Domaci bendovi

[adam]

 

[klimt]

Demo je bolji.

 

 

[ragasto]

[booyaka]

Uskoro reizdanje

[ragasto]

A ja i moja mala krademo po apotekama...

Mnogo dobar koncert.

 

[autsajder]

 

Kada krenem da slušam Vranjkovića fino to ide, vozi, ali uvijek završim prelistavanjem diskografije Block Outa. Tako je i sa ovim njegovim novim koncertnim izdanjem. Fenomenalno snimljeno, bend uvježban, bogat zvuk koji nikad ne prelazi granicu forsirane virtuoznosti - savršen štimung za uživanje u punom kuferu ah te mračne poetike koju smo upoznali još kao tinejdžeri. Ali kada predstava prođe obavezno poželim da preslušam originale.

 

Vranjković je veliki autor, gitarista, kompozitor, zna da zategne stih i da savršeno isprati pjesnički sentiment pravim rifom i melodijom, marljivi je rok radnik, koliko znam iz hronika domaće muzike, i dosta dobro se snašao ispred mikrofona, to nije ni za sekund sporno, ali jednostavno za pjesme Block Outa nemoguće je da bude bolji pjevač od Mite. Nije to ta boja glasa, dikcija, nema detalja koje je M. izvlačio i na pločama i uživo. Nije daleko, ali nije isto - stare pjesme su pečatirane drugim vokalom.

 

Kakve god bile okolnosti razlaza, u tranziciji u solo karijeru teret se prenio na nekoliko stvari koje su godinama svirane uživo, a da nikada nisu objavljene kao Block Out i vremenom su stekle takoreći kultni status. Izašle su na albumima tek nakon raspada benda, poput svjedočanstva da ovdje dobre stvari ili propadaju ili opstaju malo nakrivo. Posljednji neobjavljeni studijski zapis stare ekipe doživio je da simbolično bude identitetski raspolućen i urađen nanovo. Druga je stvar sasvim sa njegovim novim pjesmama, one imaju svjež start, svoj put. (Ovo sam mu u dvije riječi napisao u komentarima na Jutjub kanalu kada je izašla Veronautika, pa mi je obrisao )

 

Block Out sam prvi put gledao uživo zajedno sa Bjesovima sredinom 1995. u parku oronule Bukovičke banje, u vrijeme završnih ratnih užasa u Bosni i Hrvatskoj i.. propratnih nepovoljnih ličnih situacija. Svirali su te večeri Godinu sirotinjska zabave iako album izlazi tek dogodine. Muzika je bila nova i nepoznata, a tako snažna i jasna. Kombinacija je grunula u dušu samo tako and forever. Onda sam se zadesio 99. u bašti SKC-a na koncertu za Između dva zla, sa društvom koje se u međuvremenu raspršilo na sto strana svijeta. Čuvam diskove iako ih odavno ne vrtim. Block Out su bili izuzetni na svakom od 5-6 koncerata na kojima sam bio u publici, a čujem po horskim glasićima na refrenima Biološkog minimuma da je sadašnja omladina slično omađijana.

 

Danas tu muziku slušam iz sasvim drugačijih uglova, svakako i nostalgičnih, ali i dalje mi je lijepa i kao da je samo ja razumijem. Drugo doba, vječnost je prošla, a opet muka do muke, teška vremena, prijatelju moj, đavo ih odnio.

[Jimmy Kowalski]

Zorica Kojić: Paket aranžman – 40 godina kasnije

Ovo je priča o ploči koja je promenila SFRJ i definitivno okrenula naopačke muzički mainstream na brdovitom Balkanu. Sve posle toga bilo je potpuno drugačije u našim glavama i naročito - oko njih.

 

 

Prelaz ka 1980-im godinama prošlog veka danas se čini kao daleka praistorija. Mamuti hipi ere još uvek su dostojanstveno jezdili trotoarima, zvuk sa radija ravnopravno je mešao pesme sa domaćih šlager-festivala i odvažne rock pokušaje, a punk i new wave bili su nešto što se događa samo drugima, to jest negde tamo daleko. Ali, znaci života i te kako su se ukazivali tinejdžerskom oku. Mestimično bi pokraj vas prohujale devojke veoma plavo ofarbane kose koje bi momentalno bile prozvane Blondie, momci u kožnim jaknama i majicama udešenim da podsećaju na one sa retkih postera Sex Pistolsa iskrsli bi odnekud ulicom poput bezbožničkih ikona, a pletenice a la Lene Lovich ili drsko našminkane oči Nine Hagen brzo su postajale nova normalnost u suspregnutom imidžu socijalističke starmalosti prethodne generacije. Toliko o stvarnim ovdašnjim “devuškama blondinkama” koje pune “osamnaest godina u junu” i čitavoj onoj omladini što nikako ne svraća u “Zlatni papagaj”.

 

Postojale su iskre, bilo je to sasvim jasno. Domaća punk scena već je glasno stenjala i tresla nekud “ispod zemlje”, ali mimo svih tih bedževa, nitni, zihernadli, “martinki” i generalno brutalnog fashion stila, pomaljala se jedna nova mod estetika, koja je budila onaj apsolutno neophodan višak nade da je šarena budućnost moguća i štaviše – izvesna. Ovi za akciju uvek dobro raspoloženi, briljantno oštroumni momci i devojke, puni energije da povežu u svojoj mašti nezamislive stvari i učine čak i očev sako tako izvanredno cool komadom garderobe, odjednom su zaposeli naše oči i uši na prepad, i dok smo tek stizali da se snađemo pred tolikom količinom drugačijosti – ispostavili svoju muziku na albumu koji ste jednostavno morali imati ako je u vama iole bilo gradskog dostojanstva. Taj album bio je Paket aranžman (Jugoton).

Februar 1981. trenutak je kada ova ploča stiže u ruke jugoslovenskih slušalaca, a tačan datum njenog izlaska varira u zavisnosti od izvora koji konsultujete. Bilo to 17. ili 18. februara, danas je – kao i tada – ionako svejedno. Mnogo važnije, međutim, jeste, koliko je taj album zakasnio za događajima koji su se već odigrali tokom 1980. u zvuku i životu tri okupljene beogradske grupe, a koliko poranio da bi u ono doba uopšte mogao da bude shvaćen. Zavrteli smo zato ovaj LP ponovo i onda se začulo…

 

Posto je poduzi tekst, ostatak ovde...

Edited February 17, 2021 by Jimmy Kowalski

[Jimmy Kowalski]

A i ovo je dobro uradjeno:

 

 

 

[klimt]

Meni je ovaj dokumentarac iz dva dela katastrofalan.

Drudi deo je nešto bolji, ipak, nedovoljno...

Možda ga treba shvatiti samo kao reklamu Jugotonovih reizdanja.

Ne verujem da ću ga ikad više pogledati, a "Sretno dijete" sam skoro ponovio i odličan je. barem u odnosu na ovaj gornji.

[Ras]

Zorica Kojić zapitana nad sudbinom radničke klase u čelična jutra - neprocenjivo!    

[ToniAdams]

sama ideja da XPBAT snima film o novom talasu je prilicno sumanuta

[Jimmy Kowalski]

Bolje i Hrvat nego Stevan Filipovic..

[ToniAdams]

ok, to da.

zezam se malo, ali nekidan sam bas inspirisan ovim filmom polemisao na temu nebitnosti hrvacke i ostalih scena spram bgd scene tokom novog talasa.

[pbg12345]

jasta

 

1 je dzoni 

[Jimmy Kowalski]

To je tacno. Zato je i veci akcenat na nasim bendovima..