Bilingvizam

[BraveMargot]

Na prvu loptu, nema. Mislim da se pre radi o sindromu Ahmadinedžadovog "Kod nas nema homoseksualaca" ili verovanja u Srbiji da se kod nas ne dešava seksualno zlostavljanje dece. Hoću reći, čini mi se da se radi o odsustvu disleksije sa javnog radara pre nego bilo o čemu drugom.

izvinjavam se sto 'vracam' diskusiju mesec dana unazad, ali tek sam sad primetila ovaj zanimljivi topik.elem, ne bih se slozila s redbusom da razvojna disleksija ne zavisi od karakteristika jezika koji dete treba da stekne. poznato je da transparentna ortografija olaksava sticanje jezika uprkos latentnom poremecaju i smatra se da to u stvari lezi u korenu razlike u izrazenosti ovog poremecaja, koji dominira na engleskom i francuskom govornom podrucju (evo ga tekst iz MIT novina na tu temu). U Srbiji disleksija nije odsutna s javnog radara i u specijalnim skolama se dosta vodi racuna o tome, ovo pricam delom i iz mog licnog iskustva klinicke prakse u Institutu za Mentalno Zdravlje (popularna Palma), pri kome deluje osnovna skola, i gde su sva deca bila sasvim opsezno iztestirana i znalo se tacno koji tip disleksije imaju, a nastavnici i defektolozi su primenjivali savremene metode nastave kako bi im olaksali sticanje znanja uprkos disleksiji. Edited December 5, 2007 by BraveMargot

[Razzmatazz]

inače, na ovu temu su mi fascinantne ovdašnje manekenke, koje kako odu radit u milano redom za dvi godine više ne znaju ni beknit hrvatski. na takvom bi uzorku čovik moga pogrešno zaključit kako učenje jezika funkcionira po principu arhimedovog zakona: koliko talijanskog uleti, toliko materinjeg izvitri.

Ovo već liči na Homera Simpsona: "Remember when I took that home wine-making class and forgot how to drive?"

[Tracy Lord]

... tako mi je cudno kad neko zaboravi jezik koji je znao u detinjstvu. prosto ne znam kako to moze da se desi, kad je govor tako prirodna, tako automatska stvar, kad deca od cetiri godine s takvom lakocom govore svoj jezik. bizar, bizar.

i ja se cudom cudim kad cujem za takve slucajeve. maternji jezik si programiran da usvojis i valjda je logicno da te taj isti jezik sluzi dok si ziv. kao ruke, noge, srce ... missim, to je fizioloska stvar. ako bas i zariba usled nedovoljne upotrebe, red je da ga svako moze reaktivirati, ako se malo potrudi. staznam, oduvek sam zivela u uverenju da maternji jezik nikada ne iscili iz coveka i da u izvesnoj meri determinise nas dozivljaj sveta.* no, u svetlu primera koji je navela nicol, kao filolog, stvarno pocinjem da se pitam da l' su nas icemu naucili u onoj nasoj skolici sto se fakultetom zove. * aludiram na cuvenu vitgenstajnovu maksimu: 'granice mog jezika su granice mog sveta.'

Pitanje svim bilingvistima (a i sire) : da li vam se desava da brkate jezike?

ne. ali mi se desava da me izda maternji pod teretom jezicke interferencije i ostavi me na cedilu: znam da znam kako da kazem nesto, al' neki vrag zablokira u 'citanci' i nikako ne mogu da se setim prevodnog ekvivalenta nekog izraza ili reci. i k'o za baksuz, uvek je to neka svakodnevna, najobicnija rec ili fraza. a desava mi se i jedna mnogo gora stvar. sintaksu engleskog ili francuskog po modelu kalka uvodim u srpski i toliko naruzim stil da mi dodje da placem od muke kad uvidim glupost koju sam napravila. strane konstrukcije koje ponekad nehotice pravim kad govorim maternjim toliko rogobatno zvuce da bi svaki iole pedantan jezicki znalac i stilista bio spreman da me osudi na robiju. :)edit: zaxeb. trebalo je da se pozovem na nikol i modelsice, ne na bravemaggot. Edited December 5, 2007 by Tracy Lord

[bus]

izvinjavam se sto 'vracam' diskusiju mesec dana unazad, ali tek sam sad primetila ovaj zanimljivi topik.elem, ne bih se slozila s redbusom da razvojna disleksija ne zavisi od karakteristika jezika koji dete treba da stekne. poznato je da transparentna ortografija olaksava sticanje jezika uprkos latentnom poremecaju i smatra se da to u stvari lezi u korenu razlike u izrazenosti ovog poremecaja, koji dominira na engleskom i francuskom govornom podrucju (evo ga tekst iz MIT novina na tu temu). U Srbiji disleksija nije odsutna s javnog radara i u specijalnim skolama se dosta vodi racuna o tome, ovo pricam delom i iz mog licnog iskustva klinicke prakse u Institutu za Mentalno Zdravlje (popularna Palma), pri kome deluje osnovna skola, i gde su sva deca bila sasvim opsezno iztestirana i znalo se tacno koji tip disleksije imaju, a nastavnici i defektolozi su primenjivali savremene metode nastave kako bi im olaksali sticanje znanja uprkos disleksiji.

Ma kakvo izvinjavanje; lepo što je tema opet zaživela. Mislim da, što se pitanja disleksije tiče, ipak sve zavisi od toga o kom tipu disleksije se radi. Kako je fonološka disleksija statistički najčešća, ja sam išao linijom zaključivanja da bi nje trebalo biti svuda u sličnim razmerama (više je to bila ekstrapolacija onoga što znam o obradi jezika nego rezultat upoznatosti sa statistikom po pitanju jezika i tipova disleksije). Fonološke disleksije bi trebalo da bude drastično manje u Kini, jer se za čitanej kineskog tipično ne koristi dorsalna (fonološka), već ventralna (semantička) ruta čitanja. S druge strane, površinske disleksije bi trebalo da je manje u Srbiji ili Italiji, jer osobe s površinskom disleksijom imaju oštećenu sposobnost čitanja nepravilnih reči, a njih i srpskohrvatskom praktično i nema. Duboke disleksije bi možda opet bilo manje u jezicima sa transparentnim ortografijama. Sve u svemu, verujem da pojedinih podtipova disleksije može biti manje ili više, pa samim time i disleksije generalno, mada ovo ne bi trebalo da se odnosi na fonološku (disfonetičku, auditornu) disleksiju.

[bus]

S malim izmenama, u nedostatku vremena da ovo bolje formulišem, kopiram odgovor Althei iz PMa:Ovo brkanje jezika je jako česta stvar kod višejezičnih ljudi, a posebno često se na to žale konsekutivni prevodioci (što ne čudi). Radi se o sledećem: Iako je korišćenje jezičkih sistema kod govornika koji su na visokom nivou znanja uglavnom bazirano na korišćenju nesvesnog (implicitnog) znanja, zasnovanog velikim delom na proceduralnoj memoriji -- što je vrsta memorije nad kojom nemamo svesnu kontrolu -- izbor jezika kod bilingvala i izbor registra kod monolingvala je jednim delom zasnovan na onome što bi se nazvalo radna memorija (prednji delovi mozga koji učestvuju u mentalnim procesima svesne kontrole ponašanja). (Ograda; specijalno za Betty i druge psihologe: radna memorija je samo model; na prednje delove mozga se "sumnja" da su heavily involved u aspekte svesne kontrole; i, konačno, evo, ni ovde ne zagovaram rigidni lokalizam :D). Upotreba implicitne memorije kad se govori je prilično effortless i ne zavisi od toga da li si umorna ili preopterećena stvarima u okruženju na koje treba da obratiš pažnju. Mehanizam izbora jezika je podložan umoru i preopterećenju jer se delom zasniva na funkcijama u mozgu koje su u vezi s radnom memorijom i pažnjom. Kako radna memorija ima prilično ograničen kapacitet (7 ili 8 chunks of information u bilo kom trenutku), ona je posebno preopterećena kod prevođenja i u razgovoru na više jezika u isto vreme, kao i kada se govori slabiji jezik (neke neurolingvističke teorije kažu da se jezici koji se ne znaju jako dobro velikim delom obrađuju svesno, za šta je potrebna veća količina pažnje). ...Inače, meni se jako često dešava da ne mogu "prirodno" (bez smetnji) da se prebacim na jezik koji nije indiciran situacijom. Na primer, ako treba da se prebacim na engleski u situaciji kada je prisutan neko ko ga slabo govori, nalazim da mi je jako teško da skrpim prvih nekoliko rečenica. Takođe, neprirodno mi je da govorim srpski na univerzitetu i napor mi je da se prešaltam (inicijalno) kad je to potrebno iz nekog razloga. Ovo se dešava stoga što su, psiho- i neurolingvistički gledano, svi jezici koje znaš aktivirani u isto vreme, bez obzira da li ih sve koristiš u trenutnom razgovoru ili ne. Izbor jezika je jednim delom i automatski i dolazi od environmental cues koje mozak prima (na primer, ko je sagovornik, gde se nalazite, koja je tema razgovora, ko je još prisutan, na kom jezikuje sagovornik počeo da govori, koji je tvoj stav prema razgovoru, da li citiraš nekoga, itd...). Kad svesnim resursima probaš da se prebaciš na jezik koji je manje indiciran, dolazi do "sukoba nervnih impulsa" i (u mom slučaju) često dolazi do toga da izgovorim prvih nekoliko reči na novom jeziku sa akcentom iz jezika koji sam govorio pre toga. ...Da rezimiram, izbor jezika je i pitanje volje i pitanje nesvesno obrađenih signala koje nam šalje okolina/situacija. Naš "svesni deo" je, moglo bi se reći, podložniji umoru, nervozi, odvlačenju pažnje itd., dok "nesvesno" zna samo od sebe da fercera u pozadini bez većih problema. Takođe, nekad svesna namera i nesvesni signali koje primamo znaju da budu u sukobu.

[bus]

* aludiram na cuvenu vitgenstajnovu maksimu: 'granice mog jezika su granice mog sveta.' oduvek sam zivela u uverenju da maternji jezik nikada ne iscili iz coveka i da u izvesnoj meri determinise nas dozivljaj sveta.* zove.

Negde oko trećina mog istraživačkog rada je upravo o ovome. U nedostatku reči na srpskom, reći ću first language attrition. Podaci iz jedne studije koju sam sad završio (sa multilingvalnim i monolingvalnim govornicima srpsohrvatskog) govore (kao i rezultati gomile već postojećih istraživanja) da do zaboravljanja prvog jezika dolazi, čak i kad ljudi emigriraju kao odrasli i obrazovani. Na primer, ja sam našao to u leksici, semantici i, čak, sintaksi, u načinu na koji ljudi interpretiraju red reči u rečenici i u neslaganju odnosne zamenice i antecedenta po animatnosti (kao kad bi neko rekao "onaj sto koga sam kupila"). Naravno, u većini slučajeva se tu ne radi o potpunom brisanju svakog traga maternjeg jezika; daleko od toga. Samo se desi "osipanje znanja" i teže aktiviranje pojedinih elemenata tog znanja. (Teža aktivacija posle dugog perioda neaktivnosti možda može da pređe i u potpuno funkcionalno zaboravljanje). Interesantno, generativisti su doskora tvrdili da se može zaboraviti samo vokabular, a ne i morfosintaksa (jer su parametri fiksirani posle puberteta, ko se razume u klasičnog, predminimalističkog Čomskog), međutim sve više studija ukazuje na to da se i sintaksa i morfologija itekako zaboravljaju, ali manje od vokabulara (zbog tipa memorije na koji se oslanjaju).

ne. ali mi se desava da me izda maternji pod teretom jezicke interferencije i ostavi me na cedilu: znam da znam kako da kazem nesto, al' neki vrag zablokira u 'citanci' i nikako ne mogu da se setim prevodnog ekvivalenta nekog izraza ili reci. i k'o za baksuz, uvek je to neka svakodnevna, najobicnija rec ili fraza. a desava mi se i jedna mnogo gora stvar. sintaksu engleskog ili francuskog po modelu kalka uvodim u srpski i toliko naruzim stil da mi dodje da placem od muke kad uvidim glupost koju sam napravila. strane konstrukcije koje ponekad nehotice pravim kad govorim maternjim toliko rogobatno zvuce da bi svaki iole pedantan jezicki znalac i stilista bio spreman da me osudi na robiju. :)

Ovo je druga trećina mog trenutnog rada -- uticaj drugog jezika na prvi koji se ne može podvesti pod"zaboravljanje". I njega ima na nivoima od fonetike do sintakse, diskursa i pragmatike. Drugim rečima, ono što jedna dvojezična osoba zna o svom prvom jeziku nije isto znanje koje o tom jeziku ima 1 monolingval. Za interferenciju (stari termin) ili transfer (novi termin) se mislilo da ide samo u pravcu od prvog jezika ka drugom, ali danas znamo da je to daleko jaaaako daleko od istine. :) Edited December 5, 2007 by crveni autobus

[Tracy Lord]

edit: zaxeb. trebalo je da se pozovem na nikol i modelsice, ne na bravemaggot.

e, stvarno sam seprtlja kakva se retko srece! :( izvini, izvini, bravemargot, sto te ovako nedolicno prekrstih. iz nekog neobjasnjivog razloga tvoj nik sam uvek citala nakaradno i jos bila odusevljena sto je tako uvrnut i bleskast. strasno je kad poslazes dvajest tabova i pokusavas da pratis nekoliko foruma istovremeno.

Inače, meni se jako često dešava da ne mogu "prirodno" (bez smetnji) da se prebacim na jezik koji nije indiciran situacijom ...Ovo se dešava stoga što su, psiho- i neurolingvistički gledano, svi jezici koje znaš aktivirani u isto vreme, bez obzira da li ih sve koristiš u trenutnom razgovoru ili ne. Izbor jezika je jednim delom i automatski i dolazi od environmental cues koje mozak prima (na primer, ko je sagovornik, gde se nalazite, koja je tema razgovora, ko je još prisutan, na kom jezikuje sagovornik počeo da govori, koji je tvoj stav prema razgovoru, da li citiraš nekoga, itd...). Kad svesnim resursima probaš da se prebaciš na jezik koji je manje indiciran, dolazi do "sukoba nervnih impulsa" i (u mom slučaju) često dolazi do toga da izgovorim prvih nekoliko reči na novom jeziku sa akcentom iz jezika koji sam govorio pre toga.

uf, kod mene period adaptacije na novonastalu jezicku situaciju traje mnogo duze od par reci. obicno sam nesigurna i dok ispipavam teren koristim ustaljene, da ne kazem, izandjale izraze i svesno nabubacene kolokacije. no, s druge strane, ne mogu se pohvaliti da sam osetan period vremena provela med' nejtivima i u razgovoru sa izvornim govornicima pa nisam bas pozvana da pricam na tu temu. ovo je vise neki jos neiskristalisan i u praksi nedovoljno potvrdjen utisak.

Interesantno, generativisti su doskora tvrdili da se može zaboraviti samo vokabular, a ne i morfosintaksa (jer su parametri fiksirani posle puberteta, ko se razume u klasičnog, predminimalističkog Čomskog), međutim sve više studija ukazuje na to da se i sintaksa i morfologija itekako zaboravljaju, ali manje od vokabulara (zbog tipa memorije na koji se oslanjaju).

da, tako su nas ucili. :) znacilo bi mi da ispises neke autore i studije koje osporavaju takav pristup. u redovnom studijskom programu, comski je i dalje sveto pismo i ne zalazi se dalje.

Ovo je druga trećina mog trenutnog rada -- uticaj drugog jezika na prvi koji se ne može podvesti pod"zaboravljanje". I njega ima na nivoima od fonetike do sintakse, diskursa i pragmatike. Drugim rečima, ono što jedna dvojezična osoba zna o svom prvom jeziku nije isto znanje koje o tom jeziku ima 1 monolingval. Za interferenciju (stari termin) ili transfer (novi termin) se mislilo da ide samo u pravcu od prvog jezika ka drugom, ali danas znamo da je to daleko jaaaako daleko od istine. :)

mehanizmi medjuuticaja maternjeg i drugog jezika su stvarno interesantna stvar. znam da su pokusaji predvidjanja gresaka koje ce se pojaviti u stranom jeziku prosli neslavno, citala sam nesto o tome. opet bih da zamolim za direktivu. neka knjiska, naucni rad koji bi mogli da rasvetle tu 'promenu smera' i prosirenu ili suzenu (ne skapirah taj deo ) svest o prvom jeziku koju bilingvali imaju a za koju su monolingvali uskraceni. mala napomena: da je srece da su ove godine master studije raspisaane kako valja, ja bih se opredelila za knjizevnost, ne za jezik. no, lingvistika me zanima i iz hobija bih volela da nadogradim sturo znanje steceno na fakultetu. svaki savet, link, preporuka su dobrodosli. hvala unapred. :) Edited December 6, 2007 by Tracy Lord

[bus]

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaarrrrrrrrrrrgh. Ceo post mi je propao. Ponoviću odgovor drugi put. Ode mi 20 minuta kuckanja i sređivanja.

[расејан]

Nedavno se desilo da sam se kasirki u Alzasu obratila na francuskom a ona mi odgovorila na nemačkom. Iako sam je odlično razumela, uopšte nisam bila u stanju da bilo šta višesložno odgovorim na nemačkom iako ga inače koristim svaki dan. Potpuna blokada, kao da ne možeš da se setiš sopstvenog imena.

Јесте да касно упадам овде, али ово је напросто 100% мој дежа ви... десило ми се, говорио сам цео дан што мађарски што српски, читао нешто на енглеском, па онда опет мађарски, помало српски... и онда натрчи једна баба с којом сам десетак минута говорио руски. У једанаестом минуту изађем и натрчим на две којима хитно нешто треба на мађарском, и мисле да ћу их боље разумети ако говоре брже и више... а не да нисам знао како се зовем, него нисам могао да се сетим који језик сад треба да исплазим. Феноменална блокада. Успео сам само да, након десетак секунди, прогунђам "lassan, lassan" (полако, полако). Па сам онда миц по миц поново ушао у мађарски и у нормалу.

[расејан]

A kad treba nekom iz Srbije da pomenem neke stvari kao 'benefits' ili 'food court', tu kapituliram.

За бенефит, није проблем, кажеш то је онај древни албум Џетро Тала, скини преслушај и готово. А овај прехрамбени суд, ту суде овима што праве гњецав и недопечен хлеб што се лепи за зубе и ни не мирише на хлеб, сунђер виршле и разне сумњиве материје обележене као тзв. "сир".

Sve u svemu, bilingvali, nemo' mi se nećkate tu. Vi jeste bilingvalni (multilingvalni) :fashisto: . Prigrlite taj identitet.

- so how many languages do you speak?- four fluently.- that's about three and a half more than most people here do.

I bez samoposipanja pepelom za mešanje jezika.

Ал' то ми је био ћеиф да се дувам... последњих 36 година, отприлике. Јесте био проблем понекад да запамтим ко шта говори, па сам виђао заблезекнуте фаце кад почнем неком Чубурцу на енглеском... али сад већ морам да пазим. А већ ми се догађало да не могу да се сетим речи у немачком, јер је њено место заузела мађарска. Можда је немачка још увек негде иза ове, ал' не могу да је домашим кад ми треба. Тј нисам могао то једном, а кад смо се истрезнили већ се није имало с ким.

[Althea]

i ja se cudom cudim kad cujem za takve slucajeve. maternji jezik si programiran da usvojis i valjda je logicno da te taj isti jezik sluzi dok si ziv.a desava mi se i jedna mnogo gora stvar. sintaksu engleskog ili francuskog po modelu kalka uvodim u srpski i toliko naruzim stil da mi dodje da placem od muke kad uvidim glupost koju sam napravila. strane konstrukcije koje ponekad nehotice pravim kad govorim maternjim toliko rogobatno zvuce da bi svaki iole pedantan jezicki znalac i stilista bio spreman da me osudi na robiju. :)

Pa upravo na to i mislim kada kazem zaboraviti maternji, ne bukvalno. Plus sto mi vokabular ponekad drasticno opadne pa nekih reci ne mogu nikako da se setim (sto me u datom trenutku bas iznervira). A desilo mi se i da dugo nisam nista pisala na maternjem, pa kad je trebalo da sednem i sastavim jedan ljudski tekst bilo je povuci-potegni, skoro podjednako tesko kao sto mi je bilo kad sam prvi put nesto ozbiljno pisala na stranom.

Naravno, u većini slučajeva se tu ne radi o potpunom brisanju svakog traga maternjeg jezika; daleko od toga. Samo se desi "osipanje znanja" i teže aktiviranje pojedinih elemenata tog znanja.

Hvala na potvrdi. :)

uticaj drugog jezika na prvi koji se ne može podvesti pod"zaboravljanje". Za interferenciju (stari termin) ili transfer (novi termin) se mislilo da ide samo u pravcu od prvog jezika ka drugom, ali danas znamo da je to daleko jaaaako daleko od istine.

A da li se zna sta utice na to da se taj transfer u jednom trenutku vrsi iz pravca prvog jezika ka drugom, a u drugom momentu u suprotnom? Da li za to vazi isto objasnjenje kao i za brkanje jezika?

[Althea]

inače, na ovu temu su mi fascinantne ovdašnje manekenke, koje kako odu radit u milano redom za dvi godine više ne znaju ni beknit hrvatski. na takvom bi uzorku čovik moga pogrešno zaključit kako učenje jezika funkcionira po principu arhimedovog zakona: koliko talijanskog uleti, toliko materinjeg izvitri.

U narodu poznat pod imenom Femin sindrom. ^_^

[BraveMargot]

Mislim da, što se pitanja disleksije tiče, ipak sve zavisi od toga o kom tipu disleksije se radi. Kako je fonološka disleksija statistički najčešća, ja sam išao linijom zaključivanja da bi nje trebalo biti svuda u sličnim razmerama (više je to bila ekstrapolacija onoga što znam o obradi jezika nego rezultat upoznatosti sa statistikom po pitanju jezika i tipova disleksije). Fonološke disleksije bi trebalo da bude drastično manje u Kini, jer se za čitanej kineskog tipično ne koristi dorsalna (fonološka), već ventralna (semantička) ruta čitanja. S druge strane, površinske disleksije bi trebalo da je manje u Srbiji ili Italiji, jer osobe s površinskom disleksijom imaju oštećenu sposobnost čitanja nepravilnih reči, a njih i srpskohrvatskom praktično i nema.

mislim da nerazumevanje nastaje zbog toga sto ti pricas o podeli koja se uglavnom koristi za stecene disleksije. razvojne disleksije su drugacije, jer tu je najbitnija sprega poremecaja i ucenja, gde materijal koji se uci svakako igra kljucnu ulogu i utice na zastupljenost poremecaja. mislim da je i fonoloska i povrsinska disleksija manje izrazena kod transparentnih pravopisa, zato sto je 1) manji broj fonem-grafem veza koje treba formirati (u srpskom 30, dok je u engleskom mnogo vise, recimo ou, oo, o mogu se svi citati kao U) 2) nema problema s recima cije pisanje ne odgovara uobicajenom izgovoru.

Duboke disleksije bi možda opet bilo manje u jezicima sa transparentnim ortografijama.

dubinska disleksija je steceni a ne razvojni poremecaj, srodniji je fonoloskoj nego povrsinskoj disleksiji, zato nisam sigurna na koji nacin bi taj poremecaj zavisio od ortografije. mozda bi njena transparentnost bila zasluzna za snaznije neuralne puteve koji povezuju napisano sa znacenjem, pa prestaju da funkcionisu tek ako je lezija bas opsezna? Edited December 7, 2007 by BraveMargot

[bus]

Margot, sori što odgovaram ovako kasno, jako sam zauzet pisanjem za neke lude rokove i nisam imao vremena da sednem i otvorim dve-tri knjige koje imam ovde da proverim terminologiju. Ne znam kako disleksije klasifikujete tamo; ja sam pisao prema onome što sam ovde učio (s ogradom da nisam defektolog, već psiholingvista). Na engleskom se koriste termini acquired i developmental dyslexia. Onda se dalje dele ovako (osnovna podela)...acquired: central i peripheralcentral acquired: surface, phonological, deep, nonsemantic readingperipheral acquired: letter-by-letter reading, attentional dyslexia, neglect dyslexia...developmental: surface (dyseidetic), phonological (dysphonetic), deep...U knjizi iz neurolingvistike u koju sad gledam piše i ovo što kažeš, da se kod dece često javljaju mešani profili, te da se radi o kontinuumu. Doduše, ovo se može reći za veliki broj stečenih neuroloških poremećaja. I afazije se retko javljaju u nekakvim čistim oblicima, a i apraksije. Isto stoji da je najčešći tip razvojne disleksije fonološki, dakle problemi sa mapiranjem fonema na grafeme i obratno, a to bi trebalo (posebno) da izaziva probleme deci koja pišu srpski i slične transparentne ortografije. ...Nego, izgleda da si ti profesionalno povezana sa ovim stvarima u Srbiji. Zanimalo bi me kakva je situacija sa dijagnosticiranjem disleksije kod dece. Da li ih češće otkriju rano ili posle nekoliko godina osnovne škole? Ovde se sada često čuje da se otišlo predaleko sa dijagnosticiranjem disleksije i da se deca prerano "obeležavaju" kao disleksična (tj. da se postalo prebrzo na okidaču). Instinkt mi govori da bi u Srbiji moglo biti baš obrnuto i da mnoga disleksična deca ne budu dijagnosticirana, već se etiketiraju kao "glupa" ili "nemirna". Kakvo je tvoje iskustvo ili kakva su tvoja saznanja?Bilo bi super kad bi napisala nešto o interakciji faktora koju si pomenula. Takođe, malo znam o terapijskim procedurama, pa ako znaš nešto o tome i imaš vremena i volje... piši. ...P.S. Splitovao bih sad ovaj topik na dva (Bilingvizam i Disleksija posebno), ali se bojim da ne bi bilo mnogo interesenata za Disleksiju posebno).

[msmodesty]

Luxembourg je kao sto napisah vec milion puta ne bilingvalan nego bas POLIlingvalan - emigranti donesu svoj maternji jezik i obavezno moraju da koriste nemacki/engleski/francuski na poslu. Van posla najcesci je francuski i luxemburski. Skolovanje je multilingvalano te se u nekim jaslicama zaposljava samo french osoblje, imamo nekoliko engleskih obdanista, najcesce se biti obdaniste na luxembourskom a vrlo cesto roditelji nadju dadilju koja je po definiciji portugalka ili italijanka.U skolama nastava se obavlja prvih par godina na luxembourskom (predskolsko) pa na nemackom pa na francuskomObavezan je engleski u svim srednjim skolama.Sam luxembourski je pun francuskih fraza (bukvalno, cela administrativna formulacija, i pise se sa akcentima) ili nemackih izraza.Na kraju - svi pricaju svasta, nije bas da bi Molier bio odusevljen ali ....E sad, moj slucaj. Doktore, pomozite :)U Srbiji nisam psovala, nikad. Kucno vaspitanje.Sada psujem mnogo vise ali samo na srpskom - zamerilO mi i ovde da psujem. Srbi iz Srbije mi isto to zamerili...Sa druge strane nije mi se desilo NIKAD da kazem ni "zut" a kamoli "merde" kako to?i ovde i van