. Jednostavno ne može se pobeći od pada standarda 90ih i činjenice da su mnoge zgrade građene za bogatije društvo nego što je sada. To se vidi i u starim delovima grada, gde su bogate porodice gradile za sebe, pa onda je '45. to oduzeto, socijalna slika se istumbala, pa danas tu žive raznorazni ljudi koji to ne mogu da održavaju, a ni naslednici ako ih ima najčešće više nisu bogataši...

 

Drugi problem je sa investitorima koji su uglavnom sitne ribe i mućkaroši, ljudi koji nemaju love da iskeširaju plac na kom grade (već presele stanare i plaćaju im kiriju, možda nešto sitno u kešu, pa ih kompenzuju sa par stanova u novoj zgradi), oni gledaju samo da prodaju i obrnu i idu dalje. Ima par velikih investitora koji rade velike projekte (stranci poput Izraelaca i poneka domaća firma koja je narasla) ali su i oni fokusirani na prodaju kada su stanovi u pitanju (za razliku od poslovnih zgrada). Na Zapadu imaš zgrade koje se grade, nove, isključivo za izdavanje i nije moguće kupiti stan. Grade ih veliki investitori (npr. osiguravajuća društva, investicioni fondovi, itd.), koji su vlasnici cele zgrade ili kompleksa sa stotinama ili preko hiljadu stanova, i to se gleda kao dugoročna investicija na 20, 50 godina. I tu je rešeno sve, upravljanje, održavanje, itd.

 

Da li bi se tom penzioneru više isplatilo, možda i bi. No sumnjam u sposobnost države da tako nešto sprovede u delo, kada vidimo kako su nesposobni u drugim, sličnim oblastima. I te zgrade bi rekao bih bile u lošem stanju, kralo bi se, održavalo bi se na minimumu jer bi postojao i politički i socijalni pritisak da taj zakup ostane jeftin...a održavanje je klasična srpska boljka, Srbin voli da ne troši ništa na tekuće održavanje jer mu je to skupo, pa da onda svakih par godina ljuljne pare na skroz novo ili totalno renoviranje, bez obzira što to na kraju ispadnje skuplje...ali naročito u javnom sektoru, to bude tuđ problem (neke buduće vlasti, direktora JP, upravnika, itd.).

 

I na kraju, pošto smo država siromašnih kućevlasnika, porez na imovinu je veštački nizak, jer ljudi ne bi imali odakle da plate, a to onda pogubno utiče na tržište nekretnina, jer ne košta mnogo da se drži prazan stan (bez centralnog grejanja u slučaju stanova preko 40ak kvadrata...tu je već druga priča, ako imaš Infostan od preko 6k mesečno). Da košta više izašao bi odma na tržište, da se izdaje ili proda. Dosta stanova džodži prazno 10 do 11 meseci godišnje jer su vlasnici u inostranstvu, žele da imaju svoj komfor kada dođu a plaćanje računa i poreza za taj prazan stan im ne predstavlja neki trošak. Drugi stoje jer vlasnici ,,čekaju pravu cenu"...

Sve je ovo tacno. Divlja gradnja je od jedine opcije za sirotinju, izbeglice i gubitnike tranzicije danas postala poligon za muljatore i kokosare koje zaobilaze propise i smanjuju troskove da bi vise zaradili kasnijom legalizacijom i prodajom stanova.

 

Privatizacija je osim sto je losa odluka sama po sebi, i em katastrofalno provedena em je pala u katastrofalno vreme (stanovi su se otkupljivali u pocetku za ozbiljnije pare, moji su platili nekih 15 hiljada maraka za otkup neke 90-91, ali je kasnije dosla indlacija, a placalo se u dinarima, i eto, mogao si i za 200-300 maraka da otkupis stan). U drugim istocnoevropskim zemljama je uradjeno isto ovo, i isto su procenti homeownership neverovatno visoki, preko 80-90%, ali je barem od privatizacije napravljen fond koji je posle ulagan u obnovu zgrada, energetsku efikasnost, itd. Zato sad imas u Madjarskoj ili Slovackoj NBG-like delove grada skroz renovirane. Kod nas je to pojela hiperinflacija i ratovi.

 

Neki medjunarodni projekti su pokazali da moze i te kako u Srbiji da se napravi i profunkcionise sistem neprofitnog stanovanja, uz mala ulaganja. Zapravo je i bilo uspostavljeno neko jezgro tog sistema izmedju 2005. i 2009, formirane lokalne stambene agencije u nekih 10tak opstina, donete stambene strategije, napravljeni programi sta kako i sa kojim parama u narednih 5-10-15 godina, pa formirana republicka stambena agencija i nacionalna stambena strategija, pa napravljen zakon o socijalnom stanovanju, izgradjen neki inicijalni fond javnih rentalnih stanova u 6-7 opstina, i to je funkcionisalo sasvim dobro, zgrade su bile kvalitetnije nego ono sto se nudi na trzistu a za 30-50% cene mesecnog zakupa. Te zgrade su i dalje dobre i dobro se odrzavaju, bio je razradjen ceo sistem finanisranja, izbora korisnika, tekuceg i kapitalnog odrzavanja, kreiranja fonda za dalju gradnju, itd. Pravi bottom-up pristup, gde su prvo stvari isprobane na lokalnom nivou, ono sto se pokazalo dobro se prenelo i na druge opstine, pa na republicki nivo.

 

Medjutim, problem je sto nasa drzava, odnosno politicari, nece ni da cuju ni za kakav oblik javne intervencije u stanovanju nego sve apsolutno treba da se prepusti trzistu, i to radikalno, kako ni najkapitalistickije zemlje ne rade. Tako da je ta republicka stambena agencija najnovijim zakonom o stanovanju ukinuta, a ove lokalne su na izdisaju, pola ih je vec ugaseno, pola transformisano u neka javna preduzeca, posle 15 godina smo se vratili na pocetak.

 

Iz istog razloga je i ovo sto pricas o porezima. Najlogicnije bi bilo da se porezima regulise ponuda i traznja, da se vecim porezima ovi koji imaju xy stanova i drze ih prazne motivisu da ih izdaju onima kojima stan treba, pa bi tako i cene mogle da budu nize, ima milion nacina da se intervenise na trzistu i uvede neki red, postoji milion predloga, analiza, cak i strategija koje to predvidjaju, usvoje se ali se nikad nista ne sprovede, ali ne, nema sanse, nece politicari ni da cuju. Ni ovi ni oni prethodni. Samo investitori i njihovi interesi, i povremeni ad-hoc populisticki projekti tipa ovo sad za vojsku, sto sa nekom osmisljenom, dugorocnom politikom nema veze, cista kupovina glasova i opet, prilika za podobne firme da grade i ugradjuju se.

[namenski]

4 hours ago, foto said:

meni to lici na neku od kuca boze petrovica. to je taj sumadijski stil koji je on negovao. mada mozda i nije, mnogi su to kopirali.

Jeste, Boza Petrovic, dosetih se zahvaljujuci tebi.

I jeste bila neka nagrada, zato sam i sacuvao sliku, na zalost bez potpisa, napomene odakle je, itd, itd, verovatno po principu 'ma seticu se vec...'

Hvala  

 

 

BTW, da li se jos po negde osim u nekim delovima Srbije, ovakav krov zove turski?

[palikaris]

Ima zanimljiva stara emisija o seoskoj arhitekturi, i tradicionalnoj i ovoj groznoj novokomponovanoj. Mislim da se pojavljuju i kuce Boze Petrovica.

 

 

[namenski]

Hvala!

 

Jebote, ћерамида , gde bas njome da otvore klip.

[palikaris]

Setio sam se ove emisije kad ste spomenuli Bozu Petrovica. I da, ima i njega naravno. Inace, ovo sto prica od 17. minuta o prirodi materijala, da ga treba primenjivati takvog kakav je, bez obradjivanja, je cist brutalisticki princip