I ima kuče.

juče sam počeo neki tekst o aktuelnosti rokokoa u sovjetskoj umetnosti do ukidanja avangarde,

(zapravo je reč bila najpre o kustodijevu, a onda mi se učinilo da ima materijala i za dalje..)

kako god, napustio nas je jedan vedri i ozareni, danekaemgay čikica, čije sam splešove pod

beskompromisno ozarenim lihtbleunebom, mršavim i tršavim a opet palmama i ceo taj neki kalifornikejšn..

baš voleo, kao neko obećanje kako ćemo svi u komunizmu živeti golišavi u LA.

Edited June 12Jun 12 by makaronee
gola moda

Najbolji slikar svih vremena, čarobnjak slikarstva. Merlin, glavom i bradom. On je radio stvari koje nikom nije jasno kako mogu da se urade bez po muke. I znao je nezamislivo mnogo. Umro nam je Šaman, pa sad kud koji mili moji. Mene je strah. Evo malo mudrosti koje je podelio, jer je delio čovek. Nije čovek, vanzemaljac. RIP David Hockney

zje! hvala za ovo @Hermetico

ispada da базелиц nije bio daleko u svojim naglavačkim fenomenologijama!

svojevremeno sam se uprepastio najvećom мрачнособом

kad se ciela ulica ulila u sobu.

zgodan je i morel, sa svojim zemljanimpresionizmom.

uopšte sva ta pomagala nekako učine opipljivu metamaterijalnu prirodu svetla,

a opet na ivici fijaska.

1 hour ago, makaronee said:

zje! hvala za ovo @Hermetico

ispada da базелиц nije bio daleko u svojim naglavačkim fenomenologijama!

svojevremeno sam se uprepastio najvećom мрачнособом

kad se ciela ulica ulila u sobu.

zgodan je i morel, sa svojim zemljanimpresionizmom.

uopšte sva ta pomagala nekako učine opipljivu metamaterijalnu prirodu svetla,

a opet na ivici fijaska.

Hvala, instant bookmark. Naročito za Morela. Stvarno je something else, ozbiljna priča ne može ozbiljnija biti.

Gledao sam Bazelica u Berlinu u Hamburger Banhofu imaju veliku kolekciju. Ali ima i Cy Twombly, mnogo premium radova, tako da nisam znao šta prvo da gledam. Cy Twomly mi je jedan od duhovnih otaca, Baz je do jaja ali nije mi duhovnik. Tako da možda da nema ovog konceptualnog apstraktiste crni pojas 11. dan, više bi me odvalio Baz. Ovako, bio je u senci.

Do jaja je muzej s te dve kolekcije, malo su nadrkani ono prate te u stopu da nešto ne pipaš, ne volim takve muzeje ali dobro. Privatni je muzej, 30E ufur. Mangupiraju s malo ali dobre su kolekcije nema šta. Ovaj Bazelic ispred jebe majku oca, evo može da bude da za danas biram skulpturu, ko slika je.

Ja sam imao nekoliko dana u Barseloni baš onako malo suviše zabavnih. Zamal da mi se život iz korena promeni, a ne bih baš iz korena. A otprilike je počelo mojim odlaskom u MACBA ranije ujutru, gde sam između svega lepog nekako najviše zapamtio susret s drugim ja, koji se zove Joan Ponç. Neću da kažem da sam ja tako dobar slikar, čovek je za mene genije, ali kao neko ko isto želi da postigne, recimo. I ubedljivo najviše ova slika, Anđeli, jer kao da se ponavlja vreme što sam ja uvek hteo, da zavrtim vreme u krug. Mnogo draga, često je i gledam. Godina je 1951, kad su mi se rodili mama i tata. Prvo tata, ali on je džentlmen.

Edited Saturday at 16:284 days by Hermetico

E, može da se priča o ovome i o onome ali zna se ko su the big guns. Ne zna se tačno, ali oni su fakin crtali u mraku - pametnome dosta. Pećina Šove, pre nekih 30K godinica. Pećinske su slike sve savršene, ali ova iz nekoliko razloga. Prvo, ta pećina je posebna jer su nekad izvlačili živulje iz udubljenja- senke, koja podseća na njih, a nekad su čistili površinu da bude belja, da ima manje reljefa. Jer smo u mogućnosti i vako i nako. Drugo, kad kažem crtali u mraku lažem brutalno i skrivam tajnu. Ne verujem ni za tren da je film nastao posle crteža. Kad ovo gledaš po treperavom svetlu, pomera se i nema šanse da nije zato crtano ovako. Bioskop. Sumnjam čak da je film bio nem, što bi ako neko može da čanta i onomatopejiše. Dodajte tome i dobre droge (plemena imaju po 4-5000 reči za biljke, opasni botaničari), ti momci i devojke su se jako dobro zezali. Sedamdeset sedmi razlog je što je pećina otkrivena tek 1993, odmah zaključana i nikad otvorena za javnost. Valjda jedini nenaučnik koji je dobio ulaznicu (i to jeftiniju, bez baklje) za ovaj praistorijski Sinepleks je Verner Hercog, koji je o njemu snimio The Cave of Forgotten Dreams, film prelep koliko film savremenog doba može biti. Nulti razlog je što su crtali mačke koje nisu lovili, dakle teorija o simpatičkoj magiji doviđenja. Bilo je i nekih Venera i stvari koje se nagađa šta su, apstraktnih momenata i ko zna čeka još? Na rubu znanosti? More like na rubu pameti. Čovek nije primitivan nastao, nego postao.

Edited Sunday at 07:183 days by Hermetico