Moskva i Piter

[No7]

Е сада да се мало посветимо верским објектима у Питеру. То је занимљива тема с обзиром на историјат града. Почетком 20. века у граду је било преко 100 цркава са Октобарском револуцијом се скоро све затварају да би сада опет се све вратило кроз обнове. Али није у питању само православље видећете да Питер има шта да покаже од других конфесија. У Питеру постоје и православне катедрале а и цркве. Па да кренемо.Сабор васкрсења Христовог(алтернативни назив Храм Спаса на Крви или Храм проливене Крви)Помало чудан назив повезан са крвљу али има разлога. Цар Александр II Николаевич који је поред тога имао титуле Великог Војводе Финске и Краља Пољске, је ту сконачао остатак следи,

Александар II Николајевич Романов (рус. Александр II Николаевич) (29. април 1818—13. март 1881) је био цар Русије од 1855. до 1881. године. Александар је син Николаја I (1796—1855) из династије Романова и пруске принцезе Шарлоте (1798—1860) која је после преласка у православље носила име Александра Фјодоровна.После завршетка Кримског рата Александар II се одлучио на увођење друштвених и економских реформи. Најважнија је била реформа села из 1861. године. Од тада земљопоседници нису имали право да располажу са кметовима, да их кажњавају ни пресељавају.Револуционарно-демократски и либерални кругови су критиковали ове реформе.У јануару 1863, у држави је букнуо устанак Пољака који је угушен 1863. године.Многе организације се нису слагале са његовом политиком. Међу њима се налазила и организација „народна воља”, чији је комитет донео одлуку о убиству цара. После многих неуспелих покушаја 13. марта 1881. Александар II је убијен у бомбашком нападу који је извршио члан организације Народна Воља, Пољак Игнаци Хрињевицки, са ким је блиско сарађивала и јеврејка Гесја Гелфман. После смрти Александра II престо је наследио његов син Александар III Романов (1845—1894).Оженио се 16. априла 1841. Маријом од Хесе-Дармштата (1824—1880), после удаје познатом и као Марија Александровна. Са њом у браку имао је осморо деце:

Иначе Цар Александар II је познат у Финској као "Добар Цар" јер је фински језик изједначио са шведским. Дао је Финској независну валуту и омогућио индустријиски развој. За оне који не знају Руску историју, 1808. се водио Фински рат између Русије и Шведске(тачније иза је стајао Наполеон) у коме су Руси победили Швеђане и узели област Шведске која се данас зове Финска, пре тога је Петар Велики поразио Швеђане(Велики северни рат од 1700. до 1721.) и њихову коалицију заузевши простор где се данас налази Петербург и још неке.Елем да се ми вратимо на цркву. на месту где је Цар Александар II убијен 1881. почела је да се гради Црква 1883. да би била завршена 1907. под Царем Николајем II, последњим руским Царем.Е сада идемо у период Револуције и социјализма, током Револуције црква је опљачкана и прилично је уништена њена унутрашњост да би почетком 30-тих Црква била затворена. За време опсаде Лењинграда током 2. св. рата Црква је отворена за привремено одложиште лешева оних који су погинули, умрли од глади или болести(таквих је било пуно, за оне који не знају за време опсаде Лењинграда у трајању од 2 године без контакта са остатком света и за време целог рата умрло је 642 000 цивила у опсади и 400 000 у евакуацији а Црвене армије преко 1 000 000). Како Немци тако и то окружење је произвело велика оштећења.После рата је коришћена као узгајалиште поврћа па је имала и поспрдан назив Храм спаситеља кромпира.1970 је одлучено да Црква постане музеј и вршена је рестаурација све до 1997 када је поново отворена али није до краја рестаурирана. Данас Црква представља једну од главних туристичких одредница Питера.Сама Црква се налази на каналу Грибједова а по својој архитектури одскаче од остатка старог дела Питера, који је грађен у барокном и неокласичнном стилу, јер је Црква изграђена у руском средњевековном стилу. Унутрашњост је одликује огроман мозаик 75000 квадратих метара што је један од највећих на свету ако не и највећи.

Edited January 4, 2010 by No7

[No7]

Унутрашњост,Е сада невезано за Цркве/у, али је повезано са Царем Александром II и Питером. Чувено дело Мусогорског "Слике на изложби"("Картинки с выставки " или можда најпознатији назив за познаваоце класике "Pictures at an Exhibition") је повезано са дотичним Царом тј. његов део који се зове "Велика капија Кијева" на један специфичан начин.

[No7]

Исакијева саборна црква(Исаа́киевский Собо́р или Saint Isaac's Cathedral)То је био највећи Храм у Русији када је изграђен, висине 101.5 метара. Посвећен је Св. Исакији Далматинском који је био светац заштитник Петра Великог који је рођен на дан Св. Исакије у црквеном календару. Храм је почео да се гради за време Цара Александра I Павловича((23. децембар 1777—1. децембар 1825), Цара Русије, владара Пољске и Великог Војводе Финске и Литваније. После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Отоманског царства и помагао српским устаницима.Храм је почео да се гради 1818. а градио се до 1858. по начелима француског архитекте Монферана који је студирао у атељеу Наполеона. Изграђена је у Империјалном стилу са елементима неокласике на екстеријеру у комбинацији са руско-византијиским стилом. У унутрашњости су радили многи међу њима и Италијани.После Револуције, Храм је напуштен да би каасније био претворен у Музеј Атеизма а на месту голубице скулптуре је стављено Фуково клатно. После пада комунизма Црква је обновљена у једном свом делу. За време 2. св. рата купола Храма је префарбана да не би привлачила пажњу.Већ постављена слика али најбоље из ваздуха дочарава Храм а у позадини се види Трг Св. Исакије и споменик Цару Николају Iа сада са друге стране,Поглед на Трг Св. Исакије са Храма,

Edited January 4, 2010 by No7

[No7]

Унутрашњост,

[No7]

Храм Богородице КазањскеПочетак градње се везује за 1801. годину а завршетак за 1811. годину, архитекта је био Андреј Воронихин.Намера је била да се направи главна правослвна црква по угледу на римокатоличку Базилику Св. Петра у Риму.После пораза Наполеона и свих његових савезника(Француска, Напуљ, Баварска, Саксонија, Вестфалија, Пруска, Швајцарска, Аустрија и Варшавско Војводство) у походу на Русију 1812. године тзв. Велики патриотски рат Храм је постао симбол Руске победе.Сам Михаил Котузов, руски фелдмаршал, се био 1812 обратио Богородици Казањској за победу над Наполеоном а 1813. Котузов је сахрањен у Храму Богородице Казањске у Питеру. Ту је и Пушкин писао посвете за Котузова. 1813-1814 је у храм донешено 107 француских застава и барјака, све важне Наполеонове снаге, које су заробљене као и 93 кључа градова и тврђава у Европи који су били преузети од стране Руса када су јурили Наполеона.1837. Борис Орловски је направио скулптуру Михајла Богдановича Барклеј де-Толиja руског фелдмаршала који је 31. марта 1814. умарширао у Париз, после 400 година је једна страна војска заузела Париз, беху Руси који прођоше читаву Европу, од тога се Француска никада није потпуно опоравила могу да наведем неке примере али на другој теми. Сама скулптура је постављена испред Храма. Иначе Барклеј је пореклом део истоимене шкотске породице која је данас позната по банци која је спонзор енглеске Премијер лиге у фудбалу, јесте, јесте.1876. прве политичке демонстрације су се у Русији одиграле управо испред Храма.После Револуције, Храм је затворен али 1932. се отвара као Музеј Историје, Религије и Атеизма. До 1992 је тако функционисао да би онда био враћен Руској православној цркви.Унутрашњост храма су радили најбољи руски уметници.Иначе,Богородица Казањска је најзначајнија икона у Руској православној цркви. Икона Богородице Казањске се чудотворно појавила након пожара у граду Казањ 1579. године.После пожара, Богородица се јавила у сну деветогодишњем дечку и рекла му где у пепелу да откопају њену икону. На указаном месту у дубини једног метра икону су касније и нашли. Тако се Богородица Казањска слави на дан јављања 8. јула по јулијанском календару, када је у Русији и главни црквени празник. На месту проналаска иконе данас стоји манастир Богородице Пречисте.Сам Храм се налази на Невском Проспекту, Казањски Трг.Споменик Михајлу Богдановичу Барклеј де-ТолијуУнутрашњост,и за крај,

Edited January 4, 2010 by No7

[No7]

Храм Св. Петра и ПавлаИли по руски Петропавловский собор.Када мало боље размислим, ставим прст на чело, нећу ниђе најбоље је моје родно село. Не, нисам хтео то да кажем већ да када сам почео да пишем о верским објектима у Питеру требало је кренути са овим. А ево и зашто.Та црква је била прва црква у Питеру направљена од камена, тако су ми барем рекли. Сама црква је саграђена унутар зидина истоимене тврђаве(тврђава ће бити накнадно објашњена). Те са тиме у вези св. Павле и Петар су заштитници тврђаве а св. Петар и целог града.Сама црква је грађена у периоду 1712-1733 а архитекта је био Доменико Трецини(Швајцарац италијанског порекла који је разрадио Петрово барок у архитектури-руска верзија барока).Као што се да приметити, симбол Храма је звоник са торњем, висине 123 метра. На самом врху се налази анђео,Иначе овај Храм је гробница руских царева, само два владара ту нису сахрањена и то су Петар II(Москва-Кремљ) и Иван VI(Тврђава Шлисељбург-35 киломатара источно од Питера). Чак је и последњи руски цар Николај II Романов сахрањен у храму Св. Петра и Павла са породицом 17. јула 1998.(након што су кости њега и његове породице и свих оних са којима је убијен нађени 1979. у околини Јекатеринбурга па је ишла ДНК анализа, јула 2007 су нађене кости сина и ћерке цара Николаја, 13-годишњег хемофиличара Алексеја и његове сестре Марије у планини Урал)Такође могуће је попети се на звоник и одатле гледати град, колико знам то функционише од 12.00-18.00 часова.Храм је затворен 1919. године а 1924. је претворен у Музеј и данас је музеј али се некада одржи служба.Звона је поколонила Влада Фландрије и белгијсика краљица Фабиола. Само израда и укомпоновање звона је одрађено у Холандији у краљевској ливници и радионици.Унутрашњост храма је специфична и то пре свега на иконостасу где се уздижу вискои сводови.Гробнице царева,Убијени цар Павле I од Русије и његова жена Марија Феодоровна(по рођењу и пре преласка на православље Софија Доротеа од Виртемберга), његпв син цар Александар I. Испред цар Николај I(брат Александра I) и његова жена Александра Феодоровна(пре прелска у православље принцеза Шарлота од Пруске).Цар Александар II, његова жена царица Марија(принцеза од Хесен Дармштада), њихов син Александар III и његова жена Данска принцеза Марија.

Edited January 21, 2010 by No7

[No7]

Да се сада мало посветимо објектима других верских заједница у Питеру, иако православних цркава и храмова има још приличан број.Велика Хорска Синагога или Синагога Санкт ПетербургаТо је друга по величини Синагога у Европи, највећа је у Украјини. Грађена је у периоду 1880-1888 а освећена је 1893. Песник Осип Мандељштам назвао Петербуршку Синагогу "раскошна, изванредна заводница".Сама архитектура је маварском и неовизантиском са арабескним мотивима. За време два светска рата је коришћена као болница а за време Немачке опсаде у другом била је бомбардована.Католичка црква Св. КатаринеЈедна од најстаријих, ако не и најстарија, католичка црква у Русији. Царица Ана Ивановна, по рођењу Војвоткиња Курланда(претходнице данашње Латвије а тада вазалне државе Великог Војводства Литваније), је 1738. добила дозволу за градњу католичке цркве на Невском Проспекту, главној улици Питера. Црква је завршена 1783. у време власти царице Катарине II(Катарине Велике) отуда и такав назив за цркву. На њој су радили западне архитекте које су доведене да раде на правослвним црквама и храмовима у Русији попут Трецинија или Италијана Антонија Риналдија. Неке битне личности се врте око цркве попут последњег пољског краља који је био сахрањен баш у тој цркви да би после 140 година био премештен у Пољску. Француски генерал Моро, Жан Виктор који је био помогао Наполеону на почетку каријере да би касније постао опонент. После Револуције је црква прбо била затворена па 1938. отворена(занимљива година за отварање) да би убрзо била поновно затворена(занимљиво) и касније тешко оштећена. Средином 70-тих почиње да се размишља о обнови зарад Филхармоније али се то никада није десило. Прави почетак обнове се десио 1992. а спољшна обнова је завршена 2003. док унутрашња још траје. Црква прима око 2000 душа.

Edited January 21, 2010 by No7

[No7]

Лутерантска(Протестанстка) црква Св. Петра и Св. Павла или само Св. ПетраЦрква се налази на Невском Проспекту, главној улици Питера. То је највећа Протестантска црква у Русији. Грађена је у периоду 1833-1837. У оквиру цркве се налазило и школа и сиротиште. Током периода комунизма црква је служила као базен да би 1990. била извршена обнова. Молитве се данас одржавају на руском и немачком.Џамија Санкт Петербурга То је била највећа џамија у Европи(искључујучи Турску)када је саграђена. А саграђена је 1913. година са 49 метара високим минаретом и куполом високим 39 метара. Има упечатљив кров па је видљив са моста Св. Тројице на Неви. Сама џамија прима 5000 верника. Иначе што је занимљиво од свих верских заједница муслиманима је прво враћено управљање над својим верским објектом за време комунизма.Први Будистички храм у ЕвропиХрам је изграђен 1913. године,

[No7]

А сада нешто сасвим другачије.Када дођете возом из Москве излазите са станице баш на следећем месту,То је Трг Устанка. Један од централних делова Питера на којем се укшртају Невски Проспект, Лиговски Проспект, Улица Устанка(Восстания) и Улица Гончарнаја. Пре Фебруарске револуције 1917., јесте Фебруарске није грешка биле су две те 1917., Октобарска је бољшевичка, Трг се звао Знаменскаја по цркви Знака која је била ту изграђена. Црква је срушена 1940. године да би на том месту могла да се изгради метро станица 1955. године.До 1937. се у центру кружног тока налазио споменик цару Александу III те године је уклоњен.Данашњи обеликс је постављен на Дан победе 9. маја 1985. године на прослви 40 година од Немачке капитулације у 2. св. рату.(у рано јутро 9. маја 1945. Немачка је признала капитулацију Црвеној армији у Берлину). Само обелиск носи назив "Град херој Лењинград"Сам Трг је центар за таксисте, троле, трамваје, приватни градски превоз(попут линија по Београду где возе минибусеви) у Русији звани маршрутка од маршрутное такси и наравно градских аутобуса.Железничка станицаМетро станица,Слика из фебруара, марта 1917. године,

[No7]

До наредног упознавања са овим градом.И запамтите,"Троја је пала, Рим је пао, Лењинград није пао"Јер следећа прича је везана за баш ову изреку а видећете и зашто.

Edited January 21, 2010 by No7

[No7]

Блокада Лењинграда је кренула 30. августа 1941 и трајала је до 27. јануара 1944. У блокади је живот изгубило око 1 000 000 људи. О свему опширније у спојлеру

Познати руски композитор Димитриј Шостакович је написао Седму лењинградску симфонију и рекао је да „то није о Лењинграду под опсадом, већ да је о Лењинграду који је Стаљин уништио, а Хитлер скоро довршио“. http://www.youtube.com/watch?v=mtjAmaG7jjA22. јун 1941. Кренула је немачка војна акција према СССР-у под именом "Барбароса". Најмодернија војска тадашњице је муњевито напредовала. То је највећа војна акција у историји са 600 000 возила и 4 000 000 људи, циљ је Блицкриг-брзи слом СССР.Савет депутата радних људи Лењинграда је 27. јуна 1941 одлучио да мобилизује хиљаде људи за изградњу утврђења. Изграђено је неколико одбрамбених појасева и утврђених реона. Један од одбрамбених појасева простирао се од ушћа реке Луге до Чудова, Гатчине, Уритска, Пулкова и даље дуж реке Неве.Ипак, када су совјетски војници из Северозападног фронта поражени крајем јуна у совјетским балтичким републикама, Вермахт је форсирао пут ка Острову и Пскову. Оба града су заузета 10. јула и Немци су стигли до Кунде и Кингисепа, након чега су напредовали према Лењинграду из правца Нарве и са југоистока и такође на север и југ језера Иљмењ да би изоловали Лењинград са истока и да би се спојили са Финцима на источној обали језера Ладога. Последња железничка веза до Лењинграда је прекинута 30. августа, када су Немци избили на реку Неву. Бомбардовање Лењинграда је почело 4. септембра. Последња копенена веза до опседнутог града је прекинута 8. септембра када су Немци стигли до језера Ладога код Ореховеца. Бомбардовање 8. септембра је изазвало 178 пожара. Почетком октобра Немци су одустали од јуриша на град и Хитлерова директива од 7.октобра коју је потписао Алфред Јодл је била подсетник да се не прихвати капитулација.Током опсаде је било укупно 5 смањења количине хране: 2. септембра, 10. септембра, 1. октобра, 13. новембра и 20. новембра. Глад је олакшана повртњацима који су покривали већину отвореног терена у граду од 1943.Пут живота До 8. септембра, Немци су увелико окружили град, блокирајући све путеве снабдевања до Лењинграда и његових предграђа, осим јединог коридора преко језера Ладоге. Неспособне или не желећи да даље напредују и суоче се са исхитреном, али и бриљантном одбраном коју је организовао Георги Жуков, немачке армије су успоставиле опсаду града која је трајала око 880 дана. У хаосу прве ратне зиме, план за евакуацију није био изводљив или извршен, а град и његова предграђа су буквално умирали од глади у комплетној изолацији до 20. новембра 1941, када је успостављен ледени пут преко језера Ладоге. Последице бомбардовања и глади (посебно током прве зиме) по град су биле ужасне. Ледени пут, назван Пут живота, се могао користити само зими, а у остатку године су коришћени бродови. Ипак, пут је довео храну унутра, а цивиле напоље и омогућио је граду да настави да се одупире.Совјетска контраофанзива Опсада се наставила све до операције Искра, офанзиве војника из Лењинградског и Волковског фронта, која је започела ујутро 12. јануара 1943. године. Након жестоких борби, јединице Црвене армије су савладале моћне немачке утврде јужно од језера Ладога и 18. јануара 1943, Лењинградски и Волковски фронт су се спојили, отворивши копнени коридор опседнутом граду. Јануара 1944, совјетска офанзива је отерала Немце из јужних предграђа града, окончавши тиме опсаду. Касније, у лето 1944, Финци су приморани назад на другу страну Виборшког залива и реке Вуокси.Храброст бранилаца града је била важан симбол совјетске воље да се одупре. У првих неколико недеља рата, Британци су били толико обесхрабљени колапсом совјетских армија, да су мислили да је победа нациста неизбежна.Опсада Лењинграда је обележена касних педесетих Зеленим појасом славе, кругом дрвећа и споменика дуж историјског фронта. Упозорења становницима града којом страном да ходају се могу још увек видети (она су враћена након рата).2003. амерички писац Елис Блеквел је издала „Глад“, бурну историјску драматизацију догађаја повезаних са опсадом.Амерички певач Били Џоел је написао песму Лењинград, која говори о познатој опсади. Песма делимично говори о младом руском дечаку Виктору, који је изгубио свог оца у опсади.Коначан број жртава током опсаде није прецизно утврђен. Након рата совјетска влада је проценила да је од 1941. до јануара 1944. умрло 670.000 људи, углавном од глади. Неке независне процене дају много веће цифре од 700.000 до 1,5 милиона, док су већине процена око 1,1 милион. Већина жртава је сахрањена на Пискаревскојевом гробљу. Чак и 2000. године у граду су постојале празнине на местима где су пре опсаде биле зграде.Лењинград је одликован орденом Града хероја 1945. године.Опсада је утицала на свест становника Лењинграда барем једну генерацију након рата. Лељинград је увек ласкао себи да је град културе, а избор да ли да се спали библиотека (или намештај стар 200 година) или да се смрзне до смрти је био тежак. Услови у граду су били ужасни, а глад је била константна током опсаде. Са друге стране, град је издржао скоро три године, а понос града је непогрешив: http://www.youtube.com/watch?v=m4tfNHBHhiU27. јануара 1944. блокада је потпуно завршена. "Троја је пала, Рим је пао, Лењинград није пао"

Площадь Победы (Трг Победе)Налази се у новијем делу града који је грађен за време СССР па је очигледан и утицај соц-реализма. На месту Трга се завршава Московски Проспект а у близини се налази и Аеродром Пулково на који слећете када долазите у Питер. У наставку Трга се крећете према Аутопуту за Москву или пак Финску а ту ја новоизграђена обилазница.У близини се налази и станица подземне железнице Московскаја. У питању је линија 2 метроа са којом стижете у центар.Споменик одбрана Лењинграда на налази на ТргуСпоменик се састоји од 48 метара виског обелиска и подземне Спомен Хале.Спомен СалаСалу посети 1 милион људи годишње. Ту су описани сви детаљи битке око Лењинграда.Уз зидове су инсталиране 900 светала у облику свећа - толико дана његове блокаде. У спомен сали су 12 уметничких и историјских изложби, где можете видети документе и предмете из Великог отаџбинског рата. Мозаик, 1941 - Опсада и Победа, електронска карта" херојска Битка за Лењинград ", мермер плоча са именима хероја.

Edited January 30, 2010 by No7

[No7]

И на крају делови новоизграђене обилазнице тј. прстена и делова који се још граде, а добром делом је већ све урађено,Прстен се јасно види.А овако то изгледа на терену,Кога занима овај огроман пројекат има више овде,http://www.whsd.ru/pdf/PresentWHSD.pdf

[No7]

Завршени појекти на Питеровом прстену тзв. КАД,

Edited January 30, 2010 by No7

[No7]

Ево и неке слике Невског Проспекта код Казањске Катедрале,

[No7]

Нашао сам и неке добре слике Москве па да их поделим са вама,