Kusturica

[3opge]

A kakva je druga veza izmedju Slumdoga i npr. Doma u mraku mozga srpskih filmskih poslenika? Osim sto porediti Boylea i Kustu moze biti simptom toplotnog udara takodje nam moze pokazati sta onaj ko poredjenje cini gleda u jedom filmu. Ko sto napisah to poredjenje sam cuo i ranije i znam od koga sam ga cuo i u kom kontekstu a ti lubenaju bolje pojedi steta je da se baci na ovu vrucinu.

ovde imas diskusiju o Slumdogu

[kim_philby]

Ha. naravno cim otvorim usta stavim nogu u nji. Hvala na linku. Sad kapiram gde ko stoji glede ovog filma ukljucujuci i gazzu.Moram reci da sam nacelno blizi nesretnom gazzi glede Slumdoga nego nekim drugim 'kriticarima' na ovoj diskusiji. Mea culpa.No, ono sto sam napisao stoji. Izmedju Slumdoga i Kuste gotovo i da nema formalne veze te mi je ucestalo poredjenje ovog filma i opusa naseg cuvenog reditelja krajnje nejasno. Cak ni na nivou izrecene ideologije izmedju ove nezne Capra-like bajka (dakle bajka bez i trunke misticizma - misterija da, misticizam ne) i Kustinih onirickih mistifikacija (Dom, Arizona...) koje se hrane recentnom istorijom (Underground, Zivot...) nema nikakve veze. Na kraju krajeva kod Boylea je sama forma vec i sadrzaj. Svaka dalja interpretacija je samo nasa. Kusta nam tu bas ne ostavlja mnogo izbora. On svoje (dubiozne) alter-globalisticke boje nosi na reveru. Dovoljno je pogledati Zavet pa se u ovo uveriti. Dakle da svrsim ovu malu mentalnu onaniju: Nije dovoljno da se u Slumdogu i, na primer, Domu na platnu pojave musava i tamnoputa deca pa da nam to bude dovoljan argument da ustvrdimo da se radi o formalno i ideoloski slicnim filmovima. Osim ako nismo clanovi Stormfronta.

[korindjar]

bio sam na zlatiboru pre mesec dana, pa sam obisao i kustendorf i hteo sam da upadnem da vidim kako izgleda bioskop i umesto bioskopa sam kanda upao u bas emirov deo sela i tamo napravio par fotki. ovaj plato koji je sigurno jedan od najboljih komada zemlje na zlatiboru pretpostavljam da popuni stolom u toku leta a par metara odatle se nalazi i jacuzzi sa kojeg isto puca pizdarija pogled

Edited November 22, 2009 by Hustler

[3opge]

nisam ni znao da postoji ovaj topik:Kusturici priznanje u Italijidesk - 22. novembar 2009. u 10.09Slavni reditelj Emir Kusturica primio je u subotu uveče na svečanom zatvaranju 27. filmskog festivala u Torinu novoustanovljenu nagradu „Gran premio Torino” koju mu je uručio direktor festivala Đani Amelio.Laureat Kusturica izjavio je Tanjugu da je srećan zbog ovog priznanja, kao i zbog života koji je lep i nepredvidljiv.„Ko bi slutio u onom trenutku pre 56 godina, kada sam rođen među sirotinjom u Sarajevu, da ću stajati ovde usred visoko industrijalizovane Evrope i dobijati nagradu za ukupan filmski opus. To je zaista impresivno”, rekao je Kusturica.Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, u telefonskoj izjavi Tanjugu, istakao je da je svečanost protekla u izuzetno lepoj atmosferi i da je mnogobrojna publika u glavnoj festivalskoj dvorani priredila našem reditelju stojeće ovacije.On je dodao da je Amelio, čestitajući Kusturici, izjavio da je prihvatio da budu direktor festivala upravo zato da bi jednoga dana mogao da mu dodeli i uruči nagradu.Kusturica je dobio novoustanovljeno priznanje „Gran premio Torino” za kvalitet inventivnosti u njegovim filmovima i za apsolutnu originalnost stila.Tim povodom na festivalu u Torinu prikazana je kompletna, šestočasovna, verzija filma „Andergraund”, za koji je Kusturica osvojio „Zlatnu palmu” u Kanu.Torinski festival je jedan od najvećih i najpoznatijih u Italiji. Za 27 godina trajanja stekao je međunarodnu reputaciju kao jedna od najbolje pozicioniranih manifestacija posvećenih novoj kinematografiji.Zahvaljujući podršci koju daje nezavisnim filmskim stvaraocima sa izrazito ličnom vizijom, kao i brojnim retrospektivama koje su uvek vrlo stručno pripremljene, torinski festival je postao referentna smotra kako za mlade umetnike koji su tek na početku karijere tako i za etablirane filmske stvaraoce iz celog sveta. (Tanjug)

[April]

Bolje senzitivni nego iskljuceni. Pazi, kad je K. u pitanju samo se seti da su glavni argumenti Bgd. filmske carsije protivu njega bili:1. On je iz Bosne i nije Srbin. Nek se vrati u Sarajevo (patentirao Pajkic pa prodao foru Vesni Pesic).2. On nas (Srbe) prikazuje kao Cigane. Dakle kao musave, prljave i prosjake.Oba ova argumenta su, hajd tako da kazemo, rasisticka. Meni je zao, bas zato sto ne volim da se vatam za argumente politicke korektnosti, sto sam uleteo s ovim komentarom sada i ovde, dakle negde gde mojoj reakciji nije ni vreme ni mesto, na nesto sto je bilo opste mesto 'razgovora o filmu' u Beogradu negde oko Oskara ove godine. Tada je pola Beograda navijalo za Finchera ko da im je rod najrodjeniji i svi su gnusali Slumdoga. Razlog: Slumdog je Kusturica! Zasto? Neki prljavi, tamnoputi, prosjaci i neke 'njihove' price. I shit you not. Na stranu sto Slumdog u kom je prica sve i Kustin postmoderni magicni realizam pun citata i auto-citata na nivou filmskog jezika nemaju ama bas nista zajednicko. Nista osim musavih, tamnoputih klinaca. Jbg, ako tako 'citas' filmove opasno se teturas po ivici rasizma.

Koga zanimaju Kusturichini citati, neka ne gleda ni Mihalkova, ni Ejzenstajna, ni Mencela. Gledajte Etorea Skolu. Ruku na srce, nije ga sustigao, ali je ocigledno pokupio neke jako dobre fore sa kamerom i narocito u radu sa glumcima.U tom smislu, jedna od najvecih Emirovih zasluga je svakako profesura na sarajevskoj katedri. Sve sto iole vredi u posleratnom bosanskom filmu izaslo je iz njegovih klasa. Doduse, meni je tamo sve golo sranje sem filmova Pjera Zalice, ali eto i on je Kustin djak i to se vidi u svakom kadru.

[korindjar]

Сусрет са Абдулахом СидраномАскетски живот сарајевског боема Некада један од најзнаменитијих сарајевских боема, велики, чак претерани љубитељ добре капљице и дувана, данас не пије, не пуши, храни се дијетално и живи повучено у Горажду, одакле води свој „рат“ против СарајеваАбдулах Сидран, босански академик, писац и сценарист светског гласа, боравио је ових дана у Београду по други пут од завршетка последњих балканских ратова. Први пут долазио је пре три године и не желећи тада да види Београд провео у њему само једно вече у стану пријатеља, писца Горана Бабића, којег је дошао да обиђе после преживљеног инфаркта. Из аута којим се довезао, ушао је у стан Бабићевих и после вечери проведене с њима исте ноћи кренуо за Горажде, где после напуштања Сарајева живи у некој врсти добровољног егзила.Нажалост, здравствени проблеми пријатеља били су разлог и његовог другог доласка у Београд. Сада је хтео да види Горанову супругу Младенку. И у Новом Саду писца Вујицу Решина Туцића, који ће умрети само три дана после њиховог сусрета. Као да је такав трагичан исход наслућивао, рекао ми је после вечере у београдском ресторану „Орао“, а уочи сутрашњег одласка у Нови Сад, да он и још неки генерацијски блиски пријатељи своје животне и професионалне приче полако приводе крају и да је с таквим осећањем дошао и да се сретне с Вујицом, јер ко зна да ли ће за то још бити прилике.И сам оронулог здравља, за вечером је нашироко причао о своја два блиска сусрета са смрћу, о два инфаркта и три уграђена бајпаса, те о дијабетесу који је дисциплинованим начином живота успео да стави под максималну контролу. Током болести и лечења, провео је, каже, више од десет сати и у стању клиничке смрти, после чега, додаје, човек не може остати исти. Мада, кад то каже, мисли на невидљиве, менталне последице, Сидран оне који га дуго нису сретали првенствено изненађује новим, аскетским начином живота. Некада један од најзнаменитијих сарајевских боема, велики, чак претерани љубитељ добре капљице и дувана, данас не пије, не пуши, храни се дијетално и, што би се рекло, води комплетно уредан живот. Међутим, и као реконваленсцент, у кафани се осећа као у свом природном амбијенту и са њему својственим хумором и шармом говори о својим данашњим животним недаћама и младалачким странпутицама које су битно утицале на обликовање његове стваралачке биографије. Сада је, каже, све ово чега се те вечери присећа грађа његовог новог књижевног дела – широко заснованог аутобиографског романа „Откуп сирове коже“ који пише и у наставцима објављује у „Глобалу“, недељнику сарајевског „Аваза“. До сада је изашло педесетак наставака а текст је већ достигао тристотинак страна. Обећава да ће нека, по њему, литерарно најуспелија поглавља издвојити и послати НИН-у. У тај својеврсни роман о одрастању инкорпорирана су, вели, и два сценарија од којих је Кустурица направио филмска ремек-дела: „Отац на службеном путу“ и „Сјећаш ли се Доли Бел“. И трећи наставак тог циклуса је заправо једна већ готова сценаристичка прича, под насловом „Први пут с оцем на изборе“, која се (преведена) допала једном италијанском банкару и мецени, иначе фанатичном поклонику Кустуричиних филмова и великом поштоваоцу Сидранове поезије и сценаристике. Он је и пожелео да поново споји „тандем“ Сидран-Кустурица и да буде продуцент таквог филмског пројекта, верујући да се из те сарадње може родити још један изванредан филм. Док смо разговарали, Сидран је још веровао да је „теоретски могуће“ да Кустурица прихвати сарадњу и Кустуричин накнадни јавни одговор да је она начелно могућа али временски веома неизвесна сигурно је за Сидрана велико разочарење. Јер, имали смо утисак да је он за могућу реализацију ове идеје везивао не само знатно поправљање свог више него незавидног материјалног стања већ и ново европско потврђивање своје сценаристичке репутације. Има, иначе, разумевања за Кустуричино емотивно стање изазвано неким проблемима са медијима, као и неким другим неспоразумима, и у том контексту помиње и сталну „Кустину муку с идентитетом“.Подсећајући да је у временском следу „Отац...“ везан за 1948. годину а „Доли Бел“ за 1963, Сидран каже да сценарио „Први пут с оцем на изборе“ говори о 1966: поента је у томе да је пао Ранковић, сматран симболом чврсте руке и полицијске државе, и да он, очекујући свој први излазак на изборе, заједно са оцем, доживљава силно разочарење кад види да оцу не дозвољавају да гласа зато што је осуђеник са Голог отока. Финална и обједињујућа прича ове сценаристичко-романескне тетралогије зове се „Отац је кућа која се руши“ и она је, по Сидрановим речима, у целости аутобиографска, односно породична. Италијански продуцент је и за њу заинтересован и њену филмску екранизацију намеравао је такође да понуди Кустурици. Но, хоће ли продуцент и сценарист чекати Кустурицу или ће се обратити неком другом редитељу, то остаје отворено питање. Једно је извесно: пре било које нове филмске приче, појавиће се роман „Откуп сирове коже“ који садржајно обухвата и у јединствен приповедачки исказ, хронолошки или преко флешбекова, усисава и четири паралелна и самостално егзистирајућа сценаристичка рукописа. Сидран тај свој роман у наставцима исписује дисциплиновано јер му је то, поред мизерне пензије од 300 конвертибилних марака, главни додатни приход откад му је на телевизији укинута стална колумна. Већ сама документаристичка подлога и интрига четвртог поглавља романа, и без књижевне доградње какву захтева роман или филмски сценарио, представља надасве занимљиву и потресну причу. Њен трагични јунак је Сидранов нови професор књижевности и разредни старешина у трећем разреду гимназије Јурај Марек, ревидирац, капо и батинаш са Голог отока који је тамо млатио и злостављао још непреваспитане робијаше, па тако и пишчевог оца Мехмеда. Њихове животне путање укрштају се још једном у тренутку када је Сидран гиманазијалац на најпресуднијој животној раскрсници, на којој се, каже он, одлучивало шта ће од њега бити. Млади Сидран, који данас ужива статус „неупитне културне иконе у БиХ“, тај разред понавља а због кретања у друштву беспризорних вршњака на путу је за поправни дом у Стоцу. Од дефинитивног посрнућа у малолетничку делинквенцију и полукриминал спасава га управо Марек који у њему открива (и подстиче) књижевни таленат. На самртној постељи отац га пита ко му је сад разредник, а кад му одговара да је то „један диван, прекрасан човјек“, Јурај Марек, отац запрепаштено каже „Зар та пичка?“, па иако руке једва миче једним замахом сруши са нахткасне све што се од лекова и инјекција на њој налазило. Марек пред Сидраном скрива своју голооточку епизоду, али га опчињава казивањем о ономе што је проживео као млад скојевац и партизан, а посебно као повратник са Голог отока. Сводећи ову сторију, Сидран каже да је у њој за њега било најпресудније осећање да је, док је губио биолошког оца, у Мареку стицао духовног оца, који је у њему препознао некакву даровитост. И, закључиће: то је оно из чега се родио књижевник Абдулах Сидран.Док ово говори, Сидран нам показује једну стару очеву дописницу из Словеније упућену 1949. породици у Сарајеву, због које је, по свему судећи, зарадио одлазак на „мермер“. Инкриминишуће је, изгледа, било то што се најближима обратио са речју „здравствујте“. Даје нам да погледамо и једну малу пожутелу бележницу коју је отац прошверцовао са отока и у којој су, поред очевих ситних и тешко читљивих записа, и Абдулахове дечачке шкработине. Питаће, каже, Драгослава Михаиловића, с којим је за сутрадан имао заказан састанак у САНУ, да ли му је познато да је ико сличан документ успео да сачува и изнесе са Голог отока. Како сутрадан сазнајем, с нашим вероватно најбољим познаваоцем голооточке тематике, који је и сам био затвореник на Голом отоку, провео је у разговору читава два и по сата. Иако током вечери коју смо провели заједно нису покретане теме везане за ратове у бившој Југославији, видео сам да је Сидран спреман да говори о свему па сам га упитао како објашњава то да га је професор др Радован Вучковић у својој књизи „Збогом, Сарајево“ (Просвета, Београд, 1994) оптужио да је из ратног Сарајева изводио Србе да би потом узимао њихове станове. Па тиме, одговара Сидран, да је, нажалост, и његов честити и стидљиви професор Вучковић насео гласинама које су се шириле не само о њему већ и о многим другим познатим Сарајлијама. Истина је, каже, да ни током опсаде Сарајева није „лапио“ а ни „ћапио“ никакав и ничији стан, а и да се нашао при руци неким Србима онолико колико је могао. Па наводи случај сликара Слободана Перишића Бобе којем је 1993. године с много мука помогао да изађе из Сарајева и оде код жене и ћерке у Праг и потрудио се и да му се сачува атеље у који се Перишић вратио по завршетку рата. Помиње и да је код једног од ратних команданата Сарајева, Мушана Топаловића Цаце, у више махова, издејствовао ослобађање неколико Срба од обавезе копања ровова на ратним линијама. Но, и то је престало када га је једног дана побеснели Цацо дочекао с питањем како се то он заузима само за Србе а ни за једног муслимана. Ноћ у Београду Сидран је преспавао у хотелу „Унион“. Рано ујутро, са Гораном Бабићем, одвезао се у Нови Сад да би се последњи пут видели са Вујицом Решином Туцићем. По повратку, провео је неколико сати у САНУ у разговору са академиком Драгославом Михаиловићем и истог поподнева одвезао се у Горажде где је, каже, нашао мир и тишину за писање. И вођење малог „рата“ са Сарајевом из којег је, како ових дана рече у једном интервјуу, отишао „из филозофских, здравствених, еколошких, као и из разлога менталне хигијене“. Сава Даутовићhttp://nin.co.rs/pages/article.php?id=48015

Edited December 8, 2009 by Hustler

[3opge]

Почаст Емиру КустурициЕмир Кустурица на додели награде у МаракешуНа међународном филмском фестивалу у мароканском граду Маракешу, који се одржава под покровитељством његовог краљевског височанства краља Мохамеда VI, нашем славном редитељу Емиру Кустурици приређена је ретроспектива свих играних филмова и уручена награда за животно дело.На синоћној церемонији доделе награде, Кустурица је био дочекан са овацијама и захваљујући на краљевском дочеку, рекао и следеће:– Када бих ја био Тони Блер онда бих у своју војну стратегију увео да је аплауз оружје за масовну деструкцију и да је аплауз који сте ми ви упутили управо супротно од свега онога што је Тони Блер тражио у Ираку. Захваљујем се мароканском краљу и принцу, арапској култури и цивилизацији што је у мом делу препознала квалитет и оваквим аплаузом потпуно разоружала и разголитила моју емоционалност.Награде за животна дела у Маракешу су претходних година добили Роман Полански и Абас Киаростами, а уз Кустурицу ове године награђени су наградама за уметнички допринос светском филму и Сер Бен Кингзли и Кристофер Вокен, који су нашем редитељу срдачно честитали.У част нашег редитеља, посебан пријем, у име краљевске породице, организовао је принц Зара Моносори који је Кустурици уручио и уникатни ћилим, поклон краљевске куће.У изјави за „Политику” Кустурица није крио одушевљење пријемом публике и фестивалских званичника и чињеницом да су његови рани филмови, попут „Сећаш ли се Доли Бел” и „Оца на службеном путу” издржали проверу времена и веома захтевне мароканске публике.– Дивно је да у овом делу света постоји овакав фестивал, јер он помаже да филм као артистичка вредност опстаје у општеприсутној комерцијализацији вредности – изјавио је Кустурица.Д.Л.

[3opge]

za mene senzacionalna vest:Kusturica i Sidran nastavljaju saradnjudesk - 08. april 2010. u 07.22Režiser Emir Kusturica i scenarista Abdulah Sidran sastali su se dva puta u proteklih sedam dana da bi se dogovorili o novom zajedničkom projektu, koji bi mogao da zaokruži „trilogiju” filmova „Otac na službenom putu” i „Sećaš li se Doli Bel”.Prvi susret bio je u Goraždu krajem prošle nedelje, gde je Sidrana posetio Kusturica, dok je tri dana kasnije scenarista uzvratio posetu Mokroj Gori.Sidran je ranije najavio da „u Italiji postoji jedan fanatik filmova Emira Kusturice i poštovalac Sidranove poezije i scenaristike, koji želi obnovu tandema Sidran-Kusturica i spreman je da odreši kesu”.„Šteta je što nemam pravo da dajem u javnost njegovo ime. On je oduševljen tekstom scenarija ´Prvi put s ocem na izbore´ i želi da to u film pretvori rediteljski genije Emir Kusturica”, kazao je Sidran. (Beta)

[kim_philby]

za mene senzacionalna vest:Kusturica i Sidran nastavljaju saradnjudesk - 08. april 2010. u 07.22Režiser Emir Kusturica i scenarista Abdulah Sidran sastali su se dva puta u proteklih sedam dana da bi se dogovorili o novom zajedničkom projektu, koji bi mogao da zaokruži „trilogiju” filmova „Otac na službenom putu” i „Sećaš li se Doli Bel”.Prvi susret bio je u Goraždu krajem prošle nedelje, gde je Sidrana posetio Kusturica, dok je tri dana kasnije scenarista uzvratio posetu Mokroj Gori.Sidran je ranije najavio da „u Italiji postoji jedan fanatik filmova Emira Kusturice i poštovalac Sidranove poezije i scenaristike, koji želi obnovu tandema Sidran-Kusturica i spreman je da odreši kesu”.„Šteta je što nemam pravo da dajem u javnost njegovo ime. On je oduševljen tekstom scenarija ´Prvi put s ocem na izbore´ i želi da to u film pretvori rediteljski genije Emir Kusturica”, kazao je Sidran. (Beta)

zar ovo nije onda kusti vec neki 3 ili 4 projekat? palestinski mali film, pancho, na drini cuprija & sada ovo.dodsue ovo mi deluje kao stvar na dugom stapu. ocekujem jednu zdravu svadju cim kusta krene da fulja sidranu po scenariju. tako je tikva pukla i prvi put, zar ne?

[Sludge Factory]

http://www.youtube.com/watch?v=bSlEIsOcgKQ

[MocaVukotic]

jaaao, što bi bilo lepo da sidran napiše nešto o đou straaameru, i kako se tukao u nikaragvi. ali, da ga igra štimac.

[kim_philby]

kusturica - global intervju shared by yours truly (sto bi reko decak rastko)3orge hajde da ovaj link makar ne preselimo kod miralema na kaiju ostrvo. ne znam sta znaci da nema politike na ovom topiku kada je ponekad politika i bila deo kustinog stvaralastva (jos od oca). ovde on prica o odnusu prema cenzuri u SFRJ, ocu na sluzbenom putu i staljinizmu, unedrgroundu i raspadu jugoslavije i dotice se nekih stvari vezanih za njega kao angazovanog intelektualca.dakle sve ono sto bi trebalo da bude na severu ovog foruma. sto se trolova tice makar ja znam da si u stanju da izadjes na kraj s tim ;)

[Аврам Гојић]

ovaj plato koji je sigurno jedan od najboljih komada zemlje na zlatiboru pretpostavljam da popuni stolom u toku leta

to je heliodrom

[3opge]

http://www.youtube.com/watch?v=bSlEIsOcgKQ

u ovome ima neceg dirljivog i mnogo vise neceg jako tuznogNemanja zbunjen pita koliko puta da ga poljubi pa onda vodi Sidrana po svome selu i pokazuje mu ulice a Avdi kao da nista nije jasno ni kako se obreo na toj planini ni sta to sve znaci, da nije mozda na nekom setu za film"clash, to je ona skracenica..."

[kim_philby]

samo da provirim ovde:prijepor o kusturicijovanovic vs imamovichttp://www.radiosarajevo.ba/content/view/24225/185/http://www.radiosarajevo.ba/content/view/24602/185/