Jump to content
IGNORED

Najbolje preporuke


Marvin (Paranoid Android)

Recommended Posts

Posted

Ali, šta znači "voleti rat" ?

 

....shit has hit the fan...

 

Podseti me :):

 

Hersi_Covek.jpg

 

Doduse, prvi put vidim ovo izdanje, ne znam ni ko je ni sta je: izdanje na srpskohrvatskom sa, cini mi se, pocetka 60-ih je savrseno, mislim sto se prevoda tice, vredi ga potraziti.

 

A i prilika da se setimo Johna Hersey-a, velikog novinara, pisca i Amerikanca, sa sve Hirosimom kojoj je ovih dana godisnjica.

 

 

Film je onako....

  • 3 months later...
  • 4 weeks later...
Posted

Ismail Kadare - Palata Snova

 

Knjige Kadarea prevedene na srpski obično su dostupne kao s/h, ili antikvarne, ne retko i po visokim cenama.

Palata snova bila je u izdanju Svjetlosti iz Sarajeva iz 1991. godine (na slici), a zainteresovanima koji je ne pronađu po odgovarajućoj ceni na oglasnicima sada stoji na raspolaganju izdanje Samizdata.

 

Za pohvalu je što je kod istog izdavača dostupna i zbirka priča Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva za koju sam juče saznao i što bih rado čitao. Od kupovine me odvraća izuzetno ružna ilustracija na koricama knjige.

 

palatasnova.jpg

Posted

Rase, da li si video ovo:

 

lutka.jpg

Posted

Nisam, a i da jesam to nije na srpskom :)

 

Evo informativnog članka o delima i prevodima dela Ismaela Kadarea, a objavilo Vreme pre par godina pod naslovom Kolevka i grobnice

 

Kako je General mrtve vojske svojevremeno objavljen u jeftinoj Radovoj Reč i misao biblioteci, računam da bi se mogao naći po korektnoj ceni. Moj se primerak jedva drži na okupu, ali pazario sam ga još dok sam bio srednjoškolac.

  • 2 weeks later...
  • 3 weeks later...
Posted (edited)

.

probna_faza-tomas_pincon.jpg

Edited by namenski
  • 3 weeks later...
Posted

Napiši koju o novom Pinčonu, namenski, ako nije teško. Zainteresiran sam.

Posted
23 hours ago, Pečorin said:

Napiši koju o novom Pinčonu, namenski, ako nije teško. Zainteresiran sam.

I rasa i klasa, ako je do moje preporuke, citati obavezno.

 

Za bruku, ja za coveka nisam cuo do ove knjige, pazario je i ubacio u auto da mi se nadje na putu, s njom zaglavio u bolnicu i silom prilika morao da je - u  nedostatku druge lektire - citam 2 x za 2 dana.

Posle video da se radi o jakomtm piscu, pominje se i moguci Nobel, ako je to, naravno, uopste neka referenca, ali - dobra knjiga, u najboljoj americkoj knjizevnoj tradiciji savrseno zanatski i profesionalno napravljena i dokaz da se roman ne moze da ubije sve da je 21. vek na n-ti...

I jedan utisak nevezan za takozvanu knjizevnu vrednost: saznanje da covek star cirka 80 godina moze da 'ladno udje u problematiku virtuelnog, interneta, hakeraja i pre svega kulture nastale na svemu tome, dakle pojavama 21. veka i da ih suvereno hendluje u veliku knjizevnost.

Ovo naravno iz perspektive drustva, kulture u kome te prosecan 60-godisnjak doceka sa 'ma mator sam ja za to' frazom na ma i pokusaj da ga uputis na baratanje kompjuterom u obimu vecem nego sto je obim kojim se kompjuterom sluzi obican salterski sluzbenik.

Posted

palata snova je jedna apsolutna magija. ne znam koliko tachno duguje 'andricevskom' prevodu, ali ne shkodi sigurno.

sent from bubamoto

Posted

Razmišljao sam o sličnosti Andrića i Kadarea, ali bih rekao da je to labava veza, odnosno da prestaje čim se ovi pisci udalje od tema koje se tiču Otomanske imperije.

 

Pročitao sam u međuvremenu i onu zbirku sa ružnim koricama: Razgovore o briljantima.... Knjigu sam već prosledio dalje, a ne nalazim sadržaj na netu, pa umesto naziva priča (ne pamtim ih) samo opisi.

Zbirka je, kako i na koricama stoji sačinjena od priča iz različitih perioda, koje su ranije neobjavljene, ili neobjavljene u ovom obliku sada ponuđenom (neke su u međuvremenu završile kao integralni deo drugih Kadareovih dela). Nije mi jasno na šta se odnosi ovo neobjavljeno, a pretpostavljam da znači neobjavljeno na srpskom jeziku.

Iznenadio me veliki broj priča koje su nastale nakon 2000. godine, jedan dobar deo je iz osamdesetih prošlog veka, a ima i starijih. Priče, osim po vremenu u kojem su nastale, variraju i po temama koje obrađuju, stilu kojim su pisane, a i po formi, odnosno dužini, pa su duž knjige kao po pravilu naizmenično razmeštene jako kratke crtice, od dve-tri strane i one znatno duže.

Odmah da kažem da sam u čitanju tih najkraćih priča, zapravo skica, malo, ili nimalo uživao, a da me poneka i nervirala.

Zauzvrat, postoji i nekoliko savršenih komada, a to je par priča koje su u punoj, dužoj formi i zbog kojih knjigu i vredi čitati.

Spoiler

 

Zbirka započinje i završava se Šekspirom.

U prvoj priči, čitanje Hamleta Kadare koristi da napravi aluziju na napredak albanskog društva i to mi se učinilo jeftinim za pisca njegovog kalibra (ovo je jedna od tih kraćih koja me nervira). Još me više razljutilo kada sam, po završetku video godinu proizvodnje: posle dvehiljadite!

U poslednjoj, Kadare nudi alternativno čitanje Magbeta i ta priča proizvodi mnogo više čitalačkog zadovoljstva.

 

Naslovna je priča druga po redu u zbirci, poput prve nastala 21. veku i tu se već susrećemo sa piscem raskošnog talenta, koji savršenim smislom za detalje, gradi priču gotovo ni iz čega: iz upriličene posete i razgovora za stolom za vreme i nakon ručka u kući u kojoj gostuje.

Izvanredna je i priča koja se bavi temom razmeštanja kulturnih radnika iz Tirane u provinciju za vreme Envera Hodže, čijoj autentičnosti doprinosi pripovedanje iz prvog lica.

Prava remek-dela su priča koja se bavi udajom devojke za zmiju, pisana u maniru najboljih narodnih priča i ona o istrazi praznog Skenderbegovog groba, koja nas vraća u vreme Otomanske imperije i asocijaciji na Andrića (opet).

Ove dve priče sam, gotovo sigurno već ranije čitao, osim što ne mogu da se setim kada i koji je bio izvor?

 

 

Posted

e. nisam mislila na otomansku vezu sa andricem, ne bih je ni inache nashla u tom smislu. prevod mi je u duhu, prevod sarajevskog izdanja, po mom utisku u andricevskom jeziku, tonu, nechemu. ne mogu da se setim ko je radio a ne znam gde mi je knjiga.

 

mislim da je to prva knjiga oko koje sam zapitala koliko u stvari prevodilac moze da unese neshto chega u originalu moze i da nema uopshte...

 

sent from bubamoto

 

 

 

 

Posted

Moguće je to što kažeš, da prevod proizvodi sličnost.

Prevodilac je Škeljzen Malići, kao i za izdanja Samizdata.

  • 4 weeks later...

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...