Arhitektura

[Filozof manijak]

Ovo je šik postmoderne, ne razumeš ti to, radiša 

[radisa]

Slika ne može da dočara koliko je to gadno... 

 

Ne razumem...

[namenski]

Ima primera i primera, pokusaja i pokusaja, pa sad, kako  ko voli: lucka kapetanija, Antwerpen.

 

 

 

 

 

[radisa]

To je drugo, ovde je ispod cela zgrada... 

 

U NS su ostavili jedan zid i sazidali staklenog monstruma okolo... U stvari, nisu ga ostavili, nego srušlii i sazidali novi, stariji™...

 

 

[Bujodrag]

9 hours ago, hazard said:

(npr. ispod Vuka, u Kraljice Marije pre ćoška s Ruzveltovom, ima jedna zgrada koja je negde otprilike iz 60ih (po izgledu), i koja je jedno 2-3-4 sprata veća od okolnih zgrada koje su predratne.  

(.....)

 

 

Je l' na ovu misliš?

 

https://www.google.com/maps/@44.8056661,20.4788591,3a,90y,65.64h,104.12t/data=!3m6!1e1!3m4!1sdDefOGgP5L4P6fc2d4Pibw!2e0!7i13312!8i6656

 

 

 

7 hours ago, Bujodrag said:

 

 

Ćale mi je pričao a i pokojna baba spominjala (.....)

 

 

 

 

Sad sam pitao ćaleta i on se uopšte ne seća kad je to gradjeno i šta je bilo pre toga mada bi svakako trebalo da se seća jer je rodjen baš tu, 1947. godine.

Ni keva, koja je poznavala taj kraj od ranije, se ne seća najbolje mada spominje da je tu bila neka udžerica ili koješta malecko ali joj ne verujem.

 

Mis'im, da mene neko pita od kad je ta zgrada, ja bih rekao...ne znam, jesu li to sad sazidali?.....a zgrada je svakako starija od mene.

 

Arhitektura skoro uvek ostavlja jasan trag ali je savremenicima skoro pa nevidljiva.

[hazard]

Da, na tu sam mislio

[jms_uk]

37 minutes ago, hazard said:

Da, na tu sam mislio

 

U katastru za broj 45 (za svaki stan i poslovni prostor) stoji pod teretom neka hipoteka iz 1935. Ne znam da li se to odnosi na objekat koji je mozda tu bio pre ovog ili je ovaj samo dogradjen/preradjen kasnije?

[hazard]

Ma to sa hipotekama upisanim u katastar, naročito tim predratnim, je bog te pita šta. Mislim da su posle rata sve te hipoteke poništene tj. dugovi otpisani zajedno sa nacionalizacijom imovine, i onda ostane tako neki zapis da se vuče.

Edited May 30, 2019 by hazard

[Peter Fan]

On 29.5.2019. at 12:19, namenski said:

Ima primera i primera, pokusaja i pokusaja, pa sad, kako  ko voli: lucka kapetanija, Antwerpen.

Ima toga svugdje™, evo iz mog komsiluka:

 

[jms_uk]

13 hours ago, hazard said:

Ma to sa hipotekama upisanim u katastar, naročito tim predratnim, je bog te pita šta. Mislim da su posle rata sve te hipoteke poništene tj. dugovi otpisani zajedno sa nacionalizacijom imovine, i onda ostane tako neki zapis da se vuče.

 

Mislio sam vise na to da pomaze pri datiranju objekta.

[hazard]

21 minutes ago, jms_uk said:

 

Mislio sam vise na to da pomaze pri datiranju objekta.

 

Ma jok. Zapis može da bude za prethodni objekat. Tako je bilo na mojoj parceli

[roksi]

On 29.5.2019. at 0:10, hazard said:

Najnoviji hram (burazerskog) kapitalizma u Beogradu

 

edit: imaš još slika ovde, na ovoj stranici, pa listaj unazad i unapred

 

hvala! zanimljivo da su oficijelne fotke eksterijera prikazane iskljucivo u nocnoj varijanti  

[hazard]

1 hour ago, roksi said:

 

hvala! zanimljivo da su oficijelne fotke eksterijera prikazane iskljucivo u nocnoj varijanti  

 

Stavljaju onako kako je fensije

 

Vrhunac toga je bio neki tip koji je izdavao stan u BnV preko AirBnB-a za neku suludu cifru (mislim da je bilo 350 dolara ili evra na dan...za te pare može luks soba/apartman u Square Nine da se uzme, jbte), i onda kao slike stana, pa pogled sa terase...i na jednoj slici pola ,,pogleda" sa terase je zapravo render kako će izgledati, iz brošure. Da se ne vidi da ti je trenutno pogled sa terase na blato i gradilište

Edited June 1, 2019 by hazard

[Skyhighatrist]

A landmark exhibition at MoMA, new books and documentaries: it seems people can’t get enough of the architectural and monumental marvels of the former Yugoslavia.

But why Yugoslavia, and why now?

 

 

[hazard]

1 minute ago, Host said:

I meni je taj period gradnje mnogo lepsi od brutalizma, ali mislim da je jedini pecat koji te zgrade pokazuju, kao i celokupna kultura kraljevine, nedostatak originalnosti i identiteta. U knjizevnosti, slikarstvu i arhitekturi su dominantni uticaji iz Beca i Pariza koji su kod pojedinih autora jaki onoliko koliko su boravili u tim sredinama. U tom smislu je brutalizam daleko zanimljiviji kao primer sistemskog urbanistickog planiranja koji je Beograd propustio u doba kraljevine, kad je za to bilo vreme. Nakon eksplozije stanovnistva je pretvaranje uzeg jezgra iz kasabe u moderan grad postalo nemoguce. 

 

 

Sa ovim se ne bi složio. Ako govorimo o arhitekturi pre prvog svetskog rata - da, onda su to uglavnom kopije zapadnoevropskih (pre svega austrijskih) uzora (ali ne bez upliva lokalne kulture i identiteta, zavisi od zdanja naravno). 20ih i 30ih već ima dosta ovoga što sam spomenuo, kombinovanja aktuelnih modernističkih pravaca sa lokalnim detaljima inspirisanim srednjim vekom (ako to izraz lokalnog identiteta, ne znam šta je), npr. dosta vračarskih kuća, vila i zgrada je na taj fazon. Tu ima prelamanja sa modernim srpsko-vizantijskim stilom koji je uglavnom izrodio crkve ali ga ima i po stambenim zgradama i kućama. Onda imamo nacionalni stil koji je krasio poštu kod železničke (dok nije posle rata pretvorena u ovo sad), a mislim da je i zgrada PTT u Kosovskoj isto izdanak te ,,škole".

 

Ako nešto pati od nedostatka originalnosti i identiteta, lokalnog pečata, pa nije li to onda upravo brutalizam i posleratni modernizam uopšte? Zgrade nalik jedna drugi, koje bi mogle da budu bilo gde. I naši arhitekti koji su stvarali u to vreme bili su itekako pod uticajem stranih uzora i njima su bili inspirisani. Nisu Jugosloveni izmislili ni modernizam ni brutalizam.

 

Da nije bilo sistematskog urbanističkog planiranja u dobra kraljevine jednostavno nije tačno. Sistematsko urbano planiranje u Beogradu postoji od 19. veka bar (od Emilijana Josimovića). Centar grada nije ,,kasaba" nego moderan evropski grad - ali koji je nastao u 19. veku, pre automobila i koji je nekada bio daleko manji. Da, uže gradsko jezgro nije projektovano i isplanirano za grad od milion i po ljudi, ali to nije zbog toga što se radilo bez plana, nego zbog toga što je grad 1910. imao 89.000, 1921. 111.000 a 1931. 238.000 stanovnika. ,,Smanji" grad danas na 350.000 ljudi i uže jezgro će funkcionisati bez problema, i saobraćaj i prevoz i ostala infrastruktura. Grad je tada rastao i bio planiran u sklopu sa time, širena je tramvajska mreža koja je bila sasvim dovoljna za tadašnje potrebe (i bila je veća nego danas; neka neko obavesti Vesića da je tramvaj prvi put prešao Savu 1935., a ne 1984. kao što je danas izjavio), itd., čak se 1938. pojavio prvi predlog za metro. Urađena je obaloutvrda na NBG, i počela izgradnja na drugoj strani reke pravljenjem (Starog) Sajmišta.

 

Posleratno planiranje je nastavilo takođe da bude sistematično (mislim, prve planove NBG posle rata uradili su arhitekti i urbanisti koji su radili i pre rata, nisu pali s neba samo) ali u skladu sa novim trendovima i okolnostima, sveprisutnošću motornih vozila itd. A onda u nekom trenutku to planiranje više nije bilo tako sistematično (meni se čini da je break-down počeo 70ih, pa se potpuno manifestovao 80ih). Zbog finansijskog sloma 1982. izostala je najbitnija investicija za rastući grad a to je bio metro. Ali i mnoge druge stvari nisu urađene kako treba. Tranzitni autoput kroz tad već uže gradsko jezgro (ako ne baš širi centar), sistematično građenje novih naselja na obodima gde je bio prazan prostor a ne rešavanje raznih obodnih ,,kasabi" (Dušanovac i Marinkova bara recimo su kasabe, a ne centar), večita ,,privremena" polu-rešenja koja su mnoga sa nama i dan danas (npr. dušanovački most). Većina gorućih urbanističkih problema koje muče Beograd danas su proizvod nedovršenih, nikad ispunjenih, ili jednostavno loših planova iz doba SFRJ. To nije zbog toga što su predratni planeri bili pametni a posleratni glupi, nego zbog toga što je Beograd tek posle rata postao grad ozbiljne veličine (preko 500.000 ljudi) i tada su se rešavali - ili nisu - problemi koji su iz te veličine proizilazili. Urađeno je svašta dobro, ali je pravljeno i mnogo grešaka.

 

Mislim, evo jednog manje ružičastog pogleda na sistematičnost posleratnog planiranja.