Stanje u zdravstvu(TM)

[Tastatura]

Slažem se sa tobom da ne treba maltretirati pacijente šetajući ih od lekara do lekara, ali je svakako potrebno stvoriti mehanizam za izbegavanje zloupotreba.[/url]Plus ovo, u skoro svaku privatnu apoteku možeš da uđeš i kupiš bensedin, bromazepam... bez recepta.

Naravno,u svakom zitu ima kukolja,a ja se nadam da ce ih kad tad istrebiti.

[Tastatura]

nažalost, ja znam nekoliko njih /i ja izmedju ostalog/. Ali i oni koji su imali tu želju su posle kratkog vremena menjali mišljenje, jer u DZ sve i da hoćeš i da znaš, ne možeš da lečiš pacijente, delimično zbog suludih propisa koji su sveli primarnu zaštitu na puko ćatarenje, a delimično zbog toga što nema uslova da se tamo nešto radi.

Jako lepo napisano.

[gagorder]

Ne,ovo je zakljucak izveden na osnovu iskustava profesora s psihijatrije naseg medicinskog fakulteta.Dacu ti samo jedan primer koji je i vise nego dovoljan,a to je posttraumatski stresni poremecaj kod nas poznatiji kao "vijetnamski sindrom".Nastao kao posledica nekog teskog opterecujuceg katastroficnog iskustva(najcesce rata)izaziva teske promene u ponasanju kod ljudi.Kad saberes broj izbeglih ljudi iz Bosne i Hrvatske koji su doziveli ko zna kakve strahote,pa im dodas i broj od nekoliko stotina hiljada ljudi koji su ucestvovali u ratovima SFRJ vidis jedan ogroman broj osoba koji je bio podlozan stresogenim ciniocima koji mogu da izazovu pomenuti sindrom.Mislim da nikada nije radjena statistika tj.ispitivanje o broju ljudi pogodjenih ovim sindromom.Eto,bar smo za taj vijetnamski sindrom "bogatiji" ludilom od zemalja zapada koje decenijama nisu ratovale.EDIT:drago mi je da je i CMRLJ pomenuo ovo,i to par minuta ranije.

pa tako sam i mislila. samo "profesorski utisci". bogatiji smo za vijetnamski sindrom (na osecaj, jer stvari nisu linearne), a mozda siromasniji za nesto drugo? recimo, broj poludelih aktera na berzi na prozaku, kapiram da smo tu bolji nego neke druge zemlje? naravno da improvizujem, ali je tragicno ako i oni kojima je to struka improvizuju ..

[Malkmus]

recimo, broj poludelih aktera na berzi na prozaku, kapiram da smo tu bolji nego neke druge zemlje?

Ne baš.Problem je univerzalan, s tim što u odnosu na Zapad ovde treba pomenuti problem stigmatizacije.Drugi problem je novac onih koji pate od nečega. Psihoterapija čuda može da učini (i pozitivno, i negativno), samo za to treba mnogo novca. Edited September 21, 2011 by Malkmus

[cmrlj]

EDIT:drago mi je da je i CMRLJ pomenuo ovo,i to par minuta ranije.

cuj par, skoro dvaes :P

[Tastatura]

cuj par, skoro dvaes :P

Hahaha

[dunja]

politika je ove zemlje da se ne vodi preterana statistika o psihickim poremecajima. imamo tolike ratove, nema pominjanja posttraumatskog stresnog poremecaja. niko se time ne bavi. na hrtu svako malo prica o ptsp, postoje udruzenja bivsih boraca obolelih, statistike, struka se pita, kod nas nista. samo s vremena na vreme neko pobije celu porodicu il raskomada komsiju pa se izmedju ostalog kaze da je nekad bio u ratu i da od tad nije isti.

Vidiš, ja o tome nikad nisam razmišljala. Mislim to da je tim ljudima potrebna pomoć. I apsolutno se slažem sa tobom, plus, ja sam u tvom postu pročitala dve jako važbe stvari. Prvo, ne postoji briga o ljudima koji su prošli neka traumatična iskustva, tipa ratova, koga u nas, jelte, nije da ga niej bilo. Drugo, meni ovde važno, ja, kao neko ko živi u ovoj zemlji, nemam svest o postojanju tog problema, prosto jer o tome nisam preterano razmišljala, niti me je išta u okružanju (blizak slučaj, mediji) navelo da to bistrim. To nekako sve prođe neopaženo i vidimo samo posledice.

[dux]

Vidiš, ja o tome nikad nisam razmišljala. Mislim to da je tim ljudima potrebna pomoć. I apsolutno se slažem sa tobom, plus, ja sam u tvom postu pročitala dve jako važbe stvari. Prvo, ne postoji briga o ljudima koji su prošli neka traumatična iskustva, tipa ratova, koga u nas, jelte, nije da ga niej bilo. Drugo, meni ovde važno, ja, kao neko ko živi u ovoj zemlji, nemam svest o postojanju tog problema, prosto jer o tome nisam preterano razmišljala, niti me je išta u okružanju (blizak slučaj, mediji) navelo da to bistrim. To nekako sve prođe neopaženo i vidimo samo posledice.

Bez brige, ni oni koji imaju neki problem nisu svesni tog problema. Šizofreničar je npr. uveren da je sasvim normalan.

[dunja]

Bez brige, ni oni koji imaju neki problem nisu svesni tog problema. Šizofreničar je npr. uveren da je sasvim normalan.

[Arkadija]

Evo i najnovijeg debilizma u režiji Ministarstva.U toku je konkurs za specijalizacije i subspecijalizacije, prvo smo čekali da oni izmene Pravilnik skoro ceo avgust (zbog toga će se specijalizanti upisati na studije u novembru, ali to je normalno u Srbiji), a onda kada smo skoro završili sa konkursom dolazi dopis u kome nam drago ministarsatvo kaže kako su oni u cilju što sveobuhvatnijeg rešavanja podnetih molbi za specijalizacije rešili da sve bude kao transparentno i formilali su stručnu grupu ,pa je sada potrebno da im uz svu tonu dokumentacije koja se inače,dostavlja za svakog kandidata pojedinačno, dostavimo i po kojim kriterijumima su bodovani i pismeno obrazloženje zašto oni koji su bili ispod crte nisu dobili specijalizacije. Šta sad to znači, sada će da se upletu i u izbor koji je u nadležnosti zdravstvene ustanove. Postoji Pravilnik o stručnom usavršavanju gde je tačno precizirano ko može da konkuriše za specijalizacije i šta se i kako boduje. Ako hoće tako da rade, onda neka kandidati podnose molbe direktno njima, pa nek naprave jedinstvenu rang listu za celu Srbiju.

[steins]

Evo i najnovijeg debilizma u režiji Ministarstva.U toku je konkurs za specijalizacije i subspecijalizacije, prvo smo čekali da oni izmene Pravilnik skoro ceo avgust (zbog toga će se specijalizanti upisati na studije u novembru, ali to je normalno u Srbiji), a onda kada smo skoro završili sa konkursom dolazi dopis u kome nam drago ministarsatvo kaže kako su oni u cilju što sveobuhvatnijeg rešavanja podnetih molbi za specijalizacije rešili da sve bude kao transparentno i formilali su stručnu grupu ,pa je sada potrebno da im uz svu tonu dokumentacije koja se inače,dostavlja za svakog kandidata pojedinačno, dostavimo i po kojim kriterijumima su bodovani i pismeno obrazloženje zašto oni koji su bili ispod crte nisu dobili specijalizacije. Šta sad to znači, sada će da se upletu i u izbor koji je u nadležnosti zdravstvene ustanove. Postoji Pravilnik o stručnom usavršavanju gde je tačno precizirano ko može da konkuriše za specijalizacije i šta se i kako boduje. Ako hoće tako da rade, onda neka kandidati podnose molbe direktno njima, pa nek naprave jedinstvenu rang listu za celu Srbiju.

ustvari boldovano je najbolje rešenje, ali to se nikad neće desiti. sve ostalo je teška muljaža.

[uliks]

politika je ove zemlje da se ne vodi preterana statistika o psihickim poremecajima. imamo tolike ratove, nema pominjanja posttraumatskog stresnog poremecaja. niko se time ne bavi. na hrtu svako malo prica o ptsp, postoje udruzenja bivsih boraca obolelih, statistike, struka se pita, kod nas nista. samo s vremena na vreme neko pobije celu porodicu il raskomada komsiju pa se izmedju ostalog kaze da je nekad bio u ratu i da od tad nije isti.

Tako je.Ima pokušaja. Radi se o pola miliona ljudi (direktno) i bar još toliko indirektno, samo na nivou porodice. Juče:"Grupa "Hajde da..." i Centar za ratnu traumu, u saradnji sa Kulturnim centrom Rex i Bitefpolifonijom, realizuju radionice namenjene mladima (umetnicima i aktivistima) i veteranimaratova 1991-1999."... Krajnje (je) Vreme je da država svakog veterana pita kako je iz 2007. IAN - čiji se jedan odeljak bavi pružanjem pomoći žrtvama rata i torture i njihovom rehabilitacijom. Centar poseduje zdravstveni ogranak kao i psihološki odsek za pomoć izbeglicama. Pored ove delatnosti, IAN se bavi i istraživačkim radom, sa posebnim interesovanjem za PTSP, njegovu etiologiju, genezu i vidove lečenja i tretmana.+pravna pomoć (pro-bono)resocijalizacija, kursevi... Ima ih još. Ali malo je.Naoružani i nervozni

[Isis]

ali to su sve nevladine organizacije. ne bavi se drzava njima. sto je zgodno, jer ti ljudi postaju intuitivna mastarija. urbana legenda, takoreci.

[rajka]

ali to su sve nevladine organizacije. ne bavi se drzava njima. sto je zgodno, jer ti ljudi postaju intuitivna mastarija. urbana legenda, takoreci.

mnoge "NVO" su finansirane od strane drzave, i drzava redovno raspisuje raznorazne konkurse za NVO za ovo ili ono. ne znam za ove navedene konkretno, ali posto je lecenje PTSP specjalizovana delatnost, koja bi uvek bila negde na marginama opste zdravstvene zastite, mozda je ucinkovitije outsource-ovati je specjalizovanim organizacijama? (mada nisam sigurna sta si htela da kazes drugim delom recenice, koje urbana legenda, NVO ili ljudi sa sindromom?)

[Frank Pembleton]

Ja lično imam zaista pozitivno iskustvo sa "svojiim" doktorom u DZ , ali se naježim kad vidim koliko ona radi.Zanima me koji su mehanizmi da bi se neko bavio "samo" tim poslom ,sem mazohizma <_< .Pitao bih ja nju al bi mi izgledalo kao da joj kazem:Jesi li ti budala ili šta?Da primaš tolike pacijente i da produžuješ smenu ponekad?