The Boss

[The Ghost]

http://www.youtube.com/watch?v=XeahFgvxR5QBecause the Night, Brisbane...Bruce na pocetku masi akorde, odnosno svira za prag vise, tek na 1:35 kapira i vraca na F dur...

[Frank Pembleton]

Vidim da ce vas biti dosta u Parizu...Dobar provod zelim :cry: :cry:A sto se tice BG-a ...Umoran sam od propustenih datuma.Jedne godine nisu imali para za "garanciju", druge su hteli da brendiraju koncert, ali to menadzment turneje nikom ne dozvoljava pa sto bi nama...

[Аврам Гојић]

druge su hteli da brendiraju koncert

[Ravanelli]

bruce jelen springsteen

[MayDay]

Imam jednu kartu za pariski koncert na poklon. Drugarica onemogućena.Sent from my iPhone using Tapatalk

[vladavsnarod]

trejler za novi dokumentarac o bosuhttp://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=HVQUeCi9V0s

[Frank Pembleton]

[Super Trooper]

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=e_auljRbxNghttp://www.tportal.h...a-koncertu.html

[Ravanelli]

Born to Run, ceo - na tacniAUTOR: ZORAN PANOVIĆKako je tek u petak noću na stadionu „Euganeo“ u Padovi, pred 30 hiljada egzaltiranih fanova, besmisleno delovala još uvek aktuelna srpska dilema: Da li je koncert Depeche Mode na BG Ušću bio dovoljno dobar ili podnošljivo loš? Mislim da sam sposoban da napravim tu vrstu nasilne komparacije, pa da tvrdim da je ovaj koncert Brusa Springstina i njegovog E Street Banda (u Padovi ih je bilo 16! na bini) bio bolji 60 odsto. A ja spadam u one koji smatraju da je Delta Machine u BG bila dovoljno dobra. U tih 60 odsto boljitka spada i atmosfera, odnosno dva tipa publike. Pretpostavljate da u Padovi nije bilo isfoliranih depresivnih zakerala. Ovo je jedan od „kraćih“ Springstinovih koncerata, a trajao je 2 sata i 54 minuta. Boss je u 15 do 21. izašao sam sa akustičnom gitarom i usnom harmonikom i mimo svih mojih očekivanja otvorio koncert sa petominutnom i mračnom Ghost of Tom Joad. Onda je krenulo „van, tu, fri...“, da bi E Street Band odmah pokazao punu snagu sa epskom i žestokom Long Walk Home. Buldožerski se prešlo u My Love Will Never Let You Down i Two Hearts...Izgleda da posle Niksona još samo Springstin može u Kinu sa takvom ekskluzivnoću. Dominirao je fan pitom transparent u simbolici kineske zastave na kome je pisalo: „Brus, dođi u Kinu“. Ispred stadiona grafit je jasan: Bruce rules the world! Mada, kad smo bolje pogledali, imali smo šta videti. Ubedljivo najveći transparent u publici bio je: „Bruce, Fans From Croatia Waiting on a Sunny Day“. Hrvata je zaista bilo mnogo na stadionu, čak su i neke cure koje su prodavale pivo bile Hrvatice na privremenom radu u Italiji. I onda, Boss nije ostao dužan: „Za prijatelje iz Hrvatske“, rekao je i naravno – Waiting for a Sunny Day. Ako je to datum ulaska u EU, dočekaše ga.Tokom aktuelne Wrecking Ball turneje toliko je bilo hrvatskih zastava da su se Springstinu te crvene kockice sigurno ulepile u mozak. Eh, davnih dana je ITD imao pesmu „Rođen u Zagrebu“ (album „Plavi vojnik“), kao bukvalnu obradu Born in the USA.Nezavisno od Hrvata, Springstin na koncertima ispunjava muzičke želje fanova, i kako dvogodišnja Wrecking Ball epopeja odmiče (Padova je 111. koncert), muzičke želje se maltene izjednačavaju sa onim stvarima koje je Springstin repertoarski predvideo, tako da su set-liste pravi karamboli.Ali, u Padovi se desilo nešto što niko nije očekivao kad je počeo mitski Thunder Road: Boss i njegov bend su izveli ceo kultni album Born to Run iz 1975. I to svih osam pesama. Metallica je poslednju turneju svirala otpozadi ceo Black Album (i u Beogradu). I to ste očekivali. Sasvim je drugačije iskustvo i osećaj kad tokom koncerta saznajete da će tako nešto da se desi.Iskren da budem, teško je naći reči da se opiše Jungleland uživo. Uz Tenth Avenue Freeze Out, odata je pošta preminulim E Street članovima- Klarensu Klemonsu i Deniju Federičiju. Pa onda Night, Backstreets, a uz Born To Run hrvatski fanovi dobili su još jedna pozdrav. Tu su i She’s the One i Meeting Across the River. Kakav je samo to bio album. Born to Run je žestok i u ekstravaganciji, na primer kad ga obrade Frankie Goes to Hollywood.I to nije kraj iznenađenjima, jer neko je na kartonu napisao Boom Boom, i taj Li Hukerov standard dobio je nitroglicerinsku obradu. Mada, svirao je Boss ranije i Bo Didlija, Dilana... Uostalom, pre koncerta sa razglasa nas je „zabavljao“ Džoni Keš.Wrecking Ball sugurno nije među najboljim Springstinovim albumima, ali ga je monumentalna turneja učinila velikim. We Take Care of our Own je kad se sve sabere i oduzme najjači koncertni adut ovog, uslovno rečeno „protesnog“ albuma (lihvari i kopilad koji su doneli smrt u tvoj grad), što se dokazalo i u Padovi.Razrađena Spirit in the Night je evidentno centralna pesma na koncertima ove turneje. I fascinantno je kako Springstin pravi te kontraste: Od teških i introspektivnih epizoda sa soul aplikacijama do opšteg kalambura. Na primer u Pay Me My Money Down kad se sve pretvorilo u špageti vestern, kako je na licu mesta primetio Nebojša Petrović, urednik i novinar muzičkog sajta RockSvirke.com, dok su hrvatske kolege to ocenile kao „starinsku new orleans /tex-mex feštu“. Kolega Petrović je pogodio da će Boss početi koncert sa Ghost of Tom Joad. Što je kladioničarski uspeh. Ja sam opet tipovao na Human Touch i peti put izgubio.U Pay Me My Money Down prateći vokali (posebno jedna zgodna crnkinja) nosile su šarene kišobrane od perja, Springstin je na binu izveo jednog buckastog i starijeg Italijana koji je imao neku kecelju od lima na stomaku, pa je udarajući kašikama u nju ispratio celu Pay Me My Money Down. Sada već uobičajeno na turneji, Waiting on a Sunny Day su pevala deca na bini (dva dečaka).Iz fan pita Gazdi se nudila i pljoska, a tek je kontrasta bilo u publici. Dok je tresla Badlands, na atletskoj stazi gde se dalo proći među redovima na tri metra razdaljine dešavala se ovakva scena: Majka maše ritmično rukama, pored nje kolica prekrivena najlonom za kišu (padala sredinom koncerta), a unutra beba, dok pored na travi leži tip odvaljen od alkohola ne ispuštajući čašu s pivom iz ruke. Nad tipom se nadnela cura koja ga hladi mahanjem hrvatske zastave u facu. A inače, ovaj obeznanjeni, čisto da se zna, nije bio Hrvat, već Austrijanac.Nakon - ispade nezaobilazne - Dancing in the Street na bis su stigle kombinovane verzije Twist and Shout i La Bamba. Ma opšti urnebes.Dok smo čekali ispred WC-a, uspeo sam da prozborim koju sa Hrvatima koji su bili ponosni na pozdrave koje im je Boss uputio. Ali, sam ih matirao kad sam im pokazao na mobilnom sliku gde sam zagrljen sa Springstinovim basistom Talentom.Posle, kad smo se rastajali oni mi rekoše da su bili u pet po podne na tonskoj probi i čuli akustične verzije Promised Land i Growin’ Up. Kao poklon. Rispekt.Stadion „Euganeo“ je nekako nezgodno od centra Padove - preko auto-puta. Do njega su nas usmerili policajac i policajka – koji komotno po seksepilu, sa uniformama i cvokama mogu na modnu reviju. Probao sam da ih zamislim na Ibarskoj magistrali negde kod Ljiga, kao što sam ove sa Ibarske probao da zamislim u Padovi, i nikako nije išlo.Ujutro sam dugo gledao patke. I sa kolegom Petrovićem dugo dumao: Da li je bolje biti patka u Padovi ili čovek u Srbiji?http://www.danas.rs/...?news_id=261832

Edited June 6, 2013 by Ravanelli

[Ravanelli]

još 5 dana :)

[Frank Pembleton]

.

Edited June 25, 2013 by Frank Pembleton

[MayDay]

Ko još dolazi osim Rava i Ghosta?

[The Ghost]

I tako....u Parizu ništa nije ukazivalo da je Boss u gradu. Nijedan plakat, bilbord...dan pre koncerta sporadično sam sretao ljude u BS majicama. Ja prođem pored njih u mojoj majici, pogledamo se kao da se znamo odnekud. Osmeh, reč, dve...Bruce, tomorrow night, yeah...i svako na svoju turističku stranu...Linija metroa do Stade de France je te subotnje večeri bila prebukirana. Englezi, Italijani, Španci, Nemci... Ravanelli i njegov drugar Saša su otisli ranije, naćićemo se kod stadiona, takav je bio plan. Nekako se ja i moja žena ugurasmo u metro, a napolju još gomila ljudi, neki Ameri, stariji bračni par, odustadoše od ukrcavanja. Kažem im da im čuvam mesto na travi, smeju se, viču: Vidimo se tamo!Standarna procedura na ulazu, posebno pretresaju muškarce, posebno žene, ali tu smo, na travi koja je pokrivena nekom specijalnom plastikom. Stadion je praznjikav, a do početka još samo pola sata. Ne mogu da verujem da će biti tako malo ljudi... Tonski šator nikad bliže bini, čini mi se odmah iza fan pita, pa još dva velika šatora na sredini za prodaju pića. Praktično je zauzet najbolji deo trave...bezveze. Nalazimo se sa Ravanellijem i Sašom. Pamtim i bolju poziciju, ali koga briga, nestrpljenje raste....kapiram da će ipak biti dosta ljudi, ma šta dosta, odjednom se sve napunilo. Bruce kasni pola sata...i onda se utišava muzika s razglasa i izlazi band. Pojavljuje se Bruce sa "onim" Telecasterom. One, two, three...Badlans!!! Pa onda Out in the Streets...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.....Vreme počinje da piči neslućenom brzinom.Zaboravljam da me bole leđa, noge, da sam umoran...želim samo da ovo traje i da se ne završi...ESB šiba Lucille kao treću stvar, njemu ladno nije frka da već na početku zadovolji nekog fana i odsvira tuđu pesmu. Masa se zagreva....Telecaster pršti Cadillac Ranch....Bruce najavljuje da će odsvirati ceo Born in the USA....kreće upravo s naslovom pesmom koja zvuči opasno, Max razvaljuje bubanj. Drago mi je što sam čuo Downbound Train, I'm Goin' Down, I'm on Fire...žal za mlados'...Neki srećnici iz fan pita završavaju na bini. Simpatični Grk je na parčetu kartona napisao "Došao sam u Pariz samo da bih plesao sa Soozie"...upalilo mu je. Nisam očekivao da Pay Me My Money Down može tako dobro da prođe pred toliko ljudi, ali ceo stadion peva...prvi deo koncerta završava sa Land of Hope and Dreams...masa urla, a posle kratkog vremena band se vraća...We are Alive...Born to Run, Ramrod...fantazija. Bruce izgleda kao da je izmaku snaga, uzima sunđer i cedi ga iznad glave. Mokar je do gole kože...Steve i Nils kreću sa uvodom u Tenth Avenue Freeze Out, Bruce skače na klavir...opšte ludilo....i onda Jake razvlači solo na saxu...na velikom ekranu Clarence i Danny...Majstor konačno odjavljue svirku, gotovo je...Ravanelli me već sažaljeva, nema ništa od Thunder Road, opet...koji sam baksuz. Međutim, Bruce zove Kevina i nešto mu šapuće. Ovaj se vraća sa akustičnom gitarom i usnom harmonikom. Kreće dobro poznati uvod....The screen door slams, Marys dress sways...ne verujem ušima...svi tiho pevaju. Jebena magija.Posle se nalazimo sa MayDay i njenom drugaricom, svi smo puni utisaka...ne znam ni šta sam pričao. Sledeći put - fan pit. Nek ide život.

Edited July 3, 2013 by The Ghost

[Frank Pembleton]

50 Greatest Live Acts Right Now The crowd-pleasing, club-wrecking, festival-killing road rulersRead more: http://www.rollingst...1#ixzz2ajtQA7pV 1. Bruce SpringsteenSpringsteen has always brought nearly superhuman levels of energy to his shows, but his current Wrecking Ball tour stands as one of his greatest and most thrilling. (It even featured the longest Springsteen show ever - four hours and six minutes, in Helsinki, Finland, on July 31, 2012.) For more shows, Springsteen shreds the pre-planned setlist and collects request-bearing signs from the crowd, leading the band in impromptu renditions of covers by everybody from The Ramones to Jackie Wilson. "I don't look at the setlist very much during the night," he recently told Rolling Stone's David Fricke. "I'm listening to the song we're playing - it's talking to me about what to play next. And I'm watching the audience. Sometimes it's the look in someone's eyes about how bad they want to hear that song they've written on a piece of cardboard or their head."Showstopper: Each night's highlight is different – a beautiful thing with Springsteen shows.

[Hella]

ej, lubo, vidi ovohttp://www.dailymail.co.uk/tvshowbiz/article-2431957/Bruce-Springsteen-64-shows-impressive-muscles-jogs-surf-Rio-beach.html