Najbolje preporuke

[namenski]

A kada smo vec kod brodova na kojima nesto pukne:

 

Jedan od najjacih^tm Konrada, ako ne i najjaci...

 

S srecnom okolnoscu da postoje i odlicni prevodi na srpskohrvatski.

 

     

Quote

 

This could have occurred nowhere but in England, where men and sea interpenetrate, so to speak—the sea entering into the life of most men, and the men knowing something or everything about the sea, in the way of amusement, of travel, or of bread-winning.

    We were sitting round a mahogany table that reflected the bottle, the claret-glasses, and our faces as we leaned on our elbows. There was a director of companies, an accountant, a lawyer, Marlow, and myself. The director had been a Conway boy, the accountant had served four years at sea, the lawyer—a fine crusted Tory, High Churchman, the best of old fellows, the soul of honour—had been chief officer in the P. & O. service in the good old days when mail-boats were square-rigged at least on two masts, and used to come down the China Sea before a fair monsoon with stun’-sails set alow and aloft. We all began life in the merchant service. Between the five of us there was the strong bond of the sea, and also the fellowship of the craft, which no amount of enthusiasm for yachting, cruising, and so on can give, since one is only the amusement of life and the other is life itself.

 

 

[namenski]

 

Ovaj skoro da ne ume da promasi: Insallah Madona, Insallah, inace nominalno zbirka pripovedaka vesto spakovanih u specificnu celinu je, pored takozvane knjizevne vrednosti, neophodna literatura za pokusaj sacuvavanja izvornog duha sevdalinke i njenog razumevanja.

[trustno1]

Mene Markes vraća u život. Njegove rečenice su mi kao neka životna prolećna infuzija.

Bez izuzetka, svakog puta kada sam se brinula i bila anksiozna oko raznih stvari u životu, kada počnem da čitam Sto godina samoće ili Ljubav u doba kolere nestanu mi sve brige. I ne samo da nestanu nego mojim venama počne da teče životna sreća i optimizam. Tako je umeo da opiše isprepletanost života, kao neku divnu harmoniju punu cveća i lepih mirisa, i onda shvatim kako je sve prelepo i normalno, sve je život. Eh, jbg, tako se osećam kad čitam Markesa.

Sad za vreme korone, držim Markesa pri ruci.

[namenski]

 

Jedan zaboravljeni, posteno receno i vremenima prevazidjeni, ali prvoklasan ozbiljan humorista i putopisac...

Obaska sto postoji masa prevoda na srpskohrvatski.

I obaska jedno razumevanje danas nestale Srednje Evrope vredno svakog truda da se, ko nema, knjige nadju i sacuvaju.

 

 

Ali i jedan biser, vredan amazonskih 10 dolara, ali mozda vredan i kao ideja za prevodjenje na srpski:

[namenski]

Poslednji Achebe, 1 rekapitulacija, u neku ruku memoari...

[namenski]

I citano po ko zna koji put, neprejebivo...

Definitivno u citanju treba povuci granicu na nekih 50-100 godina u nazad: sve posle toga, novije, neka cita neko noviji i neka se zari i pali...

 

 

 

Ali, sto se pripovetke tice, diskusije nema: Babelj, O. Henry, Capek, pa onda ide 2 postava....

[Meazza]

I Cehov.

[namenski]

1 hour ago, Meazza said:

I Cehov.

 

 

Samo sam cekao...

Антоша je van konkurencije, stratosfera, em je средњепругаш^тм...

Od спринтера, pomalo vec zaboravljeni Babelj je takodje stratosfera, ali O. Henri i Čapek su dostigli vrh vrhova kada se potegne onaj danas toliko popularni i pominjani, a od svakog znacenja ispraznjeni pojam - humanizam, odnos, razumevanje za takozvanog malog coveka.

I, interesantno - svaki sa svoje strane dva kulturna obrasca koji se cesto suprotstavljaju - evropskog, tacnije srednjoevropskog u najboljem smislu te reci i americkog.

I - obojica su pokazali i dokazali ispraznost takozvanih elitizama, knjizevnih traganja, tokova svest i ostalih novotarija kojima je tako cesto prikrivana najobicnija ispraznost i umetnicka kastriranost, уштројеност...

Pobocnik^tm je sigurno i Sarojan kog ja ubrajam u mostove : most izmedju evropskog senzibiliteta (mrzim taj izraz) i amerikanizma u onom starom, zaboravljenom znacenju koje se vazilo dok je Amerika bila jos mlada.

Stari prevodioci su to mozda bolje znali da opisu izrazom американски koji se odnosio na USA, dok se americki odnosilo na Amerike uopste...

 

Mozda se zato treba podsetiti, preporuka u svakom slucaju, jednog knjizevnog ogranka koji je samom svojom prirodom osudjen na sudbinu vodenog cveta, one zivotinjke koja zivi samo jedan dan - reportaze, one starovremske, izumrle, novinske.

I, medju njima, sampiona nad sampionioma, i danas bez premca: Egon Erwin Kisch, der rasende Reporter.

Ovo rasende ja prevodim kao besomucni, nadam se da ce se naci neko ko bolje barata nemackim da predlozi bolji, primereniji izraz...

 

 

 

Novinar, reporter, koji bi verovatno umro od smeha, ali i gadjenja na danasnje takozvano istrazivacko novinarstvo i samopromociju novinara kao opasne profesije.

Koji je, kada ga australijske vlasti nisu htele da prime, izdaju mu vizu, skocio s broda i polomio se ne bi li ih primorao da ga ostave u Australiji.

Koji je otkrio aferu Redl, dogadjaj u ono vreme ravan jednom Votergejtu, i to ne kao novinar pocetnik, nego kao kapiten fudbalskog kluba ciji bek, bravar, nije dosao na utakmicu...

Koji se u Konopistu nadvikivao i svadjao sa Franjom Ferdinandom.

Onim Sarajlijom.

Pricu o sijamskim bliznakinjama od kojih je jedna zatrudnela - na stranu: danas bi se time bavila cuvena zuta stampa, bas kao i pricom praske prostitutke angazovane od strane suda da ispuni poslednju zelju osudjenom na smrt....

Ali i pre svega, a to je izgleda ono sto se pamti, bez daljneg - knjizevno vredan i obavezan za citanje.

Na stranu sto se, pobegavsi iz Hitlerove Nemacke okrenuo putopisu.

Njegovi opisi ondasnjeg Holivuda i susreta sa Caplinom, Amerike takodje, su izmedju ostalog i istorijski dokument, a kome je bas stalo moze da u Raj Amerika procita verovatno do danas najbolju uporednu analizu americkog i evropskog fudbala...

Koji je gostovao i u ovim krajevima:

 

WW1, Srbija 1914. i vidjenje sa druge strane...

 

Mislim da i danas u Nemackoj postoji nagrada za najbolju reportazu, Egon Erwin Kisch Preis, pratio sam dok je imalo smisla, nisam proveravao i necu da li je jos uvek ziva, prestao sam da pratim negde 90-ih kada su se pojavile ubice pisane reci koje nam je poklonio Internet...

Edited September 22, 2020 by namenski

[Strahan]

22 hours ago, namenski said:

I citano po ko zna koji put, neprejebivo...

Definitivno u citanju treba povuci granicu na nekih 50-100 godina u nazad: sve posle toga, novije, neka cita neko noviji i neka se zari i pali...

 

 

 

Ali, sto se pripovetke tice, diskusije nema: Babelj, O. Henry, Capek, pa onda ide 2 postava....

e stvarno je capek vrhunski. dobru si ideju dao da pogledam sta nudi biblioteka kad je on u pitanju. ona preporuka slucaj dr karpete od boceka je bila sjajna!

[namenski]

Zapostavljeni i zaboravljeni Greene.

I, za pocetak, rodonacelnik^tm modernog spijunskog  romana:

 

Sa sve, ne najmanje bitnim, a pogotovo zaboravljenim odgovorom jednog od likova, Dr. Hasselbacher-a, glavnom junaku koji je u dilemi da li je OK da prima novac, pa jos nezasluzen, stecen prevarom, od Sluzbi :

- Gospodine Wormold, to je nas novac...

 

[namenski]

Uvek je bilo po malo zagonetno, profesionalno neobjasnjivo u neku ruku, zasto ni Srbija ni obe Jugoslavije nisu imale niti imaju iole paznje vrednu istoriju diplomatije...

Ono par naslova ne vredi ni pisljiva boba, Kisindzera na temu diplomatije ne vredi citati, osim ako neko nije bas mazohista, Obnovljeni svijet, A World Restored, studija Beckog kongresa, em govori o ideoloskim preferencijama autora kome se Revolucije bas i ne mile pa se dohvatio Restauracije, inace je vredna citanja ali uz svojevremenu napomenu knjizevnog urednika NYT datu prilikom izlaska knjige: ovo jeste mozda velika knjiga, ali je onaj ko je procita sigurno veliki citalac, tako nekako...

Knjiga je inace harvardska disertacija, prevedena je na srpskohrvatski, izdata u Zagrebu.

 

Ali, jedna knjiga, iznenadjujuce dobro napisana, zanimljiva i kao stivo za citanje bez ikakvih istoricarskih pretenzija knjiga vredna citanja:

 

Istorija diplomatije profesora Hvostova i Minca, poznata kao Potemkinova istorija po redaktoru, inace zameniku ministra inostranih poslova CCCP.

Izdata u Beogradu.

1949. 

 

Sastoji se iz 3 toma: prvi, od najstarijih vremena do 1872, drugi, ovaj na slici, od 1872. do 1919. i preporuka se na njega odnosi: neka potencijalne interesente ne obeshrabri predgovor, najbolje ga je preskociti, ali meso, knjigu - ne bi trebalo.

3 tom je mozda najbolje izbeci.  

I - tomovi se medjusobno razlikuju i po formatu i po opremi: u ta teska vremena je sigurno bila muka organizovati stampu trotomnog dela.

 

Ali - tom 2 obavezno.

 

[Radoye]

Imam ovo (tojest nadam se da jos uvek imam, ostavio kod keve kad sam emigrirao) ostalo mi od deda-tece.

[adam]

posto sam u ovom cudnom vremenu negde izmestio mozak, doslo vreme za reset. uzeo dikensa little curiosity shop i ne da se nisam zajebao nego najtoplije preporucujem svima kao lek za ovo ludilo. 

 

malo je vrhunskih pripovedaca ciji likovi se vole kao rod rodjeni, onih koji vole ljude koliko god nesavrseni i koji znaju tu svoju ljubav preneti na citaoca bez patetike i pizdarija. i kad se nadju, treba im se vracati - posebno u ovo ludo vreme kad smo globalno liseni prisnosti.

 

vec vidim da cu provesti zimu iscitavajuci dikensa i copica.

[Skyhighatrist]

18 minutes ago, adam said:

the little old curiosity shop

Jedna od onih knjiga koju mogu da čitam bilo kad

[adam]

9 minutes ago, Skyhighatrist said:

Jedna od onih knjiga koju mogu da čitam bilo kad

da... little. kao sto rekoh izmestio mozak. 

 

and the old nell, naravno.

Edited October 25, 2020 by adam