Najbolje preporuke

[James Marshall]

Meni Sejranović bolji od Jergovića, Jergović mi malo davi. Sejranović je šturiji, ali više udara u stomak.

Naravno, nije tako raskošan i raspisan kao Lebović, nije to taj žanr, ali je meni odličan. Doduše, pisao sam to ovdje, možda je zato što se sa Sejranovićem identifikujem mnogo više, jer su to i moje priče. 

 

[makondo]

Ja bi samo da se složim sa gore navedenim. Zašto me Jergović lagano udavi: stalno imam utisak da pokreće priču sa ciljem da mu cela priča bude u službi neke teze koju zastupa. A te teze uvek postavi široko, društveni tokovi i mandarinsko slikarstvo ( ovo karikiram naravno), a voli Miljenko da smatra o svemu i svačemu.

I meni Sejranović bolje priča priču, ne izlazi iz okvira svojih likova, a ujedno, meni bolje predstavi i sve krize i lomove koji se dešavaju u pozadini njegovih junaka.

Vala, i ja udavi ko Jergović.

 

[James Marshall]

A Jergović voli da se predstavi kao smatrač (na sve teme) i da pokaže kako on odradi ozbiljna istraživanja pred svaku knjigu. Poštujem, ali mene to slabije vozi kao književno djelo, on meni više dođe kao pisac eseja, reportaža, dok sa Sejranovićem kao da sjedim i on mi priča priču. 

[Milošica]

@3opge

 

Mozda da probas sa Srdjanom Valjarevicem. Od njega sam citao Komo.

 

Na prvi pogled nije tako slozen kao Semper Idem, ali meni je bas prijao.

[msv]

Kod Jergovića sam primetio da voli da prepisuje od samog sebe pošto se Sarajevo - plan grada dosta podudara sa Rodom.

Rod je pomalo i vodič za nekoliko drugih njegovih romana. Na više mesta ih reklamira, tipa "koga zanima ova priča, o tome sam više pisao u romanu Otac"

Edited September 6, 2022 by msv

[Profesionalac]

Veliki +1 na Bekima, za sada sam samo na Ljepši kraj, ali pogodio mi je žicu, iako nemam kao James tu dozu lične uključenosti.

 

Miljenko mi je nekako light verzija, ponudi on dobru "zabavu", ali kod njegovih knjiga imam ponekad osećaj da sam tako nešto već pročitao, u nekoj od drugih njegovih knjiga.

 

Valjarevića sam čitao Koml, ali mi nije legao. One kolumne ili priče u Nedeljniku o Fricu i Dobrili su mi najčešće wtf. Dao sam mu još jednu šansu, ali nikako da mi dođe na red, ne znam da li su Zimske priče ili Dnevnik druge zime, znam samo da je neka zima.

 

Od nepomenutih bih dodao Damira Karakaša. Sjajno mesto za nesreću mi dođe kao neki balkanski Niko i ništa u Parizu (i Londonu). Čekam sajam ili neku akciju u Lomu da ga pojačam u biblioteci. 

[keitel]

Niko i ništa u Parizu je najbolja knjiga koju sam pročitao poslednjih par godina. Semper idem moram da nabavim ovih dana.

[Ras]

4 hours ago, keitel said:

Niko i ništa u Parizu je najbolja knjiga koju sam pročitao poslednjih par godina. Semper idem moram da nabavim ovih dana.

i Londonu?

Pre ovoga sam o Orvelu razmišljao i sključivo iz ugla Životinjske farme i 1984. Nakon ovoga se percepcija menja i doživljavam ga kao daleko kompleksniju pojavu. Ostalo je da čitam Kataloniju, Put za Vigan, Burmanske dane, ....

[keitel]

33 minutes ago, Ras said:

i Londonu?

Pre ovoga sam o Orvelu razmišljao i sključivo iz ugla Životinjske farme i 1984. Nakon ovoga se percepcija menja i doživljavam ga kao daleko kompleksniju pojavu. Ostalo je da čitam Kataloniju, Put za Vigan, Burmanske dane, ....

 

Lapsus: htjedoh da se nadovežem, a mislio sam na Karakaševu knjigu koja se često poredi sa Orvelom.

[Profesionalac]

59 minutes ago, Ras said:

i Londonu?

Pre ovoga sam o Orvelu razmišljao i sključivo iz ugla Životinjske farme i 1984. Nakon ovoga se percepcija menja i doživljavam ga kao daleko kompleksniju pojavu. Ostalo je da čitam Kataloniju, Put za Vigan, Burmanske dane, ....

Put za Vigan meni više liči na novinsku reportažu nego roman. Mada daje čini mi se (nisam stručnjak) sjajan uvid u život tog doba u rudarskim krajevima Engleske.

[Ptica trkacica]

On 3.9.2022. at 21:13, 3opge said:

sta uzeti od nasih pisaca a da je bar priblizno dobro kao Semper Idem?

 

Teško ćeš da nadješ nešto približno dobro medj' našim savremenim piscima.

 

Ta knjiga je prosto liga za sebe.

 

Ja sam stvarno svaštočit, ali meni je Jergović epic smarač, tako da ga ne bih preporučila.

 

Roberta Perišića već bih. Područje bez signala je jedna ozbiljna knjiga, a Naš čovjek na terenu je isto pravo dobra, ali na drugi, komičniji način.

 

Osmi povjerenik, Renata Barišića.

 

Bekim Serjanović svakako. Pročitala sve i sve volim. Skroman stil, ali zato udara šakom u glavu, nogom u stomak...

 

Enes Halilović, Ako dugo gledaš u ponor i Ljudi bez grobova.

 

Nadam se da sam pomogla da izabereš nešto.

 

[Profesionalac]

Sad se setih i Darka Cvijetića, njegovi "Šindlerov lift" i (pogotovo) "Što na podu spavaš" su mi bili baš ozbiljan osećaj mučnine ostavili. 

 

Specifičan stil definitivno.

[Sandens]

 

[namenski]

[morgana]

2 hours ago, namenski said:

 

dobra je. imaju i hrvati ponesto od socijalne istorije jugoslavije, npr par knjiga igora dude.

Edited November 30, 2022 by morgana