Jump to content
IGNORED

Politika


Кристофер Лумумбо

Recommended Posts

А може да их посмењује, појединачно или у ђутуре, за цирка 15 минута.

očekujem da se novosti ozbiljno pozabave ovom tvrdnjom svog urednika.

 

jedino ne kapiram jel to trebalo da bude šliht Pusiju (kako je moćan! ali moć koristi mudro i plemenito...) ili mu se samo omaklo (problem sa inteligencijom).

Link to comment

očekujem da se novosti ozbiljno pozabave ovom tvrdnjom svog urednika.

 

jedino ne kapiram jel to trebalo da bude šliht Pusiju (kako je moćan! ali moć koristi mudro i plemenito...) ili mu se samo omaklo (problem sa inteligencijom).

 

 
Погледи са стране Срђан Шкоро Одбрана професије, одговор прошлости

Поводом текста „Ко је нови Шкоро”, „Политика”, 23. мај

srdjan-skoro.jpg

Кад ми је веома благонаклоно понудио место шефа деска као човеку са највише искуства, образованом и вредном (његове речи), рачунао сам, можда се променио, ово више нису деведесете. Чланови владајућег СНС-а који су рукоположили њега и његовог заменика се јавно заклињу у Европу и европске вредности, признајући да су раније много грешили. Мислио сам да су времена кад су се у „Новостима” објављивале оне чувене фотографије са Милошевићевог митинга у Беранама давно прошла. Нажалост, изгледа да сам се преварио.

Последње јавно обраћање Ратка Дмитровића то најбоље потврђује. Чуди ме да није тражио да га прочита на РТС-у као у његова стара добра времена.

Наравно, да мене од Ратка Дмитровића није потребно било ко да брани. Његови ставови и „објашњења” су моја најбоља одбрана и на томе сам му неизмерно захвалан. Посебно, што је по ко зна који пут непогрешиво повукао границу између знања и незнања, бахатости и пристојности, васпитања и неваспитања и, што је најважније, између професије и партијског послушништва. Прави професионални уредник брани своје људе чак и кад се не слаже са њима. На непримерено саопштење СНС-а реагује се одбраном на право мисли и изражавања, а не кукњавом ко га је све звао „због мене”. Да чудо буде веће, Дмитровић чак каже да се слаже с већином онога што сам рекао на РТС-у. Али то сам никада није изговорио јавно, нити је за годину дана написао и један коментар на рачун актуелне власти. Лакше је писати о Кристијану и Соњи Бисерко, штетним дејствима америчких филмова…

Наставио је да успешно брани свој положај и високу плату коју прима у „Новостима”, отвореним писмом у којем уверава јавност Србије колико је премијер Вучић интелигентан, тврдећи да „ђутуре може да смени за 15 минута руководство ’Политике’” због критичких текстова о њему. Али он то неће, а камоли да смењује једног непознатог шефа деска „Новости”. Ето у којим филмовима живи Дмитровић, заборављајући да је ово, ипак, 2014, а не 1994, да се Србија тренутно брани од поплава у Обреновцу и Шапцу, а не на потезу Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитица… Да све буде још бизарније, само пре две године Дмитровић је објашњавао народу Србије како Вучић „нема ни једну здраву идеју” и како је „недорастао месту и времену” и да је рећи „да” Европској унији исто што и ставити „д... на тарабу”. Ко је заправо Дмитровић?

Ако је после два месеца схватио колико сам ја лош шеф деска зашто је чекао још осам месеци да ме смени, и то, гле чуда, после мог гостовања на РТС-у! Никада ни на једном колегијуму „Новости”, а одржавају се редовно два пута дневно, није имао никакву примедбу на мој рад. Трпео је и ћутао, али зато је изабрао прави тренутак. Ко вели, газда ће бити задовољан његовом оданошћу, а успут опраће се и за оне ставове од пре две године.

Дмитровић не само што је побркао деценије, убацујући мало „жуте”, мало ЛДП, а понајвише Шкоробранитеље, већ је потпуно занемарио суштину читаве приче – право на слободу мисли и изражавања. И да се због тога не може и не сме одговарати, а камоли бити смењен и завршити у ,,Спорту”! За њега то право није постојало деведесетих па мисли да не би ни сада требало да постоји.

Љут због огромне подршке колега и јавности непознатом и по њему неважном човеку, у свом прилично параноичном обраћању каже да се у позадини крије напад на уређивачку политику „Новости” и националне вредности које он наводно брани. Дмитровићу изгледа нико није јавио да је рат давно завршен, да је његовом уређивачком умећу једини непријатељ продати тираж „Новости” који је у паду. Али, он ће, наравно, у свом заносу прекаљеног борца и браниоца српства доказивати супротно, исто онако уверљиво како је објашњавао разлоге моје смене заклањајући се иза „Вучићеве интелигенције”.

Жао ми је што Дмитровић није читао моје текстове, у разним временима које помиње. Да јесте, никада не би постигао толико аутоголова за кратко време. Научио би нешто, ако ништа бар да је новинарство часно занимање. Читајте „Спорт”, видимо се Дмитровићу!

 

Новинар, бивши шеф Деска Вечерњих новости

Срђан Шкоро

 

Link to comment

Iskreno, meni uopšte nije loš tekst, posebno s obzirom na onog ko ga je pisao. Ovaa dva pasusa bih na primer i sam potpisao (deit: sa zuzetkom fraze "strani faktor"):

 

Ако постоје елементи који аргументују такве тврдње, тада се, осим о одговорности домаће политичке класе и друштвених елита, мора говорити и о утицају страног фактора на веома тешко стање у коме се нашла Србија. Реч је о стварима које су свакако више „застрашујуће” од 50.000 „харповаца” на „Фејсбуку”. Али о том утицају изостаје рационална расправа у јавном простору, чак и у најотворенијим медијима, а тамо где изостаје рационална расправа ствара се плодно тле за ирационалну.

Масовно уверење о ХААРП-у као кривцу за поплаве јесте управо супститут у одсуству друштвеног дијалога о најважнијим проблемима земље. Када друштвене елите у таквим појавама препознају трагове друштвене патологије, оне понижавају грађане бежећи од сопствене одговорности за одсуство друштвеног дијалога о најважнијим питањима земље. Истовремено, стичемо разлог да се питамо да ли се „параноидни поремећај личности” односи на уверење неких од нас да нам о глави раде неке антене са Аљаске или на уверење да неки страни утицаји не чине добро нашим животима.

Edited by Turnbull
Link to comment
  • 3 weeks later...

Jedva se naterah da pročitam Uštvanov tekst do kraja. Dakle, onakva mešavina gluposti, zlonamernosti i nedostatka osnovnih reading skills, se zaista retko viđa.

 

Evo samo jednog primera. Kritikuje izjavu Danice Vučenić, pa kaže:
 

 

Наслањајући се на ту логику, Даница Вученић представља новинаре као некакве невине „адвокате своје публике” који постављају питања „у име публике” и тако штите јавни интерес – у ствари јасно појачавајући сопствени печат угрожености и страха колико је то што ради и што је радила свих ових година у новинарству валидно за време у којем живи данас. Док, за разлику од ње, Гордана Суша признаје да су новинари креатори јавног мњења, па тиме и да се у свакој обради и презентацији података већ садржи доза манипулације која је у сржи ове професије, те да самим тим не постоји ни иманентно стање објективног новинарства, Вученић се изговара на један потпуно изокренути принцип. Она улогу новинара види само у својству пуког ’гласа народа’, који тобоже ван утицаја свега што се прима из медија идеално егзистира тамо негде међу грађанима. Новинаре пак доживљава као просте медијуме, чији је посао да једноставно покупе оно што се тамо већ налази, да би на тај начин испали само невини преносиоци онога што чују ’у народу’ и то неометано могли да рашире у етар. По таквом убеђењу новинари нису одговорни нити за истинитост информација, нити имају било шта са начином презентирања података, а при том и даље верују да се баве новинарством.

 

 

I sad se čitalac pita - nije valjda Vučenićka toliko blesava da govori da su novinari "samo nevini prenosioci onoga što čuju u narodu"?!?

 

Naravno - nije rekla ništa slično. Evo šta je zapravo rekla:

 

Ako novinar ide sa nelagodom na posao svako jutro razmišljajući o tome da li će mu na kraju radnog vremena biti saopšteno da sutra ostaje bez posla i da ne mora da dolazi, onda postoji problem. Profesija tako ne može da funkcioniše, jer mi nemamo svoju društvenu ulogu. Na drugoj strani, veoma je važno da aktuelna vlada i premijer Vučić shvate da su mediji tu da štite javni interes, da odgovaraju na pitanja zašto je to bitno za publiku, da vrše funkciju advokata svoje publike. Mi smo ti koji bi trebalo da u ime publike pitamo pre svega vlast da nam objasni određene odluke i analiziramo šta vlast radi. Kritika i sumnja i nepoverenje moraju biti sastavni deo našeg posla. To sada nije slučaj. Ne razumem zašto je vladajuća partija toliko osetljiva na kritiku. Imaju neviđenu međunarodnu i neviđenu unutrašnju podršku. Demokratsko društvo mora da ima debatu, a to ovde nedostaje. I tu mislim da je odgovornost medija, takođe. Vlast mora da shvati da ako kritikujete neku odluku, da to ne znači unižavanje lika i dela bilo kog političara, već kritikujete određenu odluku. To moraju da shvate i mediji - da razgovaraju o odlukama, ne o ličnostima. - See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/propaganda_je_pobedila_novinarstvo.1118.html?news_id=281311#sthash.qepIn9hV.dpuf

 

Dakle, novinar nije glas naroda, nego advokat svoje publike, odnosno, njegov posao je da onima koje ispituje, postavlja i teška i neprijatna pitanja, tako da bi dobio saznanja i odgovore koji su relevantni za njegovu publiku, dakle za javnost. Nije on nikakav "medijum" koji kanališe "ono što se čuje u narodu", to je čista i apsolutna Utšvanova konfabulacija i lupetanje.

Edited by Turnbull
Link to comment

Au, lebe mekani.

 

To je ta profesionalka Ljiljana Smajlović, kojoj novinarski kodeks ne dozvoljava da ćuti o Mićinom prestupu.

 

Elem, čitamo Uštvana dalje. Veli Uštvan:
 

 

Тако ће Милош Васић правдати разлоге за своје професионално постојање и деловање у невероватној тврдњи да сама чињеница да власт има „много више власти него што јој разумно треба”, да има „више него довољну скупштинску већину”, да има „све више неспорних локалних власти” управо тако нешто и тражи.

 

 

Jel istina da Miloš Vasić "pravda razloge za svoje profesionalno postojanje u neverovatnoj tvrdnji", itd.? (btw, kakva idiotska rečenica, pravdati znači davati razloge; uz to, pravdati "u neverovatnoj tvrdnji"? valjda neverovatnom tvrdnjom? neismenost na kub)

 

Naravno da nije. Evo šta je Vasić zaista napisao:
 

 

Da počnemo otpozadi: „Pakleni plan tajkuna i DS: hteli da udave Vučića u poplavi“. Izvor: nešto što se zove „Informer“ (srpski: cinkaroš; službenim žargonom: saradnička veza). Uf, pomislim, valjda su hteli i da ga smrznu u Feketiću, pa nije uspelo; sad čekam šumske požare, pa da probaju da ga sagore tamo, dok bude rukovodio spasavanjem – daleko bilo. Te gadosti izlaze nesmetano u štampanoj stvari koju deca zovu „Službeni glasnik SNS“. Ima tu još udvoričkih medija, štampanih, elektronskih i internetskih (naročito); mnogo više nego što razumno treba sadašnjoj vlasti – što je jako važno za ovu priču. Ova vlast, naime, ima više nego dovoljnu skupštinsku većinu, pošteno stečeno; ima sve više nespornih lokalnih vlasti; ima sve.

 

 

Ajmo sad polako. Čega ima "mnogo više nego što razumno treba sadašnjoj vlasti"? Uštvan kaže (da Vasić kaže) - vlasti! Vlast ima više vlasti nego što joj razumno treba.

 

Šta Vasić zapravo kaže? Udvoričkih medija ima mnogo više nego što razumno treba sadašnjoj vlasti. Zašto? Zato što vlast ionako ima skoro apsolutnu (i na izborima pošteno stečenu!) vlast na svim nivoima.

 

Gde Vasić kaže da je to opravdanje za njegovo profesionalno postojanje?

 

Nigde. On to ne kaže nigde. Uštvan konfabulira.

Edited by Turnbull
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...